• quote 2
  • А 167
  • а 462
  • Августа 1
  • адвокате 1
  • адвокати 1
  • Адонис 1
  • адресу 2
  • ак 1
  • ако 103
  • Ако 21
  • Ал 21
  • ал 39
  • ала 1
  • Ала 5
  • алвалук 1
  • Али 136
  • али 165
  • Америци 2
  • амишни 1
  • амо 9
  • анђела 1
  • анђеле 1
  • анђели 1
  • анђелску 1
  • анђелу 2
  • Анђелу 3
  • Анђео 1
  • анђео 2
  • Анки 1
  • Анку 1
  • апелује 1
  • Арговим 1
  • аристократа 1
  • аристократска 1
  • аристократских 1
  • аристокрације 1
  • архимадрит 1
  • асне 1
  • астал 1
  • атлаз 1
  • Аустро 1
  • аферу 1
  • Б 4
  • Баба 1
  • баба 8
  • бабајка 1
  • бабе 4
  • бабом 1
  • бабу 1
  • бавећи 1
  • бави 1
  • бавила 4
  • бављења 1
  • бадава 3
  • Бадава 3
  • бајаги 5
  • балван 1
  • балвана 1
  • Банат 2
  • Баната 1
  • банатског 1
  • Банату 1
  • банке 1
  • бар 36
  • бароне 1
  • барони 1
  • бароница 2
  • бацам 1
  • бацати 1
  • баци 2
  • бацивши 1
  • бацили 2
  • бацио 1
  • баш 101
  • Баш 18
  • баште 1
  • башти 1
  • башту 2
  • бегаш 1
  • бегаше 1
  • беди 1
  • бедом 1
  • беж 1
  • Без 2
  • без 58
  • безазлена 1
  • безазлени 2
  • безазлено 2
  • безазленом 1
  • безбрижне 1
  • безбрижно 1
  • безобразлук 1
  • безобразним 1
  • безобразних 1
  • Безобразница 1
  • безобразно 2
  • безопаснија 1
  • бејах 1
  • бележник 1
  • бележника 1
  • бележнике 1
  • бележници 1
  • бележничко 1
  • белила 1
  • Бело 1
  • бело 3
  • белог 1
  • бенак 1
  • бере 2
  • беру 1
  • берући 1
  • Бесвесна 1
  • беснила 1
  • бесплатно 1
  • беспослен 1
  • беспослица 1
  • беспослици 1
  • Беху 1
  • беху 29
  • Беше 1
  • беше 122
  • би 245
  • бива 5
  • бивају 2
  • бивала 6
  • Бивало 1
  • бивало 4
  • бивао 3
  • бившега 1
  • бије 2
  • била 111
  • Била 9
  • билдунг 1
  • биле 10
  • Биле 2
  • били 8
  • Било 2
  • било 68
  • биљкама 1
  • биљци 1
  • био 62
  • Био 9
  • бира 1
  • Бирај 1
  • бирају 1
  • бирали 1
  • бирању 1
  • бирао 1
  • бирате 1
  • бирати 1
  • бирц 1
  • бисер 4
  • бити 92
  • Биће 1
  • биће 12
  • бићемо 1
  • бићу 1
  • бих 57
  • благ 2
  • блага 1
  • Блага 1
  • благи 3
  • благо 1
  • Благо 2
  • благодарила 1
  • благодарна 1
  • благодарне 1
  • благодарност 1
  • благородна 1
  • благост 1
  • благошћу 1
  • блажи 2
  • блажила 1
  • блата 1
  • бледа 4
  • бледо 1
  • бледомрка 1
  • блеђа 2
  • ближа 1
  • ближи 1
  • ближим 1
  • близу 3
  • блистала 1
  • Бог 12
  • бог 2
  • бога 1
  • Бога 4
  • богаљем 1
  • богат 8
  • богата 9
  • богаташ 1
  • богаташа 1
  • богаташке 1
  • богате 5
  • богати 2
  • богатија 1
  • богатију 1
  • богатима 1
  • богатих 1
  • богатог 3
  • богатога 1
  • богатом 2
  • богатства 3
  • Богатство 1
  • богатство 4
  • богатством 2
  • богатству 3
  • Богме 1
  • богме 8
  • богом 3
  • Богочовек 1
  • богу 1
  • Богу 3
  • бодљива 1
  • бодова 1
  • бодрим 1
  • Боже 18
  • боже 3
  • Божији 1
  • Божја 3
  • Божји 1
  • бој 4
  • боја 1
  • Боја 1
  • бојала 1
  • бојао 1
  • боје 5
  • бојећи 1
  • боји 1
  • бојим 3
  • боју 2
  • боле 3
  • болело 1
  • болео 1
  • болесна 1
  • болесници 1
  • болест 2
  • болестан 1
  • болести 1
  • болеће 1
  • боли 8
  • болна 1
  • болног 1
  • болова 1
  • болу 1
  • Боља 1
  • боља 9
  • боље 49
  • Боље 6
  • бољег 4
  • бољи 4
  • бољим 1
  • бољих 2
  • бољој 2
  • бољу 5
  • боме 2
  • борби 3
  • борила 1
  • бориш 1
  • боса 1
  • Босанчић 2
  • Босанчића 2
  • Босиљка 78
  • Босиљке 1
  • Босиљки 2
  • Босиљкином 1
  • Босиљком 2
  • Босиљку 5
  • Босиљци 4
  • Босиљчиној 1
  • бофл 1
  • бочим 1
  • брак 7
  • брака 1
  • браку 5
  • брала 1
  • бранећи 2
  • Брани 1
  • брани 2
  • браник 1
  • бранила 4
  • бранилица 1
  • браним 3
  • бранити 1
  • Бранко 1
  • брању 1
  • брат 5
  • брата 3
  • брате 3
  • браћа 1
  • браћо 2
  • браћу 1
  • браца 21
  • Браца 3
  • браце 4
  • браци 3
  • брацом 1
  • брацу 2
  • брачна 1
  • брачних 1
  • брачног 1
  • брачном 1
  • брдо 1
  • бременом 1
  • брже 6
  • брзаче 1
  • брзи 1
  • брзим 3
  • брзо 24
  • брзом 2
  • брзоплетно 3
  • брига 7
  • бриге 4
  • бригом 1
  • бригу 5
  • брижљиво 1
  • брижна 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • брине 3
  • бринем 2
  • бринеш 2
  • Брини 1
  • брини 5
  • брините 2
  • брину 1
  • бринула 1
  • бринути 3
  • бришући 1
  • бркајлија 1
  • бркам 1
  • брљају 1
  • број 2
  • Бројала 1
  • броји 1
  • Броју 1
  • бубам 1
  • бубама 1
  • бубате 1
  • бубачинама 1
  • бубнула 1
  • буде 23
  • будем 7
  • будемо 1
  • будете 1
  • будеш 7
  • Буди 1
  • буди 5
  • будиле 1
  • Будите 1
  • будите 5
  • будна 1
  • будне 1
  • будну 1
  • буду 3
  • будућа 1
  • будуће 1
  • будућег 1
  • будући 1
  • будућим 1
  • будућих 1
  • будућност 9
  • будућности 5
  • будућу 1
  • буђелар 1
  • бујне 1
  • бујном 1
  • булазне 1
  • булазниш 1
  • бура 1
  • Бура 2
  • буре 2
  • бури 1
  • бурног 1
  • буром 1
  • буџачиће 1
  • вад 1
  • ваде 1
  • вадећи 1
  • важи 4
  • важне 1
  • важније 1
  • важнијем 1
  • важно 1
  • важном 1
  • важност 1
  • важности 1
  • важну 1
  • вазда 2
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • ваздухом 1
  • вајда 1
  • вајди 1
  • ваља 7
  • ваљало 1
  • ваљан 3
  • ваљана 5
  • ваљане 2
  • ваљани 1
  • ваљаних 2
  • ваљано 2
  • ваљаног 1
  • ваљаној 1
  • ваљаном 1
  • ваљану 1
  • ваљда 22
  • Ваљда 7
  • ваљна 1
  • ваљно 1
  • вам 65
  • Вама 1
  • вама 13
  • ван 9
  • ваншколском 1
  • вапијући 1
  • вара 3
  • варају 1
  • варали 1
  • Варалица 2
  • варалица 3
  • варалице 1
  • варам 4
  • варао 2
  • варате 3
  • Варате 4
  • варати 4
  • вараш 2
  • Вараш 3
  • варљив 1
  • варљивом 1
  • Варош 1
  • варош 6
  • вароши 3
  • варошици 1
  • варошицу 2
  • варошка 1
  • варошких 1
  • варошког 1
  • варошкој 1
  • Вас 1
  • вас 63
  • васпитавања 1
  • васпитали 1
  • васпитане 1
  • васпитања 1
  • васпитање 8
  • васпитањем 1
  • васпитању 1
  • васпитати 1
  • Ватра 2
  • ватра 5
  • ватре 1
  • ватрен 2
  • ватрена 1
  • ватренији 2
  • ватрених 1
  • ватрено 1
  • ватреног 1
  • ватри 1
  • ватром 2
  • ватру 2
  • ваш 7
  • ваша 14
  • Ваша 3
  • ваше 20
  • Ваше 3
  • вашег 7
  • вашега 2
  • вашем 5
  • ваши 2
  • вашим 3
  • вашима 1
  • ваших 3
  • вашој 4
  • вашу 10
  • ведар 1
  • ведрије 1
  • ведрим 1
  • ведрици 1
  • Ведро 1
  • ведром 1
  • веже 1
  • вежу 1
  • вез 2
  • веза 2
  • везе 1
  • везла 1
  • везом 2
  • везују 1
  • век 1
  • века 5
  • векелу 1
  • веле 7
  • Велештована 1
  • вели 15
  • велик 2
  • велика 6
  • великана 1
  • велике 2
  • велики 1
  • великим 3
  • велико 2
  • великог 1
  • великој 1
  • великом 1
  • велику 2
  • велим 11
  • велите 1
  • велиш 7
  • вељу 1
  • Венац 1
  • венац 4
  • венца 1
  • венце 2
  • венцем 1
  • венча 1
  • венчава 1
  • венчали 1
  • венчање 3
  • веома 6
  • Веран 2
  • веран 3
  • вере 2
  • верен 1
  • вереник 1
  • вереника 1
  • вереница 1
  • веренице 1
  • вереници 3
  • вереницу 1
  • верише 1
  • верклам 1
  • веркловања 1
  • верна 4
  • верни 1
  • Вернић 3
  • верност 1
  • верности 1
  • веровала 6
  • веровало 1
  • веровао 5
  • веровати 3
  • верозаконски 1
  • вероисповедних 1
  • вером 1
  • веронауку 1
  • веруј 4
  • верује 8
  • верујем 7
  • верујете 1
  • верујеш 2
  • Верујте 1
  • верујте 2
  • верују 4
  • верујући 2
  • весела 12
  • веселе 1
  • весели 5
  • веселим 1
  • веселити 1
  • весело 8
  • веселост 1
  • весео 2
  • вест 1
  • вести 1
  • ветар 6
  • ветра 1
  • већ 120
  • Већ 5
  • већали 1
  • већер 4
  • већи 2
  • Већина 3
  • већина 8
  • већине 2
  • већини 2
  • већином 6
  • већину 1
  • већма 17
  • већој 1
  • већу 2
  • вечан 1
  • вече 5
  • вечера 11
  • вечерало 1
  • вечерас 1
  • вечере 2
  • вечери 5
  • вечером 3
  • вечеру 3
  • вечита 2
  • вечито 12
  • Вечито 2
  • вечитом 2
  • веџбати 1
  • вешате 1
  • вешта 1
  • вештину 1
  • Вешто 1
  • Ви 20
  • ви 44
  • вида 1
  • виде 24
  • видела 17
  • Видела 3
  • виделе 1
  • Видели 1
  • видели 2
  • Видео 1
  • видео 12
  • видесмо 1
  • видете 1
  • видети 18
  • Види 1
  • види 23
  • видила 10
  • видили 1
  • Видило 2
  • видим 14
  • Видим 2
  • видимо 2
  • видио 1
  • Видио 1
  • Видите 2
  • видите 3
  • видити 2
  • видиш 16
  • Видиш 3
  • видљивим 1
  • видљиво 1
  • видно 1
  • виду 2
  • виђени 1
  • виђеном 1
  • вијаху 1
  • викала 3
  • викали 1
  • викао 1
  • викати 3
  • викачи 1
  • викаше 1
  • викне 3
  • викну 22
  • викнуше 1
  • вила 1
  • вилински 1
  • вилу 2
  • виљушку 1
  • вине 1
  • виновницу 1
  • виноград 7
  • винограда 4
  • виногради 1
  • винограду 2
  • вири 1
  • виси 1
  • висио 1
  • висока 2
  • високих 1
  • високородије 1
  • високородни 1
  • Високородни 1
  • виспрено 1
  • вити 2
  • виче 2
  • вичем 1
  • Вичете 1
  • вична 1
  • вичу 2
  • вичући 1
  • виш 2
  • виша 1
  • више 86
  • вишег 1
  • виших 1
  • влада 3
  • владај 1
  • владам 1
  • Владана 1
  • Владану 1
  • владања 7
  • владање 3
  • власти 2
  • вода 1
  • воде 6
  • води 2
  • водила 1
  • водим 1
  • водити 1
  • водиш 1
  • водом 1
  • воду 1
  • вођена 1
  • Воле 1
  • воле 16
  • волела 14
  • волеле 1
  • волели 2
  • волем 6
  • волемо 1
  • Волео 1
  • волео 3
  • волете 2
  • волети 12
  • волеш 2
  • воли 21
  • волијем 1
  • волим 8
  • волимо 1
  • волиш 2
  • волова 1
  • волу 1
  • Волфу 1
  • воља 8
  • воље 17
  • вољи 17
  • вољна 3
  • вољно 1
  • вољу 6
  • воћа 1
  • воће 2
  • воћке 1
  • воћу 1
  • враг 1
  • врага 1
  • враголан 1
  • враголаст 1
  • враголаста 1
  • враголастим 1
  • враголасто 4
  • враже 1
  • Враже 1
  • вране 1
  • врат 4
  • врата 21
  • врати 4
  • вративши 1
  • Вративши 1
  • вратила 3
  • вратима 1
  • вратимо 1
  • вратити 1
  • вратих 5
  • вратница 1
  • врату 1
  • враћа 1
  • враћајући 1
  • враћала 3
  • враћане 1
  • враћаху 1
  • враћаш 1
  • Врачу 1
  • врашка 1
  • врашки 1
  • врви 1
  • вредан 1
  • вреде 1
  • вреди 5
  • вредим 1
  • вредна 1
  • вредне 3
  • вредно 3
  • вредност 4
  • вредноћа 1
  • вредноћом 1
  • вређа 2
  • вређала 1
  • вређати 1
  • вређаш 1
  • врела 1
  • Време 2
  • време 28
  • времена 19
  • временом 9
  • врзе 1
  • вриснути 1
  • Врлина 1
  • врлина 4
  • врлинама 2
  • врлине 5
  • Врло 2
  • врло 51
  • врста 2
  • врсте 3
  • врт 5
  • врта 1
  • вртењу 1
  • вртила 1
  • вртић 2
  • вртлог 1
  • врту 4
  • врћине 1
  • врућине 1
  • врше 1
  • вршење 1
  • врши 2
  • вршила 2
  • вршити 1
  • вука 1
  • вуче 1
  • га 176
  • ГАВРИЛОВИЋ 1
  • гад 1
  • гада 1
  • Гади 1
  • Гадила 1
  • гадим 1
  • гадинама 1
  • гадна 1
  • гадно 1
  • гадове 1
  • гадовима 1
  • Газда 2
  • газда 20
  • газдарицом 1
  • газдаричине 1
  • газдачка 1
  • газдачким 1
  • газде 1
  • газдинство 2
  • газдом 1
  • гајдаш 1
  • гајили 1
  • Галантерија 1
  • ганула 1
  • гануло 1
  • гаранције 1
  • гарде 1
  • гардедама 1
  • гардедаме 1
  • гвожђе 1
  • где 24
  • Где 3
  • гђа 1
  • гиздавца 1
  • гимназијске 1
  • гимназијски 1
  • гимназистама 2
  • гимназистом 1
  • глава 1
  • главе 1
  • глави 2
  • главицу 1
  • главна 2
  • Главни 1
  • Главно 1
  • главно 4
  • главном 1
  • главом 1
  • главу 22
  • глад 1
  • гладан 1
  • Гладан 1
  • гладећи 4
  • глади 2
  • гладна 1
  • Глас 2
  • глас 37
  • гласа 3
  • гласило 2
  • гласио 1
  • гласно 4
  • гласова 1
  • гласовир 2
  • гласовира 2
  • гласовиру 1
  • гласом 15
  • гласу 1
  • гле 8
  • Гле 8
  • гледа 2
  • гледај 1
  • Гледај 2
  • гледају 2
  • гледала 10
  • Гледала 2
  • гледали 1
  • гледам 2
  • гледао 7
  • гледате 1
  • гледати 8
  • Гледаћу 1
  • гледаше 5
  • гледећи 21
  • Гледи 1
  • гледи 2
  • гледим 3
  • гледиш 2
  • гледишта 1
  • гледо 1
  • глете 1
  • Глете 2
  • глумачком 1
  • глупа 1
  • Глупа 1
  • глупо 2
  • глупом 1
  • глупост 1
  • глупости 1
  • гнев 1
  • гнездо 1
  • гњездо 1
  • го 1
  • говор 3
  • говора 2
  • говораше 3
  • говоре 5
  • говорећи 1
  • говори 13
  • Говори 3
  • говорила 7
  • говориле 1
  • говорим 5
  • говорио 4
  • говорите 1
  • Говорите 1
  • говорити 5
  • говориће 1
  • говориш 6
  • говору 1
  • год 13
  • годи 1
  • годило 1
  • година 22
  • годинама 5
  • године 27
  • години 4
  • годиннама 1
  • годину 2
  • годишње 1
  • гођ 1
  • гозбама 1
  • гозбе 3
  • гозбом 1
  • гојило 1
  • гола 1
  • голема 1
  • голих 1
  • голобрад 1
  • голотиња 1
  • голубе 1
  • голубице 1
  • голубицом 1
  • голубова 1
  • голубове 1
  • гољом 1
  • гољу 1
  • гоне 1
  • горд 1
  • горда 2
  • гордост 1
  • гордости 1
  • Горе 1
  • горе 8
  • горели 1
  • гори 3
  • горива 3
  • Гориво 1
  • гориво 4
  • горима 1
  • горих 1
  • горка 1
  • горким 2
  • горко 2
  • горком 2
  • горчину 1
  • госпа 2
  • госпе 2
  • госпи 1
  • Господа 1
  • господа 9
  • Господар 16
  • господар 22
  • господара 4
  • господари 3
  • господару 1
  • господе 3
  • господи 2
  • господин 18
  • Господин 2
  • господина 4
  • господине 20
  • господину 4
  • господом 2
  • господски 1
  • господских 1
  • господу 1
  • госпођа 28
  • Госпођа 6
  • госпође 7
  • госпођи 6
  • Госпођица 2
  • госпођица 8
  • госпођице 33
  • Госпођице 7
  • госпођицу 9
  • госпођичин 1
  • госпођо 4
  • госпођом 3
  • госпођу 2
  • госпожа 1
  • Госпордар 1
  • госпоштином 1
  • госпоштину 1
  • Гост 3
  • гост 7
  • госта 6
  • госте 4
  • Гости 1
  • гости 5
  • гостију 3
  • гостима 4
  • гостинску 1
  • гостољубља 1
  • госту 3
  • готов 2
  • готова 3
  • готови 1
  • Готово 1
  • готово 5
  • гошћа 1
  • граби 1
  • град 1
  • града 1
  • градивом 1
  • градиву 1
  • градити 1
  • грађана 2
  • грађанака 1
  • грађанске 1
  • граматичке 1
  • грамзљив 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 1
  • граорасте 1
  • Грац 1
  • грацијозне 1
  • грацијозно 1
  • Грацијозно 1
  • грбачи 1
  • грбом 1
  • грдан 1
  • грде 1
  • Грди 1
  • грди 2
  • грдна 4
  • грдно 1
  • грдном 1
  • грдну 1
  • греба 1
  • грех 10
  • грехом 1
  • греше 1
  • грешила 1
  • грешна 2
  • грешник 3
  • грешном 2
  • гризе 1
  • гризеш 2
  • грискаше 1
  • грк 2
  • гркиња 1
  • грла 1
  • грлу 1
  • гроб 1
  • гроба 3
  • гробљу 1
  • гробове 1
  • Грозила 1
  • грозила 3
  • грозим 2
  • грозна 1
  • грозница 1
  • грозничавим 1
  • грозно 4
  • грозом 1
  • гром 1
  • громко 1
  • громова 1
  • Гроф 14
  • гроф 42
  • грофа 9
  • Грофе 1
  • грофе 13
  • грофица 13
  • грофице 2
  • грофици 1
  • грофицом 1
  • грофицу 1
  • грофичином 1
  • грофове 1
  • грофови 2
  • грофовим 1
  • грофових 1
  • грофовљев 1
  • грофово 2
  • грофовска 1
  • Грофовска 1
  • грофовске 1
  • грофовски 1
  • грофовско 3
  • грофовског 1
  • грофом 3
  • Грофу 1
  • грофу 3
  • грохотом 1
  • груб 1
  • груба 3
  • груди 4
  • грудима 5
  • грунуле 1
  • грунуше 1
  • групе 1
  • грча 2
  • грчу 1
  • губе 1
  • губи 1
  • губити 1
  • губитци 1
  • гују 1
  • гунђала 1
  • гунђао 2
  • гуркају 2
  • гутала 1
  • гутам 1
  • гуташ 1
  • гушећи 1
  • д 2
  • Д 9
  • Дeвојачки 1
  • да 1359
  • Да 98
  • дабогме 1
  • Дабогме 14
  • дабоме 1
  • Дабоме 4
  • давао 2
  • давати 2
  • даваху 1
  • давно 14
  • даде 14
  • дадем 1
  • дадоше 6
  • даду 1
  • дај 10
  • Дај 3
  • Даје 1
  • даје 7
  • дајеш 1
  • дајте 2
  • дајући 1
  • дакле 28
  • Дакле 7
  • дала 7
  • дале 1
  • далека 5
  • Далеко 7
  • далеко 9
  • далеком 1
  • дало 1
  • даље 13
  • Даљина 1
  • даљини 1
  • даљину 5
  • дам 1
  • дама 2
  • дамама 1
  • даме 2
  • дами 1
  • дамица 1
  • даму 1
  • дан 27
  • Дан 4
  • дана 43
  • данас 14
  • Данас 7
  • данашње 1
  • данашњем 1
  • данашњим 1
  • данашњу 1
  • дани 1
  • данима 1
  • Даница 1
  • Даници 1
  • Даном 2
  • дао 4
  • дар 1
  • дара 1
  • дарак 1
  • Даринка 304
  • Даринке 8
  • Даринком 6
  • Даринку 32
  • Даринци 32
  • Даринчин 4
  • Даринчина 6
  • Даринчине 4
  • Даринчиним 1
  • Даринчиних 2
  • Даринчино 4
  • Даринчиног 1
  • Даринчиној 2
  • Даринчином 3
  • Даринчину 4
  • даром 2
  • дати 12
  • даће 1
  • даћеш 1
  • дах 1
  • Дације 1
  • два 11
  • Два 2
  • двадесет 2
  • двадесетој 2
  • двадесету 1
  • дванаестој 1
  • двапут 1
  • две 17
  • Две 3
  • двеју 1
  • двобој 1
  • двобоје 1
  • Двоје 1
  • двоје 2
  • Двојином 1
  • двојином 5
  • двојица 1
  • двојици 1
  • дворишту 5
  • двосмислено 2
  • Двоструки 1
  • дгуње 1
  • де 2
  • дебело 1
  • девер 1
  • девет 1
  • Девет 2
  • девета 1
  • деветнаест 1
  • деветнаесте 1
  • деветнаестој 1
  • девојака 6
  • девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојачки 10
  • девојачких 1
  • девојачко 2
  • девојачком 2
  • девојаштва 2
  • Девојка 4
  • девојка 44
  • девојкама 3
  • девојке 14
  • Девојке 2
  • девојки 1
  • девојко 2
  • девојком 1
  • девојку 13
  • девојци 5
  • девојче 14
  • девојчета 1
  • девојчетом 2
  • девојчина 1
  • девојчину 1
  • девојчица 3
  • девојчице 1
  • девојчицу 1
  • девојчура 1
  • деда 1
  • Дела 1
  • ДЕЛА 1
  • дела 9
  • делала 1
  • делању 3
  • делати 1
  • деле 1
  • дели 2
  • делија 1
  • деликатна 1
  • деликатнија 1
  • делила 1
  • делима 3
  • делити 1
  • делих 1
  • дело 1
  • делу 2
  • денунцијанте 1
  • денунцијантима 2
  • денунцијанткињу 2
  • денунцирања 1
  • део 9
  • Дерала 1
  • десет 6
  • десетине 1
  • деси 1
  • Деси 1
  • десила 1
  • Десило 1
  • десило 4
  • десити 1
  • десише 1
  • дете 56
  • Дете 7
  • детета 5
  • детету 6
  • детинску 1
  • Детињарија 1
  • детињарија 2
  • детињаста 1
  • детињасте 1
  • детињастих 1
  • детињасто 2
  • детиње 1
  • детињем 1
  • детињом 1
  • детињске 3
  • детињским 3
  • детињског 2
  • детињском 3
  • детињства 5
  • детињству 3
  • детињу 1
  • детиски 1
  • деца 19
  • Деца 4
  • деце 8
  • деци 8
  • децом 6
  • децу 16
  • дечије 1
  • дечијих 1
  • дечица 1
  • дечице 2
  • дечје 1
  • Дечје 1
  • дечурлију 1
  • дешава 1
  • Дешава 1
  • дешавало 1
  • Дешавало 3
  • дешавао 1
  • ди 3
  • Ди 4
  • диван 2
  • диванисале 1
  • диванити 1
  • диве 1
  • дивна 2
  • дивне 1
  • дивни 2
  • дивнија 1
  • дивних 3
  • Дивно 1
  • дивно 4
  • дивног 1
  • дивота 1
  • дивотно 1
  • дигао 1
  • дигла 1
  • Дигла 1
  • дигнете 1
  • дигну 1
  • дигнута 1
  • дигод 1
  • диже 10
  • дижући 2
  • дизати 1
  • дизаше 1
  • дијете 2
  • Дилетанти 1
  • Дилетантима 1
  • димове 1
  • дирнуло 1
  • дисати 1
  • дичити 2
  • Дјејство 1
  • длаку 2
  • длану 1
  • дна 2
  • дневно 1
  • дну 1
  • До 14
  • до 64
  • доба 12
  • добар 12
  • добија 2
  • Добија 2
  • добијају 2
  • добије 9
  • добијем 3
  • добијеш 1
  • добију 1
  • Добила 1
  • добила 13
  • добиле 2
  • Добили 1
  • Добио 1
  • добио 4
  • добити 5
  • добиће 2
  • Добићемо 1
  • добра 27
  • Добра 5
  • Добре 1
  • добре 6
  • Добри 3
  • добри 5
  • добрим 1
  • Добрић 4
  • Добрићу 1
  • Добрих 1
  • добрих 5
  • Добро 33
  • добро 47
  • доброј 2
  • Добројтро 1
  • добром 4
  • добросрдачном 1
  • доброта 2
  • добротвор 1
  • добротворе 3
  • добротворима 2
  • добротвору 1
  • доброчинства 1
  • добру 7
  • добу 3
  • доведе 1
  • довек 2
  • Довек 2
  • довека 3
  • довела 4
  • довело 1
  • довести 1
  • довијао 2
  • довијаху 1
  • довиче 1
  • довољан 2
  • довољна 4
  • довољно 9
  • довољној 1
  • довољну 1
  • доврши 4
  • довршила 3
  • довршим 1
  • Догађај 1
  • догађај 3
  • догађаје 2
  • Догађаји 1
  • договарала 1
  • догод 1
  • догодило 1
  • догодити 1
  • дода 6
  • додаде 8
  • додала 2
  • додам 1
  • додао 1
  • додати 1
  • додатком 2
  • додато 2
  • додир 1
  • додирке 1
  • дође 19
  • Дође 5
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • дођосте 1
  • дођох 2
  • дођоше 1
  • Дођоше 3
  • дођу 3
  • доза 1
  • дозва 1
  • дозволе 1
  • дозна 2
  • дознајемо 1
  • дознала 2
  • дознали 1
  • Дознали 1
  • дознам 2
  • дознамо 1
  • дознао 3
  • дознати 4
  • Док 16
  • док 36
  • докажем 1
  • доказ 7
  • доказа 2
  • Доказали 1
  • доказати 1
  • доказе 1
  • доказивала 1
  • доказивање 1
  • доказивати 2
  • Докле 1
  • докле 4
  • доктор 2
  • доктора 2
  • долажаху 1
  • долазе 2
  • долази 5
  • долазила 1
  • долазили 3
  • долазио 5
  • долазиће 1
  • Долазиће 2
  • доласком 1
  • Доле 2
  • долетела 1
  • долетила 1
  • долијао 1
  • доликовало 1
  • доликује 4
  • дом 2
  • дома 12
  • домазлуку 2
  • домамио 1
  • домаћа 1
  • домаће 2
  • домаћег 1
  • домаћем 2
  • Домаћин 1
  • домаћин 5
  • домаћина 3
  • домаћини 1
  • домаћиново 1
  • домаћих 1
  • Домаћица 1
  • домаћица 7
  • домаћице 3
  • домаћици 3
  • домаћицу 2
  • домаћичино 1
  • домаћичке 1
  • домаћој 2
  • домаћу 1
  • дометнути 1
  • дому 2
  • Донде 1
  • донекле 2
  • донеле 1
  • донесе 2
  • донесем 1
  • донесена 1
  • донети 3
  • доно 1
  • доносе 1
  • доноси 1
  • доносила 1
  • доносио 1
  • доносити 1
  • Допада 1
  • допада 12
  • Допадају 1
  • допадају 2
  • Допадала 1
  • допадали 1
  • допадало 1
  • допадне 7
  • допаднем 1
  • допала 1
  • Допала 1
  • допале 1
  • Допале 1
  • допали 1
  • Допало 1
  • допало 5
  • допасти 3
  • допашће 1
  • допирала 1
  • допратио 1
  • допуни 1
  • допусти 2
  • Допусти 2
  • допустите 1
  • Допустите 1
  • допустити 6
  • допустићеш 1
  • допустише 2
  • допушта 2
  • допуштам 1
  • Допуштам 4
  • допуштати 1
  • допушташе 1
  • допуштење 1
  • дорасла 3
  • дорастао 2
  • дорашћују 1
  • доручкују 1
  • досадан 1
  • досадашњем 1
  • досадашњих 1
  • досадашњу 1
  • Досади 1
  • досади 3
  • досадило 1
  • досадне 1
  • досадно 2
  • досађивали 1
  • досетила 1
  • досетио 1
  • досетљиво 1
  • досетљивости 1
  • досетци 1
  • доспе 3
  • доспела 1
  • Доспела 1
  • доспем 4
  • доспешне 1
  • доспешнија 2
  • Доста 14
  • доста 29
  • достаје 2
  • достане 1
  • достати 1
  • достојанства 1
  • достојанственијег 1
  • достојанственији 1
  • достојанствено 2
  • достојанство 2
  • достојна 1
  • достојни 2
  • достојније 1
  • достојнијима 1
  • достојно 2
  • дотакнемо 1
  • дотаче 1
  • дотера 2
  • дотерај 1
  • дотерају 1
  • дотерала 1
  • дотерам 1
  • дотерати 3
  • дотичне 1
  • дотични 1
  • дотичног 1
  • Дотле 1
  • дотле 15
  • дотрча 1
  • доћи 12
  • Доћи 2
  • доцне 1
  • доцније 4
  • Доцније 5
  • дочека 3
  • дочекаду 1
  • дочекала 1
  • дочекан 1
  • дочекаш 1
  • дочекаше 1
  • Дочекаше 1
  • дочекивала 1
  • дочекивао 1
  • дочим 1
  • дошавши 2
  • Дошавши 2
  • дошао 12
  • Дошла 1
  • дошла 9
  • дошле 2
  • Дошли 2
  • дошли 5
  • дошло 1
  • ДРАГА 1
  • драга 2
  • Драга 6
  • драге 1
  • Драгић 1
  • Драгића 1
  • Драгићева 1
  • драже 1
  • дражи 2
  • дражило 2
  • дрвета 1
  • дрвету 1
  • дрвеће 1
  • дрвећу 1
  • дрво 6
  • дрема 1
  • Дремала 1
  • дресирану 1
  • дрече 1
  • државама 1
  • државна 1
  • државу 1
  • Држала 4
  • држала 6
  • држали 1
  • држање 1
  • држао 2
  • Држао 2
  • држати 1
  • Држаћеш 2
  • држаху 1
  • држећи 2
  • Држи 1
  • држи 6
  • држим 11
  • Држим 5
  • држиш 2
  • Дринку 1
  • Дринчин 1
  • друг 5
  • друга 16
  • Друга 5
  • другарица 15
  • другарицама 4
  • другарице 3
  • другарици 1
  • Другарицу 1
  • другарицу 2
  • Другачија 1
  • Другачије 2
  • другдаш 1
  • Другдаш 2
  • друге 28
  • Друге 5
  • други 27
  • Други 3
  • другим 7
  • Другима 1
  • другима 10
  • других 11
  • друго 17
  • Друго 8
  • друговање 1
  • другови 1
  • Другог 1
  • другог 5
  • Другога 1
  • другога 4
  • Другого 1
  • другој 6
  • Другојачије 1
  • Другом 1
  • другом 16
  • другоме 5
  • другу 9
  • дружити 1
  • Друкчија 1
  • друкчија 4
  • друкчије 13
  • Друкчије 7
  • Друкчији 1
  • друштва 5
  • друштвеном 1
  • друштво 8
  • друштву 14
  • дрхтавим 1
  • дрхтаву 1
  • дрхтала 1
  • Дрхтала 1
  • дрхтањем 1
  • дрхтао 2
  • дрхташе 1
  • дрхћеш 1
  • дубини 3
  • дубље 1
  • дубљи 1
  • дубок 1
  • дубоки 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 4
  • дува 2
  • дуг 1
  • Дуга 1
  • дуга 3
  • дугачке 1
  • дугим 2
  • Дуго 13
  • дуго 16
  • дугог 1
  • дугој 1
  • дугу 2
  • дугујем 1
  • Дуже 1
  • дуже 3
  • дужна 1
  • дужне 1
  • Дужне 1
  • дужни 2
  • дужници 1
  • дужност 18
  • Дужност 2
  • дужности 2
  • дућану 2
  • Душа 3
  • душа 8
  • Душан 3
  • душе 13
  • душевне 2
  • душевно 1
  • душевну 1
  • души 10
  • Душице 1
  • душице 9
  • душо 5
  • душом 3
  • душу 10
  • ђаво 4
  • ђавола 1
  • ђаволска 1
  • ђаволски 1
  • Ђаволски 1
  • ђак 2
  • ђака 3
  • ђаке 1
  • ђаковања 4
  • ђаковању 2
  • ђацима 2
  • ђачког 1
  • Ђока 4
  • Ђокин 1
  • Е 15
  • е 2
  • еванђеље 1
  • Ево 11
  • ево 2
  • егзистенција 1
  • егзистенцију 1
  • ее 1
  • ексистенцију 1
  • еманципацијом 1
  • еманципована 1
  • еманципованом 1
  • енергије 2
  • енергичније 1
  • енергично 4
  • енергичном 2
  • ено 1
  • Ено 2
  • епархији 1
  • епископ 1
  • еснап 1
  • ета 1
  • етикеције 1
  • ето 7
  • Ето 7
  • Ех 2
  • жабама 1
  • жале 2
  • жали 1
  • жалиш 1
  • жалости 1
  • Жао 2
  • жао 7
  • жар 1
  • жара 3
  • жарке 1
  • жаром 1
  • ждерања 1
  • ждеру 1
  • жедан 1
  • жеђи 1
  • желе 1
  • жели 6
  • желила 1
  • желим 2
  • желио 1
  • желити 1
  • желиш 2
  • желудац 1
  • жеља 7
  • жеље 1
  • жељених 1
  • жељи 2
  • жељу 4
  • Жена 4
  • жена 40
  • женама 1
  • жене 9
  • жени 7
  • женидбом 1
  • женили 1
  • женина 1
  • женине 2
  • жениним 1
  • женину 2
  • женити 1
  • жено 3
  • женом 4
  • Женска 1
  • женска 5
  • женске 3
  • женски 3
  • женским 1
  • женскима 1
  • Женскиња 3
  • женскиња 37
  • женскињама 1
  • Женскиње 2
  • женскиње 26
  • женскињи 3
  • женскињом 2
  • женскињу 8
  • женских 1
  • женско 5
  • женског 4
  • женском 3
  • женску 3
  • Жену 1
  • жену 9
  • жеравицу 1
  • жести 1
  • жестила 1
  • жив 2
  • жива 1
  • живе 3
  • живела 7
  • живеле 1
  • живео 2
  • живети 18
  • живећете 1
  • живи 5
  • живим 1
  • живина 1
  • живине 1
  • живином 1
  • живио 2
  • живити 1
  • живиш 1
  • живље 2
  • живо 4
  • живом 2
  • живости 1
  • Живот 1
  • живот 14
  • живота 13
  • Животиња 1
  • животиња 2
  • животиње 1
  • животињске 1
  • животињски 2
  • животом 2
  • животу 11
  • живце 1
  • жилама 1
  • жртва 1
  • жртвовати 5
  • жртвоваће 1
  • жртвоваћу 1
  • жртву 2
  • жуди 1
  • жудити 1
  • жудња 1
  • жуђаше 1
  • журба 1
  • Жури 1
  • Журила 1
  • Журите 1
  • журити 1
  • журним 2
  • журно 5
  • жуте 1
  • за 389
  • За 84
  • забава 1
  • забаве 2
  • забавишта 1
  • забављају 1
  • забављаше 1
  • забаву 1
  • заблисташе 1
  • заблуде 1
  • заблуди 1
  • заболеше 1
  • заборава 1
  • заборави 2
  • Заборавила 1
  • заборавила 6
  • заборавиле 1
  • заборавимо 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 5
  • заборавите 1
  • Заборавити 1
  • заборавити 3
  • заборавиће 1
  • заборавише 1
  • заборавља 2
  • заборављамо 1
  • забрана 1
  • забранити 3
  • забрањивали 1
  • забринем 1
  • забринула 1
  • забринуо 1
  • забринути 1
  • забринуто 2
  • забуну 1
  • завеса 2
  • завесе 1
  • завесом 1
  • завести 1
  • завесу 2
  • завире 1
  • завирити 1
  • зависе 1
  • зависи 5
  • зависила 1
  • завист 1
  • завлачи 1
  • завод 2
  • заводу 4
  • завој 1
  • заволе 2
  • заволела 3
  • заволео 1
  • заволеше 2
  • заволи 2
  • заврзану 1
  • завртиле 1
  • Заврши 1
  • завршила 1
  • завучемо 1
  • заглади 1
  • загледа 3
  • загледај 1
  • Загледајмо 1
  • загледала 3
  • загледамо 1
  • загледаше 1
  • заглупиће 1
  • заглупљује 1
  • заговара 1
  • заговарај 1
  • Загонетан 1
  • загонетка 5
  • загонетна 3
  • загонетно 3
  • загрли 4
  • загрливши 5
  • загрлила 2
  • загрлити 1
  • загрљаја 1
  • загрљени 1
  • загрљену 2
  • загрми 1
  • загрмим 1
  • загушеним 1
  • задавало 1
  • задаје 1
  • задају 1
  • задата 1
  • Задатак 1
  • задату 1
  • задивљено 2
  • задобије 1
  • задобити 1
  • задовољан 2
  • задовољи 1
  • задовољити 1
  • задовољна 7
  • задовољне 1
  • задовољни 3
  • задовољно 5
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задовољству 1
  • задржа 1
  • задржане 1
  • задржао 1
  • задрхта 7
  • задрхтала 3
  • задрхтале 1
  • задрхтао 2
  • задубила 1
  • задубио 2
  • задубљена 1
  • задуван 1
  • зажарени 1
  • зажарено 1
  • Зажели 1
  • зажелити 1
  • зазврјаше 1
  • заиста 10
  • Заиста 4
  • заједљивих 1
  • заједничку 1
  • заједно 12
  • зајеца 1
  • заказани 1
  • заклела 1
  • заклети 1
  • заклоњен 1
  • закључак 1
  • Закључак 2
  • закључивао 1
  • закључила 1
  • Закључила 1
  • закључујем 1
  • законом 1
  • закону 2
  • закуца 1
  • залајаће 1
  • заласку 1
  • залеће 1
  • залогај 1
  • залуди 1
  • заљубљена 1
  • заљубљују 1
  • замени 1
  • заменуо 1
  • замењивала 1
  • замењиваху 1
  • замера 2
  • замерали 1
  • замерам 1
  • замери 1
  • замерити 4
  • замерке 1
  • замесила 1
  • замислила 5
  • замислим 2
  • замислио 1
  • замислити 2
  • замишљала 3
  • Замишљам 1
  • замишљаш 2
  • замишљен 1
  • замишљена 6
  • замишљено 9
  • замишљеном 2
  • замоли 5
  • замолите 1
  • замолише 2
  • замркне 1
  • Замрсила 1
  • занат 1
  • заната 1
  • занате 1
  • занатлија 1
  • занатлије 2
  • занатлијским 1
  • занемарена 1
  • занемарене 1
  • занемарујем 1
  • занесен 1
  • занета 1
  • занешеност 1
  • занешењак 1
  • занима 2
  • Занимају 1
  • заносе 1
  • заноси 2
  • заносу 3
  • заори 1
  • заоставштину 1
  • заостала 1
  • заостало 1
  • заостао 1
  • заостати 1
  • запале 1
  • запали 1
  • запаљива 1
  • запамтила 1
  • запару 1
  • запечаћено 1
  • запита 16
  • запиташе 2
  • заплакала 2
  • заплакао 1
  • заповести 1
  • запроси 1
  • запустити 1
  • запушимо 1
  • запуштен 1
  • запуштене 1
  • запуштено 1
  • запуштености 1
  • зар 37
  • Зар 63
  • зарад 2
  • зарана 4
  • зарезују 1
  • заручник 4
  • заручника 1
  • заручнику 1
  • засебну 1
  • засецају 1
  • засијаше 1
  • заслепити 1
  • заслуга 3
  • заслуге 1
  • заслугу 2
  • заслужене 1
  • заслуживао 1
  • заслуживати 1
  • заслужила 2
  • заслужили 1
  • заслужио 3
  • заслужите 1
  • заслужити 4
  • заслужује 6
  • заслужујем 3
  • заслужују 4
  • заслузи 1
  • засмеја 7
  • засмејала 1
  • заспа 2
  • заспала 1
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заста 1
  • застаде 5
  • застаје 1
  • Застао 1
  • застарелу 1
  • застидела 2
  • застидила 2
  • застидиле 1
  • застидим 1
  • Застиђено 1
  • застиђено 2
  • застрто 1
  • заступа 1
  • затворивши 1
  • затворило 1
  • затече 1
  • Затим 1
  • Зато 6
  • зато 9
  • затрептати 1
  • затресао 1
  • затресла 1
  • затрчава 1
  • затукла 1
  • затупљава 1
  • затупљеном 1
  • затуцан 1
  • Заћута 1
  • заћута 2
  • заћутале 1
  • Заћутао 1
  • заћуташе 1
  • заћути 2
  • заузет 1
  • заузети 2
  • заузимањем 1
  • заузму 1
  • захвалан 2
  • захвале 1
  • захвалила 2
  • захвалише 1
  • захвална 1
  • захукта 1
  • зацело 7
  • зацика 1
  • зачетку 1
  • Зачу 1
  • зачу 6
  • зачудила 1
  • зачудио 1
  • зачуђено 11
  • зачуше 1
  • заштедим 1
  • заштедити 1
  • заштиту 1
  • зашто 7
  • Зашто 7
  • збивало 1
  • збије 1
  • збиља 1
  • Збиља 1
  • збиљи 2
  • збиљу 1
  • зближење 1
  • због 33
  • Због 5
  • Збогом 1
  • збори 1
  • збратимила 1
  • збунила 1
  • збунили 1
  • збунило 1
  • збуним 1
  • збунити 1
  • збуњен 1
  • збуњена 4
  • збуњено 8
  • звала 2
  • звале 1
  • звали 3
  • звани 1
  • званичник 1
  • званом 1
  • звање 1
  • звезда 3
  • звездама 1
  • звезде 4
  • звечећи 1
  • зврји 1
  • зврцну 1
  • звук 2
  • звуком 1
  • звуци 2
  • звучао 1
  • звучаху 2
  • звучаше 3
  • звучно 1
  • згара 2
  • згладивши 1
  • згодан 2
  • згодитком 1
  • згодна 1
  • Згодна 1
  • згоднију 1
  • згодном 1
  • згоду 1
  • згориште 1
  • зграда 1
  • зграду 1
  • Згрозила 1
  • згрозићете 1
  • згрозићеш 1
  • згужва 1
  • здепасти 1
  • здера 1
  • Здрав 2
  • здраве 1
  • здравља 1
  • здравље 3
  • Здраво 1
  • здраво 9
  • здравоме 1
  • зеленило 2
  • зеленим 1
  • зелену 1
  • земља 2
  • земље 4
  • Земљопис 1
  • земљу 4
  • зепсти 1
  • зета 3
  • зидање 1
  • зима 1
  • зинуле 1
  • зифт 1
  • зла 1
  • злата 1
  • златни 1
  • злато 1
  • зле 1
  • Зло 1
  • зло 11
  • злобе 2
  • злобна 1
  • злобне 1
  • злобу 1
  • зловоље 1
  • зловољно 1
  • зловољу 1
  • змија 1
  • змијевидних 1
  • змију 1
  • зна 26
  • знаде 10
  • знадем 16
  • знадеш 3
  • знаду 1
  • знај 1
  • знајте 1
  • Знају 1
  • знају 10
  • знајући 3
  • знак 2
  • знаке 1
  • знала 14
  • Знала 3
  • знале 1
  • знали 2
  • Знам 12
  • знам 46
  • знаменит 1
  • Знамо 1
  • знамо 10
  • знанца 1
  • Знања 1
  • знања 2
  • знање 6
  • знањем 1
  • знању 1
  • Знао 1
  • знао 5
  • Знате 3
  • знате 9
  • знати 16
  • знатну 1
  • знаће 1
  • знацима 1
  • значајно 3
  • значи 3
  • Знаш 10
  • знаш 20
  • зо 1
  • зове 5
  • зовем 2
  • зовеш 1
  • зови 1
  • Зову 1
  • зову 7
  • зоре 1
  • зору 1
  • зраке 1
  • зраци 1
  • Зраци 1
  • зрацима 1
  • зрачак 2
  • зрачила 1
  • зрео 1
  • зрети 1
  • зуб 1
  • зуба 4
  • зубе 3
  • зуби 2
  • зузавци 1
  • и 1847
  • И 85
  • Ивана 2
  • Иванка 1
  • Иванком 1
  • Иванку 1
  • игара 1
  • Игњатији 1
  • игра 5
  • играј 2
  • играју 2
  • игранкама 3
  • игранке 1
  • игранку 2
  • игранци 1
  • играње 1
  • играти 4
  • играча 1
  • играчица 1
  • играчице 1
  • играше 2
  • игуман 1
  • иде 10
  • Иде 2
  • идеал 3
  • идеалисати 1
  • идеална 1
  • идеалу 1
  • идеја 2
  • идејал 8
  • идејалу 1
  • Идеје 1
  • идеје 9
  • идеји 1
  • Идем 1
  • идем 5
  • идете 1
  • Иди 2
  • иди 3
  • иду 5
  • идући 1
  • Идући 1
  • ижљубише 1
  • Из 11
  • из 128
  • иза 1
  • Иза 1
  • изаберем 1
  • изабрала 1
  • изабрана 2
  • изабрати 3
  • изађу 1
  • изазвала 1
  • изазвао 2
  • изазвати 1
  • изазивала 2
  • изаћи 1
  • изашавши 1
  • изашао 1
  • Изашао 1
  • изашла 1
  • изашли 1
  • избавити 1
  • Избаце 1
  • избегава 2
  • избегавала 4
  • избегавао 1
  • избегаваш 1
  • избегаваше 1
  • избегне 1
  • избећи 1
  • избор 5
  • избором 1
  • избору 3
  • изваде 1
  • изведе 1
  • изверглају 1
  • извесна 1
  • извесно 1
  • извесност 1
  • извеџбају 1
  • Извештила 1
  • изви 2
  • извивши 2
  • извиканих 1
  • извина 1
  • извине 3
  • извинивши 1
  • извинила 1
  • извиним 1
  • Извините 3
  • извинити 2
  • извињава 1
  • извињавајући 2
  • извињавала 2
  • извињавале 1
  • извињавао 1
  • извињавати 1
  • извињаваше 2
  • извињујући 1
  • изводила 1
  • изводиш 3
  • извојевао 1
  • изволели 1
  • изволело 1
  • изволисте 1
  • изволите 1
  • Изволите 2
  • извор 3
  • извора 1
  • извр 1
  • изврз 1
  • изврсно 1
  • изврсног 1
  • извртати 1
  • изврши 2
  • извукла 1
  • извуче 2
  • изглади 1
  • изглед 4
  • Изгледа 1
  • изгледа 3
  • изгледају 1
  • изгледала 3
  • изгледало 2
  • Изгледало 5
  • изгледао 1
  • изгледаше 4
  • изговорила 9
  • изговорио 3
  • изгорети 1
  • Изгубио 1
  • изгубио 2
  • изгубити 2
  • изгубиће 1
  • изгубише 1
  • изгубљеном 1
  • издавање 1
  • издаде 1
  • издаје 1
  • издајте 1
  • издан 1
  • издање 1
  • издати 1
  • издашан 1
  • издржавамо 1
  • издржавање 1
  • издржавати 1
  • издржати 3
  • издржљивост 1
  • изиграм 1
  • изиде 3
  • изиђе 4
  • изиђем 1
  • изиђи 1
  • изискивала 1
  • изискивали 1
  • изићи 1
  • изишао 1
  • изишла 3
  • Изишле 1
  • изјавама 1
  • изјави 1
  • изјавити 1
  • изјаснити 1
  • излагати 2
  • излаз 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излазила 1
  • излазим 1
  • излапи 1
  • изласка 1
  • изледа 1
  • Излети 1
  • излечена 1
  • излечи 1
  • излечио 1
  • излечите 1
  • излечити 1
  • излив 4
  • излишно 1
  • изложено 1
  • измајсторисан 1
  • измајсторисана 1
  • измајсторисано 1
  • измаче 1
  • између 1
  • Између 1
  • изменила 1
  • изменили 1
  • изменио 2
  • изменити 1
  • изменути 2
  • измењено 1
  • изметом 1
  • измећу 1
  • Измећу 1
  • измирена 1
  • измолила 1
  • измрчен 1
  • измучена 2
  • измученом 1
  • измучила 2
  • изнашле 1
  • изнемогли 1
  • изненада 2
  • изненади 1
  • изненађено 2
  • изненађење 1
  • изнесе 1
  • износе 1
  • износи 1
  • изнудити 1
  • изобиљу 2
  • изображеније 1
  • изолирати 1
  • изради 1
  • израдили 1
  • израдити 1
  • изражаваше 1
  • Израз 1
  • израз 9
  • изразе 1
  • изрази 1
  • изразила 1
  • изразим 2
  • изразио 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • израна 1
  • изрекао 1
  • изрекла 2
  • изрекле 1
  • изреку 1
  • Изреци 1
  • изречена 1
  • изриче 1
  • изузевши 1
  • изузели 1
  • изузетак 6
  • изузетака 1
  • изузетка 2
  • изузимајући 3
  • изумрли 1
  • изусти 2
  • изучених 1
  • изучили 1
  • изушћена 1
  • ијоле 1
  • ико 1
  • ил 2
  • Ил 2
  • или 101
  • Или 15
  • илузија 1
  • илузију 1
  • иљада 1
  • им 76
  • Има 5
  • има 65
  • имаде 5
  • имадем 3
  • имадох 1
  • имађаше 2
  • Имајте 2
  • имају 12
  • Имала 1
  • имала 16
  • имале 1
  • имали 4
  • имало 2
  • Имам 4
  • имам 9
  • Имамо 1
  • имамо 5
  • имање 3
  • имао 11
  • Имате 1
  • имате 9
  • имати 18
  • Имаш 1
  • имаш 7
  • Име 2
  • име 23
  • Имена 1
  • имена 5
  • именом 4
  • имућне 1
  • Иначе 10
  • иначе 18
  • интелигентнијег 1
  • интелигенција 1
  • интерес 1
  • интереса 1
  • интересовати 1
  • интересује 2
  • интимнија 2
  • интимније 2
  • Ионак 1
  • Иондак 1
  • ипак 2
  • Ирина 18
  • Ирине 4
  • Ирини 2
  • ироније 1
  • иронијом 5
  • ироничан 1
  • иронички 1
  • ироничним 1
  • иронично 1
  • искаже 1
  • исказивала 1
  • исказивање 1
  • искала 2
  • искали 1
  • искало 1
  • искати 1
  • искључила 1
  • искључити 1
  • искочи 1
  • искрен 5
  • искрена 7
  • искрени 4
  • искренији 1
  • искреним 2
  • искрено 12
  • искреност 5
  • искрсну 1
  • искупио 1
  • искуснији 1
  • искуства 1
  • искуство 3
  • искушења 1
  • искушење 2
  • искушењу 1
  • исмевана 1
  • исмевања 1
  • исмејава 2
  • Исмејавали 1
  • исмејала 1
  • исмеје 1
  • исмеши 1
  • испије 1
  • исписан 1
  • испит 2
  • испитивала 2
  • испитивањем 1
  • испитивао 1
  • испитује 1
  • испитујем 1
  • испитујући 2
  • исплатила 1
  • исплатити 1
  • исплаче 3
  • испод 2
  • исправити 1
  • исправљати 1
  • испред 1
  • исприча 1
  • испросио 1
  • испрошене 1
  • испуни 1
  • испунити 4
  • испуњено 1
  • испусти 1
  • истаче 1
  • исти 16
  • Истина 2
  • истина 21
  • Истине 1
  • истине 4
  • истини 6
  • истинита 1
  • истинска 2
  • истинске 1
  • истински 4
  • истинском 1
  • Истину 1
  • истину 12
  • истицањем 1
  • истицати 1
  • истичемо 1
  • исто 19
  • истом 5
  • истрајати 1
  • истрајна 1
  • истргнувши 1
  • истрча 1
  • истрчим 1
  • исту 4
  • исхлади 1
  • Ићи 1
  • ићи 7
  • их 89
  • ишао 1
  • ишла 12
  • ишле 1
  • ишли 1
  • Иште 1
  • иште 2
  • иштемо 1
  • ишту 3
  • ишчезнула 1
  • Ј 1
  • ј 8
  • Ја 106
  • ја 212
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јави 4
  • јавила 5
  • јавим 1
  • јавља 2
  • јављам 2
  • јад 3
  • јада 1
  • јаде 2
  • јадна 1
  • Јадна 1
  • јаднику 1
  • јадних 1
  • јадница 1
  • Јадница 1
  • јаднице 1
  • Јаднице 1
  • јадно 1
  • Јадно 1
  • јадног 1
  • јаја 1
  • јака 2
  • јако 29
  • Јако 3
  • јаком 1
  • Јана 1
  • јасна 1
  • јасније 1
  • јасно 13
  • јато 1
  • јау 2
  • јаук 2
  • јаукну 1
  • јаукнуло 1
  • јача 1
  • јаче 5
  • јачицу 1
  • Је 19
  • је 1940
  • Јеврему 1
  • Јевросима 1
  • јед 2
  • једа 2
  • један 22
  • Један 3
  • једанпут 12
  • једаред 1
  • једва 5
  • Једва 5
  • Једила 1
  • једина 1
  • Једина 1
  • јединац 2
  • једине 1
  • Једини 1
  • јединим 1
  • једино 1
  • јединца 2
  • Једна 2
  • једна 28
  • једнаки 1
  • једнако 8
  • Једне 1
  • једне 4
  • једни 2
  • Једним 1
  • једним 5
  • Једнима 1
  • једнима 2
  • једно 17
  • једног 11
  • Једног 8
  • Једнога 2
  • једнога 4
  • једној 4
  • Једном 2
  • једном 9
  • Једноме 1
  • Једну 1
  • једну 9
  • Једра 1
  • језгри 1
  • језгро 1
  • језик 5
  • језика 3
  • језику 5
  • језицима 1
  • језичан 1
  • Језичан 1
  • јел 2
  • Јел 3
  • јела 1
  • Јелена 1
  • Јелене 1
  • Јелени 1
  • Јелену 1
  • Јели 1
  • Јелице 1
  • Јелицу 4
  • Јеличину 1
  • јело 1
  • Јело 1
  • јелу 2
  • јемац 1
  • јемчи 1
  • јендек 2
  • јер 32
  • Јер 9
  • Јесам 3
  • јесам 4
  • јесењи 1
  • јесмо 4
  • јеснана 1
  • јест 3
  • Јест 4
  • јесте 11
  • Јесте 20
  • јетка 1
  • јетко 3
  • јецајући 1
  • јецала 3
  • јецало 2
  • јецаше 1
  • јо 1
  • Јова 1
  • Јован 1
  • јогунаста 1
  • јогунице 1
  • јогунством 1
  • јој 287
  • јопет 4
  • Јоци 1
  • још 171
  • Још 27
  • ју 1
  • Ју 3
  • Јули 1
  • јулског 1
  • Јулчи 1
  • Јулчу 1
  • јунака 2
  • јунаке 2
  • јунакиња 1
  • јунаци 1
  • јуре 1
  • јурну 1
  • јутара 1
  • јутра 4
  • јутро 1
  • Јутрос 1
  • јутрос 2
  • јутрошње 1
  • јуче 9
  • К 2
  • к 20
  • кад 277
  • Кад 68
  • када 4
  • кадар 2
  • кадгод 1
  • каде 5
  • кадифу 1
  • кадкод 1
  • кадра 4
  • Кадре 1
  • кадро 1
  • каже 48
  • Каже 8
  • Кажем 1
  • кажем 13
  • кажемо 1
  • кажете 2
  • кажеш 3
  • кажи 1
  • Кажи 3
  • кажите 1
  • кажу 11
  • Кажу 3
  • каз 1
  • каза 1
  • казала 7
  • казале 1
  • казали 1
  • Казао 1
  • казао 3
  • казати 11
  • казни 1
  • казо 1
  • казује 5
  • кајала 2
  • кајања 1
  • каје 1
  • кајем 3
  • кајеш 2
  • кајишарењу 1
  • какав 12
  • Какав 4
  • Каква 1
  • каква 12
  • Какве 1
  • какве 7
  • каквим 3
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • Какво 1
  • какво 3
  • каквог 8
  • каквој 2
  • каквом 7
  • какву 6
  • како 129
  • Како 21
  • калуђере 1
  • калуђерица 2
  • калуђерка 1
  • калфе 1
  • Калфе 1
  • каљала 1
  • камен 1
  • камена 1
  • каменом 1
  • камо 2
  • канабета 1
  • канабету 3
  • канда 4
  • канула 1
  • као 211
  • Као 6
  • капља 1
  • капљице 1
  • Каприц 1
  • капут 1
  • капуту 1
  • кара 1
  • карактер 6
  • карактера 14
  • карактери 1
  • карала 2
  • карале 1
  • карали 1
  • карао 1
  • картању 1
  • Касније 3
  • касније 5
  • касно 3
  • касти 2
  • катедре 1
  • Катица 1
  • каткад 3
  • кашику 1
  • квари 1
  • кварите 1
  • кврцнуше 2
  • кефкање 1
  • кецељу 3
  • кида 1
  • кика 1
  • Кикинда 1
  • ким 4
  • киме 1
  • кинђурење 2
  • кип 1
  • кипио 1
  • кипу 1
  • киселим 1
  • киселицом 1
  • китњаст 1
  • китњастих 1
  • китњасто 1
  • киша 1
  • кишбиров 1
  • киши 1
  • клањају 3
  • клањати 1
  • класе 2
  • класу 1
  • Клекао 1
  • клекли 1
  • клепетање 1
  • клетва 2
  • клетвом 1
  • клечати 1
  • клече 1
  • клечећи 1
  • клечи 1
  • кликне 1
  • кликну 3
  • Клица 1
  • клица 3
  • клицу 3
  • клонила 3
  • клопку 1
  • клупе 2
  • клупи 2
  • клупу 2
  • кнегиња 1
  • књига 5
  • књигама 1
  • књиге 4
  • књигом 2
  • књигу 3
  • књижевника 1
  • књижевности 1
  • књижицу 1
  • књижуринама 1
  • књижурине 4
  • књизи 1
  • Ко 21
  • ко 77
  • кобац 3
  • кобачка 1
  • кобачки 1
  • кова 1
  • ковати 1
  • ковач 1
  • Ковачи 1
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 46
  • когод 2
  • Код 5
  • код 65
  • коже 1
  • Која 1
  • која 63
  • које 65
  • којег 3
  • којекакве 1
  • којекаквим 1
  • којекакво 1
  • којекако 1
  • којем 8
  • којешта 1
  • Којешта 5
  • који 98
  • којим 8
  • којима 16
  • којих 10
  • којој 18
  • којом 2
  • коју 40
  • кокете 1
  • кокошка 1
  • коку 1
  • кол 1
  • кола 3
  • колача 1
  • колебала 1
  • колегинице 3
  • колена 4
  • колики 1
  • Колико 1
  • колико 19
  • колих 2
  • количини 1
  • колко 4
  • коло 1
  • колу 1
  • ком 2
  • комад 3
  • комадића 1
  • комадићем 1
  • комађа 1
  • Коме 1
  • коме 12
  • комедије 1
  • комедију 1
  • коментара 1
  • комотна 1
  • компетовати 1
  • Комунизам 2
  • комунизам 3
  • комунисте 1
  • Комунисте 1
  • комунистичке 1
  • комунисткињу 1
  • конкурисати 1
  • контеса 1
  • контесе 1
  • контрадикције 1
  • конце 1
  • коња 1
  • копце 1
  • копци 1
  • копчу 1
  • корак 5
  • кораке 4
  • кораци 1
  • корацима 6
  • корачала 1
  • корачати 2
  • коректно 1
  • корена 1
  • корећи 1
  • корисне 2
  • корисно 2
  • корист 3
  • користан 1
  • користи 1
  • користило 1
  • користио 1
  • користити 1
  • корова 1
  • коса 5
  • косе 3
  • косицу 2
  • косом 2
  • косу 9
  • кофири 1
  • кочијама 2
  • кошница 1
  • кошта 1
  • кошуља 1
  • кошуљи 1
  • крава 1
  • краве 1
  • краву 1
  • крадимице 1
  • крај 6
  • краја 2
  • крајеве 1
  • крајња 2
  • крајње 1
  • Крајњи 1
  • крају 2
  • крајцару 1
  • красан 1
  • красне 1
  • красно 2
  • кратка 4
  • кратке 1
  • кратко 7
  • кратког 1
  • кратку 1
  • крв 4
  • крви 2
  • кредитирану 1
  • кредитирао 1
  • кренула 1
  • кренуше 2
  • кретати 1
  • крешу 1
  • крив 2
  • крива 12
  • кривац 1
  • криве 3
  • криви 7
  • кривим 1
  • кривица 1
  • кривице 3
  • кривицом 1
  • кривљење 1
  • криво 4
  • кривоме 1
  • крије 2
  • крила 3
  • крилих 1
  • крило 3
  • крилом 1
  • крилу 1
  • криоца 1
  • крњи 1
  • кровом 2
  • Кроз 1
  • кроз 26
  • кроза 1
  • кројити 1
  • кроју 1
  • кроком 1
  • крстари 1
  • крсти 1
  • крстиле 1
  • кругу 1
  • крупан 1
  • крупне 2
  • крчило 1
  • кћер 8
  • кћери 14
  • кћерине 1
  • Кћерино 1
  • кћи 21
  • куварица 1
  • куварице 1
  • куварици 1
  • кувати 2
  • Куд 1
  • куд 5
  • куда 22
  • куде 1
  • кује 1
  • кујна 1
  • кујне 1
  • кујни 4
  • кујнске 1
  • кујнску 1
  • кујну 6
  • кукавица 1
  • кукољ 1
  • кукоља 1
  • кум 1
  • кумовска 1
  • кумство 1
  • кунем 1
  • купе 1
  • купио 1
  • купити 7
  • куповати 2
  • купују 1
  • купус 1
  • кутић 2
  • кућа 6
  • кућама 1
  • куће 15
  • кући 19
  • кућица 3
  • кућице 1
  • кућици 2
  • Кућицу 1
  • кућицу 2
  • кућу 6
  • куцати 1
  • л 8
  • лагано 1
  • лагао 1
  • лаж 4
  • лажа 1
  • лажан 1
  • лаже 2
  • лажна 1
  • Лажне 1
  • лажних 1
  • лажу 1
  • лајање 1
  • лак 1
  • лакеј 2
  • лакеји 1
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 23
  • Лако 8
  • лакомислене 1
  • лакошћу 1
  • лакрдија 1
  • Лакше 1
  • лакше 7
  • лампа 2
  • лампе 2
  • лампу 1
  • ланаца 1
  • лане 2
  • лармаџије 2
  • ларму 1
  • ласка 3
  • ласкавих 1
  • ласкавца 1
  • ласкала 1
  • ласкање 4
  • ласкатељу 1
  • ласно 1
  • лаћа 1
  • легла 1
  • лед 2
  • ледена 1
  • ледени 1
  • леденим 2
  • леђа 1
  • леђи 2
  • лежала 1
  • леже 1
  • лежи 4
  • лезите 1
  • лекара 2
  • лекари 1
  • лекарске 1
  • Лела 21
  • Леле 2
  • ленштина 1
  • ленштином 1
  • лењовати 1
  • леп 10
  • Леп 6
  • лепа 20
  • Лепа 6
  • лепак 1
  • лепе 7
  • лепих 3
  • лепо 27
  • Лепо 5
  • лепог 3
  • лепој 4
  • лепом 3
  • лепота 2
  • лепоте 1
  • лепоту 1
  • лепршао 1
  • лептир 2
  • лептира 1
  • лептирасте 1
  • лептиреви 1
  • лептиром 3
  • лептиру 1
  • лепу 2
  • лепушкато 1
  • Лепша 1
  • лепша 6
  • лепше 4
  • лепших 2
  • лепшу 1
  • лета 1
  • лети 1
  • Лети 1
  • летили 1
  • летило 1
  • летимо 1
  • летити 1
  • лето 1
  • лету 1
  • лећи 3
  • лечи 2
  • лечити 2
  • лечника 1
  • ли 95
  • Лиза 2
  • Лизи 1
  • лије 2
  • лисицом 1
  • лиснато 1
  • лист 2
  • листак 1
  • листове 1
  • лица 14
  • лице 17
  • лицејском 1
  • лицем 2
  • лицеума 1
  • лицеуму 1
  • лицу 14
  • личила 3
  • личиш 1
  • лично 2
  • лишени 1
  • лишће 1
  • лишћем 1
  • ловачког 1
  • ловачком 1
  • логике 3
  • лозинка 1
  • лолице 1
  • лотру 1
  • лоши 1
  • лошија 1
  • лошије 4
  • лошијом 1
  • лошију 3
  • луд 1
  • луда 5
  • луде 1
  • луди 1
  • лудити 1
  • Лудице 1
  • лудо 2
  • Лудорија 1
  • лудост 1
  • луду 1
  • лука 1
  • лукав 1
  • лукава 1
  • Лукава 1
  • лукави 2
  • лукаво 1
  • лукавства 2
  • лукавством 1
  • лукаву 1
  • лулу 2
  • лупи 1
  • лутак 1
  • лутка 5
  • луткастих 1
  • лутке 1
  • лутку 5
  • лучицу 1
  • љага 1
  • љиљан 1
  • Љубав 3
  • љубав 57
  • љубави 59
  • љубављу 12
  • љубавна 1
  • љубавним 1
  • Љубавно 1
  • љубавца 1
  • љубазна 1
  • љубазни 1
  • љубазница 1
  • љубазници 1
  • љубазно 2
  • љубазном 1
  • љубазност 2
  • Љубе 1
  • љубе 3
  • љуби 26
  • Љуби 3
  • Љубила 1
  • љубила 9
  • љубиле 1
  • љубили 2
  • Љубим 1
  • љубим 13
  • љубимица 1
  • љубимо 2
  • Љубинко 1
  • љубио 4
  • љубите 3
  • љубити 5
  • љубичица 2
  • љубиш 4
  • љубљаше 1
  • љубљен 1
  • Љубљен 1
  • љубљених 1
  • људе 10
  • Људи 2
  • људи 59
  • људима 3
  • људска 1
  • људским 1
  • људску 1
  • љупка 1
  • љуска 1
  • љути 3
  • љутила 4
  • љутиле 1
  • љутине 1
  • љутини 2
  • љутину 1
  • љутио 1
  • љутита 1
  • љутите 1
  • љутити 1
  • љутито 2
  • љутиш 1
  • Љутиш 2
  • љутњу 1
  • ма 34
  • Ма 4
  • магазини 1
  • магла 1
  • Мађарица 1
  • мађарски 1
  • мађије 1
  • мажење 2
  • мај 2
  • маја 2
  • Мајка 1
  • мајка 16
  • мајке 3
  • Мајко 3
  • мајко 7
  • мајком 1
  • мајку 4
  • мајмун 1
  • мајмуни 1
  • мајмунисање 1
  • мајмунисању 1
  • мајмунчад 1
  • мајска 1
  • мајског 2
  • мајсторија 1
  • мајсторије 1
  • мајсторијом 1
  • мајчине 4
  • мајчини 1
  • макар 1
  • мал 1
  • мала 11
  • малаксалост 1
  • малаксати 2
  • мале 3
  • мален 1
  • Мален 1
  • малена 1
  • малени 3
  • маленом 1
  • малену 1
  • мали 4
  • малих 1
  • малише 1
  • Мало 3
  • мало 47
  • малој 1
  • малом 1
  • малу 2
  • мама 1
  • мамац 1
  • мамица 1
  • мамице 1
  • мамо 1
  • Мана 1
  • мана 8
  • мане 5
  • маневар 1
  • Мани 7
  • Манимо 1
  • маните 1
  • ману 3
  • манула 1
  • мање 12
  • мањег 1
  • мањи 1
  • мараму 1
  • маре 1
  • марим 4
  • мариш 1
  • марљивије 1
  • маси 1
  • маснији 1
  • маснице 1
  • матер 2
  • матерама 1
  • матере 2
  • матери 6
  • материјалне 1
  • материјално 2
  • материјалног 1
  • материн 1
  • материне 1
  • материном 2
  • материнска 1
  • материнском 1
  • матерњег 1
  • матерњи 1
  • матером 1
  • мати 37
  • Мати 9
  • Матици 1
  • матора 1
  • маторе 1
  • матору 2
  • мах 17
  • махнула 1
  • мачије 1
  • мачка 1
  • мачкасте 1
  • машина 2
  • машти 1
  • ме 143
  • мегдан 1
  • мед 1
  • медицину 3
  • међу 18
  • Међу 2
  • међусобном 1
  • меким 1
  • Мене 4
  • мене 70
  • Мени 4
  • мени 42
  • мења 3
  • мерећи 4
  • мери 7
  • мерила 2
  • мерило 1
  • мерио 1
  • мерника 1
  • меса 1
  • месец 5
  • месеца 6
  • месецу 1
  • места 3
  • место 22
  • Место 5
  • месту 11
  • месу 1
  • метеор 1
  • метлом 1
  • метне 1
  • метни 1
  • метно 1
  • метнувши 4
  • метнула 2
  • метнуо 1
  • метнути 1
  • мећао 1
  • Мећу 3
  • механизам 1
  • Механичко 1
  • мештани 1
  • мештанка 1
  • мештанским 1
  • ми 227
  • Ми 5
  • мидере 1
  • Мија 1
  • Мији 1
  • мила 2
  • Миле 1
  • миле 3
  • милим 1
  • милине 1
  • Милка 4
  • Мило 1
  • милог 1
  • милозвучно 1
  • милост 5
  • милости 8
  • милостива 4
  • милостиве 1
  • Милостиви 3
  • милостивог 2
  • милостивом 1
  • милостиња 2
  • милостињу 1
  • милоште 1
  • милошћу 1
  • мио 1
  • мир 1
  • мира 6
  • мираз 10
  • мираза 4
  • миран 1
  • мире 1
  • мирис 3
  • мирисати 1
  • мириснија 1
  • мирише 3
  • мирна 2
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирнија 1
  • мирним 1
  • мирно 8
  • Мирном 1
  • мирном 2
  • мирноћа 1
  • мирноћом 1
  • мировине 1
  • мировински 1
  • мирољубива 1
  • миром 3
  • мисао 8
  • мисионарке 1
  • мисле 9
  • мислећи 5
  • Мисли 2
  • мисли 60
  • мислила 29
  • Мислила 5
  • мислиле 2
  • мислили 1
  • мислим 10
  • мислима 7
  • мислимо 1
  • Мислио 1
  • мислио 16
  • мислите 6
  • мислити 9
  • мислиш 14
  • Мислиш 3
  • мишици 1
  • мишљаше 21
  • мишљења 3
  • Мишљење 1
  • мишљење 20
  • мишљењем 2
  • мишљењу 5
  • мишљу 1
  • млад 4
  • млада 5
  • младе 2
  • млади 6
  • младим 1
  • Младић 2
  • младић 8
  • младићи 1
  • Младићи 1
  • младићу 1
  • младих 1
  • Младо 1
  • младо 3
  • младог 6
  • младога 3
  • младожења 7
  • младожење 2
  • младожењиних 1
  • младожењом 1
  • младожењу 3
  • младој 4
  • младости 3
  • младу 3
  • млађа 1
  • млађе 1
  • млађи 3
  • млађима 1
  • млека 1
  • Млекарица 1
  • млеко 1
  • млекоше 1
  • млого 1
  • Многа 1
  • многа 5
  • многе 2
  • многи 6
  • Многима 1
  • многима 3
  • многих 2
  • Много 3
  • много 45
  • многом 1
  • многоме 2
  • многу 4
  • мном 12
  • мо 1
  • мога 4
  • могао 10
  • могаше 11
  • могла 37
  • могле 2
  • могли 2
  • могло 6
  • Могу 1
  • могу 59
  • могуће 7
  • могућству 1
  • мода 1
  • моде 2
  • модерн 1
  • моди 4
  • мож 4
  • можда 54
  • Можда 7
  • Може 2
  • може 83
  • можемо 7
  • можете 6
  • можеш 17
  • Можеш 3
  • мозак 1
  • мозга 1
  • мој 30
  • Мој 5
  • Моја 5
  • моја 60
  • Моје 2
  • моје 49
  • моји 2
  • мојим 7
  • мојих 2
  • мојој 5
  • мојом 1
  • моју 11
  • молбеница 1
  • молбеници 2
  • молби 1
  • молбу 5
  • молебнице 1
  • молећи 5
  • молећивим 3
  • моли 1
  • молила 3
  • молило 2
  • Молим 1
  • молим 7
  • молио 4
  • молитвама 1
  • молитвеника 1
  • молити 2
  • Молиш 1
  • мољаше 2
  • мом 4
  • Момак 1
  • момак 4
  • момака 1
  • моме 4
  • момената 1
  • моменти 1
  • моменту 3
  • момка 4
  • момку 1
  • момци 2
  • момче 3
  • мора 34
  • мораде 2
  • морају 7
  • морала 5
  • морале 2
  • морали 5
  • морално 1
  • моралну 1
  • морало 2
  • Морам 1
  • морам 21
  • морамо 2
  • морао 6
  • морате 2
  • морати 4
  • Мораш 1
  • мораш 9
  • море 1
  • мотрећи 1
  • моту 1
  • моћ 1
  • моћи 2
  • моћни 1
  • мрве 2
  • мржње 2
  • мрзи 4
  • мрзила 1
  • мрзили 1
  • мрзим 1
  • мрзите 1
  • мртваца 1
  • мртвим 1
  • мтер 1
  • му 106
  • муву 1
  • мудрости 1
  • муж 24
  • Муж 3
  • мужа 33
  • мужева 4
  • мужеви 2
  • мужевље 1
  • мужевљев 2
  • мужевљева 1
  • мужевљеве 1
  • мужевљевих 1
  • мужевљевој 2
  • мужевљи 1
  • мужевљу 1
  • мужем 2
  • мужу 11
  • музе 1
  • мука 1
  • муке 1
  • муком 1
  • муња 1
  • мутило 1
  • муцала 2
  • муци 1
  • мучи 1
  • мучила 3
  • мучиле 1
  • мучили 1
  • мучим 2
  • Мучите 1
  • мучити 1
  • мучиш 1
  • мучније 1
  • мушка 1
  • мушкарац 1
  • мушкарцем 1
  • мушке 7
  • Мушки 1
  • мушки 21
  • мушкији 1
  • мушким 1
  • мушкима 7
  • мушкињу 1
  • мушких 6
  • мушко 3
  • мушког 2
  • мушкога 2
  • мушком 3
  • муштерија 1
  • На 40
  • на 449
  • набавиш 2
  • набеде 1
  • наваљиваше 1
  • наведем 3
  • наведи 1
  • навија 1
  • навика 3
  • навикла 2
  • навикнут 2
  • навикнута 1
  • Навикнута 1
  • наводе 1
  • нагађао 1
  • нагласивши 1
  • нагласила 1
  • нагли 1
  • наглије 2
  • наглим 1
  • наглих 1
  • Нагло 1
  • нагло 9
  • наговарање 1
  • наговарати 1
  • наговестити 2
  • наговорила 1
  • наговорити 1
  • наговору 1
  • нагон 2
  • награда 3
  • награде 1
  • награђене 1
  • нагрбусити 1
  • над 3
  • нада 3
  • надала 2
  • надалеко 1
  • Надам 1
  • надам 6
  • надао 3
  • надати 4
  • надгледа 2
  • надгледања 1
  • наде 2
  • надзор 1
  • надзора 1
  • надзорник 3
  • надзорника 1
  • надзорником 1
  • надзорнику 1
  • надзором 1
  • нади 1
  • надиви 1
  • надјача 1
  • надметати 1
  • надничарка 1
  • надокнадити 1
  • надражи 1
  • нађе 13
  • нађем 5
  • нађох 1
  • нађоше 1
  • нађу 1
  • назвала 1
  • назвао 2
  • назвати 4
  • назив 6
  • назива 5
  • називам 1
  • називаш 1
  • називом 1
  • назирем 1
  • назиру 1
  • назове 3
  • назора 7
  • назоре 11
  • назори 6
  • назрела 1
  • наивности 1
  • наиђе 1
  • наишао 1
  • најам 1
  • најближа 1
  • најбоља 3
  • најбоље 10
  • најбољем 1
  • најбољи 3
  • најбољу 1
  • највернија 1
  • највећа 1
  • највеће 3
  • највећи 1
  • највећма 3
  • највећој 2
  • највећу 2
  • највише 12
  • најгора 1
  • најгоре 2
  • најгори 2
  • најдостојнији 1
  • најдубље 1
  • Наједанпут 3
  • наједаред 1
  • наједе 2
  • најзад 1
  • најивно 1
  • најивност 1
  • најискренији 1
  • најјаднија 1
  • најјачој 1
  • најкоректније 1
  • најлакше 2
  • најлепше 1
  • најлепшу 1
  • најмања 1
  • најмање 5
  • најмањег 1
  • најмањега 1
  • најмеродавније 1
  • Најмилији 1
  • најмлађа 1
  • Најмлађа 1
  • најмлађи 1
  • најодличнија 1
  • најпаметнијег 1
  • најплеменитија 1
  • најпогрдније 1
  • најпосле 1
  • Најпосле 2
  • најпотпунија 1
  • најпоштенији 1
  • најпре 9
  • најрадије 4
  • најсветија 1
  • најсолиднији 1
  • најспособнија 1
  • најстрашнијега 1
  • најстрожије 1
  • најтежа 1
  • Најтеже 1
  • најтежи 1
  • најчистијих 1
  • наказујући 1
  • накалами 1
  • накашљаше 1
  • накити 2
  • накитим 1
  • накићена 1
  • накићене 1
  • накићени 1
  • наклоност 3
  • наклоности 2
  • наклоношћу 1
  • накрст 1
  • налаже 2
  • налази 5
  • налазим 1
  • налазио 1
  • налик 2
  • налише 1
  • налог 1
  • налогу 1
  • наложио 1
  • наљути 1
  • наљутио 1
  • нам 25
  • нама 7
  • намера 1
  • намере 2
  • намери 1
  • намерна 2
  • намерни 1
  • намеру 3
  • намесити 1
  • намести 1
  • наместила 1
  • наметнути 1
  • Намећу 1
  • намешта 1
  • намештај 1
  • Намештај 1
  • намештати 1
  • намигивају 1
  • Намирисали 1
  • намножише 1
  • Намрштено 1
  • нанело 1
  • нанео 1
  • наново 1
  • наносила 2
  • Наопако 1
  • наочари 3
  • напада 1
  • нападајима 1
  • напала 1
  • написала 1
  • напит 1
  • напишем 1
  • напишеш 1
  • наплате 1
  • напор 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 1
  • напрасит 1
  • напрасита 2
  • напред 1
  • напредовала 1
  • напредовале 1
  • напредује 1
  • напредујем 1
  • напретку 1
  • напротив 1
  • Напротив 1
  • напусти 2
  • напутци 1
  • Наравно 10
  • наравно 3
  • нараштај 1
  • наредбе 1
  • Наредио 2
  • Наредићу 1
  • наречем 1
  • народ 10
  • народа 8
  • народне 1
  • народни 1
  • народних 1
  • народног 1
  • народност 2
  • народности 2
  • народом 1
  • Народу 1
  • народу 10
  • нарочито 1
  • наручив 1
  • нас 42
  • насамо 1
  • наседну 1
  • насела 1
  • Наскоро 1
  • наследства 2
  • наслон 1
  • Наслоне 1
  • наслони 6
  • наслонивши 2
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслоњена 1
  • насљедио 1
  • насмеја 3
  • насмејала 2
  • насмејале 1
  • насмејао 1
  • насмејаше 1
  • насмеје 3
  • насмејем 2
  • насмеши 2
  • насмешивши 2
  • насмешила 2
  • насмију 1
  • насрнуће 1
  • наставе 1
  • настави 30
  • наставим 2
  • Наставише 1
  • настављала 1
  • настављати 2
  • наставника 4
  • наставници 1
  • наставницима 2
  • настала 1
  • настанили 1
  • настанити 1
  • настао 2
  • Настој 1
  • настојала 1
  • настојимо 1
  • настојите 1
  • настојник 1
  • настојником 2
  • натакао 1
  • натарош 1
  • натароша 1
  • натарошевица 1
  • натарошевице 1
  • натежу 1
  • натезала 1
  • натерало 1
  • натпис 1
  • натраг 3
  • натрпате 1
  • натруниле 1
  • наћи 20
  • наужива 1
  • науживају 1
  • науке 5
  • науком 1
  • науку 3
  • науми 2
  • науче 1
  • научен 2
  • научена 1
  • научени 2
  • научених 1
  • научењаци 1
  • научи 4
  • научила 4
  • научио 2
  • научном 1
  • нахтмузику 1
  • нацртана 1
  • начела 1
  • начелних 1
  • начелну 1
  • начелом 1
  • начин 6
  • начина 1
  • начине 1
  • начинио 1
  • начином 2
  • начину 2
  • Наш 1
  • наш 9
  • наша 15
  • нашалили 1
  • нашао 3
  • Наше 1
  • наше 10
  • Нашег 1
  • нашег 3
  • нашем 9
  • наши 2
  • нашим 1
  • наших 7
  • Нашла 2
  • нашла 6
  • нашле 1
  • нашли 1
  • нашом 1
  • нашто 1
  • не 718
  • Не 80
  • неби 2
  • Небо 1
  • небо 3
  • небројено 1
  • небу 3
  • Неваљалац 1
  • неверна 1
  • неверник 1
  • неверника 1
  • неверну 1
  • невероватно 1
  • невестама 1
  • невесте 1
  • невестом 1
  • невесту 2
  • невидовне 1
  • невин 2
  • невина 3
  • невиније 1
  • невино 3
  • невиности 1
  • невоља 1
  • невољу 1
  • нег 1
  • Него 17
  • него 89
  • неговале 1
  • неговање 1
  • негодовања 1
  • недај 1
  • недаћи 2
  • недаћу 1
  • недеља 1
  • недеље 4
  • недељом 2
  • недељу 1
  • недођин 1
  • недостаје 1
  • недостатак 1
  • недостатке 1
  • недостојно 1
  • недрима 1
  • неешто 1
  • Нежењен 1
  • нежењени 1
  • нежни 1
  • нежније 1
  • нежнијим 1
  • нежним 3
  • нежних 1
  • нежно 9
  • нежног 1
  • нежност 1
  • нежности 1
  • нежношћу 1
  • независнији 1
  • незадовољан 2
  • незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незадовољно 3
  • незадовољство 3
  • незвани 1
  • незгоде 2
  • незна 1
  • Незнанка 2
  • Незнанко 4
  • Незнанковић 13
  • Незнанковића 4
  • Незнанковићев 1
  • незнаног 1
  • незнанога 1
  • незнања 1
  • незнање 1
  • незнању 5
  • незнатан 1
  • незнатна 1
  • неизвесности 1
  • неизмерне 1
  • неизмерно 2
  • неискрено 1
  • неискреност 2
  • неискусну 1
  • Нејасно 1
  • нејасно 2
  • неједнаким 1
  • неједнакост 1
  • неједнакости 1
  • Нек 1
  • нек 3
  • Нека 3
  • нека 35
  • некад 11
  • Некада 2
  • некада 9
  • некадање 1
  • некадањи 1
  • некадашња 1
  • некадашње 1
  • некадашњег 3
  • некадашњи 4
  • некаквим 1
  • некако 3
  • некарактера 1
  • Неке 1
  • неке 22
  • Неки 1
  • неки 29
  • неким 1
  • некима 2
  • Неких 1
  • неких 6
  • неко 13
  • Неко 2
  • неког 7
  • некога 1
  • некој 4
  • неколико 43
  • неколио 1
  • неколицином 1
  • неком 6
  • неку 5
  • нема 37
  • Нема 5
  • немају 3
  • немам 14
  • Немам 3
  • немамо 2
  • немарно 2
  • немате 1
  • Немате 1
  • немачки 1
  • немаш 3
  • немила 1
  • немиле 1
  • немилих 1
  • немило 4
  • немилосрдно 1
  • немилостив 1
  • немилостиво 1
  • немио 1
  • Немирно 1
  • Немичиним 1
  • немо 1
  • немој 5
  • Немој 8
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • неморална 1
  • немоћна 1
  • немоћно 1
  • ненаграђене 1
  • Ненад 42
  • Ненада 6
  • Ненадове 1
  • Ненадово 1
  • Ненадовој 2
  • Ненадовом 1
  • Ненадову 1
  • Ненадом 1
  • Ненаду 1
  • Необична 1
  • необична 2
  • необични 1
  • необичним 1
  • необично 5
  • необичну 1
  • необучена 1
  • неограничено 1
  • неодољива 1
  • неожењен 1
  • неожењеног 1
  • неокаљани 1
  • неокречених 1
  • неокужени 1
  • неопростив 1
  • неопростиво 1
  • неопходно 1
  • неосетно 3
  • непажња 1
  • непажњом 1
  • неповерење 1
  • непогоди 1
  • непогрешив 1
  • непогрешива 1
  • непозван 1
  • непозване 1
  • непознат 2
  • непозната 1
  • непознати 2
  • непознатих 1
  • непознату 1
  • непојмљива 1
  • непојмљиво 1
  • непокретности 1
  • непомично 1
  • непослушан 1
  • непослушна 1
  • Непослушна 2
  • непосредно 2
  • непостојан 1
  • непостојаног 1
  • непоштен 1
  • непоштења 1
  • неправда 3
  • неправде 2
  • Неправду 1
  • неправду 7
  • неправедно 2
  • неправедном 1
  • неправедну 1
  • Неправо 1
  • неправо 2
  • непрегледну 1
  • непрестано 1
  • непретпостављене 1
  • непријатељ 2
  • непријатеља 1
  • непријатних 1
  • непријатном 1
  • непријатност 1
  • неприлика 1
  • неприликом 1
  • непримерним 1
  • неприметно 1
  • неприродно 3
  • неприродност 2
  • непристрасан 1
  • непровидном 1
  • нерадо 1
  • нераду 1
  • нервозна 1
  • нередовног 1
  • несимпатија 1
  • неслога 1
  • несносна 1
  • несносни 1
  • несносно 4
  • несносну 1
  • неспретну 1
  • несретан 1
  • несретне 1
  • несретних 1
  • несретну 1
  • Несретну 1
  • несрећа 6
  • несрећан 2
  • несреће 1
  • несрећи 2
  • несрећна 5
  • несрећне 1
  • несрећним 1
  • несрећом 1
  • несрећу 2
  • нестаде 4
  • нестајао 1
  • нестало 2
  • нестане 1
  • Нестане 1
  • нестати 4
  • Несташан 1
  • несташан 2
  • несташлук 1
  • несташлуке 1
  • несташно 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљиво 3
  • несуђеник 1
  • нетремице 1
  • Неће 2
  • неће 40
  • нећемо 4
  • нећете 3
  • нећеш 7
  • нећу 29
  • Нећу 4
  • неугледни 1
  • неугледну 1
  • неудатих 1
  • неудату 1
  • неудесне 1
  • неузнемирен 1
  • неуљудна 1
  • неучтив 1
  • нехотимична 1
  • нехотице 13
  • нечем 2
  • нечијем 2
  • нечувена 1
  • Нечувено 1
  • нешто 23
  • ни 156
  • Ни 6
  • нианси 1
  • нигде 2
  • ниже 1
  • нижег 1
  • нижи 1
  • нижих 1
  • нижу 1
  • низак 1
  • није 223
  • Није 32
  • ниједна 1
  • Ниједна 1
  • Ниједно 1
  • Никад 1
  • никад 27
  • никада 12
  • Никада 5
  • никакав 1
  • никаква 3
  • никакве 1
  • никакво 2
  • Никако 1
  • никако 10
  • нике 2
  • ники 2
  • нико 22
  • Нико 6
  • никог 1
  • никога 3
  • николко 2
  • ником 4
  • никоме 3
  • нимало 2
  • Нисам 20
  • нисам 64
  • ниси 19
  • Ниси 5
  • нисмо 7
  • Нисте 3
  • нисте 9
  • нису 38
  • Нису 4
  • нит 2
  • нити 8
  • ничега 1
  • ничему 1
  • Ништа 3
  • ништа 32
  • ништо 2
  • Но 96
  • но 97
  • нов 2
  • новац 18
  • Новац 2
  • новаца 3
  • нови 1
  • новина 3
  • ново 1
  • нововерце 1
  • новога 1
  • новом 1
  • новости 1
  • нову 2
  • новца 6
  • новце 1
  • новцем 2
  • новцу 1
  • новчић 1
  • новчића 2
  • ноге 2
  • ногу 1
  • ножице 1
  • нози 2
  • нос 3
  • носа 1
  • носе 2
  • носи 2
  • носим 2
  • носио 1
  • носити 3
  • Носићу 1
  • носу 1
  • ноте 2
  • нотне 1
  • нотни 1
  • ноћ 4
  • ноћашње 1
  • ноћашњој 1
  • ноћи 3
  • ношња 3
  • нуди 2
  • Нудим 1
  • нужда 2
  • нужде 3
  • нужна 2
  • нужније 1
  • нужно 2
  • нуз 1
  • њ 4
  • ње 39
  • Њега 3
  • њега 35
  • његов 4
  • његова 21
  • Његове 1
  • његове 22
  • његови 5
  • његовим 3
  • његовима 1
  • његових 4
  • његово 5
  • његовог 5
  • његовој 6
  • његовом 5
  • његову 11
  • Њезин 1
  • њезин 12
  • њезина 23
  • њезине 15
  • њезини 1
  • њезиним 5
  • њезиних 9
  • њезино 4
  • њезиног 4
  • њезиној 6
  • њезином 5
  • њезину 7
  • њему 34
  • Њему 4
  • њен 13
  • Њена 1
  • њена 8
  • њене 16
  • Њени 1
  • њени 3
  • њеним 1
  • Њеним 1
  • њених 1
  • Њено 2
  • њено 6
  • њеног 5
  • њенога 1
  • њеној 2
  • њеном 3
  • њену 5
  • њим 3
  • њима 32
  • Њима 5
  • њиме 11
  • њина 1
  • Њина 1
  • њих 34
  • Њих 7
  • њихов 2
  • Њихова 1
  • њихова 6
  • њихове 11
  • њихови 3
  • њиховим 2
  • њихових 2
  • њихово 3
  • њиховог 1
  • њиховој 3
  • њиховом 3
  • њихову 10
  • њој 38
  • Њој 6
  • њојзи 14
  • њом 19
  • њоме 13
  • Њу 3
  • њу 43
  • њушкати 1
  • О 11
  • о 140
  • обавља 1
  • обављају 1
  • обадве 1
  • обазре 1
  • обара 1
  • обвежу 1
  • обвезана 1
  • обвезао 1
  • обвезе 1
  • обгати 1
  • обдарени 1
  • Обе 2
  • обе 8
  • обећала 2
  • обећање 1
  • обећао 1
  • обећаш 1
  • обешењаци 1
  • обзир 2
  • обзирала 2
  • обзирали 1
  • обзирати 1
  • обзире 1
  • обзирем 1
  • обиђем 1
  • обиђете 1
  • обија 1
  • обијам 1
  • обилази 1
  • обилној 2
  • обистинила 1
  • обичај 4
  • обичаја 1
  • обичају 3
  • обичан 1
  • Обичан 1
  • обична 4
  • Обичне 1
  • обични 1
  • обичним 3
  • обичних 2
  • Обично 1
  • обично 19
  • обичнога 1
  • обичном 2
  • облаке 2
  • Облаци 1
  • облачи 1
  • обли 5
  • оближње 2
  • оближњем 1
  • оближњој 2
  • оближњу 4
  • облик 2
  • облику 2
  • обмане 2
  • обманули 1
  • обманути 1
  • обмањујете 1
  • обожавао 1
  • Обоје 1
  • обоје 8
  • обојима 2
  • обореним 1
  • Обореним 1
  • обори 13
  • оборивши 1
  • обрадовало 1
  • обрадује 1
  • образ 3
  • образи 3
  • образином 1
  • Образину 1
  • Образован 1
  • образован 2
  • Образована 1
  • образовани 1
  • образованог 1
  • образованом 1
  • образовану 1
  • образовања 4
  • образовање 1
  • образовањем 1
  • образовању 2
  • образује 1
  • обране 1
  • обрану 1
  • обрасли 1
  • обратити 1
  • обратно 1
  • обрве 1
  • обргрли 1
  • обргрливши 1
  • обрицати 1
  • обрну 1
  • обрнувши 1
  • обрте 4
  • обузе 1
  • обузела 1
  • обукла 1
  • обућар 1
  • обући 2
  • обућу 1
  • обуци 1
  • обуче 1
  • обучена 1
  • ова 11
  • овај 12
  • Овај 3
  • овака 1
  • оваквих 1
  • овакву 1
  • овако 12
  • Овако 4
  • Оваку 1
  • овамо 6
  • овдашње 1
  • овдашњим 1
  • овдашњих 1
  • Овде 1
  • овде 30
  • ове 8
  • овејано 1
  • ови 3
  • овим 2
  • Овим 2
  • ових 1
  • овладао 1
  • ово 28
  • Ово 8
  • овог 7
  • овога 10
  • овој 3
  • овом 10
  • овоме 4
  • ову 3
  • огледала 2
  • огледало 1
  • огледалу 2
  • огњишта 1
  • оговарању 1
  • оговарати 1
  • оговорила 1
  • огорчена 2
  • огорчење 2
  • огорчи 1
  • огорчило 2
  • огорчити 1
  • ограничености 1
  • огрезао 1
  • огромна 1
  • огромно 2
  • огуглати 1
  • Од 22
  • од 261
  • одавде 1
  • одавна 3
  • одаје 3
  • одајем 1
  • одана 1
  • оданост 2
  • одао 1
  • одбацили 1
  • Одби 1
  • одбивши 1
  • одбијају 1
  • одбијала 1
  • одбијам 1
  • одбијања 1
  • одбила 6
  • одбисте 1
  • одбити 5
  • одборник 1
  • одважити 1
  • одважно 3
  • одведоше 1
  • одвезе 1
  • одвела 1
  • одвише 1
  • одврате 1
  • одврати 1
  • одвратила 1
  • одвратим 1
  • одвратио 1
  • одвратити 1
  • одговарала 3
  • одговарати 1
  • одговараш 1
  • одговор 16
  • Одговора 1
  • одговора 3
  • одговори 2
  • одговорила 1
  • одговорило 1
  • одговорио 1
  • одговорити 4
  • одговорност 1
  • одговору 1
  • одгризла 1
  • одгурнула 1
  • оде 32
  • одевена 3
  • одевене 1
  • одела 3
  • Одело 1
  • одело 7
  • оделу 2
  • одељењу 1
  • одем 2
  • одећи 1
  • одеш 1
  • одзива 1
  • одиста 1
  • одјеци 1
  • одјурила 1
  • одкад 1
  • одлазак 2
  • Одлази 1
  • одлазим 2
  • одлазити 1
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлети 2
  • одличне 1
  • одличних 1
  • одлично 1
  • одличну 2
  • одлуци 2
  • одлучан 1
  • одлучно 6
  • одма 1
  • одмакла 1
  • одмакле 1
  • Одмах 1
  • одмах 16
  • одмор 1
  • Одмор 1
  • одмора 1
  • однесе 1
  • одношаје 1
  • одношају 2
  • одобрава 1
  • одобравам 3
  • одобравао 1
  • одојчета 1
  • одох 2
  • одоше 3
  • одрасла 3
  • одрасле 2
  • одраслима 2
  • одраслих 1
  • одраслу 1
  • одрастао 1
  • одрастеш 2
  • одрасту 1
  • одредила 2
  • одредио 1
  • одредити 1
  • одређена 1
  • одређује 1
  • одрезала 1
  • одрећи 2
  • одречена 1
  • одречеш 1
  • одрешио 1
  • одрешито 1
  • одржала 1
  • одржати 3
  • одржи 1
  • одрицаху 1
  • одричем 1
  • одсвира 1
  • Одсвирај 1
  • одсели 1
  • одселила 1
  • одселили 1
  • одселио 2
  • одскакута 1
  • одскоро 1
  • одстоје 1
  • одступим 1
  • оду 3
  • одуд 1
  • одударао 2
  • одужила 1
  • одузе 1
  • одузело 1
  • одун 1
  • одушевљавао 1
  • одушевљен 1
  • одушевљено 3
  • одушевљење 1
  • одушевљењем 1
  • одушке 1
  • одфрљио 1
  • оженила 1
  • оженио 4
  • ожењен 3
  • ожењени 2
  • оживеше 1
  • оживи 1
  • оживљава 1
  • озари 1
  • озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљне 1
  • озбиљни 1
  • озбиљнија 1
  • озбиљније 1
  • озбиљнијих 1
  • озбиљно 16
  • озбиљном 1
  • озебао 1
  • озеленили 1
  • ојш 1
  • ока 1
  • окаљају 1
  • окану 1
  • око 9
  • Окови 1
  • окови 3
  • околина 3
  • околине 1
  • околини 2
  • околину 2
  • околишења 1
  • околна 1
  • околности 8
  • околностима 2
  • около 1
  • оком 1
  • окошарио 1
  • окрене 1
  • окрену 1
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • окренути 1
  • окрепити 1
  • окрете 2
  • окретна 2
  • окретно 1
  • окрећу 1
  • окриви 1
  • окривљена 1
  • окриљем 1
  • окружени 2
  • оку 3
  • окупила 1
  • окупу 2
  • окураже 1
  • окушате 1
  • окушати 1
  • олакшава 1
  • олакшао 1
  • оловна 1
  • оловном 1
  • олош 2
  • олошем 2
  • олтарем 2
  • олтаром 1
  • олуштина 1
  • олуштини 1
  • омаловажаваш 1
  • оман 3
  • омање 1
  • омасти 1
  • омаче 2
  • омили 1
  • омилити 2
  • омрзну 1
  • омрзнуо 1
  • омрзнути 1
  • он 155
  • Он 21
  • она 242
  • Она 58
  • онај 23
  • Онај 3
  • онак 6
  • онакав 1
  • онаква 4
  • онакви 1
  • Онако 2
  • онако 27
  • онамо 1
  • Онда 5
  • онда 90
  • ондак 2
  • онде 5
  • Оне 3
  • оне 30
  • онемогућила 1
  • они 42
  • Они 5
  • оним 8
  • онима 2
  • оних 14
  • Оно 1
  • оно 62
  • оног 12
  • Онога 1
  • онога 2
  • оној 6
  • онолико 4
  • оном 10
  • Ономе 1
  • ономе 5
  • Ону 1
  • ону 3
  • опада 1
  • опадати 1
  • опадаше 1
  • опажа 1
  • опажала 1
  • опажамо 1
  • опази 1
  • опазивши 3
  • опазила 3
  • опазио 3
  • опазити 1
  • опалих 1
  • опаљена 1
  • опаметите 1
  • опанак 1
  • опасна 1
  • опасне 1
  • опасније 1
  • опасно 2
  • опасност 2
  • опасности 3
  • опевала 1
  • опет 164
  • Опет 4
  • опирала 1
  • опирале 1
  • опирања 1
  • опирању 1
  • опирати 1
  • описати 1
  • описивању 1
  • опису 1
  • описује 1
  • описујемо 1
  • оплемењава 1
  • опомена 1
  • опомену 2
  • опомињала 1
  • опомошњаше 1
  • опор 1
  • опоравила 1
  • опоро 3
  • оправдала 1
  • оправдали 1
  • оправдана 1
  • оправдано 1
  • оправити 1
  • определење 1
  • опреми 1
  • опросите 1
  • опросте 1
  • Опрости 3
  • опрости 6
  • опростивши 1
  • опростим 1
  • Опростите 1
  • опростити 2
  • опстанак 1
  • оптерећени 1
  • оптуженик 1
  • опусти 1
  • опширније 1
  • општа 1
  • опште 15
  • општене 1
  • општеуважени 1
  • општина 2
  • општинама 1
  • општине 2
  • општини 1
  • ораће 1
  • орахом 2
  • орошен 1
  • осакатили 1
  • осакаћену 2
  • осамнаест 1
  • Осана 1
  • освајати 1
  • освести 1
  • освета 5
  • освете 2
  • освети 2
  • осветли 2
  • осветничку 1
  • освету 1
  • осврну 1
  • осврћати 1
  • осетила 1
  • осетљив 1
  • осетљива 3
  • осетљивије 1
  • осетљивијих 1
  • осетљиво 4
  • осетљиву 2
  • осећа 7
  • осећај 3
  • осећаја 8
  • осећаје 2
  • осећаји 2
  • осећају 1
  • осећајући 1
  • осећала 14
  • осећале 1
  • осећали 1
  • Осећам 1
  • осећам 10
  • Осећао 1
  • осећао 4
  • осећате 3
  • осећати 1
  • осече 3
  • осигура 1
  • осигурају 1
  • осигурам 1
  • осигуран 1
  • осигурана 1
  • Осим 2
  • осим 7
  • оскудицу 1
  • ослабило 2
  • ослобођена 1
  • ослонити 1
  • осме 1
  • осмеј 1
  • осмејак 2
  • осмејкивало 1
  • осмејком 1
  • осмејкују 1
  • осмељена 1
  • осмех 9
  • осмеха 4
  • осмехну 13
  • осмехнути 1
  • осмехом 6
  • Оснажана 1
  • оснажи 1
  • основана 1
  • основној 1
  • особа 2
  • особама 2
  • особе 5
  • особењак 1
  • особина 1
  • особинама 2
  • особине 1
  • особит 1
  • особито 11
  • Особито 5
  • осрамотила 1
  • осрамоћену 1
  • оста 1
  • оставе 2
  • остави 2
  • оставивши 2
  • Оставила 1
  • оставила 3
  • оставиле 1
  • оставили 1
  • оставио 2
  • оставите 1
  • Оставите 1
  • оставити 4
  • оставља 1
  • остављајте 1
  • оставши 1
  • остаде 7
  • остадоше 2
  • остаје 5
  • Остајте 1
  • остајте 4
  • остају 1
  • Остала 1
  • остала 8
  • остале 11
  • Остали 2
  • остали 5
  • осталим 2
  • осталима 1
  • осталих 1
  • Остало 1
  • остало 8
  • осталом 1
  • остане 2
  • Остани 2
  • останите 2
  • Останите 2
  • остану 1
  • остао 2
  • остарелу 1
  • остари 2
  • остарила 1
  • остарим 1
  • остати 11
  • остаће 2
  • остаћу 1
  • остварити 1
  • осуда 1
  • осудити 1
  • осуђен 1
  • осуђивала 2
  • осуло 1
  • Отац 1
  • отац 16
  • отворена 6
  • отворених 1
  • отворено 8
  • отвори 3
  • отворила 2
  • отворило 1
  • отворим 1
  • отворио 1
  • Отворио 1
  • отворише 1
  • оте 2
  • отегла 1
  • отекну 1
  • отера 2
  • отерала 1
  • Отерала 1
  • Отерати 1
  • отераш 1
  • отима 1
  • отимају 1
  • отићи 5
  • отишао 4
  • Отишла 1
  • отишла 12
  • отишле 2
  • отклањам 1
  • отклонити 1
  • откравио 1
  • откуцај 1
  • отме 1
  • отменом 1
  • отпаса 1
  • отпор 1
  • отпоче 5
  • отпочела 2
  • отпочеше 2
  • отправи 1
  • отправила 2
  • отправио 2
  • отправља 1
  • отправљају 1
  • отпрати 1
  • отпутовала 1
  • отпутовао 1
  • отражак 1
  • отребе 1
  • отресита 2
  • отрести 3
  • отресу 1
  • отров 1
  • отрцало 1
  • отрча 1
  • отрчала 1
  • Отуда 3
  • отуда 4
  • отшалила 1
  • оћеду 1
  • оћете 1
  • ох 1
  • Ох 6
  • Охо 1
  • охола 1
  • оца 14
  • оцена 1
  • оцене 3
  • оцени 2
  • оценили 2
  • оценити 1
  • оценом 1
  • оцену 10
  • оцењена 2
  • оцењене 1
  • оцењени 1
  • оцењенима 1
  • оцењивала 5
  • оцењивањем 1
  • оцењује 1
  • оцењујем 1
  • оцењујући 1
  • оцрнила 1
  • оцрнио 1
  • оцрнити 1
  • оцу 4
  • очарана 1
  • очарати 1
  • оче 14
  • Оче 2
  • очевидно 2
  • очевидном 1
  • очекивало 1
  • очекивати 2
  • очешале 1
  • очешљај 1
  • очешљате 1
  • очи 44
  • очију 11
  • очима 29
  • очина 2
  • очиним 1
  • очино 1
  • очином 1
  • очински 1
  • очитала 1
  • очице 1
  • очума 1
  • очупала 1
  • очупане 1
  • оштар 3
  • оштре 1
  • оштри 1
  • оштрије 2
  • оштро 8
  • П 6
  • Па 159
  • па 396
  • пада 6
  • падала 1
  • падали 1
  • падало 1
  • Падало 2
  • падамо 1
  • падати 1
  • падаху 1
  • паде 5
  • падне 2
  • Пажљив 1
  • пажљиво 2
  • пазаривала 1
  • пазаривао 1
  • пазећи 4
  • Пази 2
  • пази 5
  • пазила 2
  • пазим 2
  • пазите 1
  • пазити 2
  • пазиш 1
  • пак 2
  • паклу 1
  • пала 1
  • Пала 1
  • Пали 1
  • палице 1
  • Пало 2
  • пало 6
  • памет 4
  • паметан 5
  • памети 5
  • паметна 7
  • паметни 1
  • Паметни 1
  • паметнија 1
  • паметније 1
  • паметнији 2
  • Паметно 1
  • паметно 3
  • паметну 1
  • памтење 2
  • памти 1
  • памтила 1
  • памука 1
  • пању 1
  • пао 3
  • Паор 1
  • паори 2
  • Паоркиња 1
  • паоркињама 1
  • паором 1
  • паорских 1
  • папагаје 1
  • Папир 2
  • папири 1
  • папиру 5
  • пара 1
  • паразити 1
  • парока 1
  • партаичност 1
  • партајични 2
  • партајичности 1
  • партија 2
  • партију 1
  • паса 1
  • Пасти 1
  • пасти 2
  • пате 1
  • пати 4
  • патила 1
  • Патила 1
  • патим 1
  • патимо 1
  • патити 1
  • патник 1
  • патнику 1
  • Патња 1
  • патња 5
  • патње 4
  • патријарх 1
  • пауза 1
  • паучином 1
  • пашће 1
  • певала 1
  • певао 1
  • певати 2
  • певачица 1
  • певачице 1
  • певачко 1
  • певукати 1
  • пегица 1
  • педагогија 1
  • педагози 1
  • педагошким 1
  • педантским 1
  • педесетој 1
  • пеке 1
  • пекле 1
  • пепелу 1
  • пепео 4
  • перје 1
  • перо 1
  • Перо 1
  • перушком 1
  • песма 2
  • песме 1
  • песми 1
  • песмицу 1
  • песму 1
  • песник 1
  • песника 1
  • песницом 1
  • песничкога 1
  • Пет 1
  • пет 2
  • петнаест 4
  • петнаестој 1
  • петнајстој 1
  • Пето 1
  • петој 1
  • петом 1
  • Петровић 2
  • пецкају 1
  • Печење 1
  • печење 2
  • пешице 1
  • пештанске 1
  • пи 1
  • Пи 2
  • пијани 1
  • пили 1
  • пиринџу 1
  • Писала 1
  • писала 7
  • писама 2
  • писана 1
  • писао 3
  • писари 1
  • писати 2
  • писаће 1
  • Писаћу 1
  • писаћу 3
  • писаше 1
  • пискара 1
  • Писма 1
  • писма 11
  • писмима 1
  • Писмо 3
  • писмо 40
  • писмом 2
  • писмоноша 1
  • Писму 2
  • писму 6
  • пита 4
  • питај 2
  • Питај 2
  • питајте 1
  • питајући 1
  • питала 8
  • питало 1
  • питам 2
  • питања 4
  • питање 10
  • питањем 1
  • Питао 1
  • питао 3
  • питати 2
  • питаће 1
  • питаћеш 1
  • питаху 1
  • питаш 3
  • Питаш 3
  • Питаше 1
  • питаше 15
  • питу 1
  • пише 11
  • Пишта 2
  • пишу 1
  • плаве 2
  • Плакала 1
  • плакала 5
  • плакати 3
  • плакаше 1
  • плакла 1
  • пламен 1
  • пламти 1
  • пламтили 1
  • плане 1
  • планова 1
  • Плата 1
  • плата 2
  • плате 2
  • платио 1
  • платити 3
  • Платно 1
  • плаћа 4
  • плаћају 2
  • плаћали 1
  • плаћам 1
  • плаћаш 1
  • плаћу 3
  • плач 8
  • плача 1
  • плаче 1
  • Плачем 1
  • плачем 2
  • плачеш 5
  • плачи 4
  • плачна 1
  • плачну 2
  • плашила 1
  • плашљиво 2
  • плеве 1
  • плела 2
  • племена 1
  • племенит 1
  • племенита 1
  • племенити 1
  • племенитија 1
  • племенитост 2
  • племенитости 1
  • племић 4
  • племића 3
  • племићке 1
  • племићким 1
  • племићу 1
  • плен 1
  • плећем 1
  • плод 1
  • плодном 1
  • пљесну 3
  • пљеснувши 1
  • по 145
  • По 22
  • побегнем 1
  • победа 1
  • победиоци 1
  • победити 2
  • победићемо 1
  • победоносно 1
  • побеђује 1
  • побеже 1
  • побледело 1
  • побледеше 1
  • побледила 1
  • поближе 2
  • поболела 1
  • поболети 2
  • поболеше 1
  • побољевати 2
  • побочне 1
  • побочној 1
  • побратим 1
  • Побратим 1
  • побуди 1
  • Поверавамо 1
  • поверене 1
  • поверења 3
  • Поверење 1
  • поверење 4
  • поверила 1
  • поверује 1
  • поверују 1
  • поветарац 1
  • повећег 1
  • повикаше 3
  • повисока 1
  • повиче 1
  • повод 1
  • повода 1
  • поводи 1
  • поводити 1
  • поводљив 1
  • поводљиви 1
  • Поводом 1
  • повољна 1
  • повратак 1
  • повратиле 1
  • повредила 1
  • поврељиво 1
  • поврћу 1
  • површни 1
  • површним 1
  • погађати 1
  • поглавито 1
  • поглед 28
  • Поглед 4
  • Погледа 1
  • погледа 35
  • погледав 1
  • погледавши 1
  • Погледавши 1
  • погледај 1
  • Погледај 3
  • погледала 7
  • погледамо 1
  • погледао 2
  • погледати 1
  • погледаше 2
  • погледе 2
  • погледи 3
  • погледом 17
  • погледу 8
  • погоди 1
  • погодили 1
  • погодио 1
  • Погодио 1
  • погодити 3
  • погорели 1
  • погрде 1
  • погрешака 1
  • погрешиви 1
  • погрешке 2
  • погрешку 4
  • погрешна 1
  • погрешно 1
  • погубила 1
  • под 22
  • подај 1
  • подалеко 1
  • поданик 1
  • подарила 1
  • подвикивање 1
  • Поделите 1
  • подигну 2
  • подиже 1
  • подла 2
  • подлац 2
  • подлаца 1
  • подлога 1
  • подлост 3
  • подмукао 1
  • подобне 1
  • подобнима 2
  • подражавати 1
  • подрањиво 1
  • подругљиво 1
  • подсетило 1
  • подсмех 1
  • подуже 2
  • пође 17
  • пођем 2
  • пођи 1
  • пођоше 2
  • пожара 1
  • позвала 1
  • Позвала 1
  • позван 1
  • позвани 1
  • позвао 1
  • поздрава 2
  • Поздрави 1
  • Поздравите 1
  • поздравом 1
  • позив 8
  • позива 11
  • позивала 1
  • позивању 1
  • позиве 3
  • позиву 4
  • позитура 1
  • позитуре 1
  • позицију 1
  • позлеђује 1
  • позлило 2
  • позн 1
  • позна 2
  • Познавала 1
  • познавала 6
  • познавале 1
  • познавало 1
  • познавао 2
  • познаје 4
  • Познајем 2
  • познајем 9
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познајеш 1
  • познају 4
  • познала 5
  • познали 2
  • познам 2
  • познамо 4
  • познаника 3
  • познанике 1
  • познаници 2
  • познанства 3
  • познанство 1
  • познанством 1
  • познат 1
  • Познати 2
  • познати 6
  • Познато 1
  • познато 4
  • Познаћеш 1
  • познаш 2
  • позове 1
  • позовем 1
  • позоришту 4
  • позорница 1
  • појава 2
  • појаве 1
  • појави 1
  • појавиле 1
  • појаву 1
  • појам 3
  • поједеш 1
  • поједине 1
  • појединог 1
  • појма 2
  • појми 1
  • појмили 1
  • Појмим 1
  • појмим 4
  • појмимо 1
  • појмио 1
  • појмити 3
  • појмова 1
  • појмови 1
  • покаже 3
  • покажем 1
  • покажу 2
  • показала 2
  • показали 1
  • показало 1
  • показао 1
  • Показао 1
  • показати 1
  • показаће 1
  • показивала 1
  • показиваше 1
  • Показује 1
  • показује 5
  • показујући 1
  • покаја 1
  • поквареним 1
  • поквареност 1
  • покидане 1
  • покидано 1
  • покисла 1
  • покиханом 1
  • поклон 1
  • поклона 1
  • поклоне 2
  • поклони 5
  • поклонивши 2
  • поклонила 1
  • поклонио 2
  • поклоном 1
  • покојна 1
  • покојници 1
  • покојног 1
  • покојну 1
  • покорава 1
  • покорила 1
  • покренути 1
  • покрет 2
  • покрета 1
  • покрети 1
  • покреће 1
  • покривајући 1
  • покривши 2
  • покудила 1
  • покупи 1
  • покуша 1
  • Покушавала 1
  • покушај 1
  • Покушај 1
  • Покушате 1
  • Покушаћу 1
  • покушаш 1
  • пола 7
  • полаже 1
  • полажу 1
  • полазак 1
  • полазећи 2
  • полази 1
  • полете 1
  • полетила 1
  • полетише 1
  • политизираху 1
  • половина 2
  • половини 2
  • половину 2
  • положај 7
  • положају 4
  • Положила 1
  • поломе 1
  • поломљено 1
  • поља 3
  • пољана 1
  • пољани 1
  • поље 1
  • Поље 1
  • пољем 1
  • пољски 1
  • пољских 2
  • пољу 1
  • пољубац 3
  • пољуби 4
  • пољубивши 3
  • пољубила 1
  • пољубио 1
  • пољупца 7
  • помагала 2
  • помагања 1
  • помагао 1
  • помагачица 1
  • помађарена 1
  • помаже 5
  • помажем 1
  • помажу 1
  • помена 1
  • помену 1
  • поменуше 1
  • помео 1
  • помешала 1
  • помешаш 1
  • помилује 1
  • помисао 1
  • Помисли 2
  • помисли 5
  • помислила 4
  • помислим 4
  • помислио 1
  • помислиш 2
  • помишљала 2
  • помишљам 1
  • помишљао 1
  • помишљаш 1
  • помогавши 1
  • помогао 1
  • Помогао 1
  • помогла 2
  • помогне 1
  • помогнем 2
  • помогоше 1
  • помодуша 1
  • помоз 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 2
  • помоћи 9
  • помоћник 2
  • помоћницима 1
  • понављаше 3
  • понајвише 5
  • понајчешће 1
  • понак 2
  • Понак 4
  • понаша 1
  • понашање 8
  • понашању 4
  • понашао 1
  • понашње 2
  • Понда 1
  • понда 2
  • пондак 1
  • Пондак 3
  • Понела 1
  • понешто 1
  • понижења 1
  • понизити 2
  • поникла 3
  • понови 3
  • поновивши 1
  • поново 4
  • Понос 1
  • понос 11
  • поноса 9
  • поносе 1
  • поносит 1
  • поносита 4
  • поносите 1
  • поносити 1
  • поноситије 1
  • поносито 14
  • поносна 1
  • Поносна 1
  • поноћи 1
  • понуда 1
  • понуди 1
  • понудила 2
  • Понудићу 1
  • понуду 6
  • пооштравати 1
  • попа 2
  • попадија 2
  • попадије 1
  • попе 1
  • попела 1
  • поправи 2
  • поправила 1
  • популарности 1
  • попустити 1
  • попушта 2
  • поред 9
  • поређане 1
  • порекло 1
  • порећи 1
  • поричем 3
  • поркила 1
  • породица 6
  • породицама 2
  • породице 2
  • породици 2
  • породицом 1
  • породицу 3
  • породичне 1
  • породичних 1
  • порока 1
  • поругљиво 1
  • порумени 4
  • поруменивши 1
  • поруменила 4
  • поручи 1
  • посаветује 1
  • Посао 1
  • посао 5
  • посета 2
  • посете 2
  • посети 1
  • посету 1
  • Посла 1
  • посла 10
  • послала 1
  • Послала 1
  • Послали 1
  • послао 1
  • послати 1
  • После 38
  • после 49
  • последица 2
  • последице 4
  • последња 2
  • последње 4
  • последњем 1
  • последњи 1
  • Последњу 1
  • последњу 2
  • послетку 17
  • послова 1
  • послом 1
  • послу 3
  • послугу 1
  • послуша 2
  • послушавши 1
  • Послушај 1
  • послушајте 1
  • послушати 1
  • посматра 1
  • Посматрајући 1
  • посматрала 1
  • посматрање 4
  • посматрао 2
  • посматрач 2
  • посрамљено 1
  • посрмчетом 1
  • постаде 3
  • постаје 1
  • постају 1
  • Постала 2
  • постала 3
  • постали 2
  • постало 1
  • постане 3
  • постанем 2
  • постанеш 2
  • постану 1
  • постао 3
  • постара 1
  • постати 6
  • постаће 2
  • постеље 1
  • постељи 2
  • постељу 1
  • постигну 1
  • постојала 2
  • постојан 1
  • постојана 1
  • постојаним 1
  • постојанство 1
  • постојбине 1
  • постоји 1
  • пострадале 1
  • поступка 2
  • поступке 4
  • Поступком 1
  • потајно 1
  • потамне 1
  • потврђује 1
  • потекао 1
  • потекли 1
  • потекло 1
  • потиче 2
  • потпис 2
  • Потписао 1
  • потпиши 1
  • потпомаже 1
  • потпуно 7
  • потр 1
  • потражи 2
  • потражила 1
  • потражио 1
  • потребан 3
  • потребе 1
  • потреби 1
  • потребна 2
  • потребне 1
  • потребно 2
  • потресено 1
  • потресло 1
  • потрошила 1
  • Потрошила 1
  • потрча 2
  • потрчала 1
  • потрчаше 2
  • потрчи 1
  • потужила 1
  • потужити 1
  • потчинити 1
  • поћи 12
  • поуздана 1
  • Поука 1
  • поуке 1
  • поуком 1
  • поуци 1
  • поучава 2
  • поучавати 1
  • поучи 1
  • поучити 1
  • похађају 1
  • Похађали 1
  • похађања 1
  • похађао 1
  • похвалила 1
  • Похвалила 1
  • похвалити 1
  • похвално 2
  • похваташ 1
  • походе 1
  • походим 1
  • почашћен 1
  • поче 23
  • почевши 1
  • почекај 1
  • Почела 1
  • почела 17
  • почели 1
  • Почели 1
  • почело 1
  • почео 3
  • почетак 1
  • почетком 1
  • почетку 9
  • почетнику 1
  • Почећу 1
  • почеше 3
  • почешу 1
  • почивке 3
  • почиње 1
  • почињу 1
  • почишћено 1
  • почне 1
  • почнем 1
  • почуј 2
  • пошали 1
  • пошао 3
  • Пошла 2
  • пошла 6
  • пошљеш 1
  • пошљу 1
  • поштедити 1
  • поштен 14
  • Поштен 4
  • поштена 3
  • поштене 2
  • Поштени 1
  • поштени 3
  • поштенија 2
  • поштених 1
  • поштено 4
  • поштеног 2
  • поштеној 1
  • поштену 1
  • поштења 3
  • поштење 4
  • поштењу 1
  • пошто 3
  • поштовала 1
  • Поштовала 1
  • Поштовали 1
  • Поштована 1
  • поштована 3
  • поштовања 10
  • поштовање 8
  • поштовањем 1
  • поштовати 1
  • поштовач 1
  • поштовача 1
  • поштује 5
  • Поштујем 1
  • поштујем 2
  • поштујете 2
  • поштују 4
  • прабаба 1
  • Права 1
  • права 18
  • правда 1
  • правдам 1
  • правду 1
  • праве 6
  • праведан 4
  • праведна 2
  • Прави 1
  • прави 10
  • правила 2
  • правилу 1
  • правника 1
  • право 21
  • Право 9
  • правом 6
  • праву 5
  • правца 1
  • правцем 1
  • праг 2
  • празан 1
  • празна 1
  • Празнину 1
  • празничног 1
  • Празно 1
  • празноверице 1
  • празноверици 1
  • праксе 1
  • пракси 1
  • практичан 2
  • практичније 1
  • практичнији 1
  • практично 1
  • Практично 1
  • праље 1
  • пратилац 1
  • пратим 1
  • пратимо 1
  • пратио 1
  • пратити 1
  • пратише 1
  • прашином 1
  • прашни 1
  • прашном 1
  • праштала 2
  • праштале 1
  • Прва 1
  • прва 5
  • Прве 2
  • прве 3
  • први 15
  • Први 2
  • првим 1
  • Првима 1
  • првина 2
  • Првих 1
  • првих 3
  • Прво 2
  • прво 5
  • првог 5
  • првом 3
  • Пре 11
  • пре 53
  • пребацивање 1
  • пребојадишем 1
  • Превара 1
  • превара 5
  • преваре 1
  • превари 2
  • преварила 5
  • преварио 1
  • преварити 7
  • преваром 2
  • превару 1
  • превидети 1
  • превиђају 1
  • превласт 1
  • превлашћу 1
  • Преводи 1
  • преврат 1
  • преврати 1
  • преврне 2
  • преврташе 1
  • преврће 1
  • преврћући 1
  • прегачу 1
  • прегледа 1
  • преговарам 1
  • Пред 1
  • пред 45
  • преда 1
  • Преда 1
  • предавања 1
  • предавање 1
  • предавао 1
  • предаде 1
  • предаје 3
  • предам 1
  • предвари 1
  • пределу 1
  • предлажеш 1
  • Предмет 1
  • предмет 2
  • предмета 6
  • предмете 1
  • предметима 1
  • предосторожна 1
  • предострожан 1
  • предпостављена 1
  • предрасуда 3
  • предрасудом 1
  • Председник 1
  • председник 4
  • председнику 1
  • представи 1
  • предусретљива 1
  • предусретоше 1
  • пређашњег 2
  • пређашњи 1
  • презирање 1
  • Презире 1
  • презире 4
  • презирем 1
  • презиреш 1
  • презиру 2
  • презорни 1
  • презрена 2
  • презрене 1
  • презренима 1
  • презрење 2
  • презру 1
  • прекиде 10
  • прекидоше 2
  • прекину 1
  • прекинула 1
  • Прекинула 1
  • прекинуо 1
  • Преклињем 1
  • преклињем 3
  • преко 10
  • прекор 1
  • прекорним 1
  • Прекорно 1
  • прекорно 3
  • прекрасну 1
  • прелеп 1
  • прелетао 1
  • прелетео 1
  • прелети 2
  • прели 1
  • према 41
  • премерио 2
  • премишља 2
  • Премишљајући 1
  • премишљала 4
  • премного 1
  • пренебригну 1
  • пренемагања 1
  • пренесе 1
  • прену 1
  • Пренула 1
  • преображај 1
  • препарандији 3
  • препарандију 1
  • препатио 1
  • препирем 1
  • препише 1
  • преплетени 1
  • препоруке 1
  • препоруку 1
  • препоручених 1
  • препоручила 1
  • препоручују 1
  • препотопско 1
  • препредену 1
  • препун 1
  • препући 1
  • прерано 1
  • пресвукао 1
  • пресекла 1
  • преселе 1
  • Преселила 1
  • преселише 1
  • пресече 1
  • прескочивши 1
  • пресретна 1
  • пресрећан 1
  • преставим 1
  • престаде 3
  • престане 1
  • престанеш 1
  • престрашена 1
  • преступила 1
  • пресуда 2
  • пресуди 2
  • пресудИм 1
  • пресудите 1
  • пресуду 2
  • пресуђивати 2
  • пресуђујем 1
  • пресуђују 2
  • претвара 2
  • претварам 1
  • претварању 1
  • претвори 2
  • прете 1
  • претераног 1
  • претераности 1
  • прети 3
  • претпоставити 1
  • Претпоставка 1
  • претпоставке 1
  • претпоставку 1
  • претпоставља 1
  • претпостављало 1
  • претпостављам 1
  • претпостављена 1
  • претпостављене 2
  • претпостављених 4
  • претресаху 1
  • претрпео 1
  • прећи 1
  • прецењујеш 1
  • прешло 1
  • при 17
  • При 3
  • приближи 2
  • приближити 1
  • приватној 1
  • Привидно 1
  • привидно 4
  • привиђа 1
  • привлачи 3
  • привлачила 1
  • привлачна 1
  • привржена 1
  • пригнув 1
  • пригнувши 1
  • приговора 1
  • приде 1
  • придев 3
  • придевамо 1
  • придеваше 1
  • придену 1
  • Приденули 1
  • Придикује 1
  • придњом 1
  • придодата 1
  • придржавати 2
  • придружио 1
  • придседник 1
  • приже 4
  • призна 1
  • признавао 1
  • признај 1
  • признајем 1
  • Признајем 1
  • признала 1
  • признам 1
  • признати 2
  • призор 1
  • прија 3
  • пријатан 1
  • пријатељ 5
  • пријатеља 5
  • пријатеље 1
  • пријатељи 3
  • Пријатељица 1
  • пријатељице 4
  • пријатељицу 2
  • пријатељске 1
  • пријатељских 1
  • пријатељском 1
  • пријатељску 1
  • пријатељства 1
  • Пријатељство 1
  • пријатељство 5
  • пријатељству 1
  • пријатна 3
  • пријатније 1
  • пријатном 1
  • пријатност 1
  • прије 1
  • пријице 1
  • приказала 1
  • приказао 1
  • приказаше 1
  • Приказаше 1
  • Прико 1
  • прикупи 1
  • прикупивши 1
  • прилика 5
  • приликама 1
  • прилике 4
  • приликом 9
  • прилику 5
  • прилици 4
  • прилично 5
  • прима 2
  • примај 1
  • Примају 1
  • примају 2
  • Примала 1
  • примале 1
  • примам 3
  • примани 1
  • примао 1
  • Примате 1
  • примати 1
  • примедба 1
  • примедбе 1
  • примедби 1
  • пример 8
  • примере 1
  • примерено 2
  • Примерна 1
  • примерна 2
  • примерних 1
  • примерно 6
  • примерну 2
  • примером 1
  • примети 34
  • приметила 8
  • приметиле 1
  • приметио 1
  • приметити 1
  • приметићеш 1
  • приметно 1
  • Прими 1
  • прими 3
  • примивши 1
  • примила 5
  • примили 1
  • примим 1
  • примио 3
  • примите 2
  • примити 4
  • примљена 1
  • принуђене 1
  • припада 5
  • припасујући 1
  • приписивао 1
  • приповеда 6
  • приповедала 3
  • приповедања 1
  • приповедању 1
  • приповедим 1
  • приповеткама 1
  • приповетке 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • приповетком 1
  • припомоћ 2
  • приправи 1
  • приправница 10
  • Приправница 2
  • Приправнице 1
  • приправнице 2
  • приправници 1
  • приправницом 1
  • приправницу 2
  • приправничке 2
  • природа 4
  • природе 12
  • природи 2
  • природни 1
  • природније 1
  • природним 3
  • природно 5
  • природу 3
  • прирођен 1
  • присвојити 1
  • присиљавамо 1
  • приспела 2
  • приспело 1
  • приспеше 1
  • Приспеше 1
  • пристадоше 1
  • пристане 1
  • пристојати 1
  • пристоји 1
  • пристојности 1
  • Пристрасна 1
  • пристрасни 1
  • пристрасност 1
  • приступачна 1
  • приступи 1
  • присуству 2
  • притворним 1
  • притворност 1
  • притворности 1
  • притекао 1
  • притисак 1
  • прихвати 1
  • прихвативши 1
  • прихватим 1
  • приход 1
  • Приход 1
  • прихода 2
  • причала 4
  • причање 1
  • Причао 2
  • причао 4
  • причати 3
  • причекај 1
  • причекати 2
  • пришавши 2
  • пришије 1
  • пришла 2
  • пркос 1
  • пркосџије 1
  • Пробиславићу 1
  • пробудила 1
  • пробудио 2
  • провала 1
  • провалија 1
  • проведоше 1
  • провела 3
  • провеле 1
  • провели 1
  • провести 2
  • провирује 1
  • проводе 1
  • проводи 1
  • проводила 1
  • проводим 1
  • провођаџија 1
  • прогутам 1
  • прод 1
  • прода 1
  • продавати 1
  • продаде 1
  • продаје 4
  • продајем 2
  • продала 1
  • продати 2
  • продирало 1
  • продирао 1
  • продираху 1
  • продире 1
  • продужи 1
  • продукт 1
  • прође 4
  • прођеш 1
  • прођоше 1
  • прозеблих 1
  • прозирем 1
  • прозор 7
  • прозора 6
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозору 7
  • прозре 3
  • прозрела 2
  • прозрети 2
  • проиграла 1
  • проклета 1
  • Проклета 1
  • проклете 3
  • проклети 1
  • проклија 1
  • проклињем 1
  • пролазе 1
  • промена 1
  • промене 1
  • промени 2
  • променила 1
  • променио 1
  • промену 2
  • променути 1
  • промисли 1
  • Промислите 1
  • промоливши 1
  • промотрио 1
  • Промрмљао 1
  • промуца 2
  • пронашла 1
  • пронашло 1
  • проникла 1
  • проникне 1
  • проникну 1
  • пропадају 1
  • пропадне 1
  • пропаднем 2
  • пропало 3
  • пропаст 1
  • пропасти 2
  • Пропашћемо 1
  • прописаних 1
  • пропису 1
  • пропратницу 1
  • пропусте 1
  • пропустила 1
  • пропустити 1
  • проси 5
  • просијак 1
  • просијачке 1
  • Просилаца 1
  • просилаца 2
  • просили 1
  • просимо 1
  • просио 1
  • просите 1
  • просјаци 1
  • прославе 1
  • прослави 1
  • прославити 2
  • прослови 1
  • прост 1
  • проста 3
  • Простакиња 1
  • простакињу 1
  • простакуша 1
  • прости 1
  • простите 2
  • просто 1
  • простог 1
  • простодушна 2
  • простоте 1
  • пространи 1
  • прострти 1
  • протектора 1
  • протеривају 1
  • протеривати 1
  • протествовала 1
  • против 22
  • противдржавне 1
  • противи 1
  • противила 1
  • противио 1
  • противник 3
  • противника 1
  • противница 2
  • противној 1
  • противност 1
  • противности 1
  • протицало 1
  • протиче 1
  • проћи 3
  • проучавала 1
  • професор 8
  • професора 7
  • професоре 4
  • Професори 1
  • професори 9
  • професорима 4
  • професорка 1
  • професорки 1
  • професорком 1
  • професорска 1
  • професорске 4
  • професорском 2
  • професору 3
  • прохте 2
  • прохтело 1
  • прохуја 2
  • Прохујала 2
  • Прохујало 1
  • проценат 1
  • прочитавши 2
  • Прочитала 1
  • прочитала 3
  • прочитали 1
  • прочитам 1
  • прочитати 1
  • прошапута 8
  • прошла 3
  • Прошла 3
  • прошле 3
  • Прошло 2
  • прошло 3
  • Прошлог 1
  • прошлог 2
  • Прошлост 1
  • прошлост 6
  • прошлости 3
  • прса 2
  • прсне 1
  • прснуше 2
  • прст 1
  • прсте 3
  • прстеновани 1
  • прстићи 1
  • пртаје 1
  • пртаји 1
  • пртајом 1
  • пружа 1
  • пружају 1
  • пружи 4
  • пруживши 1
  • пружила 3
  • пружите 1
  • пружити 3
  • пружиш 1
  • псе 1
  • псето 2
  • псећа 1
  • пси 1
  • психолог 1
  • психолози 1
  • психолошким 1
  • пудле 1
  • пудлицом 1
  • пузавачке 2
  • пузавачком 1
  • пузати 1
  • пузећки 1
  • пукнеш 2
  • пун 2
  • Пуна 1
  • пуна 2
  • пупољку 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 4
  • пустише 1
  • пут 18
  • пута 21
  • путем 3
  • путо 1
  • путу 5
  • пући 1
  • пуцкредла 1
  • пуче 2
  • пушком 1
  • пушташе 1
  • пцујем 1
  • пцујете 1
  • пшеницу 1
  • Р 1
  • рабош 1
  • раван 1
  • равне 1
  • равних 1
  • равницу 1
  • равнодушна 1
  • равнодушно 1
  • Рад 1
  • рад 16
  • рада 10
  • Рада 46
  • Раде 1
  • раде 2
  • раден 1
  • раденик 2
  • раденика 2
  • раденике 1
  • раденица 1
  • раденицу 1
  • радећи 1
  • ради 30
  • Ради 4
  • радије 1
  • радила 3
  • радиле 1
  • радили 1
  • радим 5
  • Радин 2
  • Радина 1
  • Радине 4
  • Радини 1
  • Радино 1
  • радио 1
  • радиости 1
  • радите 1
  • радити 10
  • Радиће 1
  • Радићемо 1
  • радићу 1
  • радиш 3
  • радња 1
  • Радња 1
  • радњом 1
  • радњу 2
  • радо 11
  • Радо 5
  • радовао 2
  • радовасте 1
  • радовати 2
  • радоваху 1
  • радознала 1
  • радознали 1
  • радознало 2
  • радозналост 2
  • радом 1
  • Радом 1
  • радосно 11
  • радосну 1
  • радости 2
  • радошћу 1
  • раду 4
  • Раду 4
  • радујем 1
  • Радујем 1
  • радујемо 1
  • радујеш 2
  • ражљутила 1
  • разабрала 1
  • разагнао 1
  • разбацани 1
  • разбира 1
  • разбити 2
  • разборита 4
  • разборитија 1
  • разборитији 1
  • разборитости 1
  • разбориту 1
  • разбуди 1
  • развела 1
  • развеселила 1
  • развија 2
  • развије 1
  • развијена 1
  • развити 1
  • развукоше 1
  • разгледајући 1
  • разговара 2
  • разговарајте 1
  • разговарају 1
  • разговарала 1
  • Разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 2
  • разговарати 3
  • разговараше 1
  • разговор 12
  • разговора 1
  • разговоран 1
  • разговори 2
  • разговорна 1
  • разговору 1
  • разгони 1
  • раздираху 1
  • раздор 1
  • раздраганој 1
  • раздраганости 1
  • раздражили 1
  • разжљутили 1
  • разиђоше 1
  • Разиђоше 1
  • разишло 1
  • разјаснило 1
  • разјасним 2
  • разјаснити 1
  • разјашњења 2
  • разлагања 1
  • разлагање 1
  • разлагати 1
  • разлазу 1
  • разливена 2
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разликовала 1
  • различит 1
  • разлог 1
  • разлога 1
  • разложила 1
  • размиљала 1
  • размирица 1
  • размирице 1
  • размишља 1
  • размишљају 1
  • размишљајући 1
  • Размишљала 2
  • размишљала 4
  • размишљали 1
  • размишљања 2
  • размишљање 1
  • размишљањем 2
  • размишљао 2
  • размишљаш 1
  • разна 1
  • разне 2
  • разнесе 1
  • разнети 1
  • разред 1
  • разреда 2
  • разрушим 1
  • разуверавати 1
  • разувери 1
  • разуверила 1
  • разузурена 1
  • разум 4
  • разума 2
  • Разуме 12
  • разуме 4
  • разумеде 1
  • разумела 6
  • разумеле 1
  • разумели 4
  • Разумем 1
  • разумем 9
  • Разумемо 1
  • Разумете 1
  • разумети 4
  • Разумеш 2
  • разумеш 4
  • разумном 1
  • разуму 4
  • разушли 1
  • рај 4
  • раја 1
  • рајеви 1
  • рајске 1
  • рају 3
  • ракију 1
  • раме 3
  • рамена 1
  • раменима 1
  • раменом 1
  • рамену 2
  • рана 1
  • ране 2
  • раније 2
  • раним 1
  • рано 10
  • раном 1
  • расе 1
  • расејана 3
  • Расејаност 1
  • расини 1
  • раскидају 1
  • раскомотим 1
  • раскрстили 1
  • расла 1
  • распирило 1
  • распита 1
  • распитујем 1
  • распитују 1
  • расплакано 1
  • расположена 1
  • расположење 1
  • расположењу 1
  • распрострете 1
  • расрбити 1
  • расрдила 1
  • раста 2
  • растадоше 1
  • растаје 1
  • растала 1
  • растанка 1
  • растанку 2
  • растао 1
  • растегљиво 1
  • растераше 1
  • растопити 1
  • растужило 1
  • расудити 1
  • расуђивање 1
  • расуђивати 1
  • расход 1
  • ратара 1
  • ратарским 1
  • рачун 2
  • рачуна 5
  • рачунај 1
  • рачунајући 1
  • рачунати 1
  • рачуне 1
  • рачуну 2
  • рашири 1
  • раширили 1
  • рашчује 2
  • рашчуло 1
  • рђава 1
  • Рђава 1
  • рђаве 1
  • Рђаво 2
  • рђаво 4
  • рђавој 1
  • рђаву 2
  • реалисте 1
  • реалне 1
  • ребра 1
  • ребусу 1
  • Ревносно 1
  • ред 3
  • реда 2
  • Редак 1
  • редова 1
  • редови 1
  • редовно 1
  • редом 1
  • реду 5
  • ређи 1
  • режете 1
  • режи 1
  • резон 1
  • Река 1
  • рекав 1
  • рекавши 1
  • Рекао 2
  • рекао 24
  • Рекла 2
  • рекла 35
  • рекли 5
  • рекло 1
  • рекне 3
  • рекнем 2
  • рекнеш 1
  • рекосте 2
  • рекох 2
  • рекоше 4
  • релативан 1
  • ретка 3
  • ретки 1
  • Ретки 3
  • ретко 17
  • Ретко 4
  • реткост 1
  • Рећи 1
  • рећи 29
  • реци 10
  • Реци 5
  • Реците 3
  • реците 4
  • реч 18
  • Реч 2
  • рече 257
  • речем 3
  • реченицу 1
  • речено 3
  • Речи 2
  • речи 53
  • речима 2
  • речма 1
  • речника 1
  • решава 2
  • решаваш 1
  • решила 1
  • ривалкиња 1
  • ринтај 1
  • Роба 1
  • роба 3
  • роби 1
  • робом 2
  • робу 2
  • род 2
  • рода 1
  • Рода 1
  • родбини 1
  • роде 1
  • родила 1
  • родитељ 1
  • родитеља 13
  • Родитеље 1
  • родитеље 4
  • родитељи 14
  • Родитељи 3
  • родитељима 3
  • родитељска 1
  • родитељске 1
  • родитељски 1
  • родитељско 1
  • родитељској 2
  • родитељском 1
  • родитељску 1
  • родном 1
  • родољуб 1
  • Родом 1
  • рођак 1
  • рођака 6
  • рођаке 1
  • рођаци 5
  • рођацима 1
  • рођена 1
  • рођени 1
  • рођено 1
  • рођену 1
  • роман 1
  • романа 1
  • роману 1
  • ропство 2
  • росица 1
  • росне 1
  • Ротшилд 1
  • роћења 2
  • рубин 2
  • руво 1
  • ругајте 1
  • ругала 1
  • ругам 1
  • ругати 1
  • Ружа 1
  • ружа 7
  • Руже 1
  • руже 7
  • Ружица 31
  • Ружице 4
  • Ружици 1
  • Ружицом 1
  • Ружицу 5
  • ружичаста 4
  • ружичасто 3
  • ружна 3
  • ружне 1
  • Ружно 1
  • ружно 4
  • ружну 1
  • Рука 1
  • рука 3
  • рукавице 1
  • рукама 11
  • руке 28
  • руководи 2
  • руком 2
  • рукопис 4
  • Руку 1
  • руку 35
  • Румен 1
  • румен 8
  • румене 1
  • руменила 1
  • румених 1
  • румениш 1
  • Русији 1
  • руци 4
  • ручак 4
  • ручица 1
  • ручицама 3
  • ручице 1
  • ручицом 1
  • ручицу 1
  • ручка 3
  • ручкови 1
  • ручком 1
  • ручку 2
  • ручног 3
  • руше 1
  • руши 2
  • с 161
  • С 29
  • са 150
  • Са 2
  • САБРАНА 1
  • Сав 2
  • сав 9
  • савесна 1
  • савесно 3
  • савест 2
  • савести 7
  • савет 4
  • савете 1
  • савети 2
  • саветник 1
  • саветовао 1
  • саветом 1
  • савету 1
  • савешћу 2
  • савија 1
  • савити 2
  • Савкин 1
  • савладати 2
  • савлађивање 1
  • сад 121
  • Сад 39
  • Сада 1
  • сада 46
  • садашњег 1
  • садашњој 1
  • Садашњост 1
  • садашњост 2
  • садекана 1
  • сажалења 1
  • сажаљења 2
  • сажаљење 2
  • сажаљењем 1
  • сакрије 2
  • сакријем 1
  • сакрити 1
  • салаш 1
  • Салаш 1
  • салашу 3
  • саломила 2
  • салоне 1
  • салонска 1
  • Сам 1
  • сам 290
  • Сама 2
  • сама 43
  • саме 13
  • Сами 1
  • сами 10
  • самих 2
  • само 129
  • Само 13
  • самог 1
  • самога 2
  • самој 2
  • самоме 1
  • самосталне 1
  • самостално 3
  • самосталност 1
  • самосталну 2
  • самоћа 1
  • самоћи 1
  • самоћу 1
  • самоука 1
  • саму 3
  • самцита 1
  • сан 4
  • сана 1
  • санак 1
  • санана 1
  • санка 1
  • санком 1
  • санче 1
  • сањала 4
  • Сањалачка 1
  • сањалачке 2
  • сањалица 1
  • сањалицом 1
  • Сањао 1
  • сањао 2
  • сањарија 1
  • сањате 1
  • саопштимо 1
  • Сара 1
  • сасвим 4
  • саслушала 1
  • састанка 1
  • састати 1
  • састојала 2
  • састојало 1
  • сасушила 1
  • сат 1
  • сата 2
  • сати 2
  • сатиричан 1
  • сатисфакције 1
  • сатрти 2
  • саучешћем 1
  • сахат 2
  • сачувај 2
  • сачувати 1
  • сва 14
  • Сва 2
  • Свагда 1
  • свагда 2
  • свадбама 1
  • свадби 1
  • свака 20
  • Свака 5
  • свакако 1
  • сваке 6
  • Сваки 1
  • сваки 18
  • сваким 1
  • Свако 5
  • свако 8
  • сваког 6
  • свакога 6
  • свакој 4
  • свакојака 1
  • свакојаком 1
  • сваком 13
  • свакоме 6
  • Сваку 1
  • сваку 4
  • сване 2
  • свануло 1
  • сварио 1
  • сват 1
  • свата 1
  • свате 1
  • свати 1
  • Свати 1
  • сватова 3
  • сватове 4
  • Сватови 1
  • сватови 2
  • сватових 1
  • сватовско 1
  • свачем 1
  • свачему 2
  • Свашта 1
  • свашта 6
  • све 142
  • Све 20
  • свег 1
  • свега 5
  • сведоче 1
  • сведочи 1
  • сведоџба 1
  • сведоџбе 4
  • сведоџби 1
  • сведоџбу 5
  • свеж 1
  • свеже 1
  • свежег 1
  • свежем 1
  • свежена 1
  • свежи 1
  • свежину 1
  • свезане 1
  • свези 1
  • свезују 1
  • свекрва 1
  • свекрви 2
  • свекрвину 1
  • свекрови 1
  • свекру 1
  • свела 1
  • свем 1
  • Свему 1
  • свему 4
  • свене 1
  • свесна 1
  • свесне 2
  • свесним 1
  • свесну 1
  • свести 2
  • свет 22
  • Света 1
  • света 13
  • светац 4
  • свете 1
  • светили 1
  • светим 3
  • светине 2
  • светиња 2
  • светио 1
  • светише 1
  • светла 1
  • светлост 1
  • свето 1
  • световати 1
  • светог 2
  • светом 5
  • Свету 1
  • свету 24
  • светује 1
  • светујеш 1
  • свећом 1
  • свећу 1
  • свецем 2
  • свеци 1
  • свечано 3
  • свечари 1
  • свечарих 4
  • свештеници 1
  • сви 33
  • Сви 7
  • свиди 1
  • свију 2
  • свикла 4
  • свикне 1
  • свикнемо 1
  • свиле 1
  • свилених 1
  • свилу 2
  • свим 16
  • свима 6
  • свира 1
  • свирај 1
  • свирала 2
  • свирачица 1
  • свирка 1
  • свирке 1
  • свирку 1
  • свирци 5
  • свих 2
  • свлада 1
  • свладао 1
  • сво 1
  • Свог 1
  • свог 20
  • Свога 1
  • свога 50
  • свој 47
  • своја 2
  • Своје 4
  • своје 94
  • своји 1
  • својим 31
  • својих 23
  • својој 37
  • Својом 1
  • својом 15
  • својски 3
  • својство 1
  • својта 2
  • својте 2
  • својти 2
  • својтом 1
  • својту 1
  • своју 79
  • свом 12
  • своме 34
  • свота 3
  • свотом 1
  • сврше 2
  • свршених 1
  • свршено 1
  • свршеном 1
  • свршетком 1
  • сврши 2
  • свршила 3
  • свршили 1
  • свршим 3
  • Свршио 1
  • свршио 4
  • свршити 3
  • Сву 1
  • сву 4
  • свуд 1
  • Свуда 1
  • свуда 5
  • се 1311
  • себе 27
  • себи 32
  • себична 1
  • себичне 2
  • себични 1
  • себичност 2
  • себичњака 1
  • север 1
  • севнула 1
  • седа 1
  • седајући 3
  • седамнаест 5
  • седамнаесту 1
  • седамнаст 1
  • седе 9
  • седела 5
  • седели 1
  • седи 8
  • седила 1
  • седиш 1
  • седне 1
  • седоше 1
  • Сејо 1
  • сејо 3
  • сека 3
  • секе 1
  • секо 33
  • села 10
  • Села 2
  • селендри 1
  • селима 1
  • село 18
  • селу 7
  • сељак 1
  • сељака 1
  • сељакиња 1
  • сељана 2
  • сељани 3
  • сељачко 1
  • семестар 1
  • семестра 1
  • сеници 1
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сенци 1
  • Сео 2
  • сеоска 1
  • сеоске 2
  • сеоски 3
  • сеоског 1
  • сеоској 1
  • сеоску 1
  • сермију 1
  • сестара 3
  • сестра 10
  • Сестрама 1
  • сестрама 22
  • сестре 32
  • Сестре 5
  • сестри 3
  • Сестрин 1
  • сестрина 1
  • сестринске 1
  • сестрински 1
  • сестрину 1
  • сестрић 1
  • сестрица 3
  • сестрице 18
  • Сестрице 2
  • сестрицом 2
  • Сестро 2
  • сестро 8
  • сестру 8
  • сета 1
  • сети 3
  • сетивши 1
  • Сетила 2
  • сетила 5
  • сетио 1
  • сетите 3
  • сетити 2
  • сетише 1
  • сећала 3
  • сећали 1
  • сећам 2
  • сећао 2
  • си 78
  • сиграчку 1
  • сигуран 2
  • сигурно 1
  • сијају 1
  • сијала 1
  • сијао 1
  • сијаху 1
  • сијаше 1
  • силазио 1
  • силан 1
  • силе 1
  • силили 1
  • силити 1
  • силних 1
  • силну 1
  • силом 2
  • силу 1
  • символ 1
  • Симпатија 1
  • симпатија 2
  • симпатије 2
  • симпатију 4
  • симпатична 3
  • симпатични 1
  • симпатичној 1
  • симпатичну 1
  • симулирање 1
  • син 12
  • сина 8
  • синко 3
  • синова 1
  • синови 5
  • сином 1
  • синоћ 3
  • сину 1
  • синчић 1
  • сира 1
  • сирома 1
  • Сирома 1
  • сиромах 5
  • сиромаха 1
  • сиромашке 2
  • Сиромашна 1
  • сиромашна 4
  • сиромашне 2
  • сиромашни 1
  • сиромашнији 1
  • сиромашним 1
  • сиромашних 3
  • сиромаштва 2
  • Сиромаштво 1
  • сиромаштво 3
  • сиромаштвом 1
  • сиромаштву 1
  • сирота 19
  • Сирота 3
  • сироте 4
  • Сироти 1
  • сироти 2
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 4
  • сиротиње 3
  • сиротињи 2
  • сиротињу 1
  • Сиротињу 1
  • сиротица 3
  • Сиротица 3
  • сиротице 3
  • Сирото 1
  • сироту 10
  • сироче 3
  • сит 1
  • сита 1
  • сите 1
  • ситница 1
  • ситницу 1
  • сјајан 1
  • сјајна 4
  • сјајнији 1
  • скакућући 1
  • скамије 4
  • ске 1
  • скептичарка 1
  • скиде 1
  • скине 1
  • скинеш 2
  • скини 1
  • скину 1
  • скинувши 1
  • скинуо 1
  • скинути 1
  • склапа 1
  • склони 1
  • склоним 1
  • склонио 1
  • склоните 1
  • склоности 2
  • склопљеним 2
  • скок 1
  • скоком 1
  • скоро 12
  • Скоро 2
  • скочи 2
  • скривена 1
  • скривене 1
  • скривенија 1
  • скривено 1
  • скривену 1
  • скрије 1
  • скромна 1
  • скромно 1
  • скромности 1
  • скрстимо 1
  • скрха 1
  • Скрхаће 1
  • скуп 2
  • скупе 1
  • скупљене 1
  • Скупо 1
  • скупо 3
  • скупоцен 1
  • слаба 5
  • слабе 3
  • слабија 1
  • слабије 1
  • слабим 1
  • слабих 1
  • слабо 2
  • Слабост 1
  • слабости 2
  • Слава 1
  • слава 2
  • славе 1
  • славољубље 1
  • славу 1
  • слагала 1
  • слагало 1
  • слагања 1
  • слагању 2
  • слагати 2
  • слађе 1
  • слажем 3
  • слажеш 1
  • слажу 1
  • слали 1
  • слатки 1
  • слатких 1
  • слатко 3
  • слаћу 1
  • слегнувши 1
  • следила 1
  • следујем 1
  • слеп 1
  • слепа 1
  • слепи 1
  • слибији 1
  • слика 3
  • слике 1
  • слику 3
  • слици 1
  • сличан 2
  • слични 1
  • сличних 2
  • слично 2
  • сличном 1
  • сличности 1
  • слобода 1
  • слободан 2
  • слободна 2
  • слободнија 1
  • слободније 2
  • слободно 11
  • слободњачке 2
  • слободу 1
  • слоге 3
  • сложити 3
  • сложише 1
  • сложни 1
  • сломити 1
  • сломљена 1
  • сломљени 1
  • слугом 1
  • служби 1
  • служи 3
  • служитеље 1
  • служитељи 1
  • служити 2
  • служиш 1
  • слузи 1
  • слутила 3
  • слутња 1
  • случај 4
  • случаја 1
  • случајева 1
  • случајевима 1
  • случајно 16
  • случају 5
  • слуша 3
  • слушају 1
  • слушала 4
  • слушам 1
  • слушао 3
  • слушати 2
  • слушаш 1
  • слушаше 2
  • Слушкиња 1
  • слушкиња 6
  • слушкињу 1
  • сљед 1
  • сма 1
  • сматрам 1
  • сматран 1
  • сматрао 2
  • сме 10
  • смеђе 1
  • смеђу 1
  • смеј 1
  • Смеј 1
  • смејала 17
  • смејале 3
  • смејали 1
  • смејао 8
  • смејати 6
  • смејаше 1
  • смеје 3
  • смејеш 2
  • Смејте 1
  • смеју 3
  • смејући 5
  • Смем 1
  • смем 3
  • смео 1
  • смерна 1
  • смесе 1
  • сместе 1
  • смесу 2
  • смета 1
  • сметала 1
  • сметам 1
  • смете 2
  • сметењак 1
  • сметњи 2
  • сметњу 1
  • смех 9
  • смеха 3
  • смехом 2
  • смеш 6
  • смешењем 3
  • Смешећи 1
  • смешећи 3
  • смеши 2
  • смешила 9
  • смешиле 1
  • смешило 1
  • смешио 6
  • смешка 1
  • смешна 1
  • смешни 1
  • смешно 6
  • смештен 1
  • смештене 1
  • смијала 1
  • смије 1
  • смијеш 1
  • смиловаше 1
  • смиљ 1
  • смисао 1
  • смисла 2
  • смислио 1
  • смислу 1
  • смишља 1
  • смишљене 1
  • смо 38
  • смока 1
  • смокава 1
  • смркне 1
  • смрти 2
  • смутљивци 1
  • сна 3
  • снага 1
  • снаге 1
  • снагом 2
  • снагу 3
  • снађе 2
  • снажна 2
  • снажне 1
  • снажнија 1
  • снажније 1
  • снажнији 1
  • снази 1
  • снаша 4
  • снашла 1
  • сневеселила 1
  • снег 1
  • снегу 1
  • снесе 1
  • снова 1
  • снови 4
  • сноси 1
  • сносила 2
  • сносиле 1
  • сносим 1
  • сносити 2
  • сношљивом 1
  • сну 3
  • снуждено 1
  • снужденој 1
  • снуждила 1
  • собама 1
  • собарица 1
  • собарице 1
  • собе 14
  • соби 17
  • Собица 1
  • собицу 2
  • собња 1
  • собом 7
  • собу 32
  • Совре 1
  • соколова 1
  • соколове 1
  • соколови 1
  • соколово 1
  • солидан 1
  • солидном 1
  • сопствена 2
  • сопствене 2
  • сопствених 1
  • сопственог 2
  • сопственој 1
  • сопствену 1
  • социјалисте 2
  • социјалистичке 1
  • социјалисткиње 1
  • спава 3
  • спавала 2
  • спавам 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спада 2
  • спадају 2
  • спази 4
  • спазила 2
  • спазио 1
  • спао 2
  • спасен 1
  • спасене 1
  • Спаситељ 2
  • Спаситељевих 1
  • спасти 1
  • спевао 1
  • спекулација 3
  • спекулацију 1
  • спекулира 1
  • специјално 3
  • списима 1
  • сплела 1
  • сплеткаша 1
  • сплеткашицама 1
  • сплеткашици 1
  • спојено 1
  • спокојство 1
  • спољашне 1
  • спољашност 6
  • спољашности 5
  • спољашњости 1
  • спомен 1
  • спомињу 1
  • спомоћника 1
  • спопала 1
  • споредила 1
  • споредио 1
  • способна 1
  • способно 1
  • способности 4
  • спрати 1
  • спремамо 1
  • спремати 2
  • спреме 1
  • спреми 1
  • спремим 1
  • спремити 4
  • спремиш 1
  • спремише 1
  • спремна 1
  • спречити 1
  • спусти 8
  • спустивши 1
  • спустио 2
  • Срамота 1
  • срамота 5
  • срамоти 1
  • срамоту 1
  • Срба 2
  • Србијанца 1
  • Србин 3
  • Србина 1
  • срдаца 2
  • срди 4
  • срдила 1
  • срдим 2
  • срдите 3
  • срдити 2
  • срдито 5
  • срдиш 3
  • Сред 1
  • средини 1
  • средиште 1
  • средња 1
  • средства 2
  • средство 3
  • средством 1
  • Сремаца 1
  • Срему 1
  • Сремца 2
  • срео 1
  • среског 1
  • срет 1
  • Сретан 1
  • сретан 7
  • сретати 1
  • срете 1
  • Сретен 3
  • Сретене 1
  • сретна 10
  • сретне 3
  • сретни 4
  • сретније 2
  • сретно 1
  • сретоше 3
  • срећа 19
  • Срећа 2
  • среће 11
  • срећи 5
  • срећке 1
  • срећна 3
  • срећне 1
  • срећни 2
  • срећнима 1
  • Срећнице 1
  • срећно 1
  • срећо 1
  • срећу 10
  • сржбу 1
  • сродна 1
  • сродник 1
  • сродника 1
  • сроднике 1
  • сродно 1
  • сродност 1
  • Српкиња 9
  • Српкиње 1
  • српске 1
  • српски 3
  • српским 1
  • српских 4
  • српско 1
  • Српској 1
  • српском 2
  • срушити 1
  • срца 35
  • Срце 5
  • срце 53
  • срцем 4
  • срцу 19
  • срџби 1
  • ставио 1
  • стаде 13
  • стадоше 1
  • стазом 1
  • стајала 1
  • стајао 1
  • стаје 1
  • Стајић 8
  • Стајићу 1
  • стакла 1
  • Стаклад 1
  • стаклад 4
  • стакло 2
  • стала 7
  • сталан 1
  • сталежа 1
  • сталежу 2
  • сталне 2
  • сталнија 1
  • сталним 2
  • сталност 1
  • стало 5
  • стан 2
  • стана 1
  • станарину 1
  • стане 7
  • станем 1
  • Станишић 2
  • Станишића 3
  • становала 5
  • становао 2
  • становаху 1
  • становаше 1
  • становништву 1
  • станом 1
  • стану 1
  • станује 2
  • станујеш 1
  • стање 4
  • стању 2
  • стао 1
  • стар 1
  • стара 11
  • Стара 5
  • старао 1
  • старатељско 1
  • старати 1
  • стараху 1
  • старац 1
  • Старац 1
  • старе 6
  • стари 9
  • старија 3
  • старије 1
  • старијег 1
  • Старији 1
  • старији 4
  • старију 3
  • старим 2
  • старих 4
  • старица 1
  • старицу 1
  • старка 4
  • старо 2
  • старог 2
  • старој 1
  • старом 4
  • староме 1
  • старости 7
  • стару 2
  • старца 1
  • старцу 1
  • стас 4
  • Ствар 1
  • ствар 7
  • ствара 1
  • ствари 10
  • стварима 3
  • створ 3
  • створења 1
  • створењем 1
  • створи 2
  • створитеља 1
  • створу 2
  • сте 49
  • стегло 1
  • стегну 1
  • стекла 2
  • стекле 1
  • степен 4
  • степена 1
  • стећи 2
  • стечајева 1
  • стече 1
  • стечем 3
  • стеченим 1
  • стигао 1
  • стигло 1
  • стигне 1
  • стигоше 3
  • стид 1
  • стида 2
  • стидео 1
  • стидети 1
  • Стиди 1
  • стиди 2
  • стидила 5
  • стидим 2
  • стидити 3
  • стидиш 2
  • стидљиво 2
  • стиже 4
  • стисак 2
  • стисну 1
  • стишава 1
  • стишала 1
  • стишао 1
  • стиште 3
  • сто 9
  • стојала 1
  • стојасмо 1
  • стојаше 1
  • стоји 6
  • стојим 3
  • Стојиш 1
  • стоку 1
  • стола 3
  • столицу 1
  • столу 2
  • стотина 4
  • стотине 4
  • стотину 1
  • страдамо 1
  • страна 6
  • странац 19
  • Странац 5
  • стране 10
  • страним 1
  • странпутицом 1
  • страну 2
  • странца 7
  • странце 2
  • странци 1
  • странцу 3
  • странчев 1
  • страсна 1
  • страсних 1
  • страсно 4
  • страст 1
  • страх 2
  • страха 2
  • страхопоштовањем 1
  • страшила 1
  • страшити 1
  • страшне 1
  • Страшне 1
  • страшније 1
  • страшно 3
  • Стрина 1
  • стрина 16
  • стрини 2
  • стринина 1
  • стринине 1
  • стрининој 1
  • стрином 1
  • стрину 2
  • стриц 1
  • стрица 2
  • стричевима 1
  • строга 1
  • строги 1
  • строго 7
  • стрпи 1
  • стрпљењем 1
  • стрпљива 1
  • стрпљиво 1
  • стрпљивост 1
  • студија 7
  • студијама 1
  • студије 2
  • студију 3
  • студира 1
  • ступа 1
  • ступањ 1
  • ступе 1
  • ступи 4
  • ступивши 1
  • ступила 4
  • ступим 1
  • ступио 1
  • ступњу 1
  • су 233
  • суботе 1
  • Сувише 1
  • сувише 24
  • сувишна 1
  • сувопарно 2
  • сувремене 1
  • суд 2
  • суда 1
  • судба 1
  • судбом 1
  • судбу 1
  • суде 1
  • суди 2
  • судија 1
  • судије 1
  • судила 3
  • судили 1
  • судити 2
  • судиш 2
  • судом 1
  • суђени 1
  • Суза 1
  • суза 3
  • сузама 4
  • Сузе 1
  • сузе 10
  • сузна 1
  • сузне 3
  • Сузним 1
  • сузним 4
  • сузних 1
  • сузно 1
  • сузом 1
  • сујета 5
  • сујетан 1
  • сујете 2
  • сујетно 1
  • сујетном 1
  • сујету 1
  • сукњама 1
  • сумиро 1
  • сумња 2
  • сумњајте 1
  • Сумњам 1
  • сумњам 4
  • сумњати 1
  • сумњаш 1
  • сумње 1
  • сумњива 1
  • сумњиво 1
  • сумњичење 1
  • сумњичим 1
  • сумњом 2
  • сумњу 2
  • суморног 1
  • сумрак 1
  • суну 2
  • сунца 3
  • Сунце 2
  • сунце 4
  • сунцу 1
  • сунчани 1
  • суром 1
  • суседа 1
  • суседи 1
  • суседног 1
  • сусетка 1
  • сусетци 1
  • суспендовала 1
  • сусретоше 1
  • Сутра 6
  • сутра 7
  • Сутрадан 1
  • сухопарно 1
  • сушити 1
  • Сушта 1
  • схватању 1
  • схватила 1
  • схватио 1
  • схватити 1
  • схваћам 1
  • схваћање 1
  • схваћању 4
  • схваћати 1
  • Т 1
  • т 8
  • та 30
  • Та 30
  • табак 2
  • табаком 1
  • тад 2
  • тада 21
  • Тада 8
  • Тај 3
  • тај 45
  • тајим 2
  • тајна 1
  • тајне 3
  • тајну 3
  • так 1
  • Такав 1
  • такав 7
  • Таква 1
  • таква 13
  • Такве 5
  • такве 7
  • Такви 1
  • такви 6
  • Таквим 1
  • таквим 6
  • таквима 1
  • таквих 6
  • такво 2
  • таквог 2
  • таквога 1
  • таквој 1
  • таквом 2
  • такву 2
  • таке 3
  • Таки 1
  • таки 4
  • Таким 1
  • таким 2
  • тако 188
  • Тако 44
  • таког 1
  • такође 2
  • такођер 2
  • такој 2
  • таком 1
  • такт 1
  • такту 1
  • таласу 1
  • тамна 3
  • тамнице 1
  • тамо 23
  • Тамо 6
  • тањи 1
  • тањир 1
  • тапшала 1
  • тапшало 1
  • тарући 2
  • тачно 1
  • таштина 1
  • твога 4
  • Твој 4
  • твој 8
  • твоја 6
  • Твоје 3
  • твоје 9
  • твоји 2
  • твојим 4
  • твојих 1
  • твојој 3
  • твојом 2
  • Твоју 1
  • твоју 6
  • твоме 1
  • тврде 2
  • тврдили 1
  • тврдим 1
  • тврдиш 1
  • тврдња 1
  • тврдо 2
  • тврдог 1
  • тврђи 1
  • те 251
  • Те 3
  • Тебе 1
  • тебе 19
  • теби 13
  • Теби 4
  • тебика 1
  • теглећу 1
  • Тежак 1
  • тежак 5
  • теже 5
  • тежила 2
  • тежим 1
  • тежњу 1
  • тек 130
  • Тек 9
  • текао 1
  • текер 1
  • текли 1
  • текнуло 1
  • тела 1
  • телеграму 1
  • телесно 1
  • тело 1
  • телу 1
  • темеља 1
  • темељно 1
  • темељу 1
  • тему 4
  • тео 2
  • теорије 1
  • тепаше 1
  • тепе 1
  • тера 3
  • тераше 1
  • тета 1
  • тете 1
  • тетице 1
  • тетка 23
  • Тетка 5
  • тетке 4
  • тетком 1
  • тетку 5
  • тетци 2
  • техничар 1
  • Теча 2
  • теча 9
  • тече 3
  • течи 1
  • течином 1
  • течо 1
  • течом 2
  • Теше 1
  • тешећи 2
  • Тешила 1
  • тешила 5
  • тешим 2
  • тешио 2
  • тешити 1
  • тешка 2
  • тешке 1
  • тешки 2
  • тешким 1
  • тешко 24
  • Тешко 4
  • тешкој 1
  • тешком 2
  • тешњу 1
  • ти 251
  • Ти 34
  • Тим 2
  • тим 60
  • Тиме 1
  • тиме 13
  • тиња 1
  • титула 2
  • титуле 1
  • титули 1
  • титулом 2
  • тих 9
  • тиха 3
  • тихе 1
  • тихим 1
  • тихо 15
  • тиху 1
  • тицао 1
  • тицати 1
  • тицаху 1
  • тицаше 1
  • тиче 14
  • тичем 1
  • тичије 1
  • тичица 1
  • тичице 1
  • тиша 1
  • тише 2
  • тиштале 1
  • тиштао 1
  • тиштати 1
  • тиштаху 1
  • тишти 2
  • то 551
  • То 79
  • тоалета 1
  • тобоже 1
  • тобом 8
  • тог 8
  • тога 104
  • Тога 2
  • Тој 1
  • тој 6
  • толике 1
  • толико 19
  • Толико 4
  • Том 1
  • том 32
  • Томе 1
  • томе 54
  • тона 1
  • тоне 1
  • тоном 2
  • топећи 1
  • топло 1
  • топлог 1
  • топлоте 1
  • торба 2
  • торокала 1
  • торокљивом 1
  • трави 2
  • травом 2
  • траву 4
  • трага 1
  • трагове 1
  • трагови 2
  • траже 2
  • тражећи 1
  • тражи 6
  • тражила 3
  • тражило 1
  • Тражим 1
  • тражим 6
  • тражио 2
  • тражите 2
  • тражити 5
  • трајало 2
  • траје 1
  • трајна 2
  • траци 1
  • трбухом 1
  • тргла 2
  • трговао 2
  • трговати 1
  • трговац 9
  • трговаца 1
  • трговачка 1
  • трговачке 1
  • трговачки 1
  • трговачких 2
  • трговина 1
  • трговином 1
  • трговину 5
  • трговца 2
  • трговци 2
  • тргоше 1
  • Треба 4
  • треба 57
  • требају 1
  • Требала 1
  • требала 4
  • требали 4
  • Требало 1
  • требало 11
  • Требао 1
  • требао 2
  • треби 1
  • трезни 2
  • тренутак 10
  • тренутака 18
  • тренутку 12
  • тренутне 2
  • тренутцима 1
  • тренуцима 2
  • трепере 1
  • трептање 1
  • трепте 1
  • трећа 3
  • Треће 1
  • трећег 1
  • Трећег 1
  • трећега 1
  • трешња 1
  • трешње 1
  • трже 15
  • Три 1
  • три 23
  • триста 1
  • тричавих 1
  • трн 1
  • трни 1
  • трња 1
  • трње 1
  • троје 2
  • тропској 1
  • троструки 1
  • троше 1
  • троши 1
  • трошила 1
  • трошите 1
  • трошити 2
  • трпати 1
  • Трпен 1
  • трпи 1
  • трпиле 2
  • трпили 1
  • трпим 1
  • трпити 1
  • труд 2
  • труда 4
  • трудан 2
  • трудећи 1
  • труди 3
  • трудила 2
  • трудим 1
  • трудити 2
  • трудише 1
  • трује 1
  • трујете 1
  • трулеж 1
  • трули 1
  • трулим 1
  • трун 1
  • Трун 1
  • трчању 1
  • трчи 1
  • Ту 22
  • ту 69
  • Туга 1
  • туга 5
  • туге 5
  • тугом 2
  • тугу 4
  • туђа 2
  • туђе 4
  • туђег 1
  • туђем 1
  • туђим 2
  • туђина 1
  • туђиначка 1
  • туђини 3
  • Туђинка 1
  • туђинке 1
  • туђинком 1
  • туђинку 1
  • туђински 1
  • туђину 3
  • туђих 3
  • туђој 1
  • туђом 1
  • туђу 1
  • тужи 1
  • тужила 2
  • тужити 1
  • тужна 2
  • Тужни 1
  • тужним 1
  • тужно 14
  • тужног 1
  • тужној 1
  • тужном 1
  • тумаћећи 1
  • тумач 1
  • тумачиле 1
  • тумачио 1
  • тумачиш 1
  • тутњаве 1
  • тутори 1
  • туторисања 1
  • ћаскају 1
  • ће 180
  • ћеду 1
  • ћемо 19
  • ћеретали 1
  • ћеретања 1
  • ћери 4
  • ћерима 1
  • ћериним 1
  • Ћерка 1
  • ћерка 4
  • ћерке 4
  • ћерко 7
  • ћерку 3
  • ћерци 4
  • ћете 11
  • ћеф 2
  • ћефа 1
  • ћефу 1
  • ћеш 42
  • ћи 1
  • ћилимче 1
  • ћошку 1
  • ћу 89
  • ћуд 3
  • ћуди 2
  • ћудљиви 1
  • ћуприја 1
  • ћурка 2
  • ћурчија 1
  • ћутала 8
  • ћутале 1
  • ћутали 1
  • Ћутање 1
  • ћутањем 1
  • ћутању 1
  • ћутао 1
  • ћутаху 1
  • ћуташе 5
  • ћутећи 5
  • ћутећки 1
  • Ћути 1
  • ћути 5
  • ћутим 1
  • ћутиш 1
  • ћутљива 1
  • ћушке 1
  • У 54
  • у 837
  • убеђење 1
  • убијати 1
  • убитачно 1
  • ублажен 1
  • ублажило 1
  • убрза 2
  • убриса 3
  • уважавам 2
  • уважен 1
  • уважена 2
  • уважене 1
  • уважени 1
  • уваженији 1
  • уважену 1
  • уважење 1
  • увек 49
  • увелико 1
  • увеличају 1
  • увене 1
  • Увенуће 1
  • уверава 1
  • уверавајући 1
  • уверавао 2
  • уверавате 1
  • увераваше 1
  • увераво 1
  • уверен 3
  • уверена 6
  • уверени 1
  • уверења 7
  • уверење 4
  • уверењем 1
  • уверењу 1
  • увери 1
  • уверила 1
  • уверим 1
  • уверити 1
  • увиде 2
  • увидела 2
  • увиделе 1
  • увидели 1
  • увидео 3
  • увидети 3
  • увидеће 1
  • увиди 4
  • увидим 1
  • увидио 2
  • увиђа 1
  • увиђавност 1
  • увиђавности 3
  • увиђају 2
  • увиђам 1
  • уврђена 2
  • увреба 1
  • увреди 2
  • увредила 7
  • увредило 1
  • увредим 1
  • увредимо 1
  • увредити 1
  • увреду 1
  • увређена 3
  • увређено 3
  • увукли 1
  • угађа 1
  • Угарској 1
  • угасиле 1
  • углачаним 1
  • углед 5
  • угледа 1
  • угледају 1
  • угледала 1
  • угледали 1
  • Угледан 1
  • угледате 1
  • угледати 1
  • угледна 2
  • угљен 1
  • угњетена 1
  • уговорено 1
  • угодимо 1
  • угодно 1
  • угодност 2
  • угодности 1
  • Угојени 1
  • угоји 1
  • угризе 2
  • угушеним 1
  • угушеној 1
  • угушила 1
  • угушио 1
  • угушити 1
  • угушује 1
  • уда 5
  • удавача 2
  • удавачу 1
  • удадбе 1
  • удадби 3
  • удадбом 3
  • удадбу 2
  • удаје 7
  • удају 2
  • удала 4
  • удалила 1
  • удалило 1
  • удаљен 1
  • удам 3
  • удамо 1
  • удар 1
  • ударац 2
  • ударивши 1
  • ударила 1
  • удата 3
  • удате 2
  • Удати 1
  • удати 13
  • удаш 3
  • удвара 1
  • удварајући 1
  • удвојеном 1
  • удвоји 1
  • удес 1
  • удеси 1
  • удесити 2
  • удешавају 1
  • удешавала 1
  • удешавале 1
  • удешени 1
  • удобнија 1
  • удобније 1
  • удовица 2
  • удомимо 1
  • удомити 1
  • удомљену 1
  • удостојавају 1
  • удри 1
  • удубљене 1
  • уђе 7
  • уђоше 1
  • ужем 1
  • ужива 3
  • уживајмо 1
  • уживајући 1
  • уживала 2
  • уживамо 1
  • уживање 4
  • уживати 2
  • уживоту 1
  • ужина 1
  • ужини 1
  • ужину 2
  • уз 42
  • Уз 5
  • узабра 1
  • узајамног 2
  • узајмно 1
  • узбуђења 1
  • узбунили 1
  • узбуркане 1
  • узвикну 4
  • узвишен 1
  • узвишена 1
  • узвишено 1
  • узгред 1
  • узгредна 2
  • узгрну 1
  • уздајте 1
  • узданице 1
  • узданици 1
  • Уздах 1
  • уздах 2
  • уздахну 26
  • уздахнувши 5
  • Уздахнула 1
  • уздахнула 10
  • уздахнули 1
  • уздахом 1
  • уздисала 4
  • уздишем 1
  • уздиши 1
  • уздишу 1
  • уздишући 1
  • уздржавала 1
  • уздржаним 1
  • уздржљивост 1
  • Узе 1
  • узе 9
  • узевши 2
  • узела 4
  • узели 1
  • Узео 1
  • узео 7
  • узети 7
  • узеће 1
  • Узећу 1
  • узеше 2
  • узима 1
  • Узима 1
  • узимају 4
  • узимајући 2
  • узимам 1
  • Узимам 2
  • узимате 1
  • узимати 2
  • узме 6
  • узмем 2
  • узмеш 2
  • узми 1
  • узморам 1
  • узнемирујем 1
  • узор 1
  • узорао 1
  • Узрок 1
  • узрок 15
  • узрока 5
  • узрујали 1
  • узрујало 1
  • узрујан 3
  • узрујана 1
  • узрујано 4
  • узрујаност 1
  • узурније 1
  • узурнијим 1
  • ујак 2
  • ујака 4
  • уједно 3
  • указа 4
  • указала 1
  • указаше 1
  • укоре 1
  • укорењених 1
  • укори 1
  • укорних 1
  • укочено 2
  • Укратко 1
  • укратко 4
  • украћује 1
  • укус 3
  • укуса 2
  • укусна 1
  • укусно 1
  • укусом 1
  • укусу 1
  • улазак 1
  • уливала 1
  • улизица 2
  • улизицама 2
  • улизице 2
  • улизицу 1
  • улизичке 1
  • улизичком 1
  • улице 1
  • улици 2
  • улогу 2
  • Уљудна 1
  • уљудно 1
  • уљудног 1
  • ум 9
  • уман 1
  • уме 8
  • умеју 1
  • умела 8
  • Умем 1
  • умем 7
  • умери 1
  • умеривши 1
  • умериш 1
  • умесно 1
  • уместан 1
  • умети 2
  • умеће 1
  • умеш 2
  • умеша 7
  • умилно 1
  • умиљавајући 1
  • умиљата 2
  • умиљате 1
  • умиљато 2
  • умиљатост 1
  • умире 1
  • умирен 1
  • умирена 2
  • Умири 1
  • Умиривши 1
  • умиривши 2
  • умирила 3
  • умирим 1
  • умирити 1
  • умиру 1
  • умним 1
  • умно 1
  • умножити 1
  • умолише 1
  • уморан 1
  • уморена 1
  • уморено 1
  • уморила 3
  • Уморио 1
  • уморне 1
  • уморни 1
  • уморнија 1
  • умр 1
  • умре 1
  • умрем 1
  • умрети 7
  • умрећу 2
  • умри 2
  • Умри 4
  • умрла 5
  • умро 2
  • умствују 1
  • уму 5
  • умукну 1
  • унапредио 1
  • унесрећавају 1
  • унесрећим 1
  • унесрећити 1
  • унети 1
  • уништава 1
  • уништи 2
  • уништиле 1
  • унуком 1
  • унутра 4
  • унуче 1
  • уображавам 1
  • уображењу 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 1
  • упаде 2
  • упаљена 1
  • упамти 1
  • Упамти 1
  • упамтила 1
  • упамтити 1
  • упамтиш 1
  • упасти 2
  • Упита 1
  • упита 3
  • упитала 1
  • упитати 1
  • уплашено 1
  • уплашила 1
  • уплива 2
  • упливишу 1
  • упливом 4
  • упматити 1
  • упозна 2
  • упознала 1
  • упознали 2
  • упознао 2
  • употребе 1
  • употреби 3
  • Употребила 1
  • употребили 1
  • употребим 1
  • Употребимо 1
  • употребљавам 1
  • употребљавати 1
  • употребљаваху 1
  • управа 2
  • управи 1
  • управио 1
  • управља 1
  • управљала 1
  • управљати 3
  • управљен 1
  • управо 5
  • управу 1
  • упрепашћено 1
  • Упрепашћено 1
  • упрт 1
  • упрте 1
  • упути 5
  • упутила 1
  • упутства 1
  • упућен 1
  • уредне 2
  • уредно 2
  • уређеном 1
  • уроничким 1
  • уросе 1
  • усамљен 1
  • усамљена 3
  • усамљене 1
  • усамљенија 1
  • усамљеним 1
  • усамљено 1
  • усана 5
  • усваја 4
  • усвојила 1
  • усвојити 1
  • уселити 1
  • усијана 1
  • усијаних 1
  • усиљено 2
  • усиљеном 1
  • ускрса 1
  • услед 4
  • услов 2
  • условом 1
  • уснама 3
  • усне 6
  • усну 2
  • успавана 1
  • успела 1
  • успех 2
  • успеха 1
  • успеша 1
  • успомена 2
  • успомене 4
  • успомену 2
  • успоредо 1
  • усрећава 1
  • усрећи 1
  • усрећити 4
  • уста 8
  • устаде 9
  • устала 1
  • Устала 2
  • Устаните 1
  • устати 1
  • устезаше 1
  • устих 1
  • устрашено 6
  • устреба 1
  • уступам 2
  • уступи 2
  • уступила 1
  • усуди 1
  • усудила 1
  • усхте 1
  • утаманила 1
  • утврди 1
  • утврђивало 2
  • утегнутом 1
  • утезала 1
  • утезања 1
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утеху 1
  • Утисак 1
  • утиска 1
  • утичу 1
  • утиша 1
  • утонути 1
  • утуткало 1
  • утхватила 1
  • ући 1
  • ућута 4
  • ућутала 1
  • ућуташе 1
  • ућуткао 1
  • Ух 1
  • ухвати 1
  • ухвативши 2
  • ухватила 1
  • ухватило 1
  • ухватио 2
  • ухватиш 1
  • ухваћеним 1
  • уче 3
  • учена 1
  • учене 1
  • ученији 1
  • ученик 1
  • ученика 3
  • ученице 3
  • ученици 2
  • учење 1
  • Учење 1
  • учећи 1
  • учи 9
  • учиетљица 1
  • учила 5
  • училе 1
  • Учим 1
  • учим 7
  • учини 4
  • учинила 4
  • учинили 1
  • Учинило 1
  • учинило 3
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинити 3
  • учинише 1
  • учињен 1
  • учињена 1
  • учињену 1
  • Учио 1
  • учио 2
  • Учитељ 2
  • учитељ 8
  • учитеља 6
  • учитеље 1
  • учитељева 2
  • учитељевања 2
  • учитељево 1
  • учитељем 1
  • учитељи 6
  • учитељима 2
  • Учитељица 1
  • учитељица 16
  • учитељицама 1
  • учитељице 10
  • учитељици 3
  • учитељицом 1
  • учитељицу 8
  • учитељичка 1
  • учитељичке 1
  • учитељички 4
  • учитељичког 1
  • учитељиште 8
  • учитељишту 2
  • учитељка 1
  • учитељку 1
  • учитељска 2
  • учитељске 2
  • Учитељски 1
  • учитељски 6
  • учитељског 2
  • учитељском 1
  • учитељство 1
  • учитељствовања 2
  • учитељствовању 1
  • учитељству 1
  • учитељујући 1
  • Учити 1
  • учити 7
  • учиш 1
  • учтива 2
  • учтиво 2
  • Учтивост 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • ушао 2
  • ушију 1
  • ушла 2
  • ушли 1
  • уштеда 1
  • уштеди 2
  • факт 1
  • фала 1
  • Фала 1
  • фали 3
  • фалило 1
  • фебруар 1
  • ферија 1
  • Ферије 1
  • физичку 1
  • филозоф 2
  • Фине 1
  • Фирме 1
  • фонд 1
  • форината 5
  • форинти 1
  • фраза 1
  • фразе 2
  • фразом 1
  • фрајла 2
  • фрајлама 1
  • фрајле 3
  • фрајлом 1
  • француска 1
  • француски 4
  • Француској 1
  • француском 2
  • фумигира 1
  • фумиговање 1
  • футрол 1
  • Х 1
  • ха 14
  • Ха 14
  • хајд 1
  • Хајде 3
  • хајдемо 1
  • Хајдмо 1
  • хајдмо 2
  • хају 1
  • Хаљина 1
  • хаљина 4
  • хаљине 1
  • хаљини 1
  • Хаљину 1
  • хаљину 4
  • хартији 1
  • хвала 2
  • Хвала 9
  • Хвале 1
  • хвале 4
  • хвали 3
  • хвалила 1
  • хвалио 2
  • хвалисању 1
  • хвалу 1
  • хваљене 1
  • хватати 1
  • Хи 1
  • хи 2
  • хиљада 13
  • хиљадама 1
  • хиљаде 3
  • хиљаду 2
  • хитрим 1
  • хлад 1
  • хладна 2
  • хладни 2
  • хладније 1
  • хладним 2
  • хладно 5
  • хладну 1
  • хлеб 2
  • хлеба 3
  • хлебом 2
  • хлебу 1
  • хм 1
  • Хм 4
  • хо 2
  • Хо 6
  • ход 1
  • ходајући 1
  • ходати 2
  • Ходи 1
  • ходила 1
  • ходити 3
  • ходник 1
  • Ходник 1
  • ходнику 3
  • хој 1
  • Хој 1
  • Хотимице 1
  • хотимице 6
  • хотимична 1
  • Хоће 2
  • хоће 28
  • хоћемо 2
  • Хоћете 2
  • хоћете 5
  • Хоћех 1
  • хоћеш 12
  • Хоћеш 2
  • хоћу 12
  • Хоћу 4
  • Храбрила 1
  • храбрио 1
  • храбриш 1
  • хране 2
  • храниле 1
  • хранимо 1
  • хранитељ 2
  • хранитељи 1
  • храну 1
  • храст 1
  • хрђави 1
  • Христићки 1
  • Хрр 1
  • хтеде 14
  • Хтедох 1
  • хтедох 2
  • хтедоше 3
  • Хтела 12
  • хтела 29
  • хтеле 1
  • Хтели 1
  • хтели 2
  • хтело 2
  • Хтео 4
  • хтео 8
  • хтети 2
  • Ху 1
  • хуктања 1
  • хуку 1
  • хуци 1
  • царство 3
  • цвеклом 1
  • цвет 5
  • цвета 2
  • цветиће 1
  • цветићи 2
  • цветног 1
  • цвећа 2
  • цвеће 5
  • цвећу 1
  • цврчи 1
  • Цела 2
  • целе 2
  • целим 1
  • цело 15
  • целог 5
  • целога 1
  • целу 2
  • цељ 4
  • цељи 4
  • цени 2
  • Цео 1
  • цео 3
  • церекаш 1
  • циља 2
  • циљао 1
  • ципеле 1
  • циркл 1
  • циркулар 1
  • Цитат 1
  • цифраш 1
  • Цоспођице 1
  • црв 1
  • црвљива 1
  • црква 1
  • цркве 4
  • црквених 1
  • црквено 1
  • црквеношколске 1
  • цркви 2
  • цркву 8
  • црна 5
  • црне 6
  • Црни 1
  • црних 1
  • црно 4
  • црну 2
  • црташ 1
  • црте 2
  • цртица 1
  • чак 12
  • чакшира 1
  • чаме 1
  • чанколиза 1
  • чанколизе 1
  • чанколизом 1
  • чарапе 1
  • чарне 2
  • чаробном 1
  • Час 1
  • час 11
  • часа 5
  • часак 6
  • часни 1
  • часова 3
  • часове 1
  • част 4
  • части 1
  • частољубива 1
  • Чаша 1
  • чаше 1
  • чаши 1
  • чашћен 1
  • чашу 2
  • чврста 1
  • чврсто 1
  • чврстом 1
  • Чега 1
  • чега 4
  • чедо 3
  • чеду 1
  • чека 1
  • Чека 1
  • чекају 2
  • чекала 3
  • чекали 1
  • чекам 1
  • чекања 1
  • чекати 2
  • чекаше 1
  • чела 3
  • челичан 1
  • челичну 1
  • чело 4
  • челу 3
  • Чељад 1
  • чељад 3
  • чељаде 1
  • чељади 1
  • чем 1
  • чемеран 1
  • чему 20
  • чест 2
  • чествовали 1
  • чествују 2
  • честе 1
  • чести 1
  • Честитам 1
  • честити 1
  • честитој 1
  • често 48
  • Често 6
  • четворци 1
  • четврт 1
  • четврти 1
  • Четврто 1
  • четири 4
  • четрнаест 2
  • чешаљ 1
  • чешљајући 1
  • чешљати 1
  • Чешће 2
  • чешће 8
  • Чивута 1
  • Чивути 3
  • чивутин 1
  • чивуткињи 1
  • чивутском 1
  • чизмар 1
  • чизмару 1
  • Чија 1
  • чија 2
  • чијем 2
  • Чији 1
  • чији 2
  • чијим 1
  • чијој 1
  • Чика 1
  • чика 10
  • чике 2
  • чики 2
  • чикиних 1
  • чико 2
  • чила 1
  • чим 12
  • Чим 3
  • чиме 2
  • чин 1
  • чине 2
  • чинећи 1
  • чини 11
  • Чини 3
  • чинила 3
  • чинили 1
  • Чинило 3
  • чинило 6
  • чиним 1
  • чинио 2
  • чинити 5
  • чинићу 1
  • чином 1
  • чину 4
  • чињаху 1
  • чињаше 3
  • чир 1
  • чист 1
  • чиста 9
  • чисте 1
  • чисти 3
  • чистија 1
  • чисто 22
  • Чисто 3
  • чистоћи 1
  • чисту 1
  • чита 1
  • читав 1
  • читаво 1
  • читај 1
  • читајте 1
  • читајући 1
  • читала 2
  • читам 3
  • читање 5
  • читањем 1
  • читању 3
  • читати 4
  • Читаш 1
  • читаше 1
  • чича 6
  • члан 2
  • чланови 1
  • Човек 4
  • човек 52
  • човека 35
  • човеком 1
  • човеку 6
  • човечанско 2
  • човечанству 2
  • човече 1
  • човечја 1
  • човечје 3
  • чу 3
  • чува 2
  • чувајте 1
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувен 2
  • чуда 3
  • чудан 2
  • чуди 1
  • чудила 6
  • чудим 1
  • чудио 1
  • чудите 1
  • чудити 2
  • чудиш 1
  • чудна 1
  • Чудна 2
  • чудне 1
  • Чудни 1
  • чуднија 1
  • чудним 2
  • чудно 12
  • Чудно 8
  • чудноват 1
  • чудновато 2
  • чудновату 1
  • чудног 1
  • чудо 12
  • чуђење 2
  • чуј 3
  • чује 8
  • чујем 6
  • чујеш 3
  • чујно 2
  • чујте 1
  • чују 1
  • чула 22
  • Чула 4
  • чуле 1
  • Чули 1
  • чуло 1
  • Чуло 1
  • Чуо 2
  • чуо 4
  • чупају 1
  • чупао 1
  • чупкаше 1
  • чути 6
  • Чуће 1
  • чућеш 1
  • џбун 1
  • Џбун 1
  • џеп 4
  • џепу 2
  • шаку 1
  • шала 2
  • шале 1
  • шали 6
  • шалила 1
  • шалио 1
  • шалу 4
  • шаљиво 1
  • шаљивчина 2
  • шаљу 2
  • шану 2
  • шанула 1
  • шапне 1
  • шапутала 5
  • шапутао 1
  • шапутати 2
  • шапутаху 1
  • шапуташе 3
  • шапуће 1
  • шапућу 1
  • шареним 1
  • шарлатанерију 1
  • шат 1
  • Швајцарској 1
  • шваље 2
  • шеве 1
  • шегрт 1
  • шегрта 1
  • шеница 1
  • шеснаест 2
  • шетали 1
  • шетње 1
  • шетњи 1
  • шетњу 1
  • шешир 6
  • шија 1
  • шила 1
  • шиљу 3
  • ширем 1
  • ширити 1
  • широки 1
  • широко 1
  • широкој 1
  • широм 1
  • шити 1
  • шкоди 2
  • шкодило 1
  • шкодио 1
  • школа 6
  • школе 13
  • школи 6
  • школска 1
  • школске 3
  • школским 1
  • школских 1
  • школском 3
  • школу 11
  • шљивар 1
  • Шљивар 1
  • шљиве 1
  • шњима 4
  • Шо 1
  • шогор 1
  • шогори 1
  • шогорима 1
  • шпекуланткињи 1
  • шпекулација 1
  • шпекулације 1
  • шта 124
  • Шта 54
  • штедети 1
  • штеди 1
  • штедила 1
  • штедионици 1
  • штедионицу 1
  • штедљивост 1
  • штедњом 1
  • штета 4
  • штетни 2
  • штетно 2
  • штету 2
  • штипендија 1
  • штипендије 1
  • штипендију 1
  • штит 3
  • Што 28
  • што 439
  • штошта 2
  • штује 1
  • штуцер 2
  • штуцера 1
  • штуцеру 1
  • Шума 1
  • шуми 8
  • шумици 2
  • шумицу 1
  • шуму 2
  • шушкало 1
  • шушну 1
  • шушнула 1
  • шушнути 1
  • шуштало 1
50699 matches
е да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предо 
е новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зач 
 на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике —  
н зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Д 
рва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих,  
тиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и 
добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није сло 
у, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То  
p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{ 
ађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, 
ребао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће 
жица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата св 
војим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна 
о јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Ина 
ма више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом  
 и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, в 
 сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај 
те чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше  
цу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако,  
ни виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељств 
 тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је јо 
ње и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће н 
пределење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени пош 
{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S}  
граничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам 
ти:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја 
> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за в 
м другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци 
из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погле 
 се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад 
е, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а мил 
?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веро 
ече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, шт 
S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све 
ао вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке 
p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а 
 Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, ш 
ом речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, 
е!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?! 
је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S}  
м матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је по 
ена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те 
Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто так 
рима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају м 
 из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да  
<p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим  
ет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу д 
ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротво 
са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простаку 
она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква  
ив утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S 
p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па оп 
на; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини б 
че гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</ 
ећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} П 
уде и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима чове 
а тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</ 
ара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случа 
желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима 
ори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то 
реме премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам 
га надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне вољ 
киња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стри 
некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти  
адожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако са 
хода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда- 
ајвише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: заш 
је ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>С 
ешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски  
века познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>—  
:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате пр 
 Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико пев 
ле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, в 
бива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила г 
но лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се че 
ојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију 
</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да  
ејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима  
римила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога би 
право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи св 
писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело ни 
ећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задов 
 али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њ 
ли роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да  
е била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је 
.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала 
ија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин 
 некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна. 
често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмеј 
офесора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становал 
 се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти  
>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је к 
ински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповед 
е никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој 
 је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.< 
нка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> < 
етна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и с 
нила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" / 
соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним 
она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники 
ривлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањ 
 тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпо 
а мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у  
се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту 
не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извес 
> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Неј 
 марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је не 
{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се 
ства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сир 
еш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет  
о и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број 
то је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срц 
ао да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{ 
ледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их зн 
им градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста 
а женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, ка 
чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје 
ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побоч 
атити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад  
тим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мо 
гата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признат 
а студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела  
} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи 
га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те  
.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се 
и, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице през 
е грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ј 
друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни ду 
{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за се 
 љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без в 
 маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} П 
копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је св 
ужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар о 
а радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због  
 их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде,  
и.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S 
ан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредов 
перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би  
е хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу  
, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тог 
; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављај 
учицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ свак 
ти од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Бо 
оспода учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> < 
Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце сваш 
у две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњ 
 да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да 
ви; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити бољ 
старелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе 
ријалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> < 
провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте 
лико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми ј 
 Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада. 
пшта мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њ 
 Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него 
ољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагањ 
љском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебриг 
е знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погле 
компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику цркв 
е на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити. 
/p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да 
орити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунц 
> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност,  
, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразл 
довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сир 
ра воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, ка 
д ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да  
љице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка 
ете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш пр 
поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту не 
вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Д 
е.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на у 
 Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p 
 прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све  
и.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се наст 
 истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она 
ом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дан 
} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући пе 
 га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није н 
себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново,  
будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах 
ући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојт 
у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из п 
Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не  
се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{ 
ца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</ 
огатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p 
жна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, к 
 изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најг 
 је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а  
о и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво н 
 ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам каж 
и.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана пр 
ш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> 
 услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, 
и у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па из 
асти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник 
ати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Н 
саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског р 
 њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али 
длучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о 
.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре пр 
роменио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је  
ече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији 
е удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакл 
 је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p>  
н први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стар 
еза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не в 
њује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда 
 та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима у 
е слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством узд 
поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па 
 ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загоне 
и један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном полож 
 незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете доб 
ње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам  
вог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо м 
же оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све  
p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију 
етко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, к 
о нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не 
ао „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каж 
 мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је 
овао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз  
p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку. 
 беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена 
ала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима  
к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба сл 
вора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко ј 
ишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у н 
е у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху са 
Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и 
едом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на 
 онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узру 
ни па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу 
, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћ 
 Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о 
слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које с 
, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело... 
м је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним јез 
 Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Дари 
реме би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потр 
ш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђу 
натлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то др 
морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p 
и два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко  
ам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични љу 
е ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет  
дитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана др 
 тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као  
 љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обр 
а за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће 
 кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити? 
итељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед с 
ла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанс 
 свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржав 
е не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам с 
прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зе 
здахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољн 
ки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим  
му и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“ 
римерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног 
ва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Д 
да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S 
е и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је с 
јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну све 
овела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао са 
војој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— М 
и угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако з 
отово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познан 
же све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе 
иља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.< 
?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је реже 
ас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Д 
им тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше св 
грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да  
 муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кро 
</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.< 
дар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па  
 међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у свак 
друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпостав 
ћ.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрд 
 то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене за 
92" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учите 
 је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине год 
и поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много 
енији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у ве 
оверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напр 
етим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислит 
 била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекулантк 
мо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац 
него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет  
{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш 
а тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузур 
су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то б 
се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је 
а да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока 
ичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам  
 се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари 
мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим глас 
е поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је  
балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле  
ају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш л 
 час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} 
евојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; св 
венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> 
ки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелиге 
.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док ј 
ам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хв 
а и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стр 
други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад 
ерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, ј 
с позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{ 
ој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличн 
ога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи  
нке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати 
p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој см 
мо нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, о 
евања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позициј 
еља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет би 
к ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га она 
га деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не 
окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, ил 
авност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} П 
> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила ру 
е морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и не 
љину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>—  
о тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела п 
о него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица о 
а, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно 
м не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да  
, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспос 
а мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Н 
{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу 
рати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</ 
ало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест годин 
 се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала 
а.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Дар 
 им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p 
оје уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да ок 
бније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и ошт 
и је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и профе 
проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</ 
у“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове ча 
 и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки  
ри описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња  
то ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђак 
{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да 
г пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарк 
ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одла 
 <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек з 
о је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је  
авим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад  
 још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим свој 
— све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, ту 
ња достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женски 
рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помиш 
 злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају!  
с и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb  
иславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити 
 си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет 
е ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја  
 да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас 
аринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа 
{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га  
 власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем,  
, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезини 
{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но о 
е срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога 
з је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно 
 али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То 
највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чу 
ла се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед 
е, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о см 
 — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистич 
 њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и ку 
 остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда ре 
{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поште 
е с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те спосо 
, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кће 
ром старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела 
Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда 
да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Забор 
иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки кор 
тавила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" />  
ила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју 
 Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да  
и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p> 
к, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није виш 
S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не м 
а сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сме 
— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле 
ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што  
јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је в 
} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сва 
оши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор н 
мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште дост 
>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал п 
?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} По 
S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јо 
оју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p 
је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је о 
 удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнућ 
 не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.< 
е, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на св 
{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање има 
 — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени 
е узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада 
енску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје 
 заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим,  
ним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети 
 се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у се 
>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почел 
p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало  
</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" / 
и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци забора 
к све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само 
ајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, 
о, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо б 
ди, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је 
их чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} 
 придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још 
ла.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вара 
ишту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У ф 
{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p>  
 често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пр 
а од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> < 
ла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла  
ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Жури 
 против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха  
е несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мисли 
ћ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме воле 
је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка  
д.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као маг 
еш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју оп 
 матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, н 
 чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настав 
ој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са в 
ољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ак 
дицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{ 
ирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издрж 
стину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се  
„Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! . 
ући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случ 
— поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па к 
јзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а ника 
за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужд 
 ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ј 
раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> 
д крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које  
о и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџи 
ћи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја ва 
има брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понај 
Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро са 
и и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или свој 
жења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Х 
у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{ 
ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p 
 са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S 
смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча 
олко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава  
газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; доз 
изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој  
ањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливиш 
етан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљи 
ар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим 
ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.< 
} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Мо 
 била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га 
женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>—  
 а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскај 
иротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То  
 — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти  
волела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бремено 
 и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако ј 
даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми  
 А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачиј 
ну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није 
ављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађењ 
 то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву 
мо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S 
ка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепш 
ја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</ 
 довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми 
лази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци —  
— прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p> 
в, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стр 
а девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па к 
ена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљк 
и тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се вен 
и боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније  
 и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S}  
на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је 
рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— 
под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људск 
ана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро з 
>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка. 
имо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној 
а, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако 
то је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић 
— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — гос 
 досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде т 
мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њ 
ки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну 
p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је рет 
 — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао н 
ању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима,  
улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чи 
овина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем н 
 сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узр 
ш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком од 
нац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, о 
а болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора  
стог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природ 
ала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој 
зео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. 
мирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{ 
њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити 
и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тог 
ни.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове к 
ишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је 
p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она н 
</p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степ 
 старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте зв 
ead>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут п 
в, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према м 
{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њ 
Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије  
бав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, 
м у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па шт 
 у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Пона 
дност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Б 
мају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Да 
та па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љуб 
м ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је пра 
емамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспе 
 гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврс 
ad> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше н 
би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети т 
 Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних к 
ла ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шт 
> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет н 
га бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао  
 Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате с 
е савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос 
нати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржб 
е ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што 
 тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“,  
смехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек доб 
ородицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{ 
ако си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики 
{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је 
жу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај го 
 стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо 
вештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој  
?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа,  
е сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свог 
ри дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допус 
али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јо 
ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвал 
екада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ј 
 једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге осв 
ети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ  
м са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа свој 
<p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој б 
ромену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срди 
ле, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихо 
ала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n= 
, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на 
на је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је  
 <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представ 
а је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што  
ити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сест 
а о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </di 
је....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам,  
<p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у 
 на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није 
} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај п 
 ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стоји 
деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужно 
иће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст 
паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да 
 Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубав 
о је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десе 
нка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено 
но сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних ж 
Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спа 
а је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после  
а је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећ 
утку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида 
то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и 
дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се  
{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је пош 
ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Би 
је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" / 
тарију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у жи 
према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па г 
све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пош 
преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редо 
 виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су парта 
н у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти 
т њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је  
мукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и  
 рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чул 
тајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јо 
ли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p 
 идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} П 
на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пље 
чела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на св 
другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} До 
ле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица 
м, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њем 
 и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— 
есише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка зад 
><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест 
родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </q 
ац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! ма 
 човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти в 
о, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака њего 
лико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на дв 
 би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда к 
ро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце 
још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара к 
воје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</ 
ала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понаш 
 старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издај 
ђа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни  
 приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, м 
дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш п 
I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необ 
!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ св 
 Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и д 
 На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погле 
ем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице! 
 заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши 
плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и туж 
делење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштов 
ек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, ран 
а ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао 
им тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђ 
/p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особи 
 и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и је 
>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Треће 
нковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и  
д попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на сва 
 прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type 
не ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење,  
ати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она т 
ад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју 
ала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој  
е оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео 
во; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке  
/p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслуж 
ујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед  
!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гла 
Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јад 
х ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А  
да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се  
ју?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачко 
ско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— З 
а?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме 
!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> < 
 је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјас 
 не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке 
а, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одл 
јући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут т 
а имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна чов 
мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет оста 
и!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметн 
 не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим  
девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p>  
на. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тра 
 одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости б 
их руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p 
</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не госп 
а је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти ре 
код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити 
на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а 
косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам  
сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити д 
, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, 
и је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не  
ити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Пр 
 то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени греш 
сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S}  
срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>—  
ић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми сво 
ш јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас п 
Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто ба 
лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само 
лила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p> 
езна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру 
спомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сли 
ју.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушењ 
е и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу,  
да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као 
имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, 
ом рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име за 
ав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од  
на прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њен 
ју, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, 
 писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити 
снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, ш 
здахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} 
и, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не вол 
и. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Т 
ихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа прот 
и и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на ш 
и те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан,  
 а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако  
ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин- 
це увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице  
 су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Доб 
но, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца б 
о имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељ 
, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је дру 
а, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те ум 
 лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му бе 
ах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући м 
смо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој те 
, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као 
ти благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — жи 
 се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знад 
тајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола 
“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се о 
им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишт 
ољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се бр 
ите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња 
љивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни ј 
убоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по 
>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и сало 
пођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и оп 
 моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врл 
заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако  
, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па  
 секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимиц 
 назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беш 
се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> 
има.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љу 
.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата 
...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би мах 
о, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па 
а да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека 
томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељиц 
 зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би им 
ни да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте  
трама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је 
су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са м 
<p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ он 
p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шес 
може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпо 
} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисл 
лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на тво 
есори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају 
помену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам  
 да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика  
руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише н 
ој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штет 
<p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом пом 
оворило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, 
редседник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга  
е, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо н 
им осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од  
опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, 
вом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и сл 
бра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика 
опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и он 
S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се  
јала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети ст 
дина.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело 
} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да  
ла, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова  
о усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти,  
ала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали,  
озна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад  
 ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти 
 он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197"  
} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили т 
</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери? 
ак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S}  
уди.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, 
Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити  
носе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па к 
леко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми  
зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарез 
S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и на 
еби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вече 
шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још ј 
тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да с 
 јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад  
у твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови,  
писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S 
у баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад 
ала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено 
а нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео 
вена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години свој 
 касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бит 
есто јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S 
рдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић у 
у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</ 
у хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се  
сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p 
рофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је  
на примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што  
дно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи 
ико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Вид 
слушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислил 
 је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} 
љка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Срем 
раше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви ст 
етни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо. 
ећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту 
слобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не бу 
а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је 
, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се д 
р...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету в 
тва то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити и 
 он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, 
себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје ср 
аваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за ро 
 кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има 
досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гл 
кривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мо 
ола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Дарин 
еше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти 
аринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победит 
, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о  
ију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да 
еркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p> 
езнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, пе 
; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нем 
кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, приг 
слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна  
.. </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S 
овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени. 
јих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислит 
ем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — 
 <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљк 
рговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте  
м да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употре 
м да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек т 
...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао 
нка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад,  
олским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, бриг 
м сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је 
то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</ 
} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} До 
о и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам т 
јих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" 
ости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислил 
ањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала дет 
:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек он 
 Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, при 
 тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, 
а без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у се 
 гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек. 
 понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се  
и?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, не 
/p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење 
, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њ 
вао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p 
 кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине  
а раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и  
ег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изража 
ише чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец п 
ркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих  
те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац  
/p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја нема 
је дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође;  
ијатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује прав 
ака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли,  
 зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је 
 врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — наст 
е свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ она 
аве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприро 
ао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји и 
ла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Дари 
ачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те срећ 
, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш  
<p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече 
и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведриј 
кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби! 
у, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хо 
ка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гл 
о би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на ме 
морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина  
 лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме  
жак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћ 
м заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад,  
изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком ирониј 
/p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку  
 их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из 
 од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а  
е природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар н 
ка тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да 
ла од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли не 
гла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвез 
нде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцим 
озила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, к 
м осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а 
професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни 
а.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе  
твовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упоз 
p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учите 
узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице 
<p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ с 
/p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој ј 
е знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи  
мао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и 
} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свеча 
оштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка  
 опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла 
>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се ист 
и и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остат 
г села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и 
а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p>  
писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очим 
>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— 
можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, н 
ва, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег  
им.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову со 
ало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлен 
нковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио и 
гме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек  
хотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина 
кла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни ч 
заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић. 
мери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је пошто 
 али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је 
 нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте  
та.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} То 
о.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> < 
е ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весе 
ром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи т 
а.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме  
за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашниј 
његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца пог 
ами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли см 
ник у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја д 
азда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој 
е бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, д 
>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је б 
 изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чи 
 у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговино 
 поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, н 
 вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и  
у вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни 
ртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати 
ош и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар 
ш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела 
који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица 
 му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p 
вост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем.. 
о треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла 
оме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата 
шу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не  
ада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да  
{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p 
p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} В 
мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар он 
 доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатн 
ила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек  
 гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме  
д и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не 
ижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима  
и мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је  
ринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко  
дини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је 
 има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство чо 
а више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопств 
а дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мо 
 неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу 
о Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и  
еже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати,  
е могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна 
да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили на 
ече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</ 
асно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га о 
те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише  
овор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет уми 
ех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху пошт 
} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искр 
а.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p 
</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је н 
душна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се  
апусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је т 
 прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> 
римети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} 
, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигур 
ти, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у  
рећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате  
стише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p 
олико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, з 
и.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и  
 ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу рад 
Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту ср 
 придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под и 
И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћ 
 шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p>  
— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корис 
 је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то в 
грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, ко 
сто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издр 
околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили  
 заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре 
е брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Нена 
е?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали 
ала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они до 
ожда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога с 
ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта  
 себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија 
 његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:< 
е од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна њег 
, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече он 
ост је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други 
.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не  
 сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуч 
арала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је 
те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што поб 
 њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро 
е:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго за 
викну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми с 
Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који 
едам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га откла 
 — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов з 
о не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих м 
година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за  
о ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам 
 оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло 
не.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се 
 питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи  
она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам зн 
а, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад сми 
му биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, —  
 <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наста 
стина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p 
још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем  
ћ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју  
 оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде наг 
Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу 
 тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госп 
е Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си т 
е, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам  
а мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али  
</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p 
м пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Мест 
, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио 
наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S 
на тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко в 
ој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио,  
е жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки 
, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о та 
} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буд 
 нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — н 
трице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мора 
 будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Зас 
 <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још п 
 да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.< 
p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> 
ислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ни 
а оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти  
 онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком 
: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>—  
 што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко о 
о је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике? 
х можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа ч 
— Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело,  
ротив ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају ње 
 је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, к 
те.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег  
ег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу  
меш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, у 
е?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и послед 
 одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па ка 
 душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад 
пуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког повере 
 је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и 
ринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином,  
лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..< 
ље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити. 
на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем 
во се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је о 
сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не  
мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, ја 
 ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p 
елиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих,  
им?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{ 
ми преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не  
памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорск 
овека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" />  
 успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, 
и науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не 
ог појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S 
от свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољуба 
Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну  
скиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква пози 
рице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девој 
ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на  
, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислит 
имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девоја 
.</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" />  
метила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој се 
е и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па др 
S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те  
 примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје 
 за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој с 
 без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштова 
ћала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна,  
е грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваши 
кињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара! 
Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</ 
а, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учите 
мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав 
времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише 
љ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога  
век тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је  
Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице 
ило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, 
о не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је врисну 
ар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли  
<p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји  
знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живљ 
а, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укор 
е ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у к 
а, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Н 
га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На 
/p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ћ 
ошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би 
а, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S 
екара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p 
ом новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не  
 сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћ 
треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот ос 
 прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из 
 је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе 
 већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учит 
е, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним  
покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За 
сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринк 
ренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правц 
сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће на 
ку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи 
лика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо  
ли не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем прав 
угала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Дарин 
се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је ста 
ено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S 
оље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у 
ала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка з 
рофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је  
он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас  
 Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек об 
помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из  
 синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише  
 схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и  
>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала сво 
ад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав?  
 намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, ша 
, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S 
ори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна  
ном вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и п 
вуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па  
, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на  
евене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да 
ма је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и 
сеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде  
и пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бива 
ва.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „ 
огатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ н 
анат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све  
p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече  
не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за ч 
е усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа 
p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осме 
S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само 
м рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племени 
 А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и 
старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исм 
ко по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p>  
; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин ми 
м муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>—  
овор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти 
х, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држ 
па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а  
ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се с 
Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично по 
ри лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се ука 
мче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не б 
м осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забрани 
биљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше не 
аду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној све 
лицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из т 
евет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и  
е буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла с 
мо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, 
p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и о 
обићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде 
 би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас. 
 жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће 
их спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме  
њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла 
ада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или с 
добне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одан 
отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све  
на.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге 
м оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се  
је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беш 
, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу с 
ом пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто ср 
 једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме  
ем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради 
ело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> < 
} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанс 
и.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној дома 
ре, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли би 
ко исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли  
но слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој пом 
i> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Вера 
рило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим зми 
аже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер уд 
; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема. 
поштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особи 
д ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка о 
 сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> < 
мићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин  
пођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Дари 
 <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још мла 
 клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само  
вати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div t 
ве.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце в 
 заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз л 
 боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p>  
ту, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом 
 стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса  
но.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако 
па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{ 
азивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти  
 не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љуби 
рофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.< 
же.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стоти 
Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачува 
г — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна мој 
ише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљ 
з наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p>  
 врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и наг 
тка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена... 
а на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Бо 
> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{ 
кате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и  
к је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безб 
 Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тад 
е био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже кора 
а ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бо 
лужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и 
Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Е 
евари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој поб 
неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај ниј 
аш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, су 
 девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> 
не.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јо 
нима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потп 
ни се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У  
шли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече с 
сиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p 
мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па он 
нку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво уми 
а“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А 
е можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи може 
!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је 
, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...< 
вина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџб 
мунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с ва 
травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и праз 
 не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабо 
е, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</h 
а!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно п 
а, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри 
 баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Нарав 
 које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женски 
бра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јест 
рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="15 
она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. 
не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Ка 
ече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање око 
 овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у на 
често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ј 
т, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— З 
 теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ру 
 <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— 
таше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја са 
ине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не з 
} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се  
ала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви ми 
ва госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила гос 
исам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да на 
ш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила 
аслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је,  
м човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све ви 
 и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво с 
ге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела  
{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} 
слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује 
познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није  
збиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом р 
и њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборав 
ута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па шт 
е.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се закле 
 место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних по 
} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте с 
 рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: ш 
 су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Дарин 
лутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> < 
о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају 
чала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарце 
ти, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p>  
орината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта т 
а кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и дев 
ао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образов 
огао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Први 
љина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p>  
ри.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар 
 она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако  
ве лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигу 
жно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи м 
 газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} П 
лила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Др 
ина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заи 
p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови  
 њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изгов 
 Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, остав 
ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без ц 
ош мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, к 
 рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није  
о је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се  
о свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од св 
 госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p>  
фесори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да  
ква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином? 
ичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и неш 
ачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, прим 
а није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држи 
нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити,  
S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу ц 
гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је 
новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— 
Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логик 
вињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ј 
 <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Ал 
е озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрли 
ла?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђа 
а истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и др 
ела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на ме 
 радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење  
p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је те 
p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S}  
 Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је 
о без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па  
о тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од гос 
Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Ј 
чно дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењују 
 држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам 
уде видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, о 
м о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</ 
, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по 
новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирот 
и странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце изл 
би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женск 
ранац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко т 
ши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вра 
мах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Т 
н доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p> 
н воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не  
ављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но  
ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска пози 
м је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучил 
 се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Да 
опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам 
 усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> < 
 покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама 
спођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натра 
а деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p> 
 опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књиз 
>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви вид 
часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Да 
ш уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у 
а и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ в 
госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После 
, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те виде 
ла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика пр 
њу, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па  
зала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто му 
и људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{ 
 не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај извод 
а упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног 
 <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев  
идим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, 
бљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом прили 
метно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они 
S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Ј 
спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда? 
пеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна 
>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим ко 
а и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и п 
егове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, зна 
о си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p 
рпкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој иде 
 речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увре 
ехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, ш 
а.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том т 
е, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво  
љеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа  
е ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој св 
и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p 
е и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као 
Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учите 
це, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам  
ме.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда,  
кињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Мо 
ам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то 
авна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“  
 мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слу 
а је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу 
 је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим по 
ло пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљен 
? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>—  
S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина 
обра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Т 
 позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме з 
> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли 
је могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало 
а се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокрет 
и се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А пра 
{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисл 
 је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, 
у.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се 
или родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на и 
</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им с 
е савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p>  
аслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде 
 четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и со 
S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замисл 
а нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p 
еш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела с 
дитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, з 
, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застиде 
а велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестр 
вца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на с 
убим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} 
 облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је 
а према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад в 
 оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан п 
фт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p> 
 је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на в 
њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек п 
А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењ 
а са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и си 
метењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео б 
ке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје  
, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{ 
 њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи з 
ма под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њ 
ој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило 
допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.< 
ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па ош 
је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић л 
н изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{ 
 ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају 
вокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{ 
те моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, жив 
мам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави т 
а ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се  
коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особ 
е и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све  
је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим 
ају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, 
ислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и 
шком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но  
оје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="12 
лити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити 
инка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је ме 
ави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да п 
... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат п 
а сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, 
редмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добр 
ек свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту  
опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметниј 
то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из  
а, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је са 
стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сија 
 или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а 
мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно им 
а опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, д 
ом одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док у 
ама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Млади 
ху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p> 
pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот св 
ошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обу 
није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „н 
тавши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — ре 
н преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У  
свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! в 
ма а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана. 
е упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој пл 
војке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> 
ству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузет 
бог тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекл 
мишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сн 
шавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да 
p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што  
налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу 
ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно с 
има јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} 
умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш ј 
је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка пит 
/p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и 
 се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе,  
/head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде 
с.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовал 
евојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено 
е добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настој 
 Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месец 
е, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма 
ше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та  
 и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је суд 
је имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој со 
ом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“,  
трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба. 
ао обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро не 
мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да зн 
мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.< 
ај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и с 
 сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; а 
оверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем 
ео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затвор 
рк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, к 
мрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а т 
а колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те  
ст а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Пра 
них погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако 
а га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, 
све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо сме 
<p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног 
ило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи 
Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пу 
 то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у 
не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> < 
хе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани д 
S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непреглед 
дударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак 
еколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског п 
ца заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше с 
 слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још 
после се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покора 
це.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађ 
Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у об 
хове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања 
му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађај 
ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловач 
теља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе  
ва млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први б 
њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало,  
уром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал. 
аринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} 
и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против м 
 приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад 
а слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже 
 гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} 
да.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше 
на весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са ц 
е „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговач 
ате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Р 
нка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изле 
 чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придева 
 ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобође 
Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угри 
да, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чу 
ко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врл 
_C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он ос 
тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху оба 
је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је  
је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кће 
ога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше прес 
ље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на руч 
о је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру 
је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, кој 
p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти м 
о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивал 
и.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Ти 
ху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очи 
годило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради 
 нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце 
 њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио зг 
 свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi 
</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упи 
ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо 
 би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му д 
тњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском рад 
Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак с 
цама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка м 
</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо  
о, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је неп 
човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме 
{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој стано 
дног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Мес 
 „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора  
видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: 
ацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина  
ости, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одре 
к они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Други 
ћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Муш 
омаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљив 
од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у  
ин.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p 
ла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући стро 
ћи му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оста 
ти те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави  
њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{ 
шла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође. 
езин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали  
, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p>  
ла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мисли 
најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде 
 и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син нек 
 кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли д 
, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцниј 
, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и по 
ј беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога  
 опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да пр 
н не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаш 
лед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издр 
адала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини. 
е се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на 
а беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оно 
, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће 
је, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на п 
оф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену 
свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљал 
ам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слуша 
 лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, 
Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.< 
е!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу пону 
знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с оборени 
зиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој м 
ка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p>  
> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Д 
 примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „иму 
е, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао по 
века, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те уч 
рофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женски 
еци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у  
не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушк 
и прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне 
, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у 
 мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{ 
о што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључа 
кле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што вели 
дица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице н 
<p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А  
радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S 
 видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно. 
ет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би 
 вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb 
 руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p> 
анковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више ко 
довао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теб 
прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да с 
ко и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га 
у је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, р 
ао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом см 
 И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре некол 
је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била 
е брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, зна 
 што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати ова 
ад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> 
а си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, с 
ила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о  
књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у какво 
 љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спеку 
ти.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењен 
тити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Гор 
 девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човеч 
 пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предр 
старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећ 
ала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.< 
надем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве ти 
> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не 
 мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да  
{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев пот 
p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек 
 раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогуна 
е.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на пече 
и се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не бе 
у жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, по 
јским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад 
 <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! —  
нат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе свој 
упила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, кув 
олише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одр 
казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав 
унце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се 
амота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> 
вати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој в 
е, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, г 
о је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне прир 
ље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препа 
ан да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, 
ли рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива 
 није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје п 
кок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мат 
 среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све сам 
ндовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} 
не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Дар 
На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и 
ле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мен 
ољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако 
тељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни је 
 ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је п 
ала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де  
 да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S 
етку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам чов 
оста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, ши 
зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’,  
S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, 
 знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на  
е</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и к 
 дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и гро 
кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p 
 помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је в 
но јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а посл 
ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљн 
се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како 
и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од девет 
би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако 
ла тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису 
што је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она 
то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија 
х родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке 
 радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплат 
е би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста м 
нос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из 
ужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самос 
 сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допада 
нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чество 
 ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и по 
твом уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да с 
енскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, ш 
 кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада 
уго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад бог 
или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако 
75" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем п 
p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра 
чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише,  
.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је  
 <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из 
а те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједе 
 већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала 
рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</ 
својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад с 
друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапута 
на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи. 
ше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:< 
ристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, 
дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, д 
зумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с т 
ако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и 
у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и св 
је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својо 
ије непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Бо 
о знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна  
ише превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Чес 
ја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знад 
намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, 
није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p 
 одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, 
бу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није дела 
кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и 
ећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па к 
рло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасно 
ћи очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад на 
адећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За шт 
ши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашће 
дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовск 
 постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{ 
и — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно 
ст морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје сл 
 Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим  
ад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p 
</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Да 
а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да  
века, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Он 
} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу  
/p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитањ 
убави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку о 
</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се  
омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одел 
тву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила. 
као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, 
..</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али 
.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би јо 
 веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се до 
4" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста углед 
 луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја уд 
.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</ 
ице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је так 
ем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и  
пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни  
 Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим 
> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И 
ти и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцниј 
ства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодно 
е ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!< 
тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас  
b n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је гл 
ла, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче;  
им, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љуб 
професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта  
ашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ак 
овницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства прем 
 пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</ 
м, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила. 
сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер прав 
 <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S 
Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свес 
 и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клеч 
сађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рек 
} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p 
>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле 
Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рек 
</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Н 
рв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од нагли 
.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професор 
 мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S}  
а, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А  
твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p 
 Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата бил 
 из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! уз 
љка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А 
р ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти 
 они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала  
 би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао п 
д којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују пр 
не гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеј 
име и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти с 
а онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, к 
абранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност нала 
 ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твој 
асно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изг 
 година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} 
ема вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваш 
 вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још  
 /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш ни 
 учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор преки 
логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју 
 али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, ме 
те мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гл 
нак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашали 
! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p> 
школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да б 
ти, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се  
 матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти 
 не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу 
као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти  
мем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па проми 
лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити м 
овор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, у 
дња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да н 
кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и к 
им детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша  
осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би  
} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је 
 сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал  
ротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, к 
 никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је с 
да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А 
а.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те зна 
ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко:  
зика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{ 
е, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, кој 
 орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место  
лативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што 
пада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се брин 
{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле  
а и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза  
и и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хла 
лостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш сам 
ање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми 
а у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје  
познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не ве 
ави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и нас 
смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и кле 
у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањ 
 сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а 
врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се 
>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било 
 је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да с 
 остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S 
а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју  
b n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћ 
да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и 
е ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало,  
је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или ка 
е одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S 
ао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да 
е боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слобод 
еком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; б 
противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаб 
 ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љу 
нице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу 
 она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</ 
олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћиц 
и свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзор 
оносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је  
а.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се 
</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је 
чега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовље 
ринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је би 
инку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> < 
ригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било ст 
.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан разве 
е противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно 
 но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па ј 
уго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало.  
 ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. < 
зине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К. 
с викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је 
ности, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица 
е хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљи 
ла ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, к 
уто о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала ва 
p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замиш 
ло је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљив 
 дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право пошт 
S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За жив 
ала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љ 
о је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, 
ала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала ос 
е је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Н 
смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањ 
еда и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени по 
име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни  
иш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш 
е расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ла 
о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку,  
шан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а н 
чно, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтел 
ла, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обав 
наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за  
/p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскињ 
Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја ниса 
ла га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало 
аше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им 
шлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој п 
У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе 
иђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њ 
јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисл 
х народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој 
дело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече с 
ије о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећа 
ху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла дев 
 и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринк 
она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе 
се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна ње 
оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје 
, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад г 
ој количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S 
и мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, дос 
ратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да ј 
p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке  
јку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка туж 
 штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се к 
 тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој  
 беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава,  
 погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши гос 
воје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја к 
 бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио,  
ве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Н 
сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајд 
ш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам 
лас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у 
е, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваља 
офово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно 
њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину п 
 болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло  
 па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво  
 чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло де 
! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро  
 сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово 
радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је 
 у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој  
но вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању. 
, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да н 
важно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу пла 
оривши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је 
а, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „сек 
од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној  
вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут  
стало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n= 
 гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је  
а и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додат 
 да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда и 
 Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био  
 да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</ 
 људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Н 
га увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, че 
 Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је 
 да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављ 
 гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо с 
јака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је п 
ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза  
<p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p>  
> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Дар 
тарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер 
би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да  
осиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла 
 опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела г 
?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много неж 
 исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женски 
о, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је ув 
 у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно с 
 и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење 
сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одеље 
и Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручи 
д их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да  
ти, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или домет 
е ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал не 
/p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, в 
 душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила,  
неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држ 
>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају 
</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио  
и ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb  
 лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљен 
скрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло 
се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале 
никла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече п 
ве његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна к 
ти никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код сваког 
 и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допушта 
жати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да ве 
} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да  
 чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора ис 
етних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, 
p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело с 
женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова  
шњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам з 
ји су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се  
ену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време  
тељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев,  
>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противил 
лети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се  
"173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећ 
д ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства  
шених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор  
} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалит 
читељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален 
гао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} П 
чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и 
раве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на  
ато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је де 
{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p 
p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло 
>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — 
е окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је н 
Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи с 
и и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{ 
87" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом 
 који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против  
неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљ 
 те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и б 
.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{ 
 је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, 
гађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога 
 само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једн 
и провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, 
или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гос 
а.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни? 
но до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњо 
 Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безоб 
се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — 
 мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p> 
те; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш зна 
ас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писа 
поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помо 
, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре збо 
.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази  
остиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам м 
неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Н 
тво показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодуш 
е може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру 
а мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, 
еном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ 
о не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву 
 наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из мо 
 десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовал 
волска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поште 
киње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што  
ви. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли 
вела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовањ 
ем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека  
ти боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде  
у неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар  
е у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобн 
ом баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одвед 
, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не зн 
— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта 
ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти руч 
 био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за њего 
амо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза к 
и јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је д 
те намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и му 
их мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и  
и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам 
 учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталнос 
 ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени 
мо дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Лел 
ећ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја зна 
блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али о 
ле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао. 
 — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, бић 
требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи у 
 и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни с 
но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица  
<p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске  
њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и о 
е у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој ч 
> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе  
 је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих 
ко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали 
цу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да 
 О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женс 
ног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајд 
у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Нар 
нац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисо 
вет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар  
ица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па ка 
да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристо 
надем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње  
 <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда 
моран.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— 
ао дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се 
ој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће  
додата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То те 
бе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан С 
цу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, 
зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање 
p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S 
је спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамо 
вао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођиц 
 много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактер 
озбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бит 
ућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и  
аду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зр 
 Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше 
ене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за 
а, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво  
, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна п 
о старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече  
и папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како 
 Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити пон 
ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се,  
Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="c 
глед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљи 
од њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати,  
у бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да с 
 им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„ 
 волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је 
је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофиц 
онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолик 
p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула сво 
ривидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом  
а, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене 
научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико 
ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, гото 
тократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, шт 
 Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> 
 долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестр 
и сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у 
> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, нег 
па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у 
понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који миш 
више ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не диза 
 сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако оду 
то тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега н 
, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу. 
удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? уп 
ико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити т 
о и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те 
 је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти п 
м познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите! 
их родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основа 
ави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <d 
ћ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Др 
 је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толи 
цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дош 
S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо з 
ету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива к 
ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш 
тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> 
 бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, ка 
у плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се би 
јемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише опи 
ких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то 
 диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо  
рацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне р 
њи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно 
ајплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Ра 
приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу зад 
, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а о 
живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако дале 
рхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} К 
у Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести  
им, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од  
вољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучит 
бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с  
и увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и  
</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је  
ком љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</ 
ој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети  
глед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онд 
 за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту 
почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од  
 учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак 
Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који б 
е грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда  
х брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете к 
 к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити,  
он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она ј 
ш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Осо 
 што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад 
.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве  
ио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узаја 
> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љу 
 било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „сло 
 не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и о 
у, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринк 
ако му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Рец 
о често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али ниј 
љица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је л 
а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце 
p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би  
ви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Ар 
ено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и о 
—</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно пос 
исаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, о 
сталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила 
, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њ 
одитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>—  
и.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је 
пачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да 
ем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја же 
ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с 
ју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспе 
S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ 
на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“ 
 али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога 
д? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разуме 
ено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа  
157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, н 
но не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треб 
за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури  
ећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи не 
бодан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да поз 
 Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига 
 се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фал 
ст, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведо 
 остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота сво 
емо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно заг 
није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује 
 Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у  
шина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може  
стави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора воле 
и јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао 
смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онд 
тни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији 
.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обични 
о она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или о 
олска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} 
 ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубав 
p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш п 
бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у 
 примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са го 
хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски теш 
у и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица  
{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас доч 
 да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, сам 
ри да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад н 
 овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место 
оспођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у 
езао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као н 
уству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, 
ље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица н 
Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> 
и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла воле 
лице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не —  
ик и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и и 
дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у фут 
а тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</ 
езин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи 
ову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да м 
вела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.< 
ња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене 
 њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на г 
о петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па у 
а, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући  
оме.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S 
ра или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, ал 
а, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јеса 
 то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љ 
а посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и в 
амо је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ з 
и друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти в 
слио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Т 
ити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, 
 ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то 
.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва,  
којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не  
им.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми ј 
м дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осе 
и говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако пре 
 тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави: 
 Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први 
м похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад о 
 се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка ј 
куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ј 
тала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунист 
ом или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} 
твеној мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја 
е.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p> 
познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и на 
бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршил 
 А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањ 
 и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, д 
нос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љуба 
Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куд 
изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и 
ам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила 
што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“ 
лби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ства 
и но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} По 
 сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ  
 се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видит 
 и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, 
брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, к 
мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педаго 
тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога 
 се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина м 
исала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је сву 
свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила  
г поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ —  
м у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати 
че млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од стра 
.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве  
ети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој 
 онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћ 
оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — бол 
, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не може 
 дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапут 
д мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! —  
 гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви  
ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела? 
десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим  
 како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезањ 
најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то т 
оле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је св 
м симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гл 
S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{ 
:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{ 
ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад с 
зим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив 
ега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљ 
шила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Ј 
аша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али с 
менути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити. 
спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S}  
ако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом 
о румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи профе 
на,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче  
је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се  
ћа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следује 
римити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли т 
је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар ле 
унати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем 
дно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у  
исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим вр 
н је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе ј 
</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тр 
ена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више ж 
рофесора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и  
 на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и 
у.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да са 
>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неко 
 Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, м 
еше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је  
 се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Боси 
то зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног в 
?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бо 
сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у к 
е видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" />  
друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протество 
ним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању др 
аше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина. 
S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих и 
>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две  
ла сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, 
?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p> 
д нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек 
ињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована са 
о ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и нами 
ријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар н 
Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити свој 
е у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели  
аца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад  
 њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином с 
чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себич 
им она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не  
у у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу  
{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем 
 освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и пра 
, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске  
ем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг 
, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мисл 
брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, ре 
д и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби бр 
} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет 
е човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном ирониј 
 ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p 
дрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари 
дан мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Ув 
да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— 
ој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уд 
аш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши 
е у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јед 
 да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш 
вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из 
ића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома си 
ете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима  
 девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорит 
ада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје ср 
кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на 
ео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Дари 
уда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.< 
ести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала с 
>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешава 
е лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако п 
у мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, 
које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспосли 
ови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је 
стојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да  
очетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, шт 
е, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу 
 из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а 
воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је  
м мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам ув 
оноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смеј 
 родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; изму 
>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То сел 
ам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на мој 
није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених  
оф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она 
а ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сиро 
импатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезин 
овале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било д 
 ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има  
кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет  
p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се  
ите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се у 
за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лак 
рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је паза 
на госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, м 
 људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинил 
о женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек 
тити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиро 
у продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушев 
 јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, 
вши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у  
 истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту,  
кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборави 
ину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се пр 
а се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на 
ет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко поз 
и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла д 
јим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</ 
и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а в 
p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке 
злило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште. 
и?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} 
 сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још ј 
о те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба ут 
отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином ву 
е игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> 
а срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек сл 
видно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је неви 
езе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну 
ија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на ку 
ећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — ј 
 сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене  
 опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете иск 
 ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о све 
аде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе кор 
она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па ма 
не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљав 
а, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Дари 
е ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нис 
м гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{ 
осле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} 
 у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Дарин 
те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, ка 
 на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чу 
ча све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; 
> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за  
ми.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помисли 
d="SRP18890_C13"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га п 
је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих с 
/p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринц 
с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га мо 
о је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се за 
д оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Бож 
смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— П 
 одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек 
, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, ту 
ринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заје 
што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мен 
 преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би т 
</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинил 
 Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу  
је дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим,  
е он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био 
ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p 
ледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а  
 Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S 
 и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често 
/> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Д 
 прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ј 
ос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у ср 
и јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им по 
 <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје ле 
 се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је науче 
је.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад  
тара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда 
{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Рецит 
и њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држ 
ора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p>  
 <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да с 
е због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се пос 
 сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је бе 
у; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама  
во помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала св 
неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нес 
ну казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи —  
угојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да ра 
им, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи ј 
, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела 
могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се  
 пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала  
х учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да приз 
ринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, гос 
де; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, 
.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам 
една другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Пок 
...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен н 
осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам ку 
ли је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпо 
ном доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type= 
>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свач 
 је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина 
сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— К 
 под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p 
овор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф б 
— у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да п 
 да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можд 
исли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж  
није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девој 
бра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква п 
равно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства  
реди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак ч 
шапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се тр 
 је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно  
 зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, как 
иди недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш 
S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест 
неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да 
спођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или  
ако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на с 
, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> 
о ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу 
икну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</ 
поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не  
 а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће у 
ити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране по 
</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је 
м стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S 
има.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} 
она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности 
ресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, на 
сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој к 
о је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? 
, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, ре 
але познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, 
рко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да с 
и је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгл 
цу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S}  
тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је о 
ве стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли про 
ати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најра 
истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очеша 
розор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне до 
— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја  
м то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал ску 
укчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку,  
 ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што ба 
о, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти ч 
 веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком 
ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, 
задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља 
ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да  
д није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па 
ица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час  
 Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, 
ка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није мо 
 <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не ра 
во се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: д 
мој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо 
ијално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран др 
бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих  
да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! нек 
ом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с  
 сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дођ 
Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима н 
, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности  
>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада. 
 човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре  
, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло 
ирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам ве 
ети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба 
ој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило,  
уо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чуд 
/p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра 
</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је завис 
ати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јут 
у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове  
е је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Свој 
 оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе 
о њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми п 
љице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је приро 
 а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену  
{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав 
т.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју  
 уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на  
ија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што о 
{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњ 
и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи  
 <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју н 
head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беш 
и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и оп 
ле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у ми 
 <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретк 
 брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече  
талим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се насло 
свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Зн 
 све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S}  
 ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садаш 
ћи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</ 
е са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} 
ала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S 
сиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не бра 
 оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше нек 
њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече: 
одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се  
ош то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло ј 
ћи своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић м 
ујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Жи 
> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро зн 
и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она б 
ј пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине и 
е грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смеје 
хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање ј 
 сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</ 
ј петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестр 
овор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p>  
аш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незн 
угима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</ 
лачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Б 
ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и 
 <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпу 
ју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде тол 
иљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушк 
ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мо 
88" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти 
е здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p> 
</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младож 
јешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одб 
и безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко ј 
 хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад 
азу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као шт 
} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмех 
ица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично оп 
ида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме посл 
ашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама 
 .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} 
; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из соб 
је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која же 
о нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно друг 
је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задов 
адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p 
у неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, п 
.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати к 
 била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу  
 наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек пој 
зговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли сам 
чан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пи 
у.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби с 
</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода  
> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић  
 доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела б 
 <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у м 
и веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољн 
 пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, п 
/p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, д 
роту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, 
p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије 
ећ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није је 
увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте 
 А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.< 
ја.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p 
а децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после за 
ам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети о 
 кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад  
.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па ка 
лучају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стр 
 да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечит 
ла мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега в 
је се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и по 
зглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њ 
понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и  
ако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринк 
 учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда 
сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало 
ого бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке 
 мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је гл 
ознаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином 
ки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, 
<p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима н 
ре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појм 
сто жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с де 
ече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p>  
старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора 
азала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Доб 
ди стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њ 
 <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу ме 
ма што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milesto 
 док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са сви 
, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћу 
>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у с 
ћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него јо 
д бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и не 
исте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор 
но поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше 
нији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на 
дитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S 
ну тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и з 
ију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, нег 
мо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обич 
ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна на 
а разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је н 
а, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућнос 
 ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињари 
не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала  
ћи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осме 
.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу 
 не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њих 
<p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране с 
 виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} 
била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у ш 
 прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} А 
отиви.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздис 
— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила  
у и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код те 
.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељ 
осна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом д 
има — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ј 
еје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих с 
 <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа  
ца жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде  
иташ, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често  
S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јес 
 и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — р 
 тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S}  
ш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а  
рекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растер 
атим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Т 
стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за  
ер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога в 
а псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је л 
на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не в 
хнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим г 
подар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S 
о су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разбор 
p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другариц 
"190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на 
Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да из 
ине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Н 
 је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да ст 
то је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти  
 спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваља 
лела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме 
 онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла 
 Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S 
волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судил 
аквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубин 
ни главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, г 
<p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на  
раке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти  
оме често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Н 
а убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ д 
ку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</ 
— рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> 
могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале по 
болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. —  
 летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голуби 
к што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава,  
е и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си не 
, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“  
ли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапу 
не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
а срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно  
е и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_ 
 Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри 
е, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“ 
рло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту туг 
ислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ м 
p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку о 
а да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „з 
а.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с де 
ринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па 
ене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он ни 
ству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању  
, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубав 
лно расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и  
у, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми  
т.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} С 
јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести,  
S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова ње 
, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Ни 
во у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих м 
е.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад сти 
твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као 
ца и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико трен 
што кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви љ 
а.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да 
 свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госп 
 већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас дола 
 познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapte 
кве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе 
ти.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Ж 
ем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи са 
ој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да  
, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, п 
ила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учи 
>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних о 
 сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Прек 
у сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу  
 вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, п 
соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила 
је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — реч 
 и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале  
је могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву 
и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p 
ини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није  
г предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у њ 
p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и 
 да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, 
 није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да,  
собито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збуни 
е за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у  
зе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Њег 
нци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са уси 
и читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћ 
у „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на л 
, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, технич 
 <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— У 
</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лука 
а писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после  
актера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучил 
ижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену припи 
ледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење 
добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> 
ти?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, барони 
е и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то раз 
ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваш 
родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игран 
 сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца к 
> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада св 
трао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа  
>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За ко 
спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је доб 
и тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа  
ка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај,  
ате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће пре 
знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље наки 
ч.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала 
то вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузни 
и свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — пи 
да, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки 
рокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети 
} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се 
, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и  
 привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам  
ије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојал 
и:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да  
е бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђа 
рош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p 
љички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест  
{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> < 
кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма 
 од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S 
 за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може де 
јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена ј 
да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гурк 
 егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>О 
</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје  
замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{ 
ачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару М 
} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле  
 пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га н 
огу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И  
кураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, на 
 највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умн 
е и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје на 
xml:id="SRP18890_C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године бе 
Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би т 
н, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, 
најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре  
а играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена  
 то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Бил 
 Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, нег 
га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, д 
а се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећ 
рхимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају л 
уштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, нег 
м животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да  
наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S}  
а, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је м 
 и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду  
ла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учите 
ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам ва 
 с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна чов 
е извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти ве 
нка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.< 
<p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рад 
 добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па 
е нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викат 
 касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирин 
никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане,  
И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш ј 
ринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде  
а у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а 
: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка на 
ин њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведо 
м упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, ре 
му? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смет 
че, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за ч 
ити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p> 
о било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је по 
а кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим пог 
ме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају  
ад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротво 
ва, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је веч 
 шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни др 
би завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри з 
селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете 
го да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога гото 
мишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја 
ица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говор 
к у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо су 
и, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Сам 
це и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма иску 
тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се тр 
 Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нит 
у главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па  
дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту де 
амти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, ду 
ао бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, 
е немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— И 
ј догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците 
м се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за 
д се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi> 
есена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p>  
лушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Дарин 
рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у  
 чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад 
 Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина  
е, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју дец 
рићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> 
ри и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешава 
цу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S}  
, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћет 
лазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} М 
<p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је г 
> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама о 
али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите,  
и да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и 
 у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо мо 
— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и 
 је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика  
а.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можд 
је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити кра 
н тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и нев 
 стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а  
а мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p>  
е удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето 
После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и дом 
кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, 
!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати 
за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а 
е млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p 
е циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправед 
 се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p 
у, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти марам 
реба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И ма 
, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се  
ће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S}  
дине беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б 
е!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли  
ље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета  
 дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.< 
и живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њ 
лижњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> 
оз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилос 
, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не д 
лоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме доб 
а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, 
ула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да  
ком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност 
знути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога н 
 срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофов 
 па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем и 
ђа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Да 
мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Боси 
киња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској  
исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у соб 
ко је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш 
руштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди  
да женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки де 
места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што р 
војачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} 
 савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очим 
а сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће  
рту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још  
Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците 
рним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта  
адити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се  
 и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, ба 
а.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S 
ругачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд ид 
б па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — с 
узију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је нек 
> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша  
шљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, 
?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођиц 
 у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за таб 
 узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?< 
ељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, к 
ирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле д 
да не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он забор 
амнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</ 
 „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога 
је видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешил 
 њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћ 
 врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и  
ребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и 
ста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави 
авишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиром 
учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се д 
ма, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија 
, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством 
и рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би би 
 не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не  
 конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, угл 
 човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кр 
то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се  
 свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, 
ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћо 
зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, т 
 му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Ш 
клете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у 
ређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздр 
га, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што  
 А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико  
римети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита 
ин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаћ 
 онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа И 
цијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе. 
тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> 
 не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одрж 
а се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другд 
обро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми ј 
, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ће 
ашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљ 
к.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе пра 
 добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше доб 
у то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То 
, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда 
.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу 
се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</ 
оли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{ 
рчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увре 
е знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, а 
ки језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се 
 знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не би 
ете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи 
 немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, 
тавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може ти 
тен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам јо 
осле две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад нем 
ложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигу 
p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће би 
>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам ст 
оже, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће с 
а кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете 
/> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, поз 
истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа ду 
>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад  
о пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата  
инка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово б 
у, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.< 
овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Да 
етка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извин 
тепен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не бол 
трина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћ 
извесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погле 
 укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено 
ром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности 
е требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману,  
овољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и  
арица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор? 
тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, 
ем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души  
.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — 
овац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе ј 
 начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p 
изу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душ 
се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро зна 
рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива гр 
Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у  
озналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; при 
, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мог 
обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прек 
стити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал 
 детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена пр 
, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој. 
— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онд 
о?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или ка 
 <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете:  
а мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар  
а велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном  
исму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишља 
родност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам 
p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао ва 
рихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си н 
 поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и  
кчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио с 
че:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене 
и се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам 
штована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код ко 
ене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене гре 
 ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> 
ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степ 
е рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас мо 
то се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав из 
 рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме за 
 и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу 
сположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће ва 
 можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно 
а јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда од 
е додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S}  
нку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом 
 вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке ч 
ота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржав 
господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусрет 
а вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Ш 
 љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави пр 
:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски ј 
енад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пр 
ћу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли,  
е пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и 
м мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо 
} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, зајед 
ио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас,  
 тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала 
њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb 
, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Ј 
<p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, им 
еђу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком 
је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно н 
е и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, 
 газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S}  
ј учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван шко 
свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог по 
ју.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трг 
 опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова са 
о не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С 
 зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не  
ег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} 
лост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S 
 ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи из 
хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се са 
им нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах п 
 томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју м 
који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли 
од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истин 
.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> < 
Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави чита 
овора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја бић 
 диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против с 
ем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда 
 излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпун 
ио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Д 
она, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту мило 
понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против  
ено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумел 
у у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не сто 
о устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих  
 куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам 
, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад ч 
и пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилинск 
ко далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда ужива 
варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S}  
{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n=" 
аве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте. 
и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у т 
је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> 
пада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Ал 
 А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теш 
ad>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — св 
S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина 
какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и  
и је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „да 
ине морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што 
с сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у  
ана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 
о смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женс 
се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатк 
 надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолит 
 увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p> 
— рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стар 
обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из  
вила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад см 
S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задово 
и.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и нат 
им руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не н 
моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шт 
, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су прил 
 тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је 
.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим ц 
.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и 
ар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста 
о.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сиро 
 Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отвори 
 <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу 
кле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у в 
оворити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка —  
је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао,  
?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да 
сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.< 
 рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p>  
раш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом 
тка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што  
колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерн 
— до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми 
нитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и 
е гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љуби 
оштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатич 
 можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> < 
ишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни л 
љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Г 
спођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>—  
м, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени ос 
 љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Дари 
е, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не 
бро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n= 
тељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, гр 
же видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, 
: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — 
ла, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’ 
ар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p 
 да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, б 
> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио с 
 Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рек 
вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен погле 
, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма  
 поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То  
т у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но уве 
е! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње  
да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} 
 пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили. 
 нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milest 
 стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</ 
тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSectio 
аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, д 
арате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима си 
тало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га ј 
а својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми 
>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт. 
 њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Оно 
 али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њ 
Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас  
 Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа с 
му и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити нај 
отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва ок 
ја, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и пош 
де — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељиц 
на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S}  
угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— До 
рпкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не до 
ам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чем 
фе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p 
вање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Р 
ад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type 
 <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио с 
S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка. 
ду, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше  
смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зн 
{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено,  
и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју рук 
 <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> 
ало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зн 
арујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада 
ца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! 
и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или  
S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она м 
це.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те в 
оде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сеља 
вачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олу 
но.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано по 
Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете ј 
на речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху  
ма Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш л 
душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила 
вало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених у 
ори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче 
 преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био су 
ц а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не  
срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p> 
ку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му бе 
, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка ј 
о увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим х 
ази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p 
а коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Нар 
е исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво  
е, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав  
е.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе с 
пода нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, 
авом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Не 
ом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зат 
атак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је 
.</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама  
та сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплаше 
ати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка 
вим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији. 
адам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацив 
ја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам 
ма.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељ 
бротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSec 
господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту д 
 примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке 
ишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с  
Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то 
опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога  
ву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и после 
 ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па 
дно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или  
пи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> < 
чиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" / 
губише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва на 
>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</ 
и говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка  
, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред рече 
 молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече о 
ено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштен 
женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост,  
њег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили к 
 Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Дола 
инило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и  
фе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањ 
те она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда 
ама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши наз 
га труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, о 
, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите  
е и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној 
ижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле  
ођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим,  
вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна 
љашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам б 
 руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају 
 гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда ста 
/hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онд 
им вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећ 
ујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би  
овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака р 
 стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви к 
аших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да р 
p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било дода 
рофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да  
ни и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би та 
S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примет 
/p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се  
ричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Д 
али би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави 
ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетреми 
уди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачу 
војка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па 
руги дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом  
 ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих 
бави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристок 
уша.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину  
ивоту поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима  
и.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече ту 
ума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужуј 
усом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас 
ате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам 
ота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али и 
 никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса —  
 логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ч 
творе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друго Дар 
таре наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSection"  
то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, к 
не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, ве 
ни били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао ра 
да угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја госп 
ештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, ко 
 не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не прима 
ене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве ист 
ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од поко 
 видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице 
моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше по 
а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S}  
њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по 
аком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сија 
нца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> < 
’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{ 
обично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на за 
е она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S 
<pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштова 
енад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и 
е, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу 
 можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш ра 
 била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је с 
своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ и 
жљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних 
ије ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз 
а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на пр 
, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити т 
ианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је 
 се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заг 
ле шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито  
чито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо,  
етнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски поз 
 бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате накло 
S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га  
ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Гос 
авне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p 
} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> 
аже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> 
на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} 
 у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>С 
 није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хв 
емо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је 
p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатс 
д не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но 
 да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S}  
паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па  
ила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по 
и пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p 
 да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима. 
у ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, 
 моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се  
ерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S}  
мити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете  
ршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медиц 
рота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сир 
дин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговор 
не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та вр 
велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је 
е Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хт 
ра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по д 
и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које 
Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини  
е још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шал 
.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и м 
.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је сво 
.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се ма 
оји ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} 
о ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и б 
с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео д 
бок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о тра 
ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{ 
p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела  
вању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ст 
ше ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе 
> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Јед 
Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газ 
а је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је ре 
, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме  
, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: 
 Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих ру 
к се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако 
то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па по 
ла за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не мо 
S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Вер 
а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу гос 
утак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек  
н је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S}  
ћи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда  
ма човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и го 
 одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њ 
 па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце 
ави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају 
, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да г 
твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја 
мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да 
; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа проти 
о с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љуб 
пажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само о 
н бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то позн 
 весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестр 
а гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринц 
{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше р 
 Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да  
 за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни  
а ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он 
 сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима  
она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут 
ју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p 
атрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани п 
 ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не мож 
и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</ 
и?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, р 
јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује 
С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, п 
зумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на род 
са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи  
го обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S 
Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули ве 
 а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матер 
беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости зас 
 назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно м 
жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и вел 
 у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли 
ање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није з 
 би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, у 
и своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отп 
ка школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, 
!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје 
/p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, зна 
ога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Дарин 
ешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим см 
а видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С т 
а је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше 
о је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбур 
ањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, чест 
е ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине 
тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен 
.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да  
</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о  
 код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се 
понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш о 
ли сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не  
 се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поште 
а лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то 
е.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.< 
 просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече 
Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић  
<pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а дру 
 пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те т 
си, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од ње 
 чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n 
анерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се оди 
де:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите 
} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то  
S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због  
, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност измеђ 
„Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је 
и дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина  
о звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изглед 
 треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остал 
{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и 
 савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показу 
ница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чис 
 Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац. 
ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај  
више прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских 
угу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она би 
Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да 
ен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда 
/p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волел 
а мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласови 
 речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се  
ан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам бил 
удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, с 
гој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n 
е речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није та 
ужичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а ск 
ислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у п 
их“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују  
управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак срећ 
уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестра 
лети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та 
.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} 
ерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на  
ула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за ле 
о.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзопле 
 па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружит 
емам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји  
ски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Ни 
 проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, 
бављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно  
и и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и 
стив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никад 
 Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обма 
све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> < 
 каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после ца 
а људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђе 
кчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага 
а“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исм 
.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он 
 незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S 
бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овак 
 сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад  
зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сес 
и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним 
еше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанп 
езину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и он 
е се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је д 
.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душ 
ама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме чита 
— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда т 
љом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто см 
смех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} А 
 прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се 
ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка заста 
помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже 
чним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од 
, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb  
 допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гр 
иноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње 
погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос 
> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде 
 си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p> 
м Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кро 
ред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад п 
 презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Ни 
ено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринк 
а девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром р 
гледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама ње 
 или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу 
p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувиш 
једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ м 
а поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не  
 гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> 
, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутал 
 и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љ 
.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?! 
је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрел 
> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погл 
евидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гро 
вај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме 
 али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фо 
 привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је  
асуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљ 
аја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Пр 
шу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверењ 
е, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врл 
ло јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се укра 
— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи п 
 Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом  
ушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкч 
ета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p>  
те имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена  
} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p 
је сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> 
која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако  
ојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ир 
то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S 
.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута вар 
усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S 
{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахн 
 грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ 
ми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно би 
 за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или п 
 се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већино 
 може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љу 
 обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и 
 да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за  
дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S 
ек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љуба 
 и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за св 
ела.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица франц 
и се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, 
ажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паорк 
.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог 
јући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустит 
на би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекл 
обру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво ун 
 измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему 
ном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p> 
стаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да с 
ли не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим,  
о Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p 
ом тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима п 
каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже  
то се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за на 
ам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, п 
 баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им 
инка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> < 
<p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Х 
/p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и  
 човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанк 
ар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај 
огу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео —  
беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у к 
итељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за  
зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест го 
све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само д 
ц.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онд 
штила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и  
ани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S}  
зоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова  
ној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даљ 
 Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се ле 
 село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог сел 
е, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисл 
још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма ни 
</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести 
и странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху,  
у годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини т 
 нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу над 
е могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, реч 
 ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док с 
о и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквар 
} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с  
ка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, т 
p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари  
— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови 
цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часо 
ар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка  
утила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала  
егово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том 
/p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље  
 странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти дол 
 си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случ 
 домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она не 
и ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја се 
 Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе 
о, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста  
јић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захва 
ли без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали 
упе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а оста 
 да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па 
 ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> < 
не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело пог 
али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисф 
 нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред 
 Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, 
> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у ку 
ро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником 
војка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанс 
 имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао прав 
} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две  
вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време 
ко тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га в 
, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам  
а речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милк 
 <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога 
ј не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и з 
мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом ради 
 дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>—  
ошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — 
ам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њи 
жна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди. 
p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" / 
никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а 
 и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дод 
ам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонив 
уго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује  
етињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун в 
ј месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим  
буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, труде 
бу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила с 
 мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је н 
ам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напу 
>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаме 
 па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јо 
онак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једно 
 Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати  
та ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, н 
е ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати  
 и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им 
 је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да пошту 
S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш  
схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице  
 опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презре 
ављала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за в 
е у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је бо 
е није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има л 
 женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S 
би“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих  
Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју ду 
оме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељск 
 се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе 
} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесн 
а женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да р 
торисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вар 
ра женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном п 
и су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила 
какве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, ко 
њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а ка 
екулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју с 
палих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као 
> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу 
{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме 
S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила 
> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као  
 госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од  
ема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> < 
ице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој  
 психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спада 
о тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развиј 
 не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није  
та.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа. 
јем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S}  
 што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца,  
 малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад пон 
 само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О,  
 оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је  
p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>—  
својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има 
дно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p 
 Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</ 
ати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и пом 
дати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> < 
.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а д 
 својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочиј 
 па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад ру 
је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="c 
тарка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милос 
ста месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну ш 
ину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S}  
мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепст 
и, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку 
, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S 
.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Мест 
.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке  
арошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Доз 
бро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зов 
.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф  
оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извешти 
{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Дома 
у срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, ка 
ки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало 
 Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав гос 
кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког  
 овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине 
вршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њи 
миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринч 
 зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није 
и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње  
буњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Дар 
ринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p>  
ли она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике и 
а посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо 
ала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла 
оводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> 
у трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије  
не.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схват 
ара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и  
о, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“< 
сте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; в 
, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „ 
ти то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој на 
озила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободн 
есто и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан  
а, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме б 
уж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и ра 
вела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости 
рекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p> 
уђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита 
дамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом 
ада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која т 
о чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако ра 
 грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није н 
е ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш,  
ију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је некол 
</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело 
го крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду гол 
д би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним  
гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и  
ди.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; 
ш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Т 
Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и в 
и и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јест 
 у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све т 
омаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да 
те разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота  
е у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погле 
колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара 
ите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас ув 
p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.< 
њу тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и 
оглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чуди 
 сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам  
p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било 
„простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p>  
ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам 
а подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— 
дедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све на 
учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поу 
и донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над 
ече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули  
: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p>  
> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и  
ако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би 
то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искр 
 срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — 
ога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он  
ах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка 
а од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, 
и, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос  
лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише т 
 избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у 
ша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар  
ите ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе? 
тојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У о 
S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је 
и ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с 
Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се  
ко да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Про 
а рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и у 
 Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењ 
ли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно  
авно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано по 
тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и 
сто, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би 
а искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност  
медби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; по 
з је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — г 
S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p>  
 заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да 
и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Да 
 хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се,  
отине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве по 
денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја ин 
заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту т 
<p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То  
тарих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Ра 
:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од 
ка мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, 
ше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам  
?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти нема 
..</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчу 
е трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, 
што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих о 
дошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она 
 што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он,  
нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он 
ешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и о 
рви пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо зас 
главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Ха 
} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми  
 уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хај 
атница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:< 
у је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p>  
х, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Бос 
} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p 
е Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и 
анабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за  
јана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те  
 гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у глас 
У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на ба 
 још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево ужи 
</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њо 
исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} У 
одно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да с 
су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде 
ајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче? 
о што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одр 
овека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила 
<p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки ма 
 и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту 
љаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење. 
 Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p> 
 човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" 
р неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе 
шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би  
 то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „при 
p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када 
p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем  
ског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После ве 
ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних род 
ра и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душ 
љу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро ј 
d> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка ј 
зованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно п 
лико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љуба 
.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља 
ла, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка 
још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од в 
!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; н 
 Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Са 
ек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хај 
је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што 
е, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ 
оји час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Боси 
 јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n 
као је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како ј 
 потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени ра 
вињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женски 
ену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња  
ве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последњ 
ити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па пр 
 Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то 
сле неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S}  
које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и пош 
мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ири 
мере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Про 
 не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то виде 
 буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по  
еданпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно ис 
, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила неко 
о, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, пре 
! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Д 
ка увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>П 
ош није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — Т 
ћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао 
е срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стар 
 као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао 
} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу 
, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислил 
срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као 
итала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо мој 
трти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити 
у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестра 
а!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихо 
аучио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно  
лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Ци 
риметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби 
 добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао,  
је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се 
њаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је  
S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да с 
е лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што 
у чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.< 
љад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј  
га види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но 
натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за час 
 по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидни 
бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља  
ао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Руж 
и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеј 
допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз муш 
вот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно пр 
ме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n 
репоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела п 
еше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе 
ато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ узд 
} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у свак 
ко сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала с 
p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад 
 ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, как 
</p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле 
 где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њ 
} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздра 
ом мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби,  
ајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је о 
ег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни ув 
ишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> < 
>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p 
њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После не 
и толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада.  
село тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти в 
 оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чи 
 сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних жен 
 врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је  
е, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи о 
.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба 
адосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, про 
p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S}  
и јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господи 
остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпо 
ед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не по 
.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p 
штују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми 
заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пу 
те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких ре 
е једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају  
ново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</ 
ете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти  
ој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} 
вољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не п 
 ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна на 
>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, д 
Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица 
онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену  
бедоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{ 
а, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{ 
ивице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим,  
 пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкас 
 напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветн 
ше он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринк 
једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и сво 
 овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши њего 
загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим,  
над:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— Т 
еће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другариц 
жичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамн 
кашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрас 
бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као 
 <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га ј 
 опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства  
 оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа к 
пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године 
јој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта. 
д треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда гово 
је моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди ми 
?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик с 
н у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници  
ене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p 
а варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’ 
кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, 
 мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; б 
заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S}  
њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну  
120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући  
 усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Да 
јчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени 
p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> < 
ча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из 
се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом! 
мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу 
увише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у с 
о добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећм 
{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело  
. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим,  
 <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми:  
пашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно  
аком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С  
о раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} 
убав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на 
но љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђен 
адоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половин 
, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шт 
 свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сва 
и глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче,  
иње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих 
ам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p> 
а Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још с 
аралица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало п 
и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а з 
а пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је 
ти удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је би 
такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! 
<p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем. 
 <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Дар 
 молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, 
оња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Д 
 задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; 
роф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш 
 не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од 
решку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек  
рце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећ 
} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледал 
{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је мо 
ало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече: 
 њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и па 
често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било н 
до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова но 
сјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро св 
е...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се  
а можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда  
ричати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико 
.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Д 
ретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али 
p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За ког 
рад?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу несп 
ори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p 
дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и 
 има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за  
“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца  
е тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био преле 
штење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S 
 нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу 
јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, 
а шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте к 
 су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је г 
ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња,  
фу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје  
p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијо 
ишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваш 
зраз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, 
.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су 
ћу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну 
ика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ с 
 је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком м 
 комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и 
тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а ов 
иће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучил 
а оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба!  
 презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у 
 <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много 
 накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с др 
ан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само б 
тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој  
о Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> с 
 брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетц 
то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у см 
јих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо,  
био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Од 
девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да  
и газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узруј 
ада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућу 
ек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су  
у и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не 
амо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше 
 зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац 
м о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим са 
ине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По ч 
познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p 
 мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама 
 нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p 
> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од сво 
ше мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се за 
но.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> < 
 но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима  
нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глума 
сти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како 
јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете 
е, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један де 
први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би  
а од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да 
 д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расеја 
а света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p> 
уке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесето 
д сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.< 
сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрост 
дност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек  
че, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи с 
} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се 
 будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је о 
стојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав н 
оби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови,  
.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила 
890_C12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам д 
реће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је но 
ке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ с 
S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се 
е остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубав 
издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> < 
ешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост 
S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене  
убав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзира 
} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, за 
ао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег је 
и.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где 
што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше  
хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни ка 
рдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спа 
— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни 
 превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често  
дина.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} До 
S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жрт 
маш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би  
е већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети  
</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свр 
ећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широко 
лужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не позна 
ејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштр 
бично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, 
њу.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло  
гуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу вид 
сто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су л 
сти и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности наз 
љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но 
 глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличн 
и баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би  
права препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па м 
еној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> 
ти.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и н 
 бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div  
ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад. 
{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би б 
садан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она с 
али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само ј 
овац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата н 
, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад  
, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна 
} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је  
убити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем л 
 јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је 
д, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „по 
х степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално,  
о Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до р 
и по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у ово 
вом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарск 
у мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{ 
је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с  
има код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> 
 проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем дал 
рно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет 
} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о  
, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>—  
и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших на 
че:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла и 
еће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то зна 
ра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Д 
што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу клас 
о или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; д 
иња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{ 
дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају 
диш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињ 
иком, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај  
ом.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да  
, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како  
е, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој  
S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би 
реме; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу  
>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи  
ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на по 
шла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред  
Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу  
,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote>  
 домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији,  
ихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој  
о да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали  
о ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се 
опственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек о 
да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба 
ељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, ниј 
ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он. 
не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А 
спође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једн 
 доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела так 
о за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се зами 
ек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у б 
а онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Н 
ек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не з 
ме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци ј 
аки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много 
 мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због 
е с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већ 
е, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљ 
силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући сл 
Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже п 
иште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах 
ла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удат 
ога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој с 
ам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не  
S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новц 
ства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p>  
.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или д 
/p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске око 
ајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у свако 
а у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешћ 
сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, при 
ога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти  
ношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од  
{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до 
ће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S 
 он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њ 
евојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила  
 ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> < 
тре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не во 
ца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло д 
, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли п 
ши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не 
е Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су учениј 
се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам 
леда а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нис 
на је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за  
 тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, к 
 тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи 
{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаш 
ује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду  
азован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био  
да, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих  
ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако 
огу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још н 
бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, ма 
риродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак  
нај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје с 
ној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга 
ино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви  
 зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си 
име, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје ј 
 Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручи 
.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице,  
; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се са 
S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим т 
жеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакв 
, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често 
може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних н 
она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад  
 стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ет 
даде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јел 
 наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, 
м умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда 
пет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздах 
кла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз 
p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p 
аш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, приме 
то стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p> 
и, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њен 
 никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима ника 
 ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! 
, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и н 
дан на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним живо 
ко с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да с 
знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196 
> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз 
удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас миса 
ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично ре 
но на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло ч 
најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љуб 
ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} 
 А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, 
и одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Д 
<p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису он 
та.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку к 
чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао би 
е ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих 
еома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте 
а, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да  
тало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, ма 
звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја вољ 
а се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај к 
д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да ми 
а је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз ли 
читељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се  
 јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p 
 останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца 
апита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и  
S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране ма 
је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једн 
ици, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропа 
госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p> 
као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој д 
питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташ 
маче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p 
асније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и о 
и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећ 
ок их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{ 
о живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да 
тко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>ну 
ало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за на 
ила интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад  
 се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" / 
верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми  
и како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох ов 
отчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити,  
ћаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сет 
у девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пр 
окорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — све 
динама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће 
 госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још ни 
. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никог 
 ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати 
> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „К 
 ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабо 
рис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да ј 
исао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не  
и степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је 
и, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.< 
и је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар 
аринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца 
су имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S}  
да Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Вра 
слушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана пр 
а не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко. 
и позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би 
вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на 
осиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?< 
а њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</ 
ти, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчи 
о застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како  
зи због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже  
искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у д 
е Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да  
 људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан 
е дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учи 
ориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкињ 
 <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као т 
д до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако  
е.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и 
богме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењ 
 шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча п 
не.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је изм 
 у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одгово 
обу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се 
о ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то 
дити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, го 
нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши 
ан.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад 
исима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“ 
ујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена доче 
о није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често,  
ђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја 
меш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Гос 
римети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p 
— прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — 
, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се заг 
 би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да  
азно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и  
 сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно  
 промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа 
нађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За  
војој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, 
, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писм 
истио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те  
и је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господ 
сле ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле з 
 она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на 
ећина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра п 
е трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Ник 
гори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолидн 
омоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господи 
оша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича- 
беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити  
 из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изи 
њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове. 
ила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{ 
S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његов 
једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али њего 
<p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла  
о Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти 
редметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, 
оград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу  
а је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јо 
 с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате  
ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог 
 ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— 
 сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо 
а, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сест 
мерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој за 
есте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је 
коле те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су б 
, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у 
о у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није 
>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца 
нком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није м 
ко јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоста 
је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у бо 
била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„ 
у, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде с 
 куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти он 
творено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се 
ам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи 
о је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, ка 
 наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је м 
биљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав зас 
S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих же 
.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш  
— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Свак 
е су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привл 
абогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било д 
е Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способност 
искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему?  
речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице  
зи их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којек 
це, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка,  
ење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига њего 
кима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, 
што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и ј 
та вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?< 
S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак ов 
а почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту чест 
 јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су  
 ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле бо 
, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} М 
љедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> < 
не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам з 
то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је 
сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути  
рди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S 
 мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плаче 
 се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је 
м!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас  
богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше 
ао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! р 
ичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женск 
?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом рад 
Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чи 
 Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро  
 да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и  
Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p 
ла је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господа 
 <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одо 
т моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, 
оф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — она 
богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на 
 временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div 
> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је г 
ела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{ 
го, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лел 
 беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака пр 
а здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши св 
би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерц 
го више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{ 
Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога  
. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си  
ати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоно 
на дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па 
ј савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам и 
ала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} 
на прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само ш 
ивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Ка 
ц — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном  
SRP18890_C6"> <head>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само ус 
врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце 
.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Так 
 да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за ова 
 читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 
ubSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Б 
о није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> 
еле к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двој 
ринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање 
 Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их  
 у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и у 
 падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и 
ло знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, кој 
твари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само за 
{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.< 
 син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили  
ише говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитач 
уди, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је  
нашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, ког 
ма треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког мл 
р господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и п 
ресовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p 
ишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред окол 
, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утвр 
а нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно 
есретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим 
им, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити гл 
в рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псе 
рад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, 
оте“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да 
аравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учит 
и, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање сам 
" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није дола 
 више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди  
атост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја,  
 се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак 
влачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем 
ашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, 
>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас  
зео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напр 
чје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не  
е опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик  
лед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и  
?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много 
то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грех 
а радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло 
е нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али ист 
стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто т 
, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу  
 ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одрас 
но отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај н 
{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели  
шки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада 
што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је св 
им те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног 
зрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде ј 
 чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S 
и тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држа 
 је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто 
љака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра м 
 а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за вр 
е би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је  
ла у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми ду 
примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи о 
цију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да смест 
 <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb 
оџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет у 
и хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се са 
е увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S}  
зговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватр 
ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
лила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је  
S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p 
 рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита 
ојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, 
 мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; м 
/p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у да 
ића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, 
 и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиро 
м се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, п 
а знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га м 
 никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завири 
шкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не поз 
редила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко так 
 а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не ве 
али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да  
зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због т 
рофесоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S 
узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам  
 француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оце 
идети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака. 
троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ 
ледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шуш 
 Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обич 
 ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да у 
ирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{ 
у да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ов 
 високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи  
наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „ 
ћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се нади 
ужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на  
/p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвет 
S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> < 
д отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касн 
 са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече гос 
гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S}  
стакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали с 
у.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром п 
е ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је  
ту, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама 
узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре види 
сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од  
сле дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.< 
 примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> < 
ло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту з 
ној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служит 
ек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — ре 
тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које  
це оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S 
ој вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољаш 
о...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива 
опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих  
им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме т 
а природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штет 
а срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ 
био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, в 
атом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све 
 тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу д 
заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она ј 
ло онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја  
речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. 
ошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p 
 што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали 
 коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и м 
елу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што  
ј човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаље 
/head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место  
да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице!  
 ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за он 
е се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети. 
му, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозван 
знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S}  
ему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам 
ије доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено п 
 Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбо 
це и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, и 
љно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаш 
жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштв 
p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и  
. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави ч 
етке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па ник 
и своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ др 
то нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особит 
ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако з 
ћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра 
 знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве 
ац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већм 
о од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{ 
и ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јоп 
н је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет с 
 његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна шт 
ош јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек 
 што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога реч 
е ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, н 
уби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> < 
> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито,  
је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>Т 
ко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његов 
 ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана. 
ам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала  
на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, игр 
 мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да над 
си...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љу 
к, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исп 
риликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што м 
о сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта 
а плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S 
и пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу 
и није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмов 
м не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да  
ок је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи,  
ети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} 
а познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није. 
/p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у и 
p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова мо 
аш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка с 
рчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> 
 примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, ка 
/p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лан 
ања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија  
прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громо 
ме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и б 
п, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не по 
 и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече 
мејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишћ 
кла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих за 
 збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу 
/p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p> 
зио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила 
тврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговин 
агло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила 
их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упма 
а, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени 
<p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О к 
и понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку 
а ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скри 
и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S 
и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега 
д оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишља 
 опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> < 
Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно 
себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони гл 
шће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одс 
 мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како 
S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвира 
о.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасу 
, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје п 
 детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави с 
а јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све ј 
, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту  
ле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљ 
како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед 
ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> 
имулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још  
олко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га п 
било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и дол 
Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благ 
! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеш 
> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз св 
спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свем 
ако ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивот 
и!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал при 
а ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је 
p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној,  
ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} П 
ло је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар 
е брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било 
 међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јо 
 стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но од 
ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је  
за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>—  
} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? 
и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>—  
ћи сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p 
} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне не 
ћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, 
о чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није пада 
ечи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он  
рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела у 
p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, он 
нковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то мл 
аслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p 
влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела 
жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разре 
а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су ч 
поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право  
ћ тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у ш 
домљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n= 
Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но  
едног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте с 
 похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он  
а, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и у 
азноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не веру 
>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшниј 
оле.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлаз 
 из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и стар 
— богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим о 
p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени 
ије ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезин 
на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор суј 
ен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се 
а ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не 
о позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, 
а ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које с 
то га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад н 
жала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „ 
ли она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показ 
а, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>—  
 познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека 
а је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њ 
ка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се 
лежничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и 
лежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет мо 
уђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што  
види?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману па 
лага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме  
м ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обични 
вест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може  
ш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш 
а.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— 
ше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и  
/p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Дар 
 је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету,  
ој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} 
да га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“ 
једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је 
> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф у 
 извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су н 
сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мо 
века?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко,  
име да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге  
<front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeво 
од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разу 
а, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снаг 
Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</ 
исмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љ 
њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не 
 двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која 
ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен к 
> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о  
— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се н 
 поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да љ 
/p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Зн 
а постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужниц 
оту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лош 
оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале ста 
сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помаг 
г зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устра 
ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а 
јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не  
ћ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не дад 
љана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Бож 
но, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих!  
збунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ ба 
унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше за 
то га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена с 
ка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно т 
ерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може  
че сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је  
ом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог пошт 
а може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је  
 био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих ро 
и се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p> 
ада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од св 
дног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправни 
ри са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но  
S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекош 
 она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела,  
или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> < 
> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља 
утрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже ко 
век и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, нег 
ча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше про 
, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Др 
о мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не  
це веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S}  
 сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, го 
о погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има не 
, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерк 
ашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим 
 се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет  
неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се д 
рица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост к 
ати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се 
i>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује 
 чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути с 
че и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за 
а важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, зб 
у рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узе 
т ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до д 
тарицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског 
роисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће из 
 уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсто 
{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да  
војих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Дар 
у.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да л 
мисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уј 
 ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку 
а у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се о 
овање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професор 
руди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би би 
шарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредити 
другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин профе 
ити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад на 
е, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она д 
дно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Так 
то рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се 
 видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети. 
— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би  
д њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак свој 
шку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада 
, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше жи 
о га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> < 
ог ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејућ 
с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је пи 
 коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најм 
рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и верова 
умен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одби 
 је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности  
женији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар  
ве — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дет 
првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још је 
ушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уве 
е неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти 
в.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p> 
куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је б 
алеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а н 
авио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она 
главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крај 
ности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није 
“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сирот 
е ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је 
веће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје  
не дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Дари 
али су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а све 
едаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро 
прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу у 
 прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже и 
ах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p> 
 ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</ 
е задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спав 
каквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде г 
како поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори 
јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p>  
/p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене  
ула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љу 
а скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Дар 
рати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, 
е изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оч 
, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за м 
им, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљен 
и ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у 
наш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска роси 
ђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали прав 
ладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост,  
 понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{ 
е увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети  
нила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече он 
вори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упам 
</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре 
илних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави с 
 су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал сн 
ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје и 
еда.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укор 
е могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад н 
мате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>—  
p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{ 
 да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љ 
дово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачуд 
бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње сред 
 се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уз 
ј је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је 
повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет ј 
ризор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не 
онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринч 
а одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p> 
.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спаз 
га.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што  
еде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестр 
> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Д 
корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се 
ригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако п 
едити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из кућ 
ре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван шк 
аори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гла 
мрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти  
обро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а 
се! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад по 
ј засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео 
.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> 
ксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их 
 госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и р 
ше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, во 
оспођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{ 
варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу у 
и у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог  
>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој мат 
 помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само 
војче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нис 
} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у до 
практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољаш 
ј, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео 
ући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се ро 
ина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и сму 
 опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>—  
о и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>При 
и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо мој 
заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај  
 да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милос 
а за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих  
х се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала,  
— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила.. 
, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша пам 
о вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свира 
p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју 
м још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваш 
: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> < 
, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Са 
сте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је  
и дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а  
дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</ 
гло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p>  
Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше  
саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце 
ца!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави,  
га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам  
ти! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ 
{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус ни 
о мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — К 
ита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> < 
 је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошт 
она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не м 
инка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде н 
 жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба  
ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — сме 
ргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> < 
 хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде 
 да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друг 
ове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле 
ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Боси 
нутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Н 
о да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ!  
да је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је 
 се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!< 
о мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о,  
<p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку 
 па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свак 
м моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али  
лим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она  
 добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“?  
 туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка з 
и му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господ 
аљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родит 
а ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене р 
 се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Д 
им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми  
ово узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене 
а не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се освр 
а је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп 
 диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје  
 продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара 
едаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, 
раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада 
зору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше суз 
жица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има п 
дила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она по 
е месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе 
 у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она 
је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и  
ство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труд 
зимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради свој 
е сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, 
 за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! к 
 <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истач 
а и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде с 
аде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздах 
о чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...< 
они на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Ва 
дитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашил 
 хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођиц 
ити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати ср 
н од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и да 
<p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав 
p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како с 
 наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је т 
оја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењ 
ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Нез 
оверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си 
уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка н 
лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи,  
ем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад 
т свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка зад 
ц се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљ 
ечи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — р 
ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, го 
м чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је ст 
 са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што ј 
.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар 
висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заис 
азница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту с 
 али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа 
.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим  
ам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мис 
ђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погл 
 он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да  
де Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав с 
с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим ус 
прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само с 
чинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утег 
ори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p>  
а диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско висо 
довољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче 
p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а са 
очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зн 
енад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала 
оспа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се 
 нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица 
ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а  
 кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{ 
!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима го 
} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на м 
! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече м 
 да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p>  
најем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју 
док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па 
нутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо! 
не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у да 
а мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, ка 
лу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни п 
како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која 
 да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило  
ета јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те  
р ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не 
 не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и свој 
осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и  
— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да 
ућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муњ 
зобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац 
но Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта  
 само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи 
 се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, на 
е.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од барони 
е.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p 
д отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли г 
ам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама н 
и тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: 
а, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад  
аборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но 
 и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, с 
може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је  
а! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ пон 
крена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине  
ље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познам 
 као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у ис 
а онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вре 
 а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисл 
и сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.< 
 је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и св 
у сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постан 
але.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S 
енским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и с 
ећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су стр 
асу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који с 
<p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних,  
уштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој 
раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој к 
а проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда 
рзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, ве 
 Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш  
лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не 
њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, 
је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да 
 засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај 
ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно 
ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахну 
ећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није у 
 суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи. 
отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, 
м?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А  
ако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у  
још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми 
ма са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увред 
емој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовањ 
ст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно де 
јало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</ 
спитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима 
је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> < 
од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих 
 рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па  
дбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено 
 <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше стран 
ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Дарин 
{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста,  
 трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе 
ње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој  
у устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је т 
а шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{ 
та ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра 
а, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си 
 виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p> 
а за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је до 
шевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз  
Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје 
шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцр 
ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућа 
ила сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љ 
је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабра 
на, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притв 
 не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе  
е“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, к 
не“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учите 
S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патил 
и жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми ј 
> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно  
ет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују? 
не детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њ 
 био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље,  
C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога  
"subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, 
анице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекл 
у узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила 
ти тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити 
.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па  
се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да с 
вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је т 
ужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та про 
 идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="c 
ш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{ 
 почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за м 
ио је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена,  
и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Нена 
нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се нај 
S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у д 
а се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба ок 
.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за  
ином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну екси 
против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се 
е опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом зва 
ој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>—  
јсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове  
јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И 
вност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и ва 
тељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или  
била је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, к 
t="subSection" /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам  
о који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег стал 
 Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам. 
мао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчи 
аше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, 
"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој 
ј сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави ожен 
дим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{ 
налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, пост 
 <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сеља 
крови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> < 
осле неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора  
p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неогран 
вљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала  
о нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чудниј 
прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То  
о и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим д 
а се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав  
 којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S 
 двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? ос 
 је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом 
овац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо 
и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога  
срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а с 
 сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit="subSection 
 /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам ре 
8890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</ 
е</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у у 
а више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружн 
треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо има 
ако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, кој 
се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме муж 
S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња 
војачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће,  
ати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Дари 
тпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети н 
а Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда! 
а би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре  
ве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужи 
 учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по дв 
ицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но  
ога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, по 
вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, теш 
помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима  
рила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сес 
 беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути,  
спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али б 
 опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки,  
а уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи  
ави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој 
ки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на о 
кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача,  
уо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си т 
није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што п 
S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“ 
не.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да н 
о је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад 
а је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве  
ногих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде  
ма богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојан 
 смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, зве 
тра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији 
; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу. 
ка породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према свој 
Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењ 
 /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољ 
слим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што  
о:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с в 
.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју о 
по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирно 
ају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усан 
да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> < 
и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се вез 
 душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те н 
нас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек у 
<p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, 
 разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то 
 особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале споља 
 Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и  
чи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је  
убави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад 
и стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас нов 
шник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њ 
ласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господ 
иљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неје 
есте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила нег 
било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив  
неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“  
и о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о 
га га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Дарин 
а његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па 
ки ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и лас 
га дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва 
 та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имат 
ница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случа 
ружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово бе 
ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или д 
> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— 
 не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су  
ва — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p>  
к има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе 
Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другим 
па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то 
може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као та 
е мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, примет 
о се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, кој 
слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну 
p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се ње 
тавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио  
hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми 
ху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поште 
 бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаш 
се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? пита 
 радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде 
, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>—  
 је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској 
спитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи сво 
ута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неко 
, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S}  
} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>Посл 
} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда 
p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклет 
ја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неко 
 сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p> 
</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју дец 
 или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и 
Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један трену 
и то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају 
 кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и с 
а нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика  
јка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла 
l:id="SRP18890_C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S 
амука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком к 
p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбиј 
ного премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — нас 
рце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она на 
среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вр 
есте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не пока 
а и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирм 
уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>—  
у сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче  
то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брин 
ка пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже,  
м и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође 
јаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или нека 
ком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, бе 
> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — зап 
огорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времен 
је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитуј 
ако се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} 
 се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на кр 
икад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега 
> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Н 
за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p 
 би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе  
ф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да  
аго оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад с 
а.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он пошту 
 дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Об 
е Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој пре 
се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћу 
студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела са 
е јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p> 
</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетк 
н усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој  
и великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата 
ао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — 
у се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата 
р и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га 
ца.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова мил 
 <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти  
 што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на света 
де вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „п 
 <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин 
> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Неми 
p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, п 
е искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! 
у а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч 
Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жил 
Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете ил 
S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блаж 
 гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p 
је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје. 
 Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам  
етније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би в 
а осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре не 
сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} 
И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за 
м начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најма 
настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вред 
, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде о 
 настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и б 
ог имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични по 
те ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Р 
господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај наз 
 не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ва 
ашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка 
а вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, 
<p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са  
милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи;  
у беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене 
обро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>—  
бити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као  
/p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест,  
а шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од н 
аучила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила са 
на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарск 
ца је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код 
 би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно 
> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки  
 уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својо 
нка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син  
ђу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати п 
рофесорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога  
 да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истин 
дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадов 
ју.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Дари 
 не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати 
ва у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, за 
је боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да буде 
ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди г 
 би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твој 
ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и  
се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам  
м ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.< 
 свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју дец 
 чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак,  
Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и 
та.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навик 
о то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— 
туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се  
p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело. 
ам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p>  
дахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ства 
већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S}  
</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам  
ој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. —  
 За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p 
 <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>-  
ш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мат 
p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном ра 
 поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу  
е и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино 
родаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но  
 јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али  
ни „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више 
непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог 
, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, т 
г младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке 
ти и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предра 
еђу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Р 
 само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госп 
е лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине  
аче. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад  
бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла де 
 странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Ниса 
 све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину,  
 вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господи 
ф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми м 
Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можд 
оспођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он 
е! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, 
оја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“,  
ство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не веруј 
вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја с 
е, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама 
уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ру 
ам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре 
 примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао  
у. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нис 
смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{ 
 придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p> 
} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и  
чећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.< 
{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одз 
лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим 
ај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сир 
има пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{ 
, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко  
{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринко 
 ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ  
запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p 
 на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{ 
 сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пр 
ед мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате 
о сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да са 
д спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде 
 намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су 
p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва 
ацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја 
то је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љу 
 на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разу 
 као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— 
но здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Ну 
е и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сет 
лику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, 
аголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{ 
вори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвише 
а па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јавља 
нала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српс 
е овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је пев 
? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{ 
а људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла  
ог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар  
е природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек  
е ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија од 
 добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не 
што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упозн 
p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} 
ко зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познан 
и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Х 
а другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има прот 
 Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове 
мпе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек са 
ди кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет каже 
 ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S}  
бајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотоп 
инка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се по 
 преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви г 
 тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.< 
о сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> 
из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те 
 Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном уну 
иправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпо 
де, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа уз 
 још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће 
ожда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но 
ти само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу реч 
ласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним с 
оју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у с 
 се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог пре 
не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Дари 
 каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.< 
реклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим и 
сам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оста 
</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако 
ђа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде леп 
 те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И так 
а доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад  
те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у 
 горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.< 
нда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p>  
 <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и п 
зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је с 
p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — прим 
едеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живо 
вала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се пре 
оје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, п 
код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету 
 и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Д 
тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скром 
каше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељи 
ече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочека 
> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао 
 ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка  
од тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, с 
„младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет  
и, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још ју 
е главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свира 
м туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, к 
у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</ 
; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место ов 
и одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Бос 
p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста 
е сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да и 
лити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина 
ша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте б 
х жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели  
, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је  
је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на глав 
ћи грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш 
о се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушк 
ад, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело  
е писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S}  
Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p 
 је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи г 
то најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да 
иња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи з 
 се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, 
змрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопс 
аш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо 
пољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није јед 
, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка 
 у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта  
. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.< 
а.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом 
и много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно пре 
ичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере з 
-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу  
ог ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не  
ји само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисл 
 су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предме 
спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпит 
 девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — 
идили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па  
ле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Др 
 се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде 
ем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то леж 
елети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та ре 
.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећ 
рећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се с 
т млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш те 
ра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p>  
пири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су  
едаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника 
S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљ 
сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p 
 узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се он 
е:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уро 
 њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниј 
ције а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима  
еколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магази 
и зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави п 
а Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемару 
 Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али  
ва?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> < 
ва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p>  
 знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се сво 
де.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може,  
цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брз 
тва с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S}  
 али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда п 
би“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим не 
ј тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не д 
 ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај п 
ила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече 
оруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам?  
ености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добил 
их каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а о 
га уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну о 
икнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци. 
/> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> < 
о, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је ж 
 био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашн 
 осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сат 
рзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p>  
 њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за 
бав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други н 
о је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била  
их осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала  
, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракиј 
ој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у 
Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног с 
!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам бо 
>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у др 
{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође там 
ред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S 
служио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога  
ад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој 
 шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећ 
то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би 
на је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити ру 
 згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала  
Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула 
ћу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећал 
у задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора  
 ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта д 
х мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и  
ећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да н 
рех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варали 
, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — п 
како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила з 
о грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознал 
о малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосм 
ам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи и 
су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта та 
обичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би ве 
сећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело  
и дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога гроф 
о јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... ув 
> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме 
ретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок 
 писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Да 
тка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</ 
Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена  
ше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, 
новала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда  
едно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, 
 ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но по 
 <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизме 
ред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би 
, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не 
столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник при 
} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице мој 
.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xm 
е, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођ 
.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно 
</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенито 
ити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, 
ароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико 
о оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S 
Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Ал 
и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког п 
сподин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнс 
те ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеј 
а дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали 
 ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју р 
та!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сирот 
овести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из варош 
ше, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише по 
о сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисл 
и а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита  
 гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> 
 <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господин 
тив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему бех 
тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводи 
p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одсели 
рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни  
узетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодо 
Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка д 
ј ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена 
 мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка од 
е да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p 
="SRP18890_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у 
d="SRP18890_C17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кро 
о, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав с 
 то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако  
кше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет 
осити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио 
викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p> 
одним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врл 
а старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила вра 
е руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после некол 
— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши сво 
ечином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала. 
ва се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p> 
 мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала побл 
е из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе 
својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља мож 
ам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека к 
 одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато би 
— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Н 
 да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је  
, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет п 
едан корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена не 
разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је  
ече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви муш 
 само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нис 
свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом 
вити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме 
оје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достоја 
ући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави  
 Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па ка 
а не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота ра 
е гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалн 
тени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име  
а крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат 
брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда м 
ило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p 
е на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са свој 
а.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p>  
тојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома вр 
е, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњ 
 рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет 
је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше 
тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро  
а чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 
ан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но 
ће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка виш 
его дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али те 
амешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мо 
дица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке 
она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа о 
, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају д 
гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доб 
нца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, 
осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, ш 
 <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по 
 на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек поб 
едног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита  
се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не з 
 тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то  
рце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да ј 
тиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорче 
о камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Б 
е пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лис 
е надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића 
ј мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</ 
ледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људ 
м ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљн 
аже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је н 
клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу 
аринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо 
 све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На 
ешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког вре 
 често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито 
ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, он 
вој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије 
p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га 
 косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S 
човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раз 
> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, 
комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту. 
 пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још 
>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p> 
па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истинс 
ала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, теш 
мо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше 
 освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће виде 
аденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за 
{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху  
не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да  
 равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, д 
> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била срет 
врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> < 
нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p 
p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По ве 
ла, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој о 
ло не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S}  
а разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово вас 
е времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца 
, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљењ 
види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно по 
асно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде 
и само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ов 
.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, ч 
а није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ 
} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш,  
оју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“!  
риправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша ан 
 озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по с 
, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> 
м ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мој 
риге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра игр 
> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења п 
— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радуј 
их месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је по 
 јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да и 
а одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за 
о је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина. 
вања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџи 
 оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије  
се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се  
м! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} З 
а, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је по 
а њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка  
 и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има го 
ку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тим 
 њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јо 
чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај 
меја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, 
 ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: р 
а, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада м 
смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богат 
те се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Де 
ити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искр 
зао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Д 
о љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива. 
дим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов 
ада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, ал 
 Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животињ 
огла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти 
егови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи  
p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господ 
и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се 
 <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али д 
 се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се  
не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити. 
Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p>  
ш усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и к 
 оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Г 
р с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу;  
 свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти каз 
 али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „бр 
е то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две годи 
управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба з 
че:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па бу 
да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш дола 
едећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле т 
и крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор  
спела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре некол 
послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теч 
а није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако  
ној кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би 
е мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, 
дела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада с 
ак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, ал 
богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање  
е, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она так 
а је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком поглед 
 насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</ 
е хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, прав 
</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? пи 
!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, 
p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио  
у“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о 
 уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да ум 
слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је  
де и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Ради 
</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> < 
м баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Које 
 — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја  
ност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је 
е дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врл 
лине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био  
опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.< 
p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше уп 
 вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар  
ина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли у 
 у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на свом 
на с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучт 
аринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропст 
 претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложи 
ив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окан 
но рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш,  
женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла  
а је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све  
.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплака 
аво јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бр 
p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још  
 што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену  
их ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке п 
ти! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју 
ик црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али је 
је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са 
ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу н 
е амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу  
ека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе и 
 је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане т 
рења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и оста 
ка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим  
/p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му прид 
то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, к 
S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није зав 
есела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребља 
и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{ 
и; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакша 
да за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло  
ринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</ 
ења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оц 
з’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је  
намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејал 
 пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће о 
га мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође  
га бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он ј 
ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то нада 
 моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и 
девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по н 
г гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога 
 гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Т 
 загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити  
е надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису т 
одитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без 
ла. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протер 
тала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{ 
 собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнул 
</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим реч 
нап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији про 
о исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па стра 
сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штет 
оказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ј 
а, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и бил 
а издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да пр 
/p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и с 
 то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пр 
иња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, увр 
 Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у < 
 шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, кој 
римају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања,  
чино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</ 
не.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за мес 
е љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник  
 подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је о 
тња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знат 
и је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење опр 
 но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са 
на женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправда 
потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде 
поро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> 
мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да 
 својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p 
на заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Он 
ужица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка ј 
нци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страс 
арена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом изм 
p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их  
упке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам в 
ко пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, има 
на учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже,  
{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њи 
м — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу 
{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, 
ио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> < 
ке власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца с 
срећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мисл 
 то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал им 
љен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мрж 
постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорн 
играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгур 
 подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дак 
ринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а  
 био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учи 
груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала т 
је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, који 
она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто 
 касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о зар 
— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, д 
јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, љу 
 ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу ола 
 ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих в 
 јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и  
, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или  
бе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити,  
ака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угл 
, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој 
ац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ст 
ње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула  
ећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и д 
ти, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у сво 
 у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице  
и.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, коли 
т рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да г 
оту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Да 
и.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра д 
нда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овд 
е сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и 
к у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадил 
олико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже! 
 сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морал 
е.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле 
има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умел 
ли ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или —  
еселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнад 
етињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бори 
 с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је зве 
ме ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиг 
аринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Рад 
поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе,  
 А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на 
и другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та  
p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} 
ости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је  
 прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију. 
 а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p 
ати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке 
угим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда  
аш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „ 
код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла приј 
.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако 
моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја нес 
 у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из 
Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле 
е трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...< 
тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао 
творило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим  
/p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S}  
одитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>П 
олико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа  
еговој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важ 
и, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господ 
кт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и др 
 ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о 
е крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разгово 
а од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они бе 
 помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије ниј 
 шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То  
мим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долаз 
 те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> 
лаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за живото 
мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем уку 
ш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце.. 
инка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и с 
 понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека,  
ирити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна н 
ј се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је у 
 није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучах 
ле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала ба 
је главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје  
сећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас прева 
<p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним?  
> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на 
бало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће 
ислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и и 
и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих  
агло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико трен 
два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је 
 Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад  
а...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи 
ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чи 
е, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p 
има од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хо 
ите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к с 
> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ н 
S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савес 
милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагл 
знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другариц 
ако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последиц 
колу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па ка 
 ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Бос 
риправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се т 
 сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племић 
село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам с 
и.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Ра 
 човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те 
 беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши 
онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда 
 не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша мед 
а била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, 
Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рек 
Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S 
ногих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се  
едом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— 
</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи 
од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријат 
ах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и  
} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а св 
до, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више ж 
дно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Он 
} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој годи 
 желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p 
е љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије д 
; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</ 
 особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини 
> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме  
{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p>  
спођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали повер 
аву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то  
одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, де 
ар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две го 
 вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у 
ик, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, ка 
, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} С 
је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се оп 
света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, м 
у сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— 
...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима,  
е грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су жен 
ти од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу 
видном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Дари 
S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља? 
и и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Ал 
ићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то 
на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву прес 
подине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— П 
ала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избо 
нскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и кри 
мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде пр 
 греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да 
 </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је  
људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мил 
и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је 
 незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако ј 
тале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S 
 моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, про 
а, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „м 
ш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим са 
друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садек 
дан на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима 
а ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што  
знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из м 
сподар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда  
 несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатнос 
странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све 
еп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности ок 
, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на 
оравио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи про 
 грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишл 
клонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је бога 
ар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— 
метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог к 
кад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано  
 мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар мо 
е јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се о 
патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта 
мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав св 
! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} 
ви опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ р 
ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантер 
ником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, ш 
вори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из ку 
 неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је 
и ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби леп 
м уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек  
а, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртв 
вет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три д 
о.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љуба 
, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци д 
рбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој 
 се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> < 
оже схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца 
наче, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гоз 
да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдо 
ла.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узе 
 На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то д 
и и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина м 
да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га  
о поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох  
о расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рек 
е сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ак 
.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то  
 своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је не 
ћи слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мисл 
и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, а 
 диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то! 
е браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар 
ћам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околност 
 ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у 
утам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш  
чим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи тр 
 Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли рум 
стати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и 
да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче врем 
ад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва уг 
у радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече,  
> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адре 
едалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако 
олиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао  
{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то ј 
инци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S 
поведа оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није н 
 коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је дет 
муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљан 
љавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријат 
 је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће  
ко је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> 
адовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни б 
е сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко мож 
S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је забо 
а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је 
муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништ 
ц и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Дар 
 решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допа 
одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета  
м делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но ш 
м одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који 
м. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла  
 онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти 
p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде  
 још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка 
S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што 
н гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S}  
вић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и мет 
<p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице,  
тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али:  
за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на т 
е видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогреши 
а видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу би 
 и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казат 
га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, 
 ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћем 
сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добиј 
 је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p>  
и моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што  
љицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за у 
оље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам  
новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа? 
p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе ил 
ко то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми н 
{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девоја 
то сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се  
тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закљ 
а тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли 
м почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи ч 
вом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цр 
ам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи,  
значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад су 
, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изг 
 Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за 
ла би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Доб 
кључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник,  
разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим свет 
едно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста 
 дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што в 
е слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да п 
 је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг 
.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, же 
следица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последиц 
 била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Ал 
 катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама оти 
е јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет м 
 три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком си 
Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису к 
 питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је за 
<p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку дана 
пава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури н 
тог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Б 
дна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не з 
 господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно 
 тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње уд 
е Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ва 
 попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ни 
њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да расп 
је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!< 
 Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. 
ћма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити 
 као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек б 
Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за ц 
{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детис 
узетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква  
сам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се  
је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три 
а и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу мо 
и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} 
Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хл 
p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} 
ележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, д 
ну; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што  
аслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране. 
{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да пр 
 јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневе 
оже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да з 
рема њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је,  
 Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог посту 
е, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да с 
орао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се 
ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Доб 
ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправ 
ући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па  
личну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало в 
ишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Д 
збрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену пр 
Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам  
I.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али мес 
аринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као  
ва пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац,  
> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за рук 
т је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих  
сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} За 
чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су он 
p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је 
 се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар 
 била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у  
био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мо 
 се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему тр 
лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особит 
а „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсн 
е наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкч 
.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени 
 био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразниц 
<p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис  
 господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила 
казало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна пре 
шту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогу 
 са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} П 
о, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођиц 
 често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и н 
Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да  
у је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, т 
S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери 
рала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други кр 
ања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слобод 
ехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кр 
ажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „по 
 додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигура 
у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице 
ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, а 
вог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у 
— то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да 
којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига сва 
нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми  
прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора. 
не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, ј 
мити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не тре 
што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за 
и мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом г 
 бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким  
се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак? 
. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођ 
разом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш,  
 њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло  
, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, с 
, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењено 
</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а 
</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p 
 Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисл 
ојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разуме 
це, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту  
, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Не 
лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису  
е, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још 
д си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, ре 
помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице 
здрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Рад 
н; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те ст 
аквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог си 
чину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женс 
кидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо 
 поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но  
ве фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам јо 
че, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{ 
аговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко з 
сам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, б 
ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непоз 
за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мир 
дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може 
а је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“  
вачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Раз 
.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек  
и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се об 
 Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за так 
ије непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се п 
аке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па  
 устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње та 
рно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати 
душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћ 
љица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од 
у скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био  
ди анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина за 
ретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога 
рћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух 
ла се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватов 
Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би м 
ално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не м 
том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду.  
инка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатиј 
јем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори  
ади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и  
оје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори  
реба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тон 
 — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p 
тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме  
с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, д 
} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихо 
 престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго,  
ко бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</ 
да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи  
> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> 
— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узима 
негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дор 
оћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти там 
ем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{ 
оје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но  
</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — ре 
} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани! 
од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учит 
рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати с 
 а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био ко 
ачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта 
> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало 
р разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p> 
варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан до 
ну, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија  
стави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три д 
, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде 
 ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим 
} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> < 
 онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, 
ећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и 
док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после ид 
е.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова 
Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени љу 
 чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и кој 
и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Ра 
 из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p 
 примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би нас 
од купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове израз 
 настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштов 
дућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на 
забрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости  
не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{ 
ју, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми прев 
м, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, а 
 <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назо 
воје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад ни 
оти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или так 
="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и пра 
Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но 
неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело,  
знати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега  
храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто  
 само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чуд 
ку оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима  
ао да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Боси 
— зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па  
хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиља 
иче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</ 
је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек 
а то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џ 
ра, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права 
 Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би  
поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам 
иш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — р 
а после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад  
иркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — не 
 Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу 
 опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко  
 учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћ 
е боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са  
рила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле пла 
у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете  
си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А ден 
то ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врл 
ла, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти 
дличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна  
ебала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао. 
ати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женск 
евати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се м 
 ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист 
ти и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза  
 томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да о 
ам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишл 
тељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p 
 врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна  
ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуц 
че учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некад 
коше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбија 
војим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њ 
видео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не те 
 у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, б 
а.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му 
 и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда д 
ају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све јед 
и кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом свак 
е га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди 
бав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за  
е на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су 
>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> < 
влада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта д 
оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже 
еш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каља 
грешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих  
рели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву 
p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни она 
укчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као шт 
ри очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погл 
.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{ 
 наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш ос 
то, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здрав 
вао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера! 
опустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприрод 
а сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости пле 
н се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући за 
 Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест,  
а мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детиња 
ше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, бо 
ато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није б 
p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а н 
ши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена ср 
 — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај м 
 црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напре 
 оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Дру 
а, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оце 
ога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може в 
 Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет  
а, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Род 
једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем 
ице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота д 
{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отв 
а! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече о 
 опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да 
д ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено 
хну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p 
а сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, к 
обра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Дарин 
ле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и к 
е питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Да 
е уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окри 
 Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени п 
 кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и 
ог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природни 
у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што  
S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уо 
а.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="1 
а, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње 
тарости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте 
хтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш при 
 па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p> 
 о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако  
овољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, ко 
 ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} И 
.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p 
 знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S 
оноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је по 
н. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице 
 послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, у 
 као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад с 
ити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме  
} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да про 
{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејал 
љавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико роди 
е те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опамети 
Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевроси 
то га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симу 
ољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више,  
, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лел 
а, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То 
а то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S 
борави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Ве 
енуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојач 
оју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико д 
о много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а  
м избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту 
но исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то  
{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{ 
 насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар 
ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога 
мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да  
свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је ов 
.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се з 
е ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа 
 Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па шт 
ам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада  
ор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је позна 
ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја  
p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују  
гла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p>  
ху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте 
о опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе 
иша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p> 
; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу б 
а никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђе 
уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листо 
 теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендр 
та од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да  
е је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, 
у својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као  
> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p> 
на, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене 
 идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слаби 
екад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и суви 
Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Ма 
уку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чи 
ла сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретн 
а.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не 
 јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осе 
 љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом пр 
благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и сво 
њем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су,  
еш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед  
 голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се  
енија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа ви 
S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не мож 
му излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} 
ин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само 
челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна ме 
ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег св 
их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда 
 никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу  
сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb 
 за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад 
ам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шт 
м, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела 
ле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се на 
ија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора уз 
равом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову ср 
ена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде мом 
је, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га  
 и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с  
каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет  
} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пр 
 срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате 
имерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле 
ржећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој при 
ти не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, 
 узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледа 
ку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је правед 
а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала 
ђе из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Бо 
{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно  
ој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, диј 
} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форина 
ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћ 
, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица 
о и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта д 
јке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођ 
вети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофо 
ом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким о 
, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се сам 
 паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих  
 анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о  
 да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да с 
, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постај 
су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш л 
сно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна л 
партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и д 
ност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допад 
— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече 
м га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а  
то Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, 
пекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да 
ни се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети му 
бало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што  
тно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретп 
да тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћ 
питање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила зго 
е страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> 
p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити  
мем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, 
је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота д 
аспитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</ 
смо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка 
уцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми  
год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то  
ели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по 
азници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је и 
осле неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши  
а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва  
ечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови 
*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће 
на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешћ 
е ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици л 
е, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S}  
на — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да  
и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеа 
м варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео св 
Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ 
 је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Дарин 
е дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе 
 смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" 
 ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде н 
ти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужн 
стрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушит 
ош ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Ал 
у крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени пол 
е и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговара 
атељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити 
ио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна дет 
 опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p 
 тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као оби 
снама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, ј 
ли.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шт 
 заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, тр 
 И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да и 
 зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но  
ама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивос 
 допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом  
енскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула гла 
 и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, пошт 
ра.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао 
ла је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопст 
ад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, 
 шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо би 
тати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, од 
а како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S}  
 рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, к 
их.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у 
променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина за 
ћ; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од  
ла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини 
е реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</ 
Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касни 
ех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и 
них околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и вар 
зују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли  
не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И 
није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илуз 
он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p 
нтимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је 
е ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене. 
и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи? 
е, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће  
икаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права. 
 понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина 
“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треб 
добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сирома 
} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „вер 
 живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S 
грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху с 
е се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање  
ају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S}  
, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај дел 
и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из на 
другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <p 
то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: 
 душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњ 
икатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и ве 
жени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече  
ету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре  
 да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може за 
Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност ка 
едник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, н 
ње.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на 
ву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да прима 
еле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам 
не околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну ж 
питање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако ј 
о паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тог 
а школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу,  
ивена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p 
„Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео,  
ах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом  
Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о 
има свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необ 
 верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати др 
, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него в 
 плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, 
е све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти та 
децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без 
е се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живо 
о долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које с 
 сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“! 
 је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једин 
е нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одб 
ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као 
јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Б 
а времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Дана 
 чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не с 
 <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам 
ш није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђен 
 би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p>  
 шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и де 
/p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођ 
— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ћ 
мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи н 
илици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који ј 
га предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седел 
ема њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати  
е.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне,  
зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао 
 погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако ср 
те, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамот 
S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смок 
ривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би к 
и тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре  
зати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла  
чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за  
рила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире 
олизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће  
а сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S 
p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „прим 
па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех 
и лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни  
рамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших  
{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је т 
агати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, д 
 га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p 
де прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, р 
сто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето,  
{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са жени 
и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с 
тер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда 
 друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким,  
 срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила 
д окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје сокол 
 је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш  
ељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин,  
је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type= 
 опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се 
.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене свети 
обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} До 
“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} 
ца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу  
има не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужуј 
 могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави 
ела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у мест 
це!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна ра 
 ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити 
е, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар 
, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопе 
још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ уче 
 временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамље 
чки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је 
е могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет н 
е соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћу 
да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то 
аз к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваљ 
од, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настани 
 знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Д 
рави, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> 
акој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због  
 реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их  
 не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови оста 
арали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> < 
е жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи т 
Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година 
а; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубав 
 Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — прим 
овољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ миш 
{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам!  
је ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужно 
нскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређ 
та; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не 
 Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да види 
ао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S 
 него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога г 
 по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се о 
опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како са 
амо за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, к 
 ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа 
тац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав вре 
коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јо 
овништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што 
о презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће го 
 Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га 
пођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу н 
S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи  
 ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заб 
о мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојак 
 развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, 
{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге 
тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на 
ужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>—  
 дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа к 
ротивности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у у 
 беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину живо 
не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да свој 
ти Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Чов 
ове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p>  
овек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је  
а не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p 
езнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више 
ца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се  
се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо 
еним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па  
рећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно  
ори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја  
ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — ре 
 незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „ 
ра, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо м 
за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у 
носите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, с 
а пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и 
нама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с уч 
бијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва 
 била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више 
 је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако  
ко година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати  
вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро по 
а, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...< 
ли исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворц 
<p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва д 
офесори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех з 
а; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће 
недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало ст 
ек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваља 
ј шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни позн 
јући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз мате 
ање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што 
клоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се  
ад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју сву 
оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> 
е пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{ 
ори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не 
а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} 
никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нек 
ко тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, би 
е.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисе 
 изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S 
да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, 
по ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> < 
на жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело дру 
биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспе 
p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто н 
аћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} 
жнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао д 
он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> 
} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћ 
 молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ир 
а тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколи 
{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из 
> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже 
 сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ј 
естрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као  
.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незна 
а али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Н 
световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али паз 
р и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија. 
шалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само  
{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бо 
ја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у ст 
 пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мен 
н дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>—  
аравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам  
е смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се тр 
 баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, мо 
ј ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне жен 
он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> 
а другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто  
те овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са  
ишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о  
оје су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам виш 
товање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, ко 
ира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л т 
ац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.< 
аву“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужи 
римам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими  
, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исме 
д на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове 
загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за  
она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настав 
а био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек 
ња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> < 
ред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица пород 
S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p> 
о чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, ка 
мо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама 
 оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а 
поветке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па  
смо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не  
ше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам  
мета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја ос 
 можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, 
 учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако 
родни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, си 
 топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, пока 
> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена с 
{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се 
pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, —  
 да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта  
 ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљ 
та ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме 
ка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што 
кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако  
ко!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> < 
ријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем 
, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем з 
своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са свој 
, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Нем 
се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па 
Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређ 
 Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се  
ћи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их ла 
оли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. 
римам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, и 
о су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту  
вању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да ј 
село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело  
одност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништ 
 Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци б 
, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n=" 
ао да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жен 
, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни ц 
 музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог  
ше китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено 
та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати. 
ељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле 
 јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде 
уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш  
} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то  
ој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове р 
о је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} 
оји немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринц 
е у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља,  
пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се 
> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори 
у жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово 
ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти  
адић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепш 
мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шт 
д другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његов 
трпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо зат 
 радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S}  
{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу. 
таде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се ст 
 руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она  
 уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још с 
ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S 
а.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</ 
Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је по 
ј побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице 
, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата 
о моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним оч 
вори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и 
дражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то 
на, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још 
ити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, ни 
 ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си мо 
="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно  
диш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од  
 удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња дец 
 окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, 
ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејс 
е.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојк 
 их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку. 
 у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, 
ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> 
других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, 
<p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помод 
је; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школ 
е приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на р 
ад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{ 
 што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Бо 
, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засм 
удба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што ј 
.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и ч 
!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опе 
е пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Т 
!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепа 
 дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи  
 <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смисл 
ржи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а сок 
се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да  
сте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S}  
уја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђа 
/p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писм 
довој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Н 
S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам 
сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлос 
билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба 
ослетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срц 
ја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, д 
овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам 
о му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“ 
 га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног  
том а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ћ 
и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="14 
сни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправ 
сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за ме 
ке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ 
ослетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се ист 
 — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав 
ота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за д 
мишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себич 
к спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се вар 
ветла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у уч 
клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на 
т истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} 
а Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а 
од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпо 
е, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за п 
говао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом 
туда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релати 
о на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ 
ој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој  
, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у  
то.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш,  
обно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <h 
 не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и л 
 сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> 
етићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div 
им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-з 
зображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и к 
ин. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је  
ћа.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако 
 њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена 
е могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто  
з великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при св 
љати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је 
ника, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је ј 
е воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годиш 
од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што 
Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је  
адао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати  
p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и п 
5" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице,  
, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом  
бра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владањ 
 награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>—  
Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p> 
а друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све  
јају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много ва 
 са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој с 
 ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају госпо 
а сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиро 
 поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа пог 
{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре не 
чешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> < 
ада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућу 
можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S 
д осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти  
тку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја  
аше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је сво 
 — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина ј 
већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало  
гава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још  
ђаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живо 
да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да 
ловина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да 
ар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба п 
ди за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се р 
ом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често о 
ли нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске 
 не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју  
осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и  
ли има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих 
ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само поглед 
 <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да вид 
и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и под 
<p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевље 
њам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И  
клоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>П 
 приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је  
а, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покаж 
сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чи 
рност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S 
ерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко 
а би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо мој 
рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор 
 и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа 
обучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмех 
асмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не сме 
{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и тре 
 рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У тв 
као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину 
она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомо 
 тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мо 
 руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке бо 
али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била б 
чно од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и нео 
коле, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју  
ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А по 
е није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расп 
 годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вре 
е право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам  
о знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам с 
аба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да  
чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хте 
 волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — 
стегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену ви 
{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва буд 
 она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече 
аиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана р 
езнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, а 
бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у не 
инка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и с 
ти његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је че 
је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од  
аринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо п 
ечма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S}  
то је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S}  
Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да сл 
 вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да  
ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ 
ти може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Б 
ву љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, 
 нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p> 
и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда зна 
уни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру 
о узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради с 
пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p> 
че он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма  
и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула 
на ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо  
ати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} 
За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем 
 моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Н 
нда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чи 
најем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта 
тив своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности 
 врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке  
на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> 
.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да 
 немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој 
мети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос госп 
ха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио  
меха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељст 
 разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Јо 
е у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је  
{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког време 
ги.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не  
о.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка 
 учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допа 
е и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој поса 
одини, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубич 
:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" / 
ме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц 
— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Осо 
се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислит 
ати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крај 
да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се 
га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лак 
м по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт 
ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на  
>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш ра 
розница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако ј 
S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и  
 кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} 
 Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро 
мети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед  
 Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p> 
а својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати 
 те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатл 
 те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је м 
така.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка  
симо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не 
 горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражи 
кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу  
 је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове реч 
Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати 
, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако  
 <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења те 
е, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{ 
асит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Р 
 — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без  
имице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „прет 
ишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, п 
се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби? 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају  
х предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, т 
поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша госп 
еца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стри 
 наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела 
више, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше доп 
есела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Д 
осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p>  
ој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често  
ије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не мог 
нка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p 
 сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, оби 
ше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S}  
це, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила  
</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi> 
.</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог 
ћем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удво 
 него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свет 
!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи,  
теор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је  
p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек у 
а у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако м 
није се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њ 
од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место 
воме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се нада 
Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али  
 немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина  
"191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десе 
, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако 
, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи  
овека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињс 
вилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, ве 
, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуж 
 загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма 
 још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се изви 
он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су г 
она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} 
 јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на 
{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише,  
м послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачиј 
оворе.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на па 
ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је  
сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Дарин 
 ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> 
у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{ 
ти непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него 
 дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане,  
андији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прос 
а као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежнос 
у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о уда 
би сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у ш 
 рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех но 
p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет ст 
енад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је жив 
шала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку гов 
 с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је 
и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S}  
Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>До 
сли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мен 
 у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема д 
 Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно  
е села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако д 
!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али 
корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу личн 
<p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хлад 
о.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но ш 
мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи 
ли његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Он 
па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело др 
тити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да гос 
оше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да  
је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је тр 
а племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је  
бе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели  
е три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиро 
м, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде п 
ем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Ра 
е верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познаје 
 владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не зн 
— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> 
i>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од  
ло највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима  
рофесорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у ко 
вољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених с 
 су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љ 
и не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним 
ас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе р 
 викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, р 
ставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те  
ла, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана 
уди: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало он 
за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не  
во.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштов 
женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка 
асно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али р 
а јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада 
и чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки руко 
 стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу 
видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу  
 улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лоши 
о смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа проф 
не опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако 
, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и  
сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, г 
азлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санко 
{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити;  
.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згар 
ка.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати  
p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети 
својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, 
ад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан 
е Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног,  
кужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</ 
} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичк 
, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. 
ао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила ј 
 зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују  
.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се см 
бије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам,  
лирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то  
 добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање 
рца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој ј 
 скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“  
заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S 
: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, 
то она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није 
ено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грознича 
 сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непр 
сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалењ 
 ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S}  
о отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако ма 
многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој 
рекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га т 
свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу 
жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже 
 младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћ 
ећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубав 
о, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и 
другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> < 
 такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла  
исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем 
њен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, 
ред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслуж 
роду највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога 
 — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да т 
 га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је 
дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, с 
е друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка про 
ела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бу 
не, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љ 
истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit=" 
у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по  
вила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</ 
 Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци  
странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспел 
а одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, р 
ка приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са  
“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици кој 
ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти  
Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сиро 
есто и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што  
ећма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође,  
ету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била  
и полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, 
 назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем. 
 мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично л 
 мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S}  
ахвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ —  
ј мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз,  
их и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ  
и, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих муж 
ићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао п 
на седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити 
омно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — бе 
сте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога ник 
>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање прем 
чију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S}  
је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сирот 
ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“  
има.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба 
и.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не  
е у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађа 
ш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, о 
ој школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прослав 
?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? —  
но, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним гр 
 на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету,  
 па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{ 
м овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! 
 уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S}  
} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њен 
и покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, 
ако се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко  
е на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, 
ад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њен 
<p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили кр 
— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша 
ас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли п 
е Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву в 
па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породица 
ате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природни 
о ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} 
ше.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држ 
било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на 
за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у др 
 винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а зл 
а њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које 
дирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињск 
 његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{ 
о провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из в 
ојој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Тво 
врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хар 
злазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истин 
 се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „бр 
ага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> < 
 беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио д 
ме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем 
о, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на св 
а ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} 
>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно 
ок се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читав 
ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и д 
к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како  
врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p 
 ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми 
 па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе с 
ма и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћи 
о, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се  
брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замол 
 лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина с 
p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети н 
дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо г 
, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да  
рио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна 
l:id="SRP18890_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности 
о видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада ник 
} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу,  
бави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини о 
 на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </ 
дине Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше  
незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом 
</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p> 
 мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше нео 
од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p 
, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Да 
ме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова прими 
озора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе н 
арода свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у  
 срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а пос 
head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — д 
оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, 
> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је  
нутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, сме 
олико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате?  
d>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сер 
> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часо 
 да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала  
куша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади беле 
 кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па  
<head>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли и 
ереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са  
Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога те 
ећ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са скл 
ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— 
з руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја са 
 уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење 
 моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да т 
ства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар  
ји што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су про 
шније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећ 
ћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на 
0_C7"> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђ 
ше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{ 
. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!! 
очитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорн 
позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка? 
је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ће 
е послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре 
ћао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави 
Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота,  
развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да с 
оверце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају 
{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће  
мо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће 
дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нам 
иликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш по 
 од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш 
и рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скин 
} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа,  
е вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О 
вашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, бољ 
не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S 
иљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти  
тно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним  
в, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дак 
бећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p>  
} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а как 
о у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па 
еће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари 
 а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста? 
ењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она  
да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p> 
на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера жен 
кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и о 
несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једн 
 сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; 
чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год  
 толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса 
наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити,  
рото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је и 
који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, 
шаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога к 
ама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! 
у двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекл 
е за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила 
а, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам  
у, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већин 
у је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цве 
но, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоће 
сподина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а 
 <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се д 
пшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одра 
е још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не зна 
тво и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја 
есто је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу 
а прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадо 
еда рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гр 
 ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама. 
 једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, шт 
S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је 
се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, шт 
164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јо 
е, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, ос 
а освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша 
дитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова 
/> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки  
ћ; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили  
 дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она то 
 без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S}  
 Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „ 
спођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p>  
ило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, мој 
} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта го 
се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована г 
 града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа 
илостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што 
 Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као 
на, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и ста 
к и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје ј 
сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога  
....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шт 
ad> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да  
..</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубав 
устро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш  
се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није 
аше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, ст 
азговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред з 
/p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, к 
.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију  
>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па ј 
н и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада 
 је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у свато 
/p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али 
маћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклонос 
т не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb 
d> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју ј 
и док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо д 
да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице  
љда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година њ 
а и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестра 
I.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пођ 
је...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quot 
лас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</ 
ала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе по 
 може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но б 
ј је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге за 
, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у р 
во је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и не 
госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина раз 
, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Те 
бу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.< 
 заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским г 
ља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе 
За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се  
.</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужив 
е из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, 
ion" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за  
душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла  
18890_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беш 
ст газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, с 
и, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и  
е из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њ 
.</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јо 
е:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док 
5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б... 
тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и 
0_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрош 
one unit="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у г 
, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку ум 
сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надз 
 баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје роди 
ће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето  
ојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори  
није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио 
одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње 
> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „бу 
и.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на с 
ту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта  
ој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“  
ња и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, как 
тљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш  
и помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> < 
!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па з 
Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шт 
знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она  
Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада 
игнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је  
ази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како чов 
ица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерн 
да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те пла 
<p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно 
прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар пока 
 заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дош 
Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Ни 
p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудори 
 <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била 
угого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти 
љка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју оч 
 а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: д 
 Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> 
p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна!  
 већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Т 
де својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и  
је, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n=" 
 га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још!  
у сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то  
дин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј... 
?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њ 
а на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="s 
но одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на вр 
ца?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Срете 
ла је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти  
, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме. 
 Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста  
веће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежн 
вачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куд 
екај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, 
други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што н 
ти?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ирон 
што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p> 
куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци. 
p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само  
љи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди велик 
о — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S}  
 да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> 
 мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је мож 
. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шт 
дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах 
усте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти пом 
како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ  
> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да 
 не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо ус 
</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је би 
ци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојч 
 <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам ка 
изи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Теб 
рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе,  
, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота,  
Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци  
 <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разго 
мо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да  
 сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> 
чког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече своји 
S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња гор 
м, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одреди 
, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено кл 
Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ниш 
о би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече 
мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> 
У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За ве 
и или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља  
а Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме т 
је...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} А 
аде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако  
, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} З 
лост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично 
сом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S}  
етка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који  
ажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може оста 
ела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могл 
ет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остар 
 ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено н 
о, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога веч 
.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здр 
 и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и 
а Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</ 
никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташ 
издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу ус 
p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> < 
ић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту д 
Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом 
ло кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском л 
дно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.< 
вање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од пр 
! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— З 
и газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, о 
а сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац 
што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од са 
.</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то  
обро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце 
од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба так 
 их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку м 
о се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљн 
нда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми  
е цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, ни 
сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их: 
нац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је бил 
— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чини 
<p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди т 
аш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава д 
аљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Дарин 
ва!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} П 
но.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше бр 
, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што са 
ди других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми 
зива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих в 
п и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Ш 
ама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У т 
ласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајућ 
носу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколи 
сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отп 
сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз 
знао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стри 
дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи г 
id="SRP18890_C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и у 
 па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала  
:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у виногр 
сели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављ 
крха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диж 
?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који 
а превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи  
да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што  
S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке;  
 свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо  
оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Др 
ојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весел 
 чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван 
од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше  
што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p 
у да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: 
оз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, 
и опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој са 
Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметн 
 млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледа 
неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, 
опљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано вик 
ори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На  
 и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметил 
p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде хо 
 врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те по 
 долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је треб 
ојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно пр 
пет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; б 
у.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Бо 
, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену  
го ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а н 
 шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут пос 
и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је  
их крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S 
ље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави  
 им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онд 
о вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који мног 
— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на  
те да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С  
кла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је о 
упа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те вес 
на не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — сно 
 цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другариц 
нијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи,  
, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’  
ш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Б 
но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је 
исам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече 
е од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може,  
рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође  
ше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше  
не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти зна 
ејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи  
чије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим,  
аше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Реч 
ника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није 
је нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола,  
ушице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само ј 
мена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и ре 
инци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се по 
ови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весе 
завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада 
ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпо 
си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико 
 јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, нег 
 крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде м 
 и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, м 
Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је пр 
е тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Бр 
ач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле им 
о изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица 
Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сест 
тре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да 
нпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанк 
о коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој  
/p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: < 
изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро,  
 фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читат 
етна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; с 
ћи:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не  
ојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви с 
ј до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник пи 
Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да саоп 
 не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се к 
еискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мећу ти 
тни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана доб 
али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је ко 
/p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, о 
>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Бо 
и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од му 
 женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> 
ги глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p 
> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на др 
 оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издава 
 млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла каракт 
е, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није 
S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из  
огледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи 
 за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љ 
иси од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{ 
о?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје г 
љу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и 
здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње  
рхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја с 
же:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ић 
дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју 
аква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад с 
S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расе 
, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Д 
аче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији  
ма своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, 
од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— П 
е живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицах 
тле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, реч 
еског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учиниш 
о винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше  
 опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном миш 
ма.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом 
па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотиц 
м тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сес 
> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га ра 
 опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на с 
новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је 
и.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да 
/p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— 
вши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сест 
лижње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је поз 
 онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S}  
кну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли,  
говале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах  
 да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив. 
о несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, кој 
е ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином  
p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" />  
/p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати  
и у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у св 
о као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и за 
ио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Нен 
едоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да с 
готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.< 
ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш т 
гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се т 
 не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну 
ост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> < 
оф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде 
спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> < 
иљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на посл 
 нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него ч 
 госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као м 
олико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S}  
е — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Четврто 
и.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једн 
прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, мет 
сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као з 
љчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враг 
S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, п 
 скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако 
три око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса 
иротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио б 
н сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и ст 
им опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га во 
ху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но  
ротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро 
ше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д 
<p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом сам 
ба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе д 
ислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па 
есно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{ 
рима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се 
ош живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на у 
ма загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и 
d>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета 
его најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</ 
ак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да  
ци, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њо 
ој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још 
 вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају с 
омаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S 
а ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожењ 
ве су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра и 
трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање  
говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, к 
="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које в 
milestone unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection 
аква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је мног 
ана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитељ 
d> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} Т 
head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљк 
 плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен изр 
о три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом уну 
subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се ње 
 ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога д 
а наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужев 
ло је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра 
су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак роп 
лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у 
измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком т 
 саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па  
 у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љ 
сиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нис 
кање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на 
ије оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p 
о у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила ба 
 Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода 
омогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису т 
ест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који  
 да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за  
а је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>—  
жити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала 
ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Дарин 
не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајск 
ој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује 
ни! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Приди 
у шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате 
 озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S}  
ге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако  
к.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила пи 
је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видел 
лу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би 
ну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је мож 
а из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубин 
е љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количи 
су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко и 
 бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ј 
 у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестри 
пута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p 
е девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узи 
ила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца  
да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад 
ате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти  
јку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нем 
азвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посма 
невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој 
све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, ш 
ти ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не има 
 ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да  
е мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S}  
а и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p 
ета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Је 
S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женски 
_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође 
чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
тељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, тре 
у јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави  
поведим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати руч 
 целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином 
уго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; мле 
вљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета,  
 на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S 
} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другари 
 за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој 
d="SRP18890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сес 
ица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у 
ицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта мож 
гаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским 
нанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено  
 туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, в 
ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од 
нцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени св 
ка је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патн 
ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на м 
и се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљив 
 је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо 
е човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p> 
 као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не 
ио јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали  
.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га  
це.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина. 
ђоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p 
 стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три о 
 руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још  
ек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готов 
има светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што  
ењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно нас 
у.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се доп 
али смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapt 
а?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то т 
 а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> < 
/p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукне 
 новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, 
је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке о 
научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до  
но, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од з 
итељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и г 
во савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против  
дан разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељишт 
сти поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана 
вези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зн 
десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и  
жени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и н 
ешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу про 
дима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па у 
е дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна,  
сам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељск 
е уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истин 
иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је с 
ост пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женс 
емена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSe 
 неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изв 
е себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се н 
ости, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем по 
ло после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим 
>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, н 
и боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиља 
<p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у роди 
 се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збиј 
е, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је з 
 тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом  
женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем  
 сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како 
е пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућ 
p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не пор 
која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на в 
то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре,  
ене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима  
 све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога п 
и — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и  
те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њези 
 заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Го 
} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што м 
к онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допа 
а и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години  
ме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Да 
 од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у 
то је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери? 
 то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје. 
ла по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била 
а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерил 
>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је 
ти, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{ 
{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загр 
но наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ пр 
упа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љу 
њем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговар 
?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком  
жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, к 
’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи 
не приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја 
едном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за тво 
лужитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право  
о је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила,  
а разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврд 
<p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу 
е грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам 
а је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се 
оф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му веру 
ај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој 
 гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — сам 
} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате л 
ема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и дома 
едамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се н 
ојима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајс 
идела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском  
 граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита 
сподар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су  
д женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у ста 
 са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђавол 
љно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> < 
инком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се 
елост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; 
у у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког ок 
ицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још 
о гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ак 
Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака 
да настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богат 
т, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</ 
ст и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечије 
све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак нав 
, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и  
Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>По 
ака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и друг 
и ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало  
аметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја,  
, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месец 
е имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо,  
S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад  
оше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то млади 
д камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хл 
ори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да н 
еда, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!< 
е.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз 
амо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени ро 
уди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девој 
се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам 
учујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казу 
} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би 
њу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прош 
кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера н 
противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад  
се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, ка 
у <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету г 
 материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Бо 
p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту  
 није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали  
 погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посра 
стину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{ 
ра одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече,  
ик или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина  
а широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савлада 
„весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као  
— Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије  
седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и 
{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p> 
>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест 
 Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да 
Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p> 
 те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра 
исам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо моде 
е задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но п 
{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим п 
, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху 
ета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамна 
ам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоч 
ео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и  
зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ 
и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је з 
 давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш он 
а ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p 
што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.< 
ету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смије 
.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их уч 
 тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо 
>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женск 
ватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обор 
ђе и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S}  
е била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати мног 
верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p 
и.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела 
х не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није дока 
/p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неко 
ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p>  
о срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упозн 
у можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они ве 
што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од 
боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели 
 добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „с 
тку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то 
</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родит 
утра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити 
м.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем 
га, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било с 
усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p 
е.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — л 
} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики с 
, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>В 
 <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га 
ико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно с 
 Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тре 
да, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он,  
а узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је с 
 скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>К 
знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете п 
варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, 
ек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због 
="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео,  
ри владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Паз 
 вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — реч 
„пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и п 
77" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; о 
утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milesto 
ласти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, ос 
 карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило 
господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је т 
их муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазно 
но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део 
уде у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљ 
остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, т 
акав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" />  
е као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него  
и, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и 
орита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али 
ста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А у 
јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима нап 
лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с м 
} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздах 
астао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућ 
двише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш прос 
па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отег 
сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и  
ама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више 
аш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш  
а ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{ 
живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је  
гова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисл 
ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један 
есто и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обич 
ску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па  
 „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери 
 да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала 
еднога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад 
оју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити 
?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну. 
 отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај к 
</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је 
ек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S}  
га готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко зв 
ту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Нег 
 слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>П 
дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господ 
е свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У  
пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што ни 
<p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола  
мао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешава 
 Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} 
е па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са  
S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учини 
мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели 
едав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар 
ветује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, 
е добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да 
нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредил 
вац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га п 
умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, 
 Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше н 
 скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она 
 Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као га 
аринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што  
 стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и м 
 госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем 
.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо у 
а зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што  
косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, 
<p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила  
јде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане глед 
почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутр 
о седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица игра 
0_C3"> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног 
е глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет узд 
 пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — клик 
мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p 
ху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па о 
 и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпо 
а најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— П 
елу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако 
ти не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.< 
и па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чу 
<p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати 
ако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природ 
волеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и з 
му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p> 
зистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је сед 
 својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад ј 
д жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачу 
 размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред 
у.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је 
ном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим  
ла за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била леп 
у! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађо 
адо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа 
е она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Д 
, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не  
амог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му насло 
омилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, в 
а срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, 
ност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ири 
.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по 
у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступи 
ине.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а б 
 код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило ј 
е већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на б 
/p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није ра 
а мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{ 
Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, 
ави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S}  
Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад  
да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— 
крени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар. 
ражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар 
 — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору. 
о, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и д 
еде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То 
иву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а 
 лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и по 
амо мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, шт 
, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као  
е на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у с 
ћу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестр 
" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је са 
S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чим 
га вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу 
пке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита су 
нка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осе 
је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још 
а неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али 
ше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, вид 
ма заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{ 
нка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не бе 
бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и с 
 трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар м 
нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> б 
ави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назв 
.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
е, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— 
 лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала најв 
а наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да 
рекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</h 
но исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p 
цом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју,  
разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p 
} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја 
ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели  
тави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац  
се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра 
ојој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако х 
о вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе 
знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости 
 лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енерг 
а жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p 
ни.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не б 
 а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонет 
 што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем 
во! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и н 
е од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на ј 
е баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> < 
ого имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски г 
ез успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и нес 
смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и  
ав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ј 
м бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау 
е дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напре 
 од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, 
е би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински каја 
</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка п 
ше од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, не 
или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказ 
мам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње 
углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је 
и им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div  
ирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови. 
<p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном 
са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додад 
м корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онд 
.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете 
њају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свак 
за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у нов 
репарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може 
 се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумет 
 је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или  
аринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је об 
 тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да д 
тара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра 
ецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђериц 
де лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} С 
{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскак 
остојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> 
иш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женск 
на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Бо 
 тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њом 
тији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка 
тановала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајућ 
тери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна у 
на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; ка 
а доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва 
 ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n= 
а још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110 
жи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, к 
онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да прос 
апуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ћ 
хађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да 
уднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жаба 
ила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чеља 
оће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не  
снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа 
S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш  
инка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била 
о свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколс 
 образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превар 
чари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било  
а, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је  
 се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својо 
била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па а 
и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што ј 
 — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене 
"184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста уг 
 браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не тре 
ој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, 
чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом непр 
 друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не д 
омаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да сед 
 што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је с 
.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмех 
 <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а  
на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгић 
кла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала с 
S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" />  
ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако 
{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали с 
Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријата 
ана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је 
а, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далек 
права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сак 
кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место об 
раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, при 
{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо 
а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчини 
и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младос 
а у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну бл 
мешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p>  
 руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p 
сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих нео 
м површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Св 
е чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, 
 које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац 
p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла п 
етврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је  
есом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозил 
и сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надмет 
вољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p 
још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже:  
у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у о 
је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>—  
и не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре 
ици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из коро 
 је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори он 
енутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погле 
 истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен,  
сиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено поб 
е бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" / 
да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали 
ња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња пост 
ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашља 
трама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда  
спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам  
 сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диван 
лога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, к 
раву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S 
е јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већм 
ета.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и 
а рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучн 
осле овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи ни 
ка љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаси 
Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није  
чног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница. 
зора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна,  
а и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шт 
идиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести  
отивница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја 
разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постој 
то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају м 
атрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До кој 
?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али н 
ту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! т 
су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, некол 
 којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпос 
 јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад  
?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дет 
ора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате на 
 на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цве 
 <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чист 
 онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, г 
а.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а д 
ам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај  
у је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш са 
ла.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда 
в беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрв 
чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си  
у.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичк 
ић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одв 
изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмех 
ицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у л 
ојим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по ње 
 да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили 
 сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ст 
еба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: к 
ог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином теч 
мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је  
онетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журн 
и крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је с 
ета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До 
 тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти 
релети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ б 
, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је  
 <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но ср 
рех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати 
ица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а ужив 
> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним вел 
 противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да 
 пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја мора 
, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница св 
</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} 
мејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзи 
и“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „т 
то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста пос 
 да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости 
та, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав 
вши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натра 
него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кро 
нка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења,  
/p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ак 
 дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на прот 
ој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене 
у.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно  
 у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Н 
оду међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти 
о школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да с 
 заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из ово 
ко је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но 
и, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још о 
 ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p> 
ного ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајви 
човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>—  
l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зач 
е бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p 
но, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача н 
и из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. на 
ако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p 
-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, 
лашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сун 
имају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и сам 
} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је сва 
} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и 
 мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пу 
е не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — реч 
Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то го 
о што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, 
оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде јо 
 душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека  
 освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу  
ну.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с  
о рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча 
 на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Са 
дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је и 
 вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више не 
ачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту го 
.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадово 
нда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тог 
има настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да ј 
на, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она  
ашти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, д 
адожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p 
 против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Па 
.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не 
адалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је св 
ш се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрав 
ест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док т 
а.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислил 
а немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сам 
ове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубић 
овека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици д 
лежнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су ја 
вао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој  
вање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по  
 да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака  
ена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; 
ажи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се 
, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не б 
есорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n=" 
ћу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љ 
р — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узима 
ици, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту 
и народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја,  
е разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је ру 
 не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу  
оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Даб 
те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу  
 трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ из 
ојој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обич 
ом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Д 
 и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се ст 
у јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока с 
 ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка у 
си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шп 
ешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због  
је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језиц 
к, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али  
ећ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газ 
> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p>  
ведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, дру 
 премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанк 
, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учит 
дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Па 
јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре 
 мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја 
то да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да 
t="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је из 
/p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, ка 
ице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и нај 
{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи. 
орална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— 
а каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час  
} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо 
т погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купи 
чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гр 
ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха 
аш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће 
па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са  
ница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна 
ости удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памте 
за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које 
е даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету 
и ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твој 
ушо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен г 
тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, д 
цу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак с 
вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ва 
> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар бољ 
 нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао 
ћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њо 
ецијално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S}  
— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчин 
ђа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја полови 
кој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара з 
шећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о  
војка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S}  
шта не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је јо 
 дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра,  
удућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко! 
ака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа с 
арана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе 
 кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала  
ла бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени свет 
е баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно проти 
на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и за 
јан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту превар 
м се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету 
и волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у т 
 је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољу 
 је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p> 
а којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пек 
баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа 
 верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, 
} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље 
жити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то  
ине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте 
дачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад и 
 неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S 
„бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног све 
.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позив 
раве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а  
е нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у нам 
ету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих 
етне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, 
а?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, бе 
ерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и чест 
неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви сла 
одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва пл 
а им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Н 
ласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и 
е године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена 
ече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам 
— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш по 
еше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена д 
е, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати о 
еше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их 
ако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду тростру 
ере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али доб 
своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Д 
знао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И  
аних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професор 
и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад  
само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив н 
какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже 
ом иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раде 
брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са  
е.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, т 
да ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код ку 
новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој  
да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобра 
/p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићки 
отимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, < 
та се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју  
 кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постељ 
 дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се 
е да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар т 
Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} 
виђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице и 
.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли? 
оде.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и 
ветом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Доб 
. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p 
увише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног  
неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим  
ти најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја зн 
какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни 
застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а 
је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чи 
тедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о с 
 погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то 
е Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ  
 сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настоји 
 је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече 
кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</ 
чем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n 
јбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш  
рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— 
а срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То 
у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш пом 
 ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливш 
ј тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих  
ма, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају мес 
уркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но 
Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки  
о сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он ника 
сала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли 
иловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових 
те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасви 
 нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз 
ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“ 
ру.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе припо 
 се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју рук 
{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину проф 
ге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај 
 одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор  
<p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те  
з његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је  
а мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нест 
лободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је л 
го се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вр 
су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче сво 
е замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су роди 
м замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се с 
/p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, к 
ротеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а љ 
само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, 
била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не по 
p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини  
ш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи 
о запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и  
вет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не мож 
није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, до 
сто.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као 
е природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем с 
“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди 
 човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p>  
етан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</ 
овања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њ 
 Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се 
<p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек  
каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела 
аш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретк 
о ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љут 
 студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из дале 
доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој  
е тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши  
p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин  
а. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље может 
пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и  
ијатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да  
боритији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p>  
да говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! х 
 је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, св 
 по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери  
у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због 
оље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> 
асвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> 
 не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</ 
један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p>  
> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов прост 
у беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заб 
ку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже 
Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, од 
Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој 
ро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је д 
а буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз 
о ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико 
ко је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Н 
дај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спом 
 било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећа 
адо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом 
а, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред с 
 девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сирома 
смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али ч 
Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе сви 
е Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да  
Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба п 
не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да нећ 
ад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S}  
у такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да посл 
 <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је ш 
у имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p 
 наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да наук 
овца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до  
е од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен 
 мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да 
ио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у ср 
аш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих 
равница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхоп 
Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти  
 и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ 
свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро гов 
д којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S 
 без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, а 
ила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила н 
} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој 
и у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, не 
душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потре 
 у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега тр 
горчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p 
но својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да 
.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начи 
треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакци 
ио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну: 
два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све  
 малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да с 
> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у мо 
н и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци ов 
дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?< 
>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само  
ирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац 
ши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао 
а се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да свр 
 хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слуша 
 <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно ј 
знаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави  
 озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде са 
лади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест 
та разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање  
ија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим слу 
 боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљни 
ра грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред ве 
 ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадав 
а домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помо 
саветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла  
p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за дива 
} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p> 
ћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p 
и удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла. 
с у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе в 
пет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> 
 Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p> 
олитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књ 
и се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за  
ејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка је 
p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! . 
тини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка;  
 Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може пос 
унце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> < 
уле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанствени 
ко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја ни 
ишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и инач 
 ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином о 
 да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самос 
 Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те 
а.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме 
ша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S 
вача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи —  
</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала ј 
 озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p 
човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једн 
 тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n 
 Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А  
, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, 
предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{ 
 шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и  
Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој д 
ла то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{ 
о од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали н 
 ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружн 
розрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Го 
 љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не 
загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сес 
беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на 
ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сват 
 тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није 
лост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; примети 
/p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула 
је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо,  
ена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и зами 
шљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремиш 
 Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вече 
ржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, р 
ви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’ 
и се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није 
она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи 
 овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом 
ли као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу 
 се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки п 
е јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беш 
кве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме 
Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши  
 па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се  
и девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} 
го ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а 
о, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љу 
лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не 
и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник  
 није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та он 
>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Н 
оју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је  
приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита 
добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, 
собењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео 
ници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> < 
смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вр 
љено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне  
ота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; ј 
 ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type= 
ољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, 
ему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему 
гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — 
 </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не 
S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у ок 
му ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да ж 
ну:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као д 
 ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све  
 <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши поглед 
ела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена понос 
цију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког с 
лила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div 
аринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле  
ју сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега  
Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном 
оше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако з 
а згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љуб 
 то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сети 
} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од о 
 радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; 
 се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седош 
и поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што  
ка крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти  
и да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка 
је срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ни 
неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био —  
ћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био с 
о говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан 
ем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Д 
е дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно са 
“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосре 
же тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано 
лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; с 
 књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда те 
излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати,  
се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће  
ро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш гл 
у Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цел 
ати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа и 
о врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније б 
а то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{ 
же Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нем 
 је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога г 
пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" 
 да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да ј 
Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — р 
 зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље ра 
 Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смеја 
ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да за 
вати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштал 
штву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећ 
 треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће ж 
ли.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S}  
ић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну соб 
к“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано 
p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу ос 
ом приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав 
 његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и  
 заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као 
 или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни во 
ја од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан  
а опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом рад 
.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде  
оспођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хла 
 оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, ми 
ли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те  
каз?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По 
ешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпит 
јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај пла 
, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Дру 
 им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показуј 
ти.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљад 
 хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмун 
ти и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитава 
{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, 
ња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас 
фесоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети 
ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлет 
тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор по 
о врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје по 
е би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>Посл 
 стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њез 
ћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</ 
на приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињ 
 надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не жд 
д сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар  
због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту 
у овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и ж 
 се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.< 
 се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што ј 
олико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са 
 је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.< 
е.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво 
 је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињуј 
а девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девој 
е већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове год 
ле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треб 
 по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку 
кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринк 
је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замиш 
знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ. 
има правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај 
сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра  
и сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то  
има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутал 
ути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада те 
анила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{ 
лу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је чита 
звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао 
S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — ч 
у, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у  
рила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре бил 
и чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде  
, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с м 
о могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете бој 
ти и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса 
еселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском не 
е док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очим 
6"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби 
ека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то  
вати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја за 
понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на сал 
е, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p>  
у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у  
ге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против матери 
ако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се за 
еста, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуш 
 <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са  
 <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла осло 
к се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе. 
 <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Та 
, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети 
ед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка с 
} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими њег 
еоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних п 
аје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној муж 
ек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у п 
воје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два  
 увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им дру 
 кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с мо 
?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не р 
ључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте с 
књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њ 
м детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и до 
 Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се  
ред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно пр 
а.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>О 
и.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити д 
ћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам  
бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли до 
еби лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће њего 
ругу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је о 
ање.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, и 
а, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се у 
 своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S 
о имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не  
<p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Да 
а, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и  
опирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па ст 
еплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова 
јбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужев 
„стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на су 
е речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост о 
ст, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} Пос 
ој мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљ 
 <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше  
друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све зан 
ену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре,  
као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави п 
 с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жен 
лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку матери 
нда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која 
ра мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна,  
р.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању. 
 своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише п 
 изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је ј 
 женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама свој 
ад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у 
 благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} 
нику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу  
лико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазн 
 Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </ 
те се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите увере 
закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног чо 
 овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спас 
а свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се  
ени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти д 
а, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се св 
ству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно < 
 као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измол 
д ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколи 
 дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а о 
а то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба вели 
допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по свом 
рено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим на 
шено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед од 
Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће 
ајивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сес 
е госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друшт 
 ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек 
 спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет за 
аче, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоћ 
товањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случа 
и да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</ 
њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, ш 
 је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказат 
шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S 
цили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природн 
аринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање < 
дитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку  
> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од  
јени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад ка 
} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отпра 
, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, нег 
погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет  
 То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Боси 
падне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живет 
ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби 
алеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ниш 
е за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, 
 нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у  
Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео 
же, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту припов 
место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</ 
 да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело з 
S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог с 
; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст  
се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а нов 
сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите  
и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека при 
p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече м 
е, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но  
 и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но њего 
 <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакак 
творена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остал 
ез дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко  
помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али  
нскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заб 
примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћут 
ћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу 
љала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Та 
а у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што 
па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p 
ати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу 
ако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, 
у, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину  
ћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго  
Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, ка 
а у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако  
е, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш до 
 радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, 
гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као доб 
римати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S 
} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати 
ад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“ 
ате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја и 
{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не  
 и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена 
тоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча 
 нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи  
Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида 
 као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до к 
} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се це 
и рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад 
па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши с 
народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а  
решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила с 
ећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оц 
та стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p 
p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао  
мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те  
вога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељ 
епристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду 
она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек  
од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасит 
а продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и пр 
ђе, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка ку 
/p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе,  
 других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да н 
ива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може каза 
 тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, послед 
 и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено,  
 <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека  
ислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, 
 ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — пр 
и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} 
и нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а  
он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избо 
ој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Нена 
еко моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе п 
стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који пос 
чи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, шт 
{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти,  
нке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Пис 
што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т.  
ост за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам к 
ога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Бос 
ност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје 
е, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми  
ак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи  
ски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству др 
би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље,  
{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „пр 
, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за нар 
 и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго ни 
муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорче 
 то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замер 
не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напише 
 неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „н 
хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме с 
драсла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; с 
 причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заист 
 тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек зб 
 за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно 
ше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи с 
, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљи 
>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рај 
лободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног 
 а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога  
о, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, по 
p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не д 
сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p> 
војином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су  
ро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом,  
љана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не мо 
м гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на м 
<p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него 
 сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распро 
де, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини  
школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан св 
 о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из  
а што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с бо 
ело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која долику 
особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, нег 
 и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какв 
обрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме 
њивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
nit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то наро 
читељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којим 
мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свак 
оја је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, 
 не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у 
ати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати 
, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, сн 
ој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће 
 употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је вел 
а ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту  
и, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p> 
одала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — реч 
— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p 
ено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђе 
али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јес 
је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку 
 и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није ст 
ојој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Р 
 људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, см 
 онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџач 
доше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p> 
 никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајс 
е у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је 
стина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Нек 
у приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер 
тала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</ 
ед огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као 
шо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— Н 
мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p> 
оре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим  
 ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда 
ета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика з 
но дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p 
мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи приме 
Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</ 
ко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрб 
е проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ т 
 осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с  
оге младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По  
е сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи 
задовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је м 
 поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешни 
јан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није 
 <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и о 
но назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међ 
гавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се зами 
 место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и  
 стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Једа 
 рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и п 
сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетн 
ођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће о 
знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам доби 
де на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим 
мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што с 
еде опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прек 
 пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго 
јег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и 
тра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад ј 
е тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — 
 Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У  
инку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После  
да, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и кр 
р Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — па 
то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и  
а пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео  
ма, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Дар 
 се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где пом 
свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало,  
 истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко 
и; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам 
века не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195"  
атеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитал 
јку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p>  
 је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј 
ати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали 
била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у д 
тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој бе 
ио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{ 
и на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да  
ченици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а ј 
ано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на 
и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила п 
х је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у прија 
љај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Д 
 Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин ст 
тове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{ 
а.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада 
ром слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао б 
ајчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p 
јаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи 
 Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже св 
са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго 
у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад ви 
се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама  
 Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{ 
} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што  
вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и 
/p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и п 
 нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његово 
Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{ 
а.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, 
 врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под ј 
зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те 
рије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи,  
>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим с 
ја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети 
<head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздр 
одитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плач 
у нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи,  
p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то ни 
нка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере 
е су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Го 
инка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; н 
 <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме  
ако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа 
>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позив 
х. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са сво 
љ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њ 
иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хо 
ну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Д 
јатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је 
ин! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сиро 
ново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p>  
 <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не 
и, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за шт 
ети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног по 
тресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је  
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ  
/> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмим 
цама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем  
="subSection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање  
t="subSection" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како  
subSection" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре 
да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њ 
пште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> ни 
ој бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p 
 добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— Н 
е су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не  
ш од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Пр 
нство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не про 
д а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвал 
вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дот 
ор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љ 
 склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је г 
 тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма 
а, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо ра 
агови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну 
их изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем ка 
гано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку 
и: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта 
ица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте г 
е воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренут 
 Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила ње 
гу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ру 
е вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} 
заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње 
а пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — 
усији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Уг 
боравио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике  
нисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не  
е стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била соб 
 како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљ 
ко, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много  
косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла ј 
ећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је ра 
и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" 
уша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света 
лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо ц 
ји је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му н 
 другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра  
штва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна мног 
 И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гро 
азак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан  
о званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у друго 
арактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме  
 ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетил 
о нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они пла 
у да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да  
на душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако ми 
ж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са  
испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће д 
ом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може уви 
авити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да  
ринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи наст 
ећина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано  
другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, ч 
д човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се п 
пођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити  
 а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копц 
ог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већ 
 али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су уч 
су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не и 
ам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, 
, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па 
не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо с 
а ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То 
оре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје  
е, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{ 
ја с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почел 
 нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју д 
цу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> < 
.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан гр 
сто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене 
ством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његов 
ћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ру 
о јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, 
 већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ов 
смех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе рад 
.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше 
ашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите 
ветиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да 
ком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb  
вести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала,  
 била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничк 
на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила ваш 
 моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а в 
 тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превид 
о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад  
две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњим 
 девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам сви 
ло текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно  
S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не 
</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{ 
аш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, же 
шалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S 
 лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придсед 
p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{ 
тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али и 
ожете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с о 
ач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би 
ије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељишт 
тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А  
нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужд 
ЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> 
а су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно 
— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А г 
се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{ 
S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи 
днику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та с 
 си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад ј 
 се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал  
 коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на с 
Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то 
} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био 
ете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је 
ријег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимна 
к.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{ 
ема позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако  
обила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно ог 
улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој г 
лим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која  
т, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; по 
 коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, ш 
 и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга се 
 знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од 
то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. —  
{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених 
лека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S 
осле учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела  
ике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи д 
ље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али оп 
 да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде н 
ни: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро 
 Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лел 
 узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна 
приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она  
кла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па 
авније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи,  
 већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учит 
очашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S}  
а ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — 
 јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш 
и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број,  
забрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгор 
ек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као св 
 није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка ир 
S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте дев 
најем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> < 
ј се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала 
биљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књ 
 те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, к 
 прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с љ 
невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли 
ише, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што зату 
 јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу 
мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> < 
а. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја зн 
види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је те 
ј молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих  
 као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те же 
„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу  
жењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да  
у професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> < 
 донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из 
и, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p>  
 ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, ка 
чку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален  
ћки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичнос 
 „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> < 
 су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који да 
 од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на н 
риликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа тр 
 је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим 
ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико с 
обро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кош 
угоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошл 
ија на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихват 
<p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје ка 
рофесор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је н 
е био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то  
 кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка 
е знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! реч 
не.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p>  
је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те в 
и.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по ч 
времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с 
ња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове по 
ам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.< 
/> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јо 
 смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у 
уге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другари 
брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — з 
ко у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужил 
 ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих н 
ли стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јо 
ом капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Ч 
уђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободн 
секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају  
а?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се 
ребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти с 
 те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до 
тирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније од 
 <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Ау 
, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је воле 
 се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку зб 
м сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Дар 
дадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па ос 
а сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије  
одицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} 
 на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица ж 
случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из  
ћ рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу уг 
цу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Т 
читељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="17 
несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту  
 најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина  
о, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочит 
им погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни  
ост и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p>  
што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу  
 лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дел 
мунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке ид 
 нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је изве 
е, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је  
ту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S 
аматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије о 
а одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S 
аква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учит 
пских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни  
во, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по с 
 виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на  
у вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Ј 
мехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрна 
гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели 
ако сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Насто 
е кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака 
 вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела 
>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати. 
е дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p 
ина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на  
ако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шт 
ињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} С 
мо за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Да 
ла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p>  
е муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан  
, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама 
де хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљ 
рице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се  
рце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све  
вци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет з 
 мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромн 
 руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твој 
едујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, а 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subS 
уштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А 
Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p 
 много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику н 
таје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већ 
ви:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана 
а поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет он 
о не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душ 
 мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лице 
 рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А 
{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они кри 
чи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде 
оја се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и р 
 и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом нази 
е чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружи 
ица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али 
према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо 
о дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p 
ешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за 
није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће з 
ред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно  
тна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у ку 
, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена и 
 здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она с 
и се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим пр 
а ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} 
о њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која 
је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке 
се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назо 
 и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још ст 
е, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>—  
а као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвећ 
 <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће  
га је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} Т 
 против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој  
ожда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га види 
а собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива каракте 
 о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ м 
але те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас  
" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ. 
pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар м 
љевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S 
тац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама 
ли и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} 
а очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прс 
ски фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедни 
>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако проме 
Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљ 
} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137 
 царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к 
{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не 
и што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са св 
и, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби  
 шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се 
а сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се за 
љи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; 
 мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им  
и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро  
 тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, в 
гушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски полож 
 али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина друг 
 јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка 
а је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина љ 
служује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као д 
 Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је 
ица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка узд 
ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако  
тоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпостав 
! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па 
али би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушки 
гледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искал 
ојих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притв 
 велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад 
итељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде. 
зуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.< 
е можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, с 
, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што с 
усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а см 
 моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља 
 делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су ме 
<p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздах 
 препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њ 
и ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим,  
{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уваже 
гла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста 
ном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обо 
усти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети 
ајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринк 
S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и грк 
ла.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се жури 
 место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што с 
е, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло  
ве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па 
о да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми 
p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на после 
а несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој гру 
му мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о том 
и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом пр 
де из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и с 
прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и  
мала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Не 
, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан 
се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред  
киње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не од 
аш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, 
 јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици,  
им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу п 
е спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему  
уту нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем шт 
 срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да 
који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p 
p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега 
песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — прим 
 преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме,  
 саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач пи 
дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која  
најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, д 
ле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То  
 би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева  
сне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран свој 
ство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само  
они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Так 
 му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломље 
аније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостив 
кама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим пу 
пођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох ран 
штва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она,  
.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на 
оме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху д 
а час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати? 
м! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Та 
само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили 
и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је не 
 наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по  
 је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би треба 
ије зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерк 
 рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је ј 
на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли  
је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? н 
ена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми ж 
им је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло з 
обу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пре 
 видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном  
род, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти  
шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухват 
јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође 
и, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек ње 
! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се ос 
ла је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут у 
 Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с  
<p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је  
ачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:< 
да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту сп 
а устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После  
воју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је т 
г</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да 
о хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> 
у сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгуб 
ље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у ку 
и тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} 
гла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Оп 
д више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпо 
ми његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам  
ше безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по  
аћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Ал 
којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На пос 
оз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Пог 
о не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док  
ја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ват 
је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на ви 
ином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих 
S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професо 
отина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не из 
одара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, т 
иге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се  
овор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милост 
е сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изи 
ицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала се 
а, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овд 
карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађана 
та „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја 
ови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели 
а продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су,  
, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и  
сећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али 
о гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си с 
 јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који вол 
 да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа,  
је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је 
{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам  
 чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али  
еш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати  
} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискре 
ече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и  
можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> 
љи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости 
у вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После  
, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки г 
аринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљи 
„пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} М 
акав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p 
{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од оби 
, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила. 
и девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папир 
м против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме зна 
њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на какв 
 они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— 
а жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети мож 
у и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свир 
 смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљи 
{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што св 
ишта чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим  
ца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност 
пунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Нави 
 обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо об 
е и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа ј 
о!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:< 
.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи 
је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толик 
, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам стар 
неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, 
мицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, 
ница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то  
карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, зг 
его нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писа 
зи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њези 
{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да сви 
 само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појм 
тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у много 
S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке п 
о зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је пит 
је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ов 
 увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Г 
ј, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута  
але спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљени 
.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, н 
а цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера 
ед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и узди 
ла их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смешт 
веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се 
са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се 
{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Зн 
идно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њи 
уби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а 
радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије,  
> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је жен 
сти са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и 
ек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је 
 према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говор 
а се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме  
дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се 
> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S 
ву на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим год 
 те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш  
олбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рође 
га. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли. 
она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није с 
 од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па  
Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ј 
говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо 
 гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да 
копис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</ 
и женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ва 
уде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{ 
ико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је на 
 где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала  
резирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила;  
н је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он не 
ну изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усре 
но, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n= 
у неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу п 
 скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако 
{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би д 
а сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, д 
о је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчин 
а заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но он 
/p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прв 
л за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се  
та, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате игр 
ма. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{ 
зла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госп 
„сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоал 
арих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не ид 
тво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, ка 
 ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају. 
карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разбори 
117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољ 
ањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђен 
ош и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбо 
 из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учи 
азе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допушта 
Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Дарин 
tion" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па мет 
 су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познав 
олина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш же 
 желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја с 
есује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учини 
олико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву с 
поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не  
а.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадово 
 то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син 
} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ће 
} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не 
биља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада 
 друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Глед 
ио је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити 
ла.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, м 
>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му 
гдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ре 
каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и 
ас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама 
Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то  
ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шт 
 то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје дру 
тправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано,  
јле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с 
је родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у п 
растеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у 
 не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је 
ше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити 
 добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је вел 
 какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила. 
њасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Дарин 
 се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу 
је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој поз 
оје влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Дос 
но писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба 
p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих у 
 њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији с 
ан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па  
ата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу. 
.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природ 
м је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.< 
ка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље к 
едно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слуш 
, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свак 
читељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} 
{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој 
п глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу.. 
ако женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>и 
— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођиц 
Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, свој 
p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претп 
ледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаш 
виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не го 
надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на  
иљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p>  
им.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>О 
 тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се уз 
у ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да  
ит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онд 
иде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазил 
мо да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше 
еденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходај 
{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет  
српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опаснос 
ћ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па  
деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане 
 нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" / 
е код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>види 
} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причека 
алуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи 
о биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озел 
 и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би  
} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко  
ској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — 
руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, 
 рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрз 
те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју 
атерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наш 
ети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} 
.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p>  
иш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оно 
смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треб 
 и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком пр 
е и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф,  
ра, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето б 
гог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час  
} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p 
че, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је не 
а оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:< 
узним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече: 
вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бри 
аринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Друго 
 и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору 
се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S}  
/p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То заце 
 <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, 
де у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да 
 <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила 
ји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Ду 
пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кро 
а — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена 
 оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима закло 
ју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} 
ој мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише х 
вога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{ 
ети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмех 
За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази с 
та да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих 
, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p 
где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаља 
 што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности 
а да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми 
стави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње  
и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После некол 
 ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тре 
усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх 
 она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге м 
ли — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живо 
.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ 
му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило 
глед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то тр 
м, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо 
p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво госпо 
о, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да 
угарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и д 
{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече: 
 и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волије 
вела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже н 
те, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте  
ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок,  
 не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејал 
с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, ко 
 име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, ј 
га сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу друг 
 За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу на 
b n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Ком 
ираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.< 
их наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале 
, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете 
 ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих госпо 
ије можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или 
чином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S}  
а ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољ 
ожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сања 
уж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроко 
в је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, д 
ем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те  
вља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми же 
о твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа  
се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а ш 
ала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној же 
 осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труд 
уцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је ч 
Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је о 
но о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осе 
је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, 
е често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја 
еше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особит 
а.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога;  
} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску н 
е љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја,  
у не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> 
онекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да поми 
 и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он  
} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, о 
а је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мисли 
о ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти реч 
ало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љу 
следице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, к 
прављати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може р 
рива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено 
 <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p 
ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда  
е Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је  
 достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим 
д су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ п 
деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка 
ам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</ 
Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, 
ла.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму, 
p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре  
ри припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p>  
проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе 
 ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и дру 
еше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати,  
ло.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што ј 
има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран  
јих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта в 
свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту в 
је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говор 
 то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а ниј 
је тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ак 
да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавш 
ворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{ 
— рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место о 
на природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друшт 
на стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки зван 
ирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио,  
стати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас 
домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S}  
</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина 
 сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Н 
видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и 
и осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њ 
, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је погле 
 а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја  
Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамна 
— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни 
и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља  
сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је 
 удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се 
, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођ 
 и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласови 
а и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш ника 
 радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су  
четом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} С 
а изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савла 
опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S 
ра неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та е 
ити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте  
 зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде 
е саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита и 
е замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, 
питање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова  
де о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких м 
ело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При раст 
а им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута о 
кчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељишт 
 опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради  
тимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадо 
г позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни поз 
{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказиват 
е бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта  
о то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању с 
актера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек  
то се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште  
 речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, п 
та мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој 
 лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, 
лас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне  
 размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може  
што баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.< 
 већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непозн 
ило лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој  
{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи. 
 сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта 
ог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њен 
редноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бит 
p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима.  
.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад с 
својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити,  
ад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то н 
теди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па 
 које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је 
— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад м 
рукчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и  
ислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад 
их госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће 
 опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: 
о говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући оч 
иње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки  
жући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, 
.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{ 
 Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у о 
ила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чи 
е становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо 
 у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се  
 која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> 
с лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта  
 позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врл 
 доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је  
ед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варат 
е криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим са 
и немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, бра 
> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву зас 
лностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.< 
ну мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врл 
а столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња,  
јамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је  
а и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће  
<p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати! 
ко моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без 
ожити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да  
нас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p>  
ко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи,  
и требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема 
, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, доч 
.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <di 
hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад  
 њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и прот 
нетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није так 
анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми јо 
ису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Св 
више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то ј 
од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга  
је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и свој 
 домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и прав 
и мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа  
 мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу,  
нита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у 
есен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да ј 
и разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су 
> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разум 
.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти о 
сне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при оп 
ака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, к 
} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} 
победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осве 
лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворен 
чан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да  
тањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви  
Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни о 
де још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па ча 
вечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш 
замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задов 
?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за с 
ранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки  
 испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из 
 ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу 
замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо 
ше друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре н 
ло је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је 
" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам;  
о одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> 
ју, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говор 
ју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу,  
рак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учит 
 то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети з 
, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паме 
јка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње  
неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — реч 
сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S}  
озоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за 
а чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам о 
о грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здр 
“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена 
<p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.< 
} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити пошто 
 вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко 
С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата р 
/p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек зб 
 ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли т 
о да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому 
 новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Д 
ено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом  
они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати по 
ижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па 
рло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варош 
ивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена  
заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће 
} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још м 
 сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да наба 
 Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала 
клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писал 
илости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио 
17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво с 
S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, 
та рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не боји 
јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, 
, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота  
и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслуж 
рали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетк 
нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год  
ет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чуј 
 ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, ко 
своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борб 
си ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну. 
ада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше  
коле, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме не 
па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила 
јгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малак 
и, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти  
мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, н 
на.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамн 
ас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице. 
вање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован 
ли ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Нена 
 <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинит 
морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} 
из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани 
 љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" 
/p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Д 
ви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „приј 
у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.< 
 бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је х 
пођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Дарин 
о а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нис 
 има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} 
у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Он 
е ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са де 
 се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и  
 средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар н 
 некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично л 
.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој  
од великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склон 
.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионар 
 то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она при 
ски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она 
це, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав —  
 је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а к 
сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вреда 
</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више по 
 постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из  
нови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио мног 
рења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лу 
етар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло,  
з љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о т 
 ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од бра 
не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше мол 
а разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сирот 
и рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, 
друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда 
а и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је 
на, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступ 
ему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе  
 тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У 
моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим пр 
слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А  
опале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој 
тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што  
ђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму у 
стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!< 
мор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{ 
а ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезини 
 беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{ 
ио је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi>  
а би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра  
није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — р 
у после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, са 
племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госп 
излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.< 
именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то 
то се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — ре 
го патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очи 
жи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, арх 
е и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве љ 
 више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим у 
Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S 
 боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми ов 
и, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се  
з логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p>  
вота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци 
ш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бр 
 и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту 
лачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“  
 одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи 
а сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шап 
оји је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то  
p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа 
дра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам 
адем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За 
и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније,  
беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњ 
а задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нече 
 сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка  
вог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, де 
рном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загон 
ли; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор  
показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромашт 
кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појав 
.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправд 
а њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="c 
.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у 
<p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестр 
га зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца 
е страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаш 
њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка,  
p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице,  
} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шт 
а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — реч 
ла, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома 
 <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао  
ка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле вол 
на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</ 
и имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето т 
ародности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставн 
че, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> < 
 учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хл 
симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија  
 извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет ве 
е нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одго 
удила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S 
е лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе 
а сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S}  
е ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда  
, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али 
уго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљени 
} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице  
ко моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузав 
у ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још  
е звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и  
н не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан 
иде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад  
збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја с 
ки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо 
их отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се пор 
 својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управ 
абранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству 
а да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мисли 
 је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit=" 
b n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По најви 
/p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружич 
ла:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S}  
, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насм 
 „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележник 
ју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учи 
пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато 
т осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе  
азборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; нег 
оје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом  
 мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога  
 Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као 
Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увр 
је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послет 
к се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, 
 каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће 
која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом  
p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, п 
он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стиди 
сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!. 
,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p 
/p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није 
ретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег пос 
ору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром,  
 друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок 
твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и  
ка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше 
е година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвал 
, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели 
на много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен 
Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као шт 
Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дат 
шењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што с 
 са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једно 
је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При уд 
алеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, сим 
одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове свој 
, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} 
м, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у  
 мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Поч 
већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве проме 
 ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не диж 
 дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна тргов 
 нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје 
а, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</ 
ре.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одс 
 за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање 
 „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе  
} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно п 
е да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је та 
оста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али  
ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно 
авши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у одел 
и у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121 
иноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су г 
 је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињс 
 бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Дарин 
огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <p 
реба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Он 
 све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виногра 
тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груд 
 — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и  
, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежа 
За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, си 
о?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без с 
еп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођ 
еће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је м 
 и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, ум 
дећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати х 
.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као шт 
своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узећ 
 тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда  
 згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу 
то сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринк 
 да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ј 
и био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек бог 
у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је 
го казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За 
ему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто  
 мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђок 
ца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</ 
ласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S}  
д си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, 
но.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од др 
{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, з 
љење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа  
ви Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита 
 само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} 
у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па изла 
учно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о т 
ом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на д 
убави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте 
 вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S}  
ојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све  
ну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер 
 деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћ 
} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају 
 прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше  
д условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска  
 глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Д 
 дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти 
 дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесн 
ш већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад 
ва тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, ко 
 оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљал 
мо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на п 
 необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учите 
 сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих позна 
 доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор;  
оносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себ 
 сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпо 
> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за бога 
То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практични 
 љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф  
ле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p> 
ажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стид 
ла, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или а 
поставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p>  
 њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p 
госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да н 
а, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p>  
енидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако 
те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала при 
мисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</ 
p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>О 
/p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је ова 
а сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута: 
; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него 
то не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, 
треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па к 
ао што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жерав 
ла; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината  
жи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверава 
 да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се воле 
еби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p>  
много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и  
 госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и какви 
ило, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале д 
ј ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p>  
о шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, 
оже срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао  
о, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо 
рме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времен 
 све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p 
у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши 
, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је иде 
иваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Д 
ица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! ос 
ини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Св 
ао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Чес 
p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је св 
и држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка паме 
о је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда деси 
зао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па по 
а, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо  
роде, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила приј 
питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично  
 се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да зн 
 своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p 
ћ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда  
д куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си збо 
ји дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у св 
рала би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назо 
мо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље па 
, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим г 
 требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p 
ецу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро,  
це.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је приј 
ви и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице 
} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb 
 свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p 
карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене 
ше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отво 
ече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла кар 
 мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбу 
. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је  
ђе по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и та 
ика.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама б 
ше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаће 
. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; пис 
ђице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка н 
и учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће  
преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацим 
матрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак 
. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно своји 
дићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледи 
им сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал јед 
нас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини пред 
{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих 
 причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, шт 
ут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом ств 
остати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погле 
ђе дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чул 
„Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да 
лост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, 
 Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљ 
, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљ 
, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што?  
рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био. 
у? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истр 
— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— 
а то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана  
/p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Д 
ао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е с 
Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишљ 
азлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим уп 
p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао 
 бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љуба 
ф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све  
о.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало ш 
ајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа ла 
о намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња 
ду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а  
ако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће 
о сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, к 
ба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се бе 
ти замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је за 
<p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се у 
мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Д 
браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде —  
ом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што  
и је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Г 
 су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе,  
> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше прип 
 гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А  
 тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, ш 
 поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n= 
 <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом 
 Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хт 
тичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу 
најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и де 
узавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, 
онашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла 
а, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају н 
д њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем 
S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> 
ије знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматра 
сте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељи 
 девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друг 
ом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лак 
иколко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас в 
им погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф из 
} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p 
ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што 
S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој 
еодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен,  
S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељс 
о мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за  
е што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да  
ка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та м 
 уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штед 
ј плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би 
се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу,  
ше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „прим 
г мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чи 
у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љу 
одитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем  
дом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана,  
упити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</ 
ба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрино 
</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женск 
осла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оце 
свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</ 
рено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љут 
аза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам 
ошћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати те 
{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p>  
а треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, в 
че друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше ост 
и, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе сл 
и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Сва 
тари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с  
 она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, д 
ресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да  
 могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче сла 
 удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучн 
S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{ 
дати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта 
шла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мен 
е он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама 
је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то  
„Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачн 
у се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка рази 
Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? сме 
енађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени  
о; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко  
p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше гра 
 Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapt 
, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права ј 
екао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је  
ала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не 
о, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети 
додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и 
 непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срц 
мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш с 
а га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотими 
је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четир 
сиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и изда 
луживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре сво 
ише мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S}  
ја и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: с 
 назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносн 
 праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не освр 
 време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа,  
глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година 
 <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљ 
по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их 
а, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од  
ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вр 
анац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мн 
ве — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте 
има.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обрат 
.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} 
е општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно 
е, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Т 
S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети д 
чин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема 
роз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она ј 
опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јас 
о знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и вара 
ве то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни с 
није од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико трену 
мрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n=" 
а јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му 
ушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; у 
то му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, се 
ави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, 
адине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и 
баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мис 
опада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> 
и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за 
/p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и ч 
ретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега суза 
т неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — 
аже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми  
пи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши с 
рзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без 
другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> < 
 родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање 
иште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чис 
што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш  
а, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слаг 
же.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Друг 
 шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако н 
 и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, мора 
хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живо 
м заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; ме 
га се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је увер 
судити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S 
о је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> нај 
 свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</ 
е пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од 
сту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{ 
 од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> < 
лади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и 
има, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „ 
богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двој 
већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тог 
хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приж 
<p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — ре 
евојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женски 
ште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презир 
! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како о 
 и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш н 
дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банат 
Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и д 
инка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће 
се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац з 
" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за т 
да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не ве 
љиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је  
ми.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи 
у у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! . 
навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Дарин 
о је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на зан 
 се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта ма 
о свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S}  
од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као 
о на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, д 
тераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А 
ој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће з 
се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више 
тељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удоб 
емена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш  
 имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; приро 
 основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То  
{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их доб 
ако гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није има 
лушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне 
му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је 
 <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази чов 
ез праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи вра 
м животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То 
те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер 
 рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом сл 
, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учи 
ринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p 
ој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које 
ј домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица  
показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, д 
увише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у само 
 не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, 
о, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попел 
љала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на п 
171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комуниза 
а.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> < 
а надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p 
у сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и  
 већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен ј 
и обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи 
како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада  
p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја неср 
</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе н 
ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоће 
 били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не ос 
а за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала ј 
омоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S}  
био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S}  
али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захва 
м! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестриц 
је тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да 
на, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота де 
иватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује 
<p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је врем 
х очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{ 
{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде 
 да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име,  
од, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много 
ла;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели  
незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му  
е предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више стра 
нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборав 
али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да  
ао и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу  
и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека  
ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваш 
ву срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по в 
потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрз 
дити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој нич 
о његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; ј 
х указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико с 
 Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</ 
е своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у  
аху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S 
133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна  
p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан у 
Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је 
 се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....< 
како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разуме 
о је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке.  
а се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо  
хом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српк 
г, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се 
нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но 
 читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све 
лика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} П 
 је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљ 
p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племен 
 што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тог 
ка времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Он 
о Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретк 
<hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, не 
амолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтел 
оји га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, п 
и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мо 
странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо  
а је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> 
ојој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне б 
о је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радо 
/p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у свој 
од огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам 
 што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на с 
 дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} 
 је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту 
и је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учите 
, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он т 
ем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније  
осподине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели 
, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати  
ти...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке. 
и, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који с 
, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборав 
е се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да  
 и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих 
а угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била 
ош ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је л 
Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискива 
ла увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се  
, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда поста 
 ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опе 
его свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече м 
утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста врем 
есе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун пр 
 опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је  
ош две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису  
обро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања о 
сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Ал 
 би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је к 
ш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А 
p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа  
уга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук изму 
>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Д 
> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — зг 
буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.< 
ном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка 
ска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у  
 ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност 
о, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и  
икну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање св 
и, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка. 
секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с т 
 жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и  
 старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p 
а ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало о 
танским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко 
ађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчењ 
о кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се о 
ас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђак 
а воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шесн 
и о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> 
ао што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, не 
чима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их ј 
{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала  
дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђе 
о, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко  
ста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне  
па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је  
 почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључи 
S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи 
е могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и 
ком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише  
тен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако 
инка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да б 
обро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и об 
ога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} З 
ј матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, п 
а живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде  
адићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је посл 
ија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради. 
ад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах 
 зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана до 
 <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може 
а новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем д 
све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга 
ко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Нам 
лете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а 
д куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосет 
побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.< 
p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи,  
 Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно 
ераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти п 
 рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум,  
јне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p> 
 што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке та 
ву?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла ј 
у ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни п 
вана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње ве 
ина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или 
 знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се 
атељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да реша 
ли сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима 
ржали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, к 
 противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака непр 
“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p 
> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не с 
 је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „г 
о од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити 
S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, —  
рна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше с 
 ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој 
ретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да 
Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније,  
мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја с 
 <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја  
а пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко,  
ју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати: 
ила си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је  
ти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар 
резиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило 
летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је н 
 је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и труд 
 другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино 
.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су  
ему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>О 
је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Да 
тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери с 
head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана го 
говим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако науч 
е! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или  
и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевље 
ерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искусни 
ке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и з 
ти да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, ког 
ла не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми му 
огатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је р 
} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име  
ао нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p> 
о.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>—  
за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у ко 
енскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S 
p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, л 
це и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не  
па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снужд 
лучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, ко 
м научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошиј 
о што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре 
стру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, а 
„стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити 
.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Прен 
оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.< 
ћ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, ш 
.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач ре 
допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле м 
и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те 
 њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! 
ду и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи с 
огледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, з 
 јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам 
{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна с 
аднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигош 
 плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут  
ош јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, о 
ад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p 
ћивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што и 
нада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</ 
моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила ј 
гло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.< 
јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми 
— мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А погл 
ишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се 
екад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} 
} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче на 
ано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније и 
х погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туг 
и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му  
риправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору  
ахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим в 
 — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за 
 заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку,  
 <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је о 
ужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом трену 
лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ поми 
, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но 
сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то нарав 
 она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору  
су за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с  
уже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице ба 
p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— 
} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али  
а другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да  
вамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речм 
улација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице изб 
ава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, пон 
p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <p 
сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену ул 
на сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена 
 бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позов 
а прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, уве 
али о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, к 
м осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиш 
рабрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће ј 
 препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А мо 
кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда,  
 томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисл 
ви према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“ 
ме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p> 
ошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у не 
а у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлик 
S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ак 
осле весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше  
је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерн 
е ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се г 
киња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —< 
ну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — теш 
доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу п 
ала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Ш 
ћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то мно 
 ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу 
разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па н 
браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам  
 ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љуб 
и.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али 
сли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Па 
 ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> < 
S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, ко 
а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тет 
дног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера. 
“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оц 
 довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу 
} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара с 
 чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих виногра 
о по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и 
 своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег го 
ркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с де 
јом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносит 
— баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајму 
 — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги  
p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад ј 
шљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра 
аљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p>  
што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на  
лободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као 
или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку 
во, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер  
о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек оноли 
А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало г 
рина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Пра 
собном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на  
под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укра 
м вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу 
дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отпр 
била <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — 
а.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој  
ашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Мож 
и ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му  
а што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би д 
ности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Поче 
, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам 
а за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се 
ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може ч 
а те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за  
о!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмех 
ла у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква муж 
 друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила свако 
{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, 
замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврц 
уњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу ко 
инчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају 
д таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осме 
 ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица ње 
а, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света ј 
ед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести  
нутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у 
ога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="1 
 <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, т 
е дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете 
еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, ка 
p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би 
е и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф,  
/p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за  
личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— 
оље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно  
 на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у  
ћао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је сам 
ако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовс 
/> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе 
Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка,  
е поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S}  
ом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> < 
о је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу 
онесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над мл 
а.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину м 
душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је  
 што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: 
</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>На 
го и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијск 
а свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити о 
p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара 
 изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижев 
 њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без пра 
 сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Б 
осла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то би 
ожај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно  
са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту д 
радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? 
отле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек 
олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а  
 тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулациј 
 све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушк 
а разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповед 
ожда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би п 
ин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги 
јјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу... 
те тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ 
ше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Р 
скрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад  
у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче вре 
ши мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> < 
скакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми:  
S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" 
да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ зав 
ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге 
са, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у ст 
у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали  
ети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n= 
им рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити го 
е подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети  
м ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам в 
тку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> 
осно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Г 
 озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад 
 грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси 
и су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске оп 
е речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трг 
 <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како 
 вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прош 
 бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете 
јлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам 
ду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се  
 Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу к 
 неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћур 
тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> < 
ме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да вид 
брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за  
је.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> 
ну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прав 
то, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> < 
да се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова  
над оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињс 
и ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше  
 ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родит 
роклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две годи 
? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој бу 
е учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено  
отово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кући 
е тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а су 
ири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављат 
мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету —  
нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета 
о!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — д 
Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других об 
 Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, 
 ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског? 
и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ поста 
 мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p 
вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не п 
 са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала  
га.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим м 
 би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Ко 
аведно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцим 
а он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то  
вету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном у 
гме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{ 
 је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“< 
ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то нећ 
итворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нист 
ијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће 
ис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се про 
и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S}  
>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препир 
д би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Ни 
 сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S 
ве ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда т 
>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док н 
ије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но 
ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа,  
.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живе 
је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> 
о! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — 
>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли д 
 мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} 
је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним осо 
раву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> 
 људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично  
инила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те 
<p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час до 
аринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим имено 
, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити? 
 Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не вол 
 Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани! 
за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те з 
ћева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S 
им смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу 
а не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси.. 
</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста,  
.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац сву 
ло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опр 
олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна 
 рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способ 
зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре чет 
лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— При 
е искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи,  
 па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш 
е права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стри 
а их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? ре 
 да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и 
ђице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича св 
сао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p> 
 ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сиро 
} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо 
твара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да про 
 рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госп 
идевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради но 
ло паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри  
ла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и до 
и — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У крат 
ад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да за 
 изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S 
 једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не р 
у оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натеж 
нцуски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p 
ретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви! 
е грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодуш 
прављати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво м 
 сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима 
је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То н 
а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже гл 
и — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте до 
гнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте 
ка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да з 
се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда н 
 већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та 
инама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говори 
и се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда ког 
шила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учите 
уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али  
 је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p> 
ерна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га пог 
ј даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш шт 
/p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме 
пута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин 
ла његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој из 
} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p> 
/p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— 
о постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{ 
о.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту  
це.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године  
<p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је дост 
наест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље чов 
се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек  
ичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и он 
поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не 
 својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала ј 
Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и ули 
 мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је  
 асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирал 
нка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, 
36" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S}  
двари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело  
актера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то 
развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпи 
 воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу 
ко мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да  
варати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— 
/p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је гром 
у богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте мо 
о моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху учен 
је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb  
ога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш 
.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њим 
че, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, к 
 чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" 
 сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству ро 
добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то к 
а то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је он 
а и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу. 
 послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</ 
} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста 
ад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трп 
же, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p> 
е ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него ко 
не, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посет 
ту може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти јо 
рба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу ти 
 онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светује 
жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га им 
друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је к 
ео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера 
егове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ 
м га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица. 
њен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје к 
и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло  
аслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остај 
рудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем пре 
 „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Сел 
арице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „ба 
ти се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се з 
ну у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“,  
 души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, де 
ти користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју с 
жђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и о 
иде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, р 
суда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но к 
и и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису до 
ау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба;  
 ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Тре 
ера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај  
у.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p 
не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је  
као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас —  
шљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је све 
вало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и 
собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија  
м промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ј 
е ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и бог 
с из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у то 
 да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и  
 беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек  
ђе да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта м 
вако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне 
смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— К 
ћу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би  
ви и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на ст 
имо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно тв 
ући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадош 
аг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што ј 
очеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> 
дник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, 
же главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело та 
ед диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди  
ашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођиц 
"134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете 
у пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се  
 Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била поблед 
иште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не вид 
госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плач 
и је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p 
ју се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам св 
питање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је  
p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поуч 
у најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је  
 случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S}  
скрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуд 
од попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође  
<p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у црк 
ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике  
ви рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела  
Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста  
 ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи  
ко није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Го 
<p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру 
а ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне 
мица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако 
сподину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, ј 
} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће  
Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе 
даје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш так 
 део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на  
 је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећ 
, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да 
е девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени с 
 учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати 
узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине суз 
рода свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type=" 
ј он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел 
оштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свр 
едаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не про 
у дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још ма 
. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара гро 
о-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је 
ше послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много ја 
“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело на 
у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда  
 чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака,  
вога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да  
путила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошл 
сец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим стар 
ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због т 
у уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још т 
е:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа 
 да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Он 
/p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p> 
 <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију о 
слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то  
ко подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не  
 заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — 
 мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу 
 рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за  
кву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. 
 па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подра 
 не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрн 
азио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — 
да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка  
печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! —  
p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цве 
инчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p 
/l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p 
хтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била ј 
.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, 
 <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави  
о већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече:  
<p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи,  
инка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, заст 
вати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори 
} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Гл 
а и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, де 
 ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она 
у, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде 
<p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је глед 
 — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — реч 
аринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она  
, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја 
мо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице 
а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних  
цело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће прес 
а весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако 
сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред стран 
а:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина,  
емој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња 
е речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p>  
, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред 
, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p>  
ана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави 
ко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} 
овим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окр 
...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> < 
ост — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа 
о би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је  
у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, 
чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако ј 
 али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> 
живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћут 
а не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал 
је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књи 
е Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} 
им јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у 
то радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у који 
 То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он ни 
каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом д 
 и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера 
ако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке ув 
своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а 
 да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците на 
ању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама. 
 да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о с 
осподар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p> 
у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше с 
жица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p> 
ера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака кла 
ордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како фи 
лу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне. 
 да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њези 
ућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој 
им ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала 
ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег п 
 удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена 
 други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима 
<p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа. 
та готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небро 
сиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! 
да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене осо 
S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног пр 
 други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка с 
адни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворност 
 милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет 
сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стоти 
срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету  
о то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану  
, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашл 
зум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, д 
ве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што 
} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још в 
.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчи 
о „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки  
е мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је 
ретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p> 
 налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, а 
одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одгово 
че:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будући 
 он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате л 
{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да  
тави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш,  
<p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми 
ети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „ 
у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још 
 ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи 
 n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друг 
о Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јо 
туженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је 
 обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милк 
сти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.< 
слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко  
 <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су 
а су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе  
езиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опе 
ас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако с 
огађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчето 
е тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу 
е опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом  
људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш  
тен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себ 
} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнан 
 човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“... 
радиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, ш 
ођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофо 
звишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имал 
, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по ш 
 нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затреп 
ци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њих 
аке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да сви 
 гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неи 
тали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Д 
осле од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала с 
>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, р 
шла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учи 
смехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Д 
 је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца. 
.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се 
<p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од к 
рај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, < 
 песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка. 
а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то 
ки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушк 
а“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љуба 
ли филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>,  
ј реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам л 
 у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему т 
ече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би  
а, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек п 
ста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претво 
боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече д 
p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да 
т из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли 
" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, остав 
господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је 
 <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребу 
 а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Ути 
м несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. < 
р и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да оп 
е, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у друго 
актер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те н 
анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{ 
е се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морат 
то.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, 
ј и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је  
!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени обра 
/p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у сур 
њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам с 
ота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се с 
азуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејал 
 све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало  
о су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде јед 
д има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча 
.</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном 
ћи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико 
од њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки б 
 је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш 
а је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, 
авите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSe 
драви старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSe 
живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказују 
ђе код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, по 
; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал 
иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} П 
сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subS 
 <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав 
и сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим  
S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сиј 
 — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт  
 беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се 
аседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије 
 <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булаз 
 састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са 
о одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} М 
и села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p 
ао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем 
немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</ 
<p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му  
ље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти с 
и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је  
стати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред му 
а је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што 
 нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С 
зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> < 
Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мор 
верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су 
и то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{ 
да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, 
 сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено при 
офесорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чуп 
ји од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и  
елеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеле 
ву, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необи 
 таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за 
лице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у  
S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњим 
снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш 
ви.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мај 
слим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка п 
ако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, м 
 „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата муж 
д га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозна 
ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав м 
спитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, о 
ена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је покази 
 весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „ 
лане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху ду 
и оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помаж 
 она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је мет 
о сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге доб 
е, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због н 
а дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црн 
струки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да свој 
мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми  
дница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, 
гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит с 
 Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је л 
ри и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себ 
мо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју чове 
им,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му т 
Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и т 
 збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих 
 који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигива 
ладожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако  
лете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватов 
и на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу,  
ој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тад 
е, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови о 
е да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га треб 
ти! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи з 
/p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је 
стољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опаз 
<p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p 
вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти,  
ам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па т 
 имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад 
ма природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће  
" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету пог 
> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, 
 да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором  
егова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатељ 
 по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале г 
{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код 
а.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на п 
ање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју  
вопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину 
есна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} 
ико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, 
рилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да ј 
Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му повер 
 суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му 
аринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговањ 
 дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учи 
ка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, не 
, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име  
p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — И 
сле неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи  
ему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и  
бе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми 
.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, 
да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину  
нас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- 
 почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада;  
; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви муш 
} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — к 
ој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш  
у да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде г 
анац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетил 
з више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду 
</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, 
ло...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умир 
а је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и 
учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да пр 
 у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било как 
ех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, 
овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врл 
 родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле  
очекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе ко 
у годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју  
о ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нима 
а кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с то 
 накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{ 
е заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве  
 да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети мог 
и њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мисл 
се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили,  
ело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколи 
женио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахо 
це: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> 
S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, с 
дац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није  
говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се уда 
 је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Вид 
е, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фра 
чно трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврди 
знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су б 
жица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један 
јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један пр 
рговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место 
> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чуднова 
 није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пр 
м и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат 
скрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи  
рна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мен 
н није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те 
е а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици 
е? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо 
 никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p>  
а бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{ 
има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се ста 
а сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика  
<p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени  
лнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непо 
није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада с 
! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била ј 
грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори о 
их, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја има 
{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро 
 да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћ 
е.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћ 
 новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из с 
тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде ме 
је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са ваше 
чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских 
 јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p> 
 То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је 
и поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетк 
 чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Ј 
.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и  
аквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија 
оју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмук 
.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова 
а новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац в 
тила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се 
ркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S}  
им за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p 
 се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда нећ 
треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, 
е се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, п 
очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човек 
 Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде ув 
а ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: 
ст и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих  
икну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринк 
то ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу п 
мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих 
забрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сиро 
не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе 
 их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупц 
аглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па  
 тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али п 
 ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту 
ласу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме т 
одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p>  
м ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не до 
 се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смеш 
м Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштуј 
ајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотр 
он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нис 
е.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! —  
ају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за 
а, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље  
в јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и виш 
 Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каж 
већа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који м 
 се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>—  
} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може воле 
ако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој  
о и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S}  
, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина;  
аринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли  
ш од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче 
ре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — р 
ске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опш 
 ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта  
 То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>П 
: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о до 
инка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора 
љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност 
уди!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима нез 
огунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац вра 
м лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај 
о у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху ре 
тва.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.< 
ком животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и шт 
! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије н 
о вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га иј 
ео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а т 
 што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе 
..</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: 
т свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју см 
ољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и  
ни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама  
ила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудит 
а је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижури 
ица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна 
 сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је поша 
 га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна 
исам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша п 
една не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти треба 
 мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоц 
иво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је прати 
а.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек с 
у јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га г 
 — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборав 
а сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господи 
дија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из у 
 њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чем 
p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не  
 ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи бр 
хваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом 
што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема п 
 у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом о 
{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир ј 
ка варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на  
е отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је... 
идев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да  
говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чини 
оведања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја  
страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка ле 
 и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</ 
ти одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p> 
хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што  
е, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— 
и је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћ 
ој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовн 
мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док 
Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је дост 
необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртло 
 није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденул 
ујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него  
ије сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — пита 
</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то  
, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно ч 
се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о  
рофесор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} П 
ре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам,  
учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у 
м ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врл 
ле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду о 
>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прсте 
у на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко,  
, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од 
S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S 
л питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве 
S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас  
Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина најв 
гнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко 
адовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</ 
врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако пон 
амо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељ 
<p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — бога 
 које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с на 
 викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а д 
јала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ћ 
/p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p 
 фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледа 
еш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паме 
грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица 
p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећ 
 неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухват 
ало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу уд 
рже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p 
 да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две кра 
мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка сле 
оде нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпати 
, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме  
ирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А  
у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где т 
рискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! —  
бранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз  
ка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако 
ути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје т 
стрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех 
ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицо 
<p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>О 
?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личи 
мирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> 
м, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди  
о, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би б 
уће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, 
о да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</ 
а оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и 
одар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} 
 него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нис 
и звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву п 
Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што ј 
и, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, 
венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци н 
} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило ки 
е се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху п 
је оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја р 
о јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и 
чете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама  
итељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се приз 
рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћ 
ела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и 
ба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа  
? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеј 
 само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p> 
 ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране по 
S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека сн 
каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На после 
чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује,  
поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, 
 то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душев 
ег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стра 
невно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам,  
е дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опе 
иповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божј 
вда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким би 
се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задоби 
јчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна му 
.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заос 
— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! м 
ењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p>  
и њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему 
ала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те  
ама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p>  
обу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} А 
 ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула  
ка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му  
тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је  
 руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја  
е у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p 
, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже 
времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> < 
 се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p 
 у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна,  
да, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да 
е не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Х 
 младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица ж 
</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу пон 
 мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући 
> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце  
рак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Зн 
том моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао ал 
нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p 
к сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и  
ило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Оса 
и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила. 
то шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље вид 
е јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе. 
писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој  
гме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} З 
, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Пос 
 гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сест 
нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотич 
то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</ 
уги пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</ 
p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Не 
мти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки ру 
што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам:  
арио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите 
р, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се 
то ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома не 
б заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као 
ела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мис 
је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини у 
женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да ук 
твара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љ 
ле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које к 
— Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо с 
мерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љ 
его јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме види 
 па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, 
егове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозре 
зрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позив 
не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по засл 
их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се ког 
бодно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој  
Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јо 
оварати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање инт 
бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне —  
о писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, пос 
Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро зн 
ину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он 
 по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволс 
 Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи по 
о је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је  
S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласк 
у још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ у 
 се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, 
те временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усам 
p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врст 
 па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па о 
есна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на  
ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским  
ат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се 
а им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељи 
Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, 
 у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, ве 
мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољев 
јачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима  
 бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се  
ац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди  
S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да  
идила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отп 
ез суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед  
слите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голоти 
 не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет 
 многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p> 
утљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни 
 дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис,  
{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газ 
а поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата,  
ти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показу 
 А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема  
сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то 
</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу.  
ироди горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како 
ице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије кој 
лика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — ви 
кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступ 
i>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао 
рје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова  
била Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љу 
ираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја с 
<p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и са 
а је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене 
 реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно  
 се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпост 
а тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мо 
самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само з 
а је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родит 
и: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, г 
аквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је. 
оношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати  
е“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, 
ије се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше  
 од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што  
.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је о 
ични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не 
 више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше  
онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је изво 
 и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћ 
.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се засти 
вало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ве 
 председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да ва 
јући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала  
 можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с 
„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота. 
 са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— 
 сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, кар 
ути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p>  
S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну соб 
 у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, 
це почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена сл 
<p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш ју 
есте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам пок 
у.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p 
 се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на мо 
же и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, 
?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, кл 
 чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све 
оспођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и  
непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руково 
ена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, 
тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше о 
} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но д 
о се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зл 
они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе  
женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћут 
 у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што г 
т, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то в 
етли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гле 
 похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала ко 
м се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би 
се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к с 
оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не 
 то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} 
 Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређе 
S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се увер 
вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се с 
рдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога,  
 научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, 
оче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетк 
, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха 
а тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су  
кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматра 
астављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од 
но!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А 
Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји род 
би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> < 
д богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила гл 
и је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим муш 
ла да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдит 
ољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p> 
S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с д 
свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је 
 тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су ба 
мала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја 
 причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је ева 
љана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" />  
чно схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности  
, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се  
анства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, 
и мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје рук 
 нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир мо 
матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поје 
ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет ни 
 све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе н 
 рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Дар 
S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је  
и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрин 
ску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје к 
ти, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу  
да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на ч 
а — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрт 
а за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овда 
е било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче не 
ачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад 
d>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не мо 
едино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се  
ељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитиј 
 ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p> 
ва, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, у 
лаве...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и пос 
 сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, 
p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и 
и и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapte 
 Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село сли 
о и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} С 
а љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.< 
ма добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпи 
мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, шт 
 је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више 
ак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве ми 
е давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се в 
ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не позна 
га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није 
она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја  
мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чи 
 Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала 
{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није 
 у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао  
боље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да вер 
о зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи  
а.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма ог 
е стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја д 
ражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који  
и надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде. 
ва према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани  
.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} В 
жу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је с 
 његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама  
дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, 
аринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положа 
тељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно г 
длост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, 
ти; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакша 
S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, д 
нка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино 
рстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора  
ах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете  
опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ река 
 управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може 
ад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако н 
 разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не засл 
 би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш 
 мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се  
 непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по м 
 крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и ње 
p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За  
 оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета 
 њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати гру 
знању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нис 
ћ...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша,  
ако је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, ш 
; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поно 
 и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p 
и никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушко 
лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче,  
ије, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, ка 
а:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и  
то тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много  
ност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи сл 
 али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, гос 
 прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но 
е биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{ 
то, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осе 
е и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врл 
 си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Он 
им?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не 
и у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до чет 
кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој 
 ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче,  
ик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљ 
симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{ 
 ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се 
ата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рад 
 у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљ 
 јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некад 
а, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш 
— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па бу 
штвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем с 
— беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гос 
авиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку жен 
 позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет  
а је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно гов 
не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пи 
баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чу 
 као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, 
...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснам 
, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје дру 
н вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати,  
 као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и р 
и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту м 
ла сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— О 
аре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да и 
азиваш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „пр 
 — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако 
браз к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не в 
 лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у с 
 поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнуди 
шта не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешк 
ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> ве 
убави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељиц 
лабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада  
с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што  
 су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико ч 
 који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{ 
 умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и о 
доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуб 
ала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па ш 
ини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, ш 
е био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Дарин 
 Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — 
 улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољ 
и, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удал 
икога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одлич 
 који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а н 
рофесорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече 
 мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада  
ох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за ти 
истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме ни 
су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} 
е, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога 
то за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак  
и њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још  
ла на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и  
 се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И 
превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата  
 орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лиц 
, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват 
ет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним пог 
це му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, 
осле неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав  
 певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњен 
аг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> 
угу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, 
ило па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S}  
теља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и 
ћи ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскињ 
ма лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то  
овор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и св 
рода, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета тро 
ш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше ме 
.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је м 
ога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може уве 
вао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, 
 твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господ 
, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, п 
розору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше с 
 пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се 
а браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се  
и јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, п 
</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња б 
вога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{ 
а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љу 
фовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је ис 
а пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли д 
теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у ду 
га мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кад 
реко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Нен 
p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико  
о је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањали 
</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла 
иход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</ 
читељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда 
 понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је б 
сници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да бу 
ом је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу  
то заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути. 
?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и оби 
би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— 
S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мисл 
и свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И  
мученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи то 
Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинам 
и нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, 
ију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али  
ац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људ 
/p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p 
— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се  
о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, 
међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући м 
 ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама  
ла она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, 
 пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба д 
да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са у 
их могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче с 
гом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за  
 није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа  
 и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратк 
арод, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао наста 
е, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} 
ије не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то в 
ната на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српски 
вом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при то 
ски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већин 
на удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлу 
створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам 
 друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> < 
љина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости  
!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добр 
 је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, ка 
воју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма  
сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка бе 
е учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле приј 
не, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једним 
ћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} 
 смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које позна 
 бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголаст 
аквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} 
жих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално 
познао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p> 
брадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не 
ено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погл 
граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије 
све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: 
ица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, р 
, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада  
таријег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гим 
већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к 
шли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Да 
 благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — го 
шао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p 
клети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види  
интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити  
здајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист 
ица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света 
е у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је ј 
оправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</ 
 раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала  
сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула об 
ринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз 
а загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у 
то сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, б 
S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељ 
S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{ 
била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени св 
а ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше 
ојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погл 
на девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговор 
његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратк 
е лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица 
о је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права п 
ака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка 
глед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрест 
е много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме  
и заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ак 
в није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера сам 
ом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и с 
диш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе с 
сли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле д 
„Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки 
p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретош 
>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост 
ајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S}  
 љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали своји 
е беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.< 
руге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окр 
и из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, ка 
ити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико н 
/p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, 
с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но слу 
ише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно про 
 да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем  
 њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и  
ао у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било к 
ица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога ј 
 ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је 
, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи сну 
тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али  
 оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p>  
бав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу т 
 из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било неср 
зивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар 
> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; а 
је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>—  
новату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детет 
него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу  
, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, д 
реност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим 
е. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</ 
е хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек за 
 веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нис 
S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису прим 
иромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у м 
некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада  
ла у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, как 
 <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.< 
отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажн 
о је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена зас 
ому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина...  
те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком м 
 а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином?  
у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову уч 
цу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимни 
 вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> < 
у употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска н 
же и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек уд 
ро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, 
 размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити пре 
у мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек 
} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног 
— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свен 
 осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, ми 
ха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед 
актера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љ 
ар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{ 
.{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори 
{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта ма 
ко је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком 
импатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, би 
Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек с 
, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика 
 то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Д 
 према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</ 
с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неуг 
 лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене 
и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек нау 
лачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село 
преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} 
као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код  
 за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гро 
м уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шт 
те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада б 
ли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се 
е уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал ч 
а завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздира 
зиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“ 
соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да на 
ству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она —  
мо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим  
S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— З 
о не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, исти 
е, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отреси 
рофесори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучил 
и; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</ 
можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада,  
ремишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и м 
та младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор,  
ко утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, свак 
тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу,  
убав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена 
бро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући  
иђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да иде 
из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју пош 
ући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитељ 
војих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p>  
! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што с 
уке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— 
о ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а  
ићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећ 
 срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А св 
е допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз м 
о, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и изда 
о тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај  
им</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искрено 
оворна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већм 
 удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Ш 
а беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао  
ликана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Об 
 у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим 
на вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, може 
} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, св 
љењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва  
стан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S}  
м уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне разву 
лост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну. 
</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленш 
p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам  
тићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — ша 
и у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре н 
еном сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да  
о стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ 
пође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим 
собито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пр 
 мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да 
едова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једно 
м где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S}  
осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по  
ј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је  
е воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ ј 
е није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито дев 
а, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пр 
а јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала.. 
а срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута 
глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи,  
 девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале 
 своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, а 
 може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је н 
ригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и  
 подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљ 
} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу з 
— рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се т 
рофесори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се д 
ш је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни  
еле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив по 
ине се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“  
вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи 
 На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, 
више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре 
ћ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречени 
.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последиц 
а мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнак 
, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је 
ету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, разм 
нуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му  
о ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најм 
 давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом с 
ом.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом 
ађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или 
ди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често в 
 преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била заг 
ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажем 
 ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори 
што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се 
 кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Дари 
 већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; та 
азори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она по 
ћете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, пром 
један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S}  
шчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање  
> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су м 
 тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од  
е заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у  
ује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на б 
и.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>—  
ље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S 
с је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да ожи 
па; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас  
ајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаш 
.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако 
ородичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта т 
} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би  
еш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да  
што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за в 
ице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако по 
 која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и 
к види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је  
и хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни  
е сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S 
ршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго с 
вој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врс 
само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне  
е на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једн 
 очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет  
 је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
е ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце  
 је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој 
 кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду слож 
а им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поб 
 те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За шт 
ему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p> 
едали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љуба 
 преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих друг 
 укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен полож 
 онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз как 
Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрт 
дгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријат 
ад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на ки 
осну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље  
нутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кро 
p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ зас 
етињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије св 
, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и д 
ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се  
it="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које 
 обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече 
доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да прости 
о не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одр 
 није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаш 
е она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му б 
инку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпош 
скиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе нек 
стали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празни 
 много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} 
орена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било,  
нија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, кој 
а више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но 
 Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на см 
мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљ 
учили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо с 
 писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у сво 
ије у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина има 
одије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојк 
сиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Дв 
....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног да 
је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на 
ла, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече о 
ад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настав 
кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хај 
 ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица поч 
 а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је  
="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања до 
, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас  
> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране с 
анитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он 
!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш,  
наш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шт 
м очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обич 
вог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о 
погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>—  
атан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ло 
бе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не м 
шла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> 
адавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од до 
тиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И а 
га већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као уч 
чила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити т 
ој љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{ 
 него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија. 
ије од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xm 
ога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела  
ве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>П 
еко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о  
мо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати  
баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, 
 у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, 
вством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузава 
ост у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но у 
а су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња суј 
сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај 
о питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хва 
; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела,  
ne unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељск 
овољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би  
} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело 
девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могл 
о, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том 
 новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> < 
, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S 
p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи 
е ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком с 
ење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала 
лио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила,  
 узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрх 
 по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови прија 
кла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскињ 
ове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће ч 
је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и 
 воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није  
је постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се раст 
ча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај 
нак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђер 
 вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Остани 
 иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће  
, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитос 
а,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више  
p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ов 
екиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговара 
воју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити п 
кушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога 
и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и з 
на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао 
и и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како 
{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими њ 
јана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према  
онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она,  
у испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Та 
 он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу,  
имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до 
ћа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом на 
ите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени 
 то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми  
а, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љуба 
а се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. < 
ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p> 
 непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може п 
а су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако ј 
е; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} 
ћи: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већин 
ач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син 
 се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или ми 
ла у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада  
и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и н 
тиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А о 
 „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форинат 
о је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type= 
оштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих д 
школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада 
вљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећ 
Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је мн 
} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавс 
јим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива 
молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој  
есте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете мож 
 такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Збо 
в одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узр 
тишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од м 
ћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“  
ла код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла 
нка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је там 
.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остал 
су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и 
ју своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност прем 
 узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сује 
пет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „ 
<p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p 
гледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не п 
и онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, н 
> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гл 
јој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из који 
 од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје. 
 и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, 
аринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те 
сетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и 
ву реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што и 
нији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи  
нула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Б 
.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца 
ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! 
 рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успел 
бом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S 
и углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад  
p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио 
{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, 
а, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је 
, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је 
ико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је т 
ољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; сам 
бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; ј 
ђи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Госпо 
а вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја 
.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћи 
и и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је 
 и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Паз 
; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет  
м вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледа 
удите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се 
и својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био удар 
 неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, мага 
узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати не 
хнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Дарин 
ако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и шт 
доџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада  
Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како 
/p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
раведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање 
ету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усам 
 па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме 
а дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љуб 
ао очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво ма 
подара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене 
 то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која  
авље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зач 
ој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S 
етири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављ 
ек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> 
а.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Рец 
ат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше  
о ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по наш 
 у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — 
сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, 
олико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а те 
е; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови ос 
лих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре 
у свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место д 
, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо мој 
читељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тог 
 кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом 
се, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај 
емо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна н 
а осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто  
 велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје  
 то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка  
ироде ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало,  
тина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно бех 
сејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад  
ара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већи 
 таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због  
 у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нуж 
других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{ 
ећина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се муш 
 очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и о 
ста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посл 
ола, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па г 
ла је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је о 
ајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљк 
а дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и 
 карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> 
ом важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме  
новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не 
е може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да 
ш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лиц 
вној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице просл 
ој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољу 
ла.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша  
 не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски 
и странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и  
<p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— 
м рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За 
од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допушт 
на диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против 
ирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Оту 
она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако 
је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш?  
 отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, н 
воје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} 
а опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клиц 
енесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун  
о, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне,  
 бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комуниз 
воју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Дру 
 <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У 
ао да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испуни 
квих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа приро 
чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам д 
 почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да с 
баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо  
ли су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неко 
како да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— П 
о сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} 
етела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се ст 
единац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече му 
>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради с 
допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје жив 
.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Б 
би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} З 
нула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао  
војте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне п 
ли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па о 
а га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави!  
.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{ 
S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој ота 
 госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам  
.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију свој 
е сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је са 
S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не  
S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је пр 
 добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} 
, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није има 
ако Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{ 
је".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>—  
и и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитељ 
ли двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“?  
ако је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се поме 
Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да пол 
као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која ос 
p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:< 
како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, до 
м једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — пита 
ра извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекл 
есет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше  
„нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па  
Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у  
p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Г 
сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</ 
ца.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</ 
жица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} 
 никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопит 
равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као ва 
арони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природ 
/p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја,  
нка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад 
то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S 
его нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин- 
и.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиром 
оста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у 
ослушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Дар 
но и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми 
ећ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су 
ад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је 
ас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено р 
 <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било до 
и ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег 
не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, ка 
<p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обичн 
бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, приро 
дек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је 
е ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се 
авала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу 
њачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и п 
тету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућа 
евши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза 
ла је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу 
, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам 
вој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравн 
ој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме 
овања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, в 
n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани 
 је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На ј 
 Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај бе 
аво поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пут 
ни и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, 
одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> 
 будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од 
S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али  
спослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на 
оф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Т 
цима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде прав 
доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сир 
ли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати 
зволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица 
мамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; с 
ездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружиц 
је као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те  
ује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрен 
 се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и  
тину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и ус 
аво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јо 
да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују и 
ше обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо  
 оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb  
ову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу 
ије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа 
ко скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и а 
о?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би 
авци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе у 
 Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, 
указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће  
итци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин н 
тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, 
ле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше н 
 је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи 
кла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола 
> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти,  
а</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том 
склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и ва 
чиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у 
 зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме дела 
ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на усна 
о тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за ц 
е на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и  
 управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим  
осе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па с 
 рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Доче 
ривши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви нат 
а кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p 
ику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се 
 мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане нај 
их је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</ 
ду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођ 
м назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природ 
 реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Му 
о ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онд 
ече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им ј 
 уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то ј 
дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији 
у не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, 
 вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши н 
шега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, 
мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледа 
ошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место сво 
мена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Х 
ориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне вр 
ако пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се  
} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико годи 
не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> 
ила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љуб 
да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошло 
чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у 
упца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi 
нскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не ч 
а да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла  
Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi> 
 је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитва 
те, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, 
„лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно мол 
рова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову 
јином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег упл 
е госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „мл 
рок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе бе 
мо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када ј 
о је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од т 
личних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита 
допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти о 
цијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, 
 текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштен 
плакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла  
 је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али 
окле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, осла 
екада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сад 
илетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела док 
тан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни кр 
ос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави мест 
љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо арист 
 младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ на 
грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао,  
S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, ш 
жност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква же 
а њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је јо 
 ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду 
рве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSection" />  
едити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за 
их осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног с 
огледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то  
 вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо 
 да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и 
..{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им  
ма.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љ 
 Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда,  
/p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумр 
о изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели о 
енили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би 
дне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то р 
лабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди  
ужити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да 
ење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском о 
е почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на 
а незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не 
у, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне ре 
ондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој  
, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживају 
а учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S}  
>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ож 
.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?! 
ављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се чес 
S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — пр 
а познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идеја 
S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, 
правдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљен 
 довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ м 
њу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује. 
 обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се  
, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан мла 
згри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је 
p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p>  
 питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу,  
господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од св 
било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S 
 их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића 
 као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морал 
ш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам 
де је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али поч 
преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми бо 
аћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па д 
е учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, т 
 а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом прилико 
сно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, н 
војим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које у 
на диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је д 
вори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био 
, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако са 
, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала  
 да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за  
орено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана наји 
чије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стек 
ш, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, 
е бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који 
да-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа ост 
м.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лу 
нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога 
њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши на 
 послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој 
утини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „ниј 
а странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао  
а, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца  
тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље м 
и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих  
 према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и  
>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Дар 
и, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, д 
које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дуж 
нија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и ка 
{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрет 
ћа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газд 
ица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштед 
Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љуба 
знању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ св 
 дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господ 
и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да 
месте.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... прим 
свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и р 
кну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да  
ице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозба 
а питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом  
 <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p 
 се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво д 
е а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу г 
о синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали р 
атанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се о 
Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којеш 
о јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудн 
се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне,  
је, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — П 
 улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</ 
га секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотим 
деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те 
ћ.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Ста 
ао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Т 
ава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали,  
а свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног пох 
ко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или  
женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увр 
да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу  
ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и сав 
 се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има сво 
ајпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидо 
тклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња  
 да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који па 
 свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пођ 
их сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је бу 
 Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога б 
о незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуц 
а мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наив 
оћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада 
то мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље 
није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Па 
 стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине прем 
кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори с 
бно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њег 
 пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла в 
ће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и 
и, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга,  
љашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то  
јајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту прев 
м нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и 
 не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто корис 
Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али н 
 се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту о 
ца је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и око 
чају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У 
, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умири 
 до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем:  
а падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцр 
уку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не  
ека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога п 
чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђив 
ује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново 
дати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће т 
оштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетк 
а укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне 
же ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питањ 
, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу ст 
патије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кућ 
 но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније вид 
итељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми  
сто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много зад 
, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што 
аштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је п 
свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као  
ко ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашно 
уга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, а 
едујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити  
м дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту  
атих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разум 
>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не вид 
а <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме 
 не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> 
 Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и 
е да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им  
, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави 
роде своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли ја 
да опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква учен 
вечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да н 
њених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неки 
, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То  
ити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по 
ита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки гро 
бове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније,  
прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе,  
авде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радит 
ога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у том 
ка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игра 
а рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње н 
е све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, д 
акојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: —  
говци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет 
ледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> 
а, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загон 
сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта  
, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно 
у је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да 
, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више 
душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— 
о признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако  
 то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народ 
а што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо  
љаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му  
 његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p 
некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да 
; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шу 
етила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још 
е, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А  
ветом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо  
ју се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Пр 
насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити 
ада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање 
е брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се  
е за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Л 
дом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S}  
 се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у  
иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, д 
х, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а н 
још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови. 
се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— П 
читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, х 
е Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, д 
ности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је 
Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи с 
p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у  
чи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јо 
} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја каж 
разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на р 
ашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али  
 да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило  
требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас в 
гара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето 
 друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнако 
јам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се,  
онашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> < 
воме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удес 
, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:< 
је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па 
нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S}  
азала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и вез 
 женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто в 
о.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад  
е ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, 
</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно  
 у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју 
погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама  
воје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, све 
иљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се так 
 ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> < 
шавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила,  
временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог чо 
да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они до 
, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих м 
{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S 
 цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога уј 
даде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Види 
гарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем 
жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не  
зведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!< 
иљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћ 
леле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, леп 
предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила 
епо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Пра 
екло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} По 
шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то  
валила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пут 
 а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n 
 сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека 
: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог бра 
 погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазле 
аву, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада узд 
чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је ме 
 Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао т 
не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја 
га надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не  
одар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповеда 
иста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго  
етко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{ 
шнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим с 
ро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне 
од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крив 
p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по баб 
 тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује пра 
.{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака св 
зора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљ 
њу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о том 
воје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми 
ио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чи 
его ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде о 
, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и бог 
учном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање о 
не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chap 
, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што в 
оја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних о 
н не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња. 
 олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад ј 
есте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и с 
ом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а  
 бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из увере 
ма, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро ж 
 с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ре 
иљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним  
се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савест 
S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да ви 
екао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде. 
илици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Д 
ица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз 
.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко 
новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је и 
ринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слаби 
матрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђ 
а, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога 
 је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због то 
, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породи 
ке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...! 
е није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, прим 
ја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет б 
ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка о 
 своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше дв 
ћате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете 
ш овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружи 
ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли дру 
ва, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или с 
сати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним о 
, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код ње 
у, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Не 
аквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српск 
ту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрин 
оју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не 
ају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка ра 
аљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије 
 њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити. 
чне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после 
те да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу 
езадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најм 
 и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, 
и.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После ве 
 А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се 
рилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је п 
азоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобо 
отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви  
ба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш у 
вој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш  
иш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уз 
решном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она 
з времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и 
 које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шва 
о сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — п 
ти по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се 
ице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном раз 
а да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p 
свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да  
а друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у 
д по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао ј 
ме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се за 
о је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С т 
о је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало 
ло ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина 
се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да до 
з очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити прија 
е знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљив 
бица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а к 
 јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се  
сала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Х 
p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и 
све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више бр 
а тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је  
ељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после мора 
а њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако! 
је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше до 
еп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да  
а, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, не 
га, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</ 
арате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А зн 
р Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим 
ник има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине гро 
е за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен 
ни била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељ 
ењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се т 
кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, д 
плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене  
љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистији 
је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога го 
 Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Др 
 и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, 
S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погл 
— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? с 
зоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одго 
и је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно  
е то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њ 
 а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> 
е чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</ 
 шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— 
је могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml 
ајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове  
пствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођиц 
 да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше зн 
еожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, д 
је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— 
а ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши ро 
носе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада  
, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, души 
е тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био вер 
зненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцен 
ломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз  
 да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокр 
 да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда су 
шити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, к 
вао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „К 
ом под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“  
ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је сил 
 <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и с 
— зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели,  
/p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— 
а изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туг 
з собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка 
, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Т 
це!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам  
је за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву.  
не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огро 
тео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и 
разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз 
</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше г 
е!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наста 
а, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учи 
тији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>В 
зазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду. 
 својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз  
} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се на 
го се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера ње 
арац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Дари 
ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он  
ања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је 
 си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека 
, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним к 
а њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахн 
{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p> 
атеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, 
ање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, 
 Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој каза 
екли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједн 
году, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне 
тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар с 
ну: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако  
е истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и оче 
ако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово дво 
еног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе 
112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а оп 
аљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> 
а боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Је 
хватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се у 
трого сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој  
а све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занем 
 од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} С 
шна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, 
и према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује мла 
след тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уз 
че Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим 
аква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мир 
 жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао,  
ме руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> 
жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, 
ца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.< 
игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по нек 
и опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како  
кчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељи 
Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи но 
ој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то с 
ла си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> < 
ка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач  
аравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано  
> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> 
 имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој вар 
ао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене,  
ри растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њ 
 само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, 
ња, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта ви 
ш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учите 
{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се 
нску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већ 
уга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има пр 
имер и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик  
и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била де 
ржим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца 
ве ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је ск 
 омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, 
 смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине н 
превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој п 
абу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна д 
 ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема жен 
 чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о ч 
еше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" />  
е нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми  
 сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би би 
 разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али  
 у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозн 
ему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пр 
ше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са сви 
— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у  
> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момч 
шки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, гд 
ву лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен  
 Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени д 
 зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се в 
ом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један д 
 као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> < 
ити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да с 
 привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко и 
 новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи 
укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумен 
сподине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем 
 Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он 
да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, 
ама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пут 
ама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво т 
погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за н 
руштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она 
гови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она  
остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање 
 неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по с 
ње“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуца 
в допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле 
крено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Ан 
> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше гро 
као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед ј 
ност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није ус 
ња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледа 
оје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и  
а, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости —  
морног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој  
о и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута,  
ао погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добиј 
ице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не 
глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штет 
крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може ка 
нагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од 
 њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита са 
дмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко  
 и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпо 
, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Д 
 нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору  
инка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Ал 
ачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за 
до аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назор 
оју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у 
ва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ћ 
енутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се те 
за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па с 
све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Ал 
="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, 
 срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе с 
апиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} 
> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>З 
<pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је  
 писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гле 
 коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p 
ак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчи 
ка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти 
 ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S}  
 осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али  
мети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота дев 
 више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и та 
у.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњ 
или се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотл 
и се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али пон 
сом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право 
њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж  
тежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, к 
лањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се св 
може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће  
а, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка п 
p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xm 
<p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не 
и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" / 
 женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би призна 
Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати 
 сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па 
ј учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрм 
љена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није вер 
 <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, в 
ило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам  
знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покрив 
рити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> < 
пку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о др 
в тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је  
омунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{ 
>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од ч 
.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом р 
заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих др 
роду — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим  
 не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам 
hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреб 
!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{ 
лужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас раз 
 <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како  
/p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у ли 
 Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у с 
да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за  
ице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не б 
сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богат 
/p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p 
S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних р 
<p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p 
и и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју р 
аљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно д 
и одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који вр 
огледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Ње 
а, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да врем 
епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адво 
, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мен 
дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја 
 настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање к 
ри!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушев 
то са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века в 
 мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се изв 
 је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаш 
нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p> 
не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S}  
а Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули  
 тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и с 
којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се до 
в, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и  
, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па ј 
е, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни 
 које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до ид 
ењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој ме 
ог и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна каракте 
 види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки?  
.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>О 
етнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином пош 
ама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности  
е врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је жен 
а росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрет 
нувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време ви 
аучи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па 
.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>—  
ство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и 
, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и ху 
ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>—  
ете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, 
чи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — 
ругим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Да 
 троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи с 
а оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле  
ишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S}  
 многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправд 
 жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњ 
p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој с 
ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, 
е помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка и 
ро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се  
ност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> < 
ла се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне ми 
..</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весе 
, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда от 
н пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ 
>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били  
е опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметн 
ге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспеш 
 то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси 
времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="sub 
 отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав в 
го више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовање 
којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати масни 
 и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо 
{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранка 
 сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате 
, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} П 
у — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мај 
де и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S}  
 очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да  
добравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити срет 
ринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења 
лас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те 
>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако д 
</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то 
ица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отмен 
р може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да ј 
а се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — го 
ецу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се 
 на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо 
ке године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправд 
них синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама? 
у, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p 
p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично  
га одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато  
а папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Д 
драсуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути гл 
</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте  
т година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све ј 
ала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала г 
ав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринк 
сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озби 
, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће  
 се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досад 
еда, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже 
е она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није 
рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта. 
 ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је 
одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела,  
 ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А п 
ла, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре раз 
ћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћу 
 да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жал 
ткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави 
 па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p 
м.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је 
<p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: 
цама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женско 
{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не позна 
њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу зас 
ући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер  
зика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Да 
хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сес 
а друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све з 
ен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећал 
 имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{ 
одно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисл 
<p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је сам 
љички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзи 
ене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене 
ом голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и 
ени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице пог 
сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна  
ла, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није 
род, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Ра 
 погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца од 
дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и ш 
ледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Да 
ихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже 
ило би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у мол 
ти, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити л 
{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем 
 је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф 
дога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гр 
 уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба пр 
е, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори ш 
ринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и стари 
 па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p>  
</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњен 
цену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге  
инка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} 
аш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било  
 рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту  
тре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p 
провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да с 
 као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се 
оспођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако,  
ласта стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже  
о оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извеш 
 девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још ч 
тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, ба 
недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би т 
ле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту 
рца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње бил 
 да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала 
, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху  
на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили јо 
ш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне 
угледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „ 
и.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, 
<p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извин 
ема вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, м 
ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унес 
p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам  
а сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није он 
уре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринк 
синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио мн 
 о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још 
ановништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као ш 
гова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter"  
де све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш 
боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, 
врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота пр 
и умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женск 
Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S}  
ар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и ос 
ико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само  
и оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да пок 
мам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам  
у јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске 
ање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њен 
гледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу поглед 
е нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога  
ети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум  
решник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је 
све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у А 
ади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у м 
{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незн 
! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би 
ајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо 
ог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То  
> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папи 
јтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!.. 
абавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сир 
аљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, профес 
ш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Дар 
ад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} 
/p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије 
ћ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака 
може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам  
 но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће  
ла.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошил 
, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не во 
л поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а  
пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате 
 гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господа 
{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер госпо 
> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заист 
 тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљава 
S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја  
оспођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу 
.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас уч 
Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Јед 
биљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити;  
да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене з 
јим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по све 
родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринк 
 <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; с 
 то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакој 
ећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се  
!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је неви 
ист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и врати 
 који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p 
ли то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она ј 
д лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу повр 
риш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</ 
 каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} 
 јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже  
е или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она бил 
е уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без накл 
ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на м 
ретпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ст 
ирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљ 
имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од 
е на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне. 
енско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Дарин 
с госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин 
ји допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се 
S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="cha 
на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је т 
 Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Д 
тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, госпо 
, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало 
женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице 
е воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. 
ам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гос 
евачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. 
а ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка,  
ле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Ва 
 је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође 
 меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена 
је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећ 
ита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, ба 
 задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“< 
атере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе конте 
у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако  
великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчи 
ји је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом  
аринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и уп 
S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} Т 
веда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ ч 
{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нем 
/p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па оп 
 питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити ш 
мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ с 
ина опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је 
љом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „к 
ако се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га ра 
уштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула,  
узму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где  
ријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о  
ти.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жен 
вилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку  
 <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, ал 
ла са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, 
 но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо 
по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако 
омаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да  
е постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви 
 „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала с 
е можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себ 
: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога 
шно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице  
анке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљен 
ек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који ни 
ати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi 
ј се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали П 
том и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде б 
а слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак св 
 крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупн 
ељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је з 
убазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома 
 сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по св 
ћам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и она 
нем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чис 
ге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играч 
ла, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да пр 
о, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома ос 
, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после 
 за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као  
 други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „П 
остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватре 
 а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: мла 
е потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онак 
/p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да муч 
, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и 
} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не д 
ородицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри 
 мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би верова 
па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и  
Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у  
} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђе 
у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињств 
аше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја  
 и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је при 
 чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S}  
чан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на 
сору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њен 
{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и 
ципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну  
га сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{ 
</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> < 
ла, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и с 
истичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше д 
 ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p>  
 господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви зна 
<p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</ 
S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек п 
ворити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> госп 
екрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала 
е огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам 
етку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца с 
} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им 
 некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но  
ешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали 
јем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ  
и.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како д 
и је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се ни 
да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима 
а помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за та 
 не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар 
 плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како ј 
на је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на с 
 што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе би 
 их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отиш 
иле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти  
 лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</ 
естре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у с 
ри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала  
погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што ва 
то нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, доз 
одине, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то 
ијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но д 
 крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља не 
за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњ 
— рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела ж 
>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све 
млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се  
 на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и неср 
 било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини  
ка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина 
ише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрх 
 Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више 
ојаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руко 
е пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче 
нку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, ал 
страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! 
сле неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Ш 
д је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за  
сти?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али 
XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганос 
етпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Н 
њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах  
изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постар 
ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофиц 
ли, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „пр 
рак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да та 
евања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. 
 радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш 
 моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек ви 
ја жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где 
или су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ник 
о да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да т 
држати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сес 
 госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф на 
амоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепас 
.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која 
амо у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободниј 
легнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељс 
има.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан к 
виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па  
знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је 
као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишља 
/p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма промени 
 волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, 
трина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то и 
.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет 
оран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и 
оста.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненад 
еднако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S}  
— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла ј 
рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, уко 
! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ 
ако је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Бо 
<p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се ра 
иромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Стани 
оверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши с 
оме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замо 
{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и де 
ом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома прис 
у предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана изв 
атимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту б 
о много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаћ 
 своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила нази 
ени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p 
ише знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше ко 
ла је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја с 
част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и по 
и презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Вид 
 однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је оп 
ом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на  
им приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о  
ироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје 
то су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених  
као, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је  
ка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу  
але, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S}  
бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад го 
 која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиш 
д ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знај 
, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуг 
тати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви  
} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања 
а га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут 
х речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом 
еко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S}  
 нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је  
pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му к 
љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSectio 
проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи вре 
у уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово 
па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, науче 
ена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја те 
и не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увид 
из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учи 
.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или з 
</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родите 
е више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби 
и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и гос 
их и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших 
 рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могл 
 изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху с 
p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, ср 
/p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, 
етан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње  
дала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше вет 
е....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета дево 
првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је 
е да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаш 
аву целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчи 
ву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућа 
 помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 
ати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову  
м, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у прак 
лила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико в 
" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>. 
едан од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође д 
ити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разуве 
не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су 
е на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би сво 
ају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</ 
ознавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазе 
 знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута 
ему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао прем 
њовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако  
ала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући час 
 му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</ 
д најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од р 
 нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да  
рић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долази 
руга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би т 
маћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста 
тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је 
еобични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- 
е.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња д 
д били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} 
ози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици  
естро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Дарин 
т, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Ве 
ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, к 
p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта ј 
ице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и свед 
инка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестр 
а допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она 
иру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојн 
до то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бир 
} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине. 
пожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p> 
и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у  
се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но  
 можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Дари 
нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам,  
а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год х 
је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткаши 
ена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече 
едно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тре 
па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено зде 
 за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и с 
е Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S 
м неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не р 
сле, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом оку 
енад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетк 
симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста рет 
, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше р 
а њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту  
у то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова п 
ругима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да ид 
 отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растуж 
руге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с  
запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> < 
ти, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се млад 
ну, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој 
вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдосто 
о су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је д 
з да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли 
не из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише  
или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је ске 
кве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те  
а себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био на 
и.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поз 
вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје опр 
ас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главн 
 треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово д 
 су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је т 
аво.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је 
них себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољн 
опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити 
а, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после  
S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свеча 
 дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S 
бори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече у 
е нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њ 
е се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} 
едан исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кук 
тити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош к 
учај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Јед 
} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је с 
“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо ст 
што донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена 
ски“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу 
ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, д 
е — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклони 
ати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујак 
тка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, ду 
ђо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка. 
 сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p> 
мерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њо 
е био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте 
к вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застид 
е — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чин 
стински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуц 
 енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљ 
знанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да шт 
ову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „ 
мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражил 
ите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p> 
 у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је 
 и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења,  
ј рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S 
Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде 
подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису д 
ко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање 
, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз т 
е:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље наз 
мах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам вел 
, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</ 
ви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи г 
јим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— В 
р гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, ко 
дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> 
и мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче? 
ета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више 
зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{ 
је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газд 
 свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху од 
илости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви,  
{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га од 
 — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју ду 
је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке 
не слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим 
својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило ј 
 довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише 
 може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па е 
 им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружи 
p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутак 
ој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена,  
? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, 
шега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки п 
тписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> 
у је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без об 
 Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у т 
ме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби  
 стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очи 
те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не о 
рне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> 
аму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад ј 
 развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде,  
и чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах  
 Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p 
си сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним ули 
о и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији у 
 наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико  
 странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је б 
да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и ж 
трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сес 
, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је к 
 се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{ 
енад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После 
за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино ра 
ове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смеше 
гате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовал 
, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклон 
 мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> < 
 му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим 
не нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамот 
још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка 
ј отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат 
пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухв 
ше збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед  
{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а д 
едовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једно 
ца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му д 
допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Прокл 
ла, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за з 
ањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само 
ас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој 
— рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> сви 
.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија. 
Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината  
о рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, ње 
нка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетит 
 запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде та 
га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то сто 
 Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body>  
</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој верени 
е, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посм 
им да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{ 
читеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у 
ече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </ 
ељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} Д 
а рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — ми 
и се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit 
што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпо 
у са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина 
која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, оч 
 нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml 
гла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву свој 
раћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни цркв 
 да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p 
, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзира 
иљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви ро 
еко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све  
е господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо к 
тићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се г 
љамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уз 
ићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим б 
ог тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њо 
е дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p> 
е не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у 
не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка време 
постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њи 
е, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим теч 
а, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео 
 му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али 
да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви с 
ислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој  
удо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу  
а њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што та 
сматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У  
док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p> 
етак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа. 
 сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене 
 љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав  
полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш 
ње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; с 
 знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нит 
 — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш г 
 рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре 
и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш до 
ћете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи,  
азивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не  
а бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Ос 
 неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећ 
кати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разу 
аз да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да  
допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећа 
ити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа  
ла се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p 
ени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се 
осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње  
 се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка с 
 му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна про 
 истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све  
т.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена  
> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налаз 
 мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љуб 
о увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту б 
се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност пре 
е, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женски 
а“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед? 
није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Пра 
их каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења 
ом, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци  
 којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора 
к права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена 
 по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га ј 
ла одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хте 
е крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубил 
 и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави ра 
ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња кл 
иротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их ниј 
наника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души нала 
!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој  
ра, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је  
јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о  
ним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за  
о.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спр 
 нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранц 
воју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препаран 
ла је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да б 
бе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> < 
о тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж  
за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S}  
 љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на све 
S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку 
налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше 
оучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости  
онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина  
, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— Т 
зати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити,  
 на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, с 
жна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну 
 кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великан 
 животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S 
ире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извикани 
цело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У  
шности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гл 
.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав тру 
те то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њи 
зује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек он 
ицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; т 
у нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан? 
вољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад м 
 у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног пог 
гризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они 
ости, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељи 
о, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научил 
гова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он 
зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем ш 
, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S}  
првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша 
 или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душ 
{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он 
ста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да про 
не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честит 
.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је 
уташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њим 
Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се  
, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о ч 
браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} 
ећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> < 
им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не  
е накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S 
имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сирот 
p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш 
аш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као 
ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања 
тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S 
ди код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Нов 
е Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је иде 
из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слобо 
еспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито р 
напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена 
{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Не 
уну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се 
ећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад  
тених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратар 
и, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехн 
и је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, б 
к овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај  
и их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја 
 имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофир 
>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сач 
 Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да м 
о; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла 
алека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њо 
љско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је ј 
ад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама  
јом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, 
ну, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог 
варати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натака 
и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заје 
офесори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} 
ра свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>Т 
еше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и нест 
 што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне —  
 да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш!  
очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста  
} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграч 
 би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што  
ак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p>  
 да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, к 
 је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо 
рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> < 
 тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али шт 
ање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено мате 
м.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> 
ца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p>  
треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него  
 чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{ 
аје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учит 
ив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у  
о игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да иде 
ица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и у 
жда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да на 
ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} 
ављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак 
могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љуб 
шла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не б 
о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чува 
ка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом  
 би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме  
 би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој те 
е „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице  
олини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у свој 
обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужи 
ваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненад 
е казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} 
ла сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем  
скудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивал 
а деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута  
х веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учит 
ј плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се  
 укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говори 
их, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дн 
мо је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде  
“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Н 
е месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмит 
да!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њ 
е грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара 
де каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било 
 и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и 
али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је 
тву, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало 
тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо 
ољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи. 
вети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</ 
чајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су  
тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће ка 
м с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби  
ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? прим 
ћина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку сре 
од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симп 
х, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и науче 
ра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти  
фесора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, се 
 јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој с 
 <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринч 
од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички до 
а.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а  
ева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да ј 
ет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цв 
 материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити ве 
 учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је 
 стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окрет 
S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може к 
 пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка  
ба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета г 
ад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све виш 
и, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала 
ош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са  
ше, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе н 
 /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашно 
 изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те 
има гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.< 
езао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је  
чајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет им 
светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до  
могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учит 
а читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p 
 госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него 
на замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; нек 
ка и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— 
е по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она ј 
 крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко пл 
рео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога д 
то их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су по 
 сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи с 
ли да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, 
имале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју 
ојој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се 
а и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није  
е поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јест 
} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или  
 кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете с 
породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи у 
Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао 
ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на так 
шао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те  
део, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће доз 
ој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде по 
S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећ 
там, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши ј 
 она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорск 
ок удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док  
 сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{ 
} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и  
обито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не 
ој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отво 
па уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо 
оше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: ч 
 свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Је 
итељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа,  
 кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже се 
војих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као ост 
рих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, и 
ли, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div 
ци, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И  
а оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бир 
е после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S 
на. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок. 
ужицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама раз 
утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно ви 
ме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се ј 
 толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због доб 
д живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се нећ 
чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти до 
ко ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па  
сам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, ст 
су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју ду 
 које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила нек 
ног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртај 
ађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их 
иметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмех 
кту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему  
p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели свој 
оре, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S 
Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, 
 Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад  
>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те  
зни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад с 
 неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да нећ 
 друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S 
.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p 
рији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задов 
се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагањ 
} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним оч 
оваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} П 
лу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будн 
а, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; 
очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S}  
рет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Пого 
а ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили 
интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучав 
кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом 
 би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказа 
и опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш  
морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом 
сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише с 
ако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћ 
 Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је  
ица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи;  
д би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нек 
па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да 
 одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, та 
<p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“< 
едним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са  
ротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се тр 
 па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није 
колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p>  
{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипен 
 са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти< 
веле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и  
лила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле 
да никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни 
 исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претеран 
 Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка 
а и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба д 
ти, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри 
да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је 
 улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека ма 
ишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сад 
и осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има  
 ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p> 
и, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а он 
 Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах с 
ње је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве донос 
ки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; је 
</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она 
</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p 
 другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне о 
с а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најма 
 плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна 
ије живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар 
јвећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула 
нскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То 
 нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и в 
товање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право вел 
озива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, ка 
м, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су у 
самљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који 
 тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде н 
дна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које п 
 досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, 
 ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не зна 
S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} О 
 лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било и 
девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла св 
ати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради д 
ати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је  
цу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увреди 
мени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мисли 
цу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} 
е мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје  
у.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито  
ено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у прав 
Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враго 
S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озб 
р у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема ти 
дости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> 
али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег нази 
 и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека 
и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похв 
удила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је в 
, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се 
оље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка  
 Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима ј 
ље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> 
раво одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје тит 
мо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} П 
 Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнск 
} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се  
бројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог  
стојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</ 
дио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му 
офесорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак ни 
престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који вета 
{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомит 
S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говор 
то се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вред 
 јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празн 
рофесорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега за 
} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — руг 
ући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и о 
 једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави  
 рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варат 
, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па 
пне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте ло 
товати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човек 
ко је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумња 
ничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и об 
 непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није н 
реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} За 
ено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно  
а.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек посл 
!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n= 
} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p 
челну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се  
рошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвени 
а тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш ј 
 човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно с 
 А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам  
јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као чов 
 она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису 
Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се н 
исари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици 
о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађ 
, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{ 
то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је  
ке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мис 
 На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо!  
ње на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} З 
обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли 
седник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга дру 
којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећ 
а је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџ 
орала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољн 
ечено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког по 
а срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није б 
тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуб 
тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у  
ту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка стано 
дила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила,  
инка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог ил 
ству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико 
ак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с друг 
тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њези 
нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек 
 је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је та 
 она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то на 
дро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада би 
амога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При р 
ала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га преп 
 их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њо 
и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> < 
м пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а 
ко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да 
<p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у у 
сто бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према ње 
еба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом 
госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима се 
код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме по 
ше посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди 
екоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече  
а ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме зад 
идиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив,  
 реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву 
е сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти  
љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, ме 
се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне 
а другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро з 
ре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познај 
ма вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су  
е ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу,  
мо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само  
 нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. —  
 да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га ј 
ера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — ден 
ма, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Дар 
ц.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још  
 код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у  
ље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просија 
Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуве 
о, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, 
ош више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек најви 
Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана би 
стао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S}  
ињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као  
за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољ 
 је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој 
} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> 
врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна гори 
{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне 
е у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} П 
е тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и 
ајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Ду 
 вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала ва 
p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p 
дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја ва 
тељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поузда 
сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда паро 
пођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb  
 Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих вино 
ш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису маш 
на женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече 
ила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела 
и.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хт 
: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда б 
 Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла  
олећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само гриск 
гледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујн 
подар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на да 
шно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и бо 
виђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је 
ри кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће  
упи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Млад 
 и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но  
представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и 
S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је  
{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран  
 почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам 
, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Дарин 
насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опе 
 троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијс 
 сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па ј 
јала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз от 
ладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо  
 — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што  
Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је г 
 трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка з 
 Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онак 
а, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не 
ажим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не  
p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојк 
p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, при 
осито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div 
ом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, н 
љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само в 
је задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је  
е.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и ме 
м: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, п 
ада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше т 
што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова д 
коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће ис 
лећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца. 
је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена н 
док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио в 
имети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам 
вивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био  
> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да 
 и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи 
; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збрати 
е нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев 
/p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим 
маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, 
м бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина  
реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је  
> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше ј 
ду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, ка 
ом, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада  
в и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p 
ога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија 
 n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски наго 
атезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива т 
вац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га  
је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирин 
ш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута б 
тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? 
 нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забр 
изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тер 
, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у 
оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противниц 
рок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S 
 Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши 
есетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање  
лила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> < 
и, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у ко 
бразовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досад 
 живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада ј 
 За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом б 
није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поз 
 Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — 
ећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али  
е ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како 
о удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што  
 да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, ч 
} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{ 
иња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроб 
а, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељиц 
 идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито жен 
е под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило 
 учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо 
ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћ 
ла нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други 
 се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p 
 <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао,  
за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ва 
ављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у 
то мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни  
 тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па 
ико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са 
гим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од св 
о, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, к 
 а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на  
а?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! 
 има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрош 
аринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" />  
тка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спрем 
ми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у с 
на надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје де 
ма уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекл 
едоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матер 
диле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ћ 
иљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити  
а ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље ис 
 <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да ус 
> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако не 
 <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и  
ринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти 
уђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је д 
.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси тре 
моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој ни 
Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губ 
 бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење 
 Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би 
сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је би 
ељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења 
нати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — т 
беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се 
 горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о ње 
удила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће пр 
 гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— 
м, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и 
 нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, јед 
 још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе 
дни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила 
свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не нал 
сом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши 
адије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је 
изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осм 
ју, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам св 
у куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Је 
и кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb 
адала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је би 
 <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у 
редмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор 
/p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — з 
ђе домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{ 
 морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна  
с — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више 
да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога 
оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима ред 
му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бит 
а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је в 
че он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узет 
но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за час 
ге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га 
 Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S}  
е, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене. 
 <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра 
м — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доц 
рдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и пр 
м настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви о 
и кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морал 
 чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге уне 
и рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ и 
ко примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Д 
е за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стр 
уку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, так 
— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паме 
као је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак  
а пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје 
ку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да 
ро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често к 
ом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанств 
/p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слик 
овор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш 
а и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде 
>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, 
>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у душ 
еци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјаш 
да кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p> 
оравите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>Пос 
говом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у 
према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљд 
ога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако  
х речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним  
>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако с 
о води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — р 
тара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватов 
еч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж  
ече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртв 
лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да м 
тком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, 
мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеу 
?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хо 
и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја т 
есрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој д 
чних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита!  
а“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{ 
о тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
јем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем  
то с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Г 
ила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш о 
жем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене 
 ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и 
ејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, заг 
е у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n=" 
 је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле  
а имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену  
ковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу 
воме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара,  
ла сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p 
ше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или  
на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се пр 
вала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у  
ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омр 
ладој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се  
p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шт 
м, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо стан 
 те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други с 
неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била с 
сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана  
то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајк 
S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под 
и сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „прос 
 ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљат 
 много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем  
ле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према ко 
} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је та 
 својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па  
о мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, ка 
сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем 
аринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, 
јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој  
ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само 
а то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам? 
о је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љуб 
гађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Оп 
подин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је у 
свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет 
е чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „и 
х га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан 
— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринк 
тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и в 
о су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља. 
 <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете с 
ко чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми љ 
 дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па 
да надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на ње 
ло; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим јо 
/p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не 
<p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Пр 
 како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не св 
 весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је 
у обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао 
жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од к 
} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје зав 
, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је п 
нка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Ј 
 вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је т 
 у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не засл 
чије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихо 
гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека н 
исмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф ј 
после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је  
то викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врл 
, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; бо 
а се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење  
една илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобр 
мем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе 
ши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац 
 ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце,  
е, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као  
не.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, 
де гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се  
ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{ 
на има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са с 
би живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очи 
онашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жељ 
> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већин 
е у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је ско 
ити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим 
} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Не 
асуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас 
сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S}  
а свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање б 
се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сес 
а је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: 
е обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је с 
њским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљи 
престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је пр 
 мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да  
 понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана 
це!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а т 
метњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А  
 Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из пра 
а!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да веру 
како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хте 
и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправ 
је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар 
обично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако 
зан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та ист 
бе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је нај 
 зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Да 
“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако 
онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голи 
ће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хо 
се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што 
p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да 
ну говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њези 
ина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу 
ојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{ 
узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи д 
 Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу н 
ицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говор 
ћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка 
пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвеснос 
о била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи пог 
р није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а 
 материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно  
актера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И нај 
, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} И 
би, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је теж 
ога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу 
ека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој  
, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада  
ј, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је  
драв и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину 
"127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед т 
нати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг  
а видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе приро 
{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погл 
ви младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</ 
ојим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, 
 Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{ 
>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења 
пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, т 
рени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од  
д ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси 
а сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на 
.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p> 
ста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и  
едај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки стра 
 опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави 
спело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила к 
и, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, те 
мерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је 
епео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, ве 
кнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S 
ти сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, реч 
то нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из дет 
ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац  
 право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у ц 
баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, шт 
 више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама,  
мљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ до 
грљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, 
мила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив. 
 одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то мл 
и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кор 
пали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом гос 
е доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију 
ене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би каза 
заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="ch 
е хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шт 
јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако  
та не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разг 
 био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{ 
 расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за  
и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико зас 
 нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој  
оје знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта ма 
 А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они с 
ило уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике;  
а изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од д 
ти речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета мо 
беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно 
рани дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p>  
на била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и 
змучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још у 
живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар раз 
и грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да 
ње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је  
>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S}  
 даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S}  
о за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настав 
чина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђ 
а врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли 
у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са  
богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска 
ринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и ос 
о обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> 
мети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>—  
 чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак 
у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о  
уд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш к 
ако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не 
е жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца уч 
је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари прија 
> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се час 
фесоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би  
и једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти тр 
— Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну  
осподар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S 
аринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са  
је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по к 
бе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смилова 
аже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћуте 
Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује,  
мостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверењ 
 мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разру 
 Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} П 
а.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; с 
 је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плач 
, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то 
стре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли 
ца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бит 
{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По о 
 нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не 
ле једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло свој 
ожда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.< 
у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих м 
 да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела ви 
.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{ 
лепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за ве 
мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их д 
себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од 
ака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима и 
рви пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дан 
.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у  
 часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене 
 кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — р 
ла, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три год 
ку девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој н 
 <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можд 
та.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Н 
ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики 
је су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је 
боравити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису  
, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледал 
иви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице 
тиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их 
ити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја забо 
и она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога завис 
инка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> < 
и јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато 
„случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као госп 
с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудњ 
да беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Р 
акала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавал 
сле рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наје 
есрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је 
је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А ум 
еру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво;  
— Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас  
о, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она 
нцуском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се мо 
> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— 
и, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођиц 
говор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? 
аслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају  
, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „доба 
тре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Обл 
колу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за  
епа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у сме 
еној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док са 
блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о 
али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај из 
ом су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, 
онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удат 
} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми свој 
е разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити;  
добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да с 
 овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељств 
Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина 
Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двој 
ила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На ус 
је сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и 
осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што  
лим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више  
 Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестр 
, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми мо 
рао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи  
ица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се п 
еку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго  
ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Та 
а.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. 
свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волет 
о нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Н 
д и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S 
вратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да 
свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него мно 
чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника  
еднако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он 
те, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо  
це, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити 
но воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кај 
ијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Са 
пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста љ 
 и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћ 
кав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али 
 кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ов 
м погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог 
<p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Дар 
иш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дот 
ла и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико  
ору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дре 
ити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буд 
рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као пу 
могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улиз 
ла:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} 
а по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; пла 
вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас вол 
ваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунств 
ам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љу 
 непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим ос 
ни из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професор 
вац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала са 
атукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу 
икне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љ 
е. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није 
 ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души свој 
да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше на 
будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене ти 
а и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не з 
фесорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала  
 је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девој 
} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су 
е то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писм 
н.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре 
и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта 
ајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење 
и у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чу 
то и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, 
ва дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је о 
 да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>,  
том племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да ок 
 грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво ва 
ојег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражи 
 се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те 
ветац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас в 
Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{ 
авља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега 
г поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпа 
 појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потич 
пођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{ 
И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме  
трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко  
женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало до 
Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико ниј 
.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком  
сле неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S}  
еша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко н 
 шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, д 
а крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и ва 
 лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко 
је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам ко 
p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Он 
уке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личи 
дам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја зн 
а хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене жен 
{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клу 
ала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми 
моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за  
ја мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш  
сам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— 
ше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча 
> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S}  
д видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива пр 
чкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко  
, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пи 
вом стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога 
тње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" / 
да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од т 
о.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу 
/p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити 
м мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотн 
не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле 
 дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико  
о било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толик 
тало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутак 
го да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрај 
еколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења с 
лости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостиво 
ла тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: 
ци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин 
ше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, п 
ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вам 
о!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар ч 
 ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> < 
 л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Он 
новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђ 
:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и 
е и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човеча 
ка познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хв 
ога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа 
та мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, 
ко вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је  
знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу 
е.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш прев 
во докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем 
аже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринк 
о:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заис 
 имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласк 
и ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет,  
а отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас к 
} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опе 
 немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опе 
те опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, ч 
, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је к 
од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p> 
одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео  
{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла 
и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју  
ња згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо! 
овршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми с 
зи — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — ре 
ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што д 
удно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? ос 
чешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Заш 
его седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недељ 
 Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда  
е ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од на 
иди, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје  
тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану з 
рудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> 
 који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго 
p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не м 
еш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су  
 то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два  
.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј 
имани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао 
има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се 
е узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекид 
>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек  
њи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи  
ачин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варат 
та расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и о 
и.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p> 
> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш  
знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши на 
 Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за ти 
аде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, шт 
сто као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета  
ради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> < 
о као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> < 
 А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни м 
као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти о 
ио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите с 
а сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, т 
а љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опе 
ревара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S 
>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче 
Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да  
се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би т 
м, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сус 
аучио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, ш 
љи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гле 
 молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не  
огледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки с 
 Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је проф 
ца пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Т 
 узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођиц 
 се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост 
вој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, ка 
ело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујак 
ле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лепти 
едлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила с 
огледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени 
у, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздах 
ар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала 
 ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива. 
ш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обо 
 мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> < 
о ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми 
лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би п 
 то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то  
/> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали 
пита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разу 
 има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе о 
уду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче 
 иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се м 
<p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам ни 
ше времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог 
осити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени  
ностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и по 
 друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, 
расла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутк 
!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло и 
Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p> 
ам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења,  
, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да м 
реваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу д 
ојединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да 
ш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о  
и удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, 
офе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших ре 
ас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> < 
о година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> < 
а ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не  
{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре ба 
то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам  
еба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал ка 
— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети 
изам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социј 
мајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо 
и ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи,  
сла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! нав 
!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од жив 
 Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за  
ем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег с 
 све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она  
 до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно јед 
љу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се св 
Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назире 
учила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Ил 
.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи  
ала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!< 
ње рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срц 
>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба 
ло је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то до 
азна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пун 
ину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом др 
евојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, 
је име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању  
е моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма д 
је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Ал 
ај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, ко 
о није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, р 
ена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чек 
к и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи 
ете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без  
та ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ен 
ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они с 
 Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да је 
е могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и 
мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по ваш 
ротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S 
ака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p>  
Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S 
где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала 
ина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда 
 грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срц 
оче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још нек 
 рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртил 
ај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвова 
пођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сп 
емате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад и 
! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе  
 младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије 
м називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош  
ла; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим 
ила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Прич 
о је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не  
 срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би на 
иш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла 
ме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба дода 
жнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје 
ашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ 
ећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упу 
 Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p 
 Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда  
она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити и 
лази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби н 
 зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насм 
 тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари поз 
 не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p 
тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S}  
љати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме ра 
 ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, 
Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за 
е се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сирома 
 Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S 
ражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Он 
 девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња. 
моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p>  
ћи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече к 
авити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису теш 
вориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењу 
p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не 
према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, о 
и требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом 
 те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Доби 
енутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је сл 
аш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{ 
какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, к 
Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема 
право учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држал 
ло како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} 
иљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да 
ошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета 
етом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени 
кла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је  
ила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна 
ак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту  
ило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p 
ши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим ран 
мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S}  
а.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња 
уменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам  
Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала. 
ој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога мора 
азила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала  
врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је  
 на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног  
о — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура,  
редседник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, 
добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселил 
што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује сва 
</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.< 
ете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријат 
ај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса ја 
м свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има,  
евоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал 
емилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала 
а ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница у 
ли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво сел 
извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са 
ружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја  
њу и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно 
ене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да  
а јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност  
 бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрп 
х удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нис 
 још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и д 
оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препаран 
У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада ч 
ају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна 
о, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остај 
 за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примај 
<p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљ 
 јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>—  
е поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је по 
ругој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавал 
 добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се 
била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свак 
а вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био ј 
! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи 
ју тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш  
ман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка  
 <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствов 
амо сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта с 
> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али н 
а простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него г 
 моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга 
о још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натаро 
 доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, р 
шће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој у 
очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле нак 
оноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али ни 
, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој ши 
ам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола 
ћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> < 
— рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то 
а је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а таб 
ру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити го 
о не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што т 
 па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> 
 са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ов 
етила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном иде 
шња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране  
сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужнос 
ише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи 
и чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди ле 
чезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „д 
зумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и н 
шан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њен 
, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок сво 
е сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су ч 
оји воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торок 
кадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није 
ко могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психо 
 на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Д 
није бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, 
ерењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни 
дитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба из 
аром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да 
 ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За 
 знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца бе 
и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш  
транац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> 
 се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само 
бом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били,  
 јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је пра 
 за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да 
не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир 
 па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу об 
да.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше 
а је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад  
<p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекив 
ли у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у мален 
а се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије. 
ам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До с 
 у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће ти 
 Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући н 
} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан н 
и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ј 
ла и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, к 
S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не бри 
 несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p 
 опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и  
е тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце 
ди ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћер 
н?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} 
а се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте раз 
} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице,  
исан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, д 
е скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’  
и онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо —  
ана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помис 
 разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверават 
 вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, 
 предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или  
 Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па 
<p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене,  
ам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надз 
ставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што м 
лу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и нак 
агрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, 
>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка ј 
то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времен 
пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју  
ј пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни д 
посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија,  
оћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“  
едње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{ 
> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, н 
некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понаш 
 бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој 
ељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бо 
у је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! ста 
 онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нек 
?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њ 
овек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.< 
е журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p 
 оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам би 
 и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Г 
p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал  
уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом  
 врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p 
јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је  
послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше 
жевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгле 
који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплат 
.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија дру 
, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила св 
уд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривен 
ој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде 
 погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ 
: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад 
ог дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се,  
које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узру 
отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета 
раће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до 
а је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „При 
она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала 
рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле 
е паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене 
пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се за 
у; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаш 
, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ то 
дина.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с 
 да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не 
вор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш 
 да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> 
а је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је о 
 мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор,  
овим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти  
 имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе 
е донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да п 
допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала 
 се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Н 
К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њ 
, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада вид 
шу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чисти 
ца, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Да 
естре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносил 
ечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то  
чима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима 
дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> < 
а није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" 
 размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве  
ој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оцени 
да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повре 
са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гости 
 а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме к 
 у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго 
бро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и 
 Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи.. 
еча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гр 
то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p> 
их двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф 
 пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; нег 
летку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча н 
ије видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако неж 
тела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љ 
њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о св 
е).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мањ 
т на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> 
<p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаље 
нчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство  
рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да  
 јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге 
<p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у в 
о нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и д 
Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са се 
а?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале  
А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволе 
, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је дос 
гонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити мож 
зивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја о 
сретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi> 
о „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p>  
рчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде св 
 то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних 
на и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измире 
роф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је  
пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, 
 Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко 
аше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнул 
о, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељ 
ди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек  
проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим с 
 све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто та 
 Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледа 
посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — р 
 сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Дарин 
/p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан  
естре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и ра 
 неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила с 
е се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало н 
<p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Др 
.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“,  
вој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи з 
а.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом н 
азговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</ 
е то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек 
је ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у 
ила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и изви 
нергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је  
о поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренута 
 месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је кр 
какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> < 
 изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљк 
ху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јо 
 беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медици 
ила.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, ра 
ног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, 
> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у  
по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, 
 Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p> 
ла и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у др 
та — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма д 
од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, о 
далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду 
и, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила,  
је друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протес 
 научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећ 
ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија 
а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвова 
 послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана 
S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав т 
е, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом 
ти груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и пр 
ам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељс 
је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p 
шила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада! 
ло и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета ули 
ш и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па 
Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је 
мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, ре 
 ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам нек 
би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро  
тедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла 
на баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису кара 
таше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслу 
’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </ 
 Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски  
жник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да ј 
 Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да прева 
а њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као 
више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се н 
о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду  
p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и 
 само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар д 
 сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему траго 
предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног  
Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од  
 свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Пита 
сто дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и ника 
е одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те д 
а смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај  
 или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно  
тице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је криви 
 састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у ту 
его то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненад 
и говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече  
фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још о 
 оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, т 
ала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би млад 
а више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у 
Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> < 
 онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љуб 
утиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} 
заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, 
не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код н 
.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта ст 
ност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на пу 
да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али  
>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре. 
 људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако ш 
е да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, 
 а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права по 
ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине 
ео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек н 
учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било 
ући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки п 
, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} 
нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болећ 
очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа 
а партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, 
 си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писа 
 да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Иона 
ам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Н 
нак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела,  
 у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинил 
</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед стр 
Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може т 
своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уз 
аљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на приме 
 па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна  
Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, мо 
улацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да см 
о узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јас 
 — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпост 
 да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је  
ма мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једн 
менила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина замен 
е разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} 
ко не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} 
где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се  
зно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служ 
 данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини п 
гледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдит 
укавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пуз 
тво у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, кој 
чним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допад 
гаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</ 
љано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити чо 
еменом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, 
ч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је  
осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.< 
 писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети 
 Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но  
резире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће госпо 
Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек  
и</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с м 
а које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учите 
 <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што он 
ење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мен 
“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива  
ам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од  
мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— 
 станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице 
ни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сирот 
атност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, н 
 срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој  
ко човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш  
китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Да 
он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке 
хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} В 
па није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче  
оја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима 
горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство 
S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке,  
 но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{ 
p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет х 
..</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, 
ат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене! 
памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ тр 
пољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; 
по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за пето 
 — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узм 
а, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасн 
истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што он 
 девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{ 
граде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та  
 па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после 
а је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у  
ни, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица 
, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња  
о жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „ 
тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачун 
о ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не об 
ре, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити  
јиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, н 
будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често пом 
 бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојен 
на и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жен 
и ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S 
ни зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично им 
но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио о 
нуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је в 
 осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је 
 грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име дово 
 необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би 
 због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p 
 рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи  
ко, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој де 
абе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и  
 право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен 
али су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Да 
гово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>—  
вао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је 
 и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не пла 
је?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и  
 Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њ 
Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу по 
 се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје 
па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Дари 
убим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љуби 
 <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и 
т је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе  
идим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према 
зи па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, шт 
милих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То к 
ј идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе  
 тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? 
млађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и о 
 препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се т 
 по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две 
у свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће 
ном ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћута 
усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужил 
Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.< 
иља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и 
ули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се  
ам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да 
<p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си 
 Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она ј 
вање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасит 
е седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако с 
ла, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, 
та сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p>  
 их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не пл 
!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао 
та јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да 
ожда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} 
жно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лел 
у, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Види 
војој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога м 
ешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта  
с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље уп 
а за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он  
ренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго 
ше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човек 
орио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати 
са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истин 
и му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његов 
 Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S}  
а, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од ку 
да ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опира 
их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је 
ејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала 
добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојк 
а ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе ј 
 „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{ 
ар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по  
е од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно 
х освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње  
то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуб 
аде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без с 
опусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећ 
ргичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на стран 
 је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није 
капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом  
стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, д 
шћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сест 
е и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „леп 
ба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма пром 
.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} 
аралица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превар 
рати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање  
у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петн 
 је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, ка 
ка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; т 
приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавил 
ла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да с 
сило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> 
њујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у пет 
њства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини прос 
.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим д 
ошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при  
, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много н 
алашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко  
е постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и по 
прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, 
 поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије.. 
{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имат 
 другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо? 
е у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, пре 
ица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако о 
исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и  
stone unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учите 
узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време ст 
 је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ве 
 <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз стра 
/p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка,  
 пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив  
озна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућст 
ко година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је 
те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад  
ха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи о 
 да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала 
ош зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p 
 беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког поједино 
у, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била ср 
а повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не  
сли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу с 
ма — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а пр 
дила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је 
е Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“ 
тању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за 
мо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја! 
но Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је д 
тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и пок 
 Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци г 
>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет мл 
ћи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем 
<p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао 
ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала о 
рата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, 
та госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина  
рошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Ова 
ар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе  
и.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p 
емиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела 
, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p 
она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се 
њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, осо 
?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром вес 
 своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапут 
ичке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и  
— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — 
теље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је в 
 небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облач 
<p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно 
ују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти 
> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Измеђ 
ове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац да 
ном заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињски 
 преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет 
 <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не  
и својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па ко 
p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то св 
едеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке шк 
ом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није мо 
де контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици упр 
 довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаж 
а и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе 
Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој 
ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S}  
<p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није  
који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али к 
нка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар,  
ен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу 
ушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p 
у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „ 
 се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити  
 ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама у 
и смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то те 
<p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно н 
а женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула  
ви се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S}  
ал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговц 
лобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рек 
ном и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, п 
је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као изл 
 оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала дос 
е у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивал 
угу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на света 
ав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака  
га мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором ст 
а, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год м 
<p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он о 
{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За  
 и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање,  
тивила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била 
 то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је бил 
/p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p>  
ати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пази 
, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица 
ине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S 
 унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина  
е држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање 
ринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота с 
 пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав  
живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у  
ла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и 
 је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шап 
} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова  
е је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћ 
ило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газда 
љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива. 
 молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и  
ти и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати 
.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се 
 плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и 
сио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p 
="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше 
ection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана  
ди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на  
свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати  
давна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој  
е до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом  
ке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, 
имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, 
астидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишље 
к од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Са 
ања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се мо 
 усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше дост 
ећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осака 
 је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, 
к шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин 
сли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа 
 ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опази 
е похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за т 
 ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где  
.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да 
ажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С то 
а појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допад 
љаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и 
 људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру 
е је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} С 
силаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости? 
p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам. 
оводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} 
ела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Ш 
ту још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита з 
у беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно па 
воју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друг 
а, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостал 
обратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бит 
утала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене со 
и ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о 
к. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што 
ла је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом сво 
године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио;  
.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност 
на.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео  
пет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погле 
ривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том  
е и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p 
оме безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лиц 
ам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо од 
те.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам  
 баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у том 
 је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, к 
вирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несн 
, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе н 
и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломил 
о плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S 
ости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb 
естре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том 
таде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, 
па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде 
рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам м 
 си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује. 
 могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, ка 
ет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} 
— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате јо 
 се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу оп 
варици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После  
} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ов 
 <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогм 
ад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива,  
>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</ 
.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им с 
импатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила св 
љствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће ла 
сак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила кл 
> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, глад 
/p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила 
више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са свако 
оже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој па 
..</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирн 
езрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено глед 
ојој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела 
се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опе 
ом језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла л 
 на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи  
 грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њези 
х прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза  
и, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рек 
ге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повра 
глим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се  
је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играт 
беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправ 
ајлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, кој 
/p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, гос 
ајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској уч 
рујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да  
и, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад го 
ама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S}  
а, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће 
лази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љуба 
ња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није мог 
да пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се р 
штво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит 
оги па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљи 
 трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесни 
ртију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери по 
ведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опе 
 врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра м 
ак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само н 
 а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ва 
а И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њ 
из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета ј 
Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p 
мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислил 
рошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјај 
г оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде м 
ипада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А  
осиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јо 
сподине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после 
ебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком  
не су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код св 
а то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S 
ник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она ј 
ом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S}  
маш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично  
<p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, ка 
носити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заос 
 казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је ти 
сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, как 
без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} До 
 карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на тво 
ринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда 
орка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире о 
д њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика,  
} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код сво 
о Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах поз 
че озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота 
} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин профе 
ади?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има,  
 кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, 
; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па н 
 се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко вер 
и, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има  
т друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је 
име.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана ил 
себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је  
тале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши  
 питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; сти 
а и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек прек 
претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p 
 некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он н 
> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, к 
 гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За ш 
 <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па  
бегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости,  
сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави  
а ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нис 
да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, к 
злапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је сре 
S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају до 
Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна сн 
ом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и кара 
тник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе  
у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p> 
, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори. 
 је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друг 
ишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.< 
другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки ч 
а о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло 
себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она 
но изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— С 
а и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне  
 пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.< 
 весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборави 
е некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу. 
и слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div 
 верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не 
ешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{ 
лна.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него  
S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме н 
јом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Бо 
 јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у оч 
ема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад 
јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Је 
ог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њи 
 до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече ув 
рија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад  
 Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом нас 
љена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта 
но пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав з 
 сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу  
ће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањ 
евојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду. 
а је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Д 
 је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног кар 
ри лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој 
стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши при 
р само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, 
 к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом кр 
 имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У ти 
те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.< 
од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S 
еда?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па ус 
у.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сват 
> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одгов 
уге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерни 
омашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за  
.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p 
у руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и тре 
пунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих д 
 Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима зау 
рча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала  
е, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласо 
ила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мат 
ече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о  
еном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цел 
и своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је  
а си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се 
Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог 
p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ 
ра не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> < 
ија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка  
чају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио 
ако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико  
>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја ни 
 је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учини 
у женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Вол 
леда, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“!  
 искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ств 
ави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, прес 
ефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пр 
оштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разб 
S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да п 
 женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње 
 није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није ср 
 неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замис 
 </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину г 
 већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав 
ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у ва 
е ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви  
 Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Позд 
а санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго п 
 да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због  
еш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постој 
о је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то до 
ије ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође  
оже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Доб 
 <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад с 
разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио ка 
г мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене 
ек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла ж 
 мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детет 
а је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, паз 
и изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно с 
 трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S}  
што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже 
 како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима пс 
за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена 
уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија 
 <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Х 
и с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништ 
о увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад к 
а осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> 
.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није 
шла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се как 
чари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили,  
{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш 
ојом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви са 
ила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о д 
 купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, 
ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за ко 
 дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га 
сетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су  
ривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима по 
 Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О,  
ва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал  
ратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра 
у, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118"  
 је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је  
кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Бо 
ма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би 
 кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед м 
 равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог 
као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, 
ла, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта г 
виче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то  
тојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која  
ј било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како  
увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не мож 
} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова гос 
на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува 
SRP18890_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не  
 треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију. 
а од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S}  
у јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, р 
остојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш 
 јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула 
 гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненад 
се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S 
дили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала 
ад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, к 
дахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и уз 
 Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p 
својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не 
емити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, 
арала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме  
о се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S 
то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, 
ео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што б 
або мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека  
ину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љуба 
P18890_C12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и са 
разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом 
p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} Пос 
ка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канд 
вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па  
ињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпо 
авикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женс 
машна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија о 
pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p> 
 мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, 
жило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао с 
 но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то ј 
> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ства 
ку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако  
емо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити т 
им противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде с 
птир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове дана 
с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије 
 ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на њег 
 мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, 
 су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Дари 
те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који  
раво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље б 
.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, миш 
има и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тет 
мо страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим нед 
обу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p 
покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је 
рца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p> 
ска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би виш 
о је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад  
 целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родите 
, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, профес 
, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карак 
 као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по  
цу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског леч 
поведних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгуби 
школском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да 
њу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао  
ече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и ж 
по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете 
{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, —  
е...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па 
ити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p 
/p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једа 
становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљ 
и призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И 
е, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне  
Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух.. 
{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз  
нику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на при 
важење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, м 
и:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У том 
 да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И за 
га оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапре 
уми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па  
 свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сир 
 сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и д 
моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине гр 
, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се м 
ње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја,  
што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивни 
е добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље с 
 на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се р 
ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и чита 
ло доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху 
он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> 
ј, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и  
весно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом дела 
нула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и п 
е новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, 
еце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Н 
да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном прилик 
 себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код  
е.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p 
нципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила,  
кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио сп 
ој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа 
да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема 
а љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени. 
а.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло с 
за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Доб 
гледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште  
/p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе  
њи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, к 
, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је п 
ла је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће но 
је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.< 
рагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешћ 
оре од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мис 
авно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су 
бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да се 
 онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, 
ахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како 
та, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он ј 
упи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p 
, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правд 
 рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што и 
сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке  
 видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је трен 
ка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек им 
 да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А  
то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж по 
ли кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколик 
, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити  
 се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <p 
ећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Р 
 је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до пр 
ала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то ни 
еше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину 
богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџиј 
крије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си јо 
своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се р 
грача било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни оби 
сле неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим 
у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те ј 
плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{ 
ивот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка  
ила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p 
 клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и з 
ћу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml 
је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже. 
кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и 
ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је 
 небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз ц 
етна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није би 
ринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му 
и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па  
и коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру  
ком отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и рас 
 претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох 
P18890_C21"> <head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Дарин 
цу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да заве 
јао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, д 
родире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извик 
.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је п 
свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка 
ој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Со 
а, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p 
одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у  
ог банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у р 
ице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За шт 
асен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви 
одине, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела,  
 таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, 
Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек  
ог првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још 
с мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога  
p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не де 
мисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је вели 
свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће 
и било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може 
морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слу 
р.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увре 
да.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.< 
е далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж,  
д куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали о 
 види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другари 
је.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, к 
о због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се с 
/p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још  
и; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S}  
д других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са  
авно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи  
старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознал 
војка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчиј 
обудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофов 
емље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчет 
тулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојан 
 има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са 
.. рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан б 
а — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његов 
/p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но 
у заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде пре 
лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Инач 
ње, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи:  
о имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у к 
 још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и 
њасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се 
 бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препо 
о писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гро 
у из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљ 
 читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Ш 
аву, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста  
<head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — 
иле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде позна 
а; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појм 
/p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па 
Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и  
ца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте стро 
<p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p 
исати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оста 
 била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно  
не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из иск 
неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а оста 
а.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као ш 
<p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је ка 
 је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, из 
беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хо 
 видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она н 
нчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p 
о, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час 
ла: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре 
ојима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, н 
рироде и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била тр 
е онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калу 
ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли  
лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу 
ва“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакат 
или, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајњ 
{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су 
даде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још  
{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> < 
учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.< 
подина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој од 
томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо,  
же: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио 
вала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и  
гаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је 
бро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, мно 
, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>—  
> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра дев 
на како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни раз 
едицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родите 
S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које 
?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и св 
— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он  
в грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дозн 
 искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, 
и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је 
са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се п 
 рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; срп 
а њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Ма 
и класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се израз 
 је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је  
ила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте прир 
{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је по 
ко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна 
викла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској би 
 наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикл 
у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима с 
 сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, 
а да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не з 
споди...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А 
нику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, 
нем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазд 
своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{ 
то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста,  
 гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну —  
вао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Ост 
јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљ 
њих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа  
па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговор 
ећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по изб 
ј избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао  
 крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости п 
е кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помисл 
але; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била ма 
нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете изда 
но смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко 
да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{ 
воје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не 
далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уобра 
от, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла о 
 помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Н 
живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас и 
, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бр 
 па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хо 
а професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је 
е жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олт 
е шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко з 
> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да 
{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{ 
</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сес 
<p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекр 
 једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђинск 
ко моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — цр 
маћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима  
</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Ра 
оју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женск 
азати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код 
рисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— 
 сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изаша 
у, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунција 
еве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племени 
1" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да  
 <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је де 
те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>П 
 чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши дево 
убав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој 
у.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Бос 
> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име,  
ине.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек  
шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је с 
 њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово,  
ић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, как 
тадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и  
 одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу  
{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи нал 
а из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо узда 
 у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у  
е моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, 
 очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђин 
плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора м 
е да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу 
<p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис  
и и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> 
} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то 
p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причек 
 догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, к 
p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — нас 
а и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети н 
— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ва 
е не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S 
нуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, и 
<p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> < 
шњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S}  
>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујт 
у.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гор 
т добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује. 
аринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазни 
увши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе  
S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилоср 
знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Ка 
да би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат,  
аде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца!  
ма Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела 
воју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу  
оба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила  
.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је  
 А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> < 
рва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела  
{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте је 
ала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех б 
дно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча би 
<p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је г 
ен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора  
лила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре сво 
тна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за  
о гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него  
уно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не на 
а се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се доп 
 исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се кле 
реби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала м 
у у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо 
вала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић ви 
бав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео. 
ељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је ј 
че; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка леп 
, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је л 
реће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу б 
!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла 
а и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња 
је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнан 
иде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде  
к!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије ме 
си млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој ра 
> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као 
 ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спрем 
могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити 
никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{ 
ије хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{ 
неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиља 
туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворе 
0_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б 
иле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који 
 сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И  
/> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио  
> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Т 
 певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, о 
оји некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод  
ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не по 
 ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само б 
раћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе 
е, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не 
поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен ј 
отице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> < 
будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би 
> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> < 
 прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разгов 
.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <d 
</p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузам 
ј боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га 
добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу  
умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и  
ице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" />  
ћу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу остали 
риликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Д 
ове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и доша 
олеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озе 
позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. 
 Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни ж 
 ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" />  
ате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“  
аринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам  
сности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом. 
чено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она 
а, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> 
} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад ва 
— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи  
сли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој 
ост?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам сам 
Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег  
/p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! ис 
грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не 
видео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен,  
кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других с 
 тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка г 
а љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згар 
,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разгов 
поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам  
тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а у 
штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може  
{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како  
овеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком ст 
>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, 
е; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет ч 
а рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те  
ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворил 
се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једа 
лико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре  
иве сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће н 
, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Н 
а се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S 
ереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у 
над беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по  
им кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Дар 
их или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p> 
 Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендиј 
е од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и нек 
а, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“  
ти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног  
о у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти са 
блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезин 
 се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} О 
 срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој 
 од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образов 
е довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се 
estone unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и 
8890_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јут 
вануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога  
да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се ст 
атору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадина 
кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу 
; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али т 
же и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој  
скрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозн 
етпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале про 
стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина т 
ебало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих учени 
ограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни 
{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тер 
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви  
но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде  
n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу сам 
{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Дари 
 И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у живо 
пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје 
 већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Как 
 у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те прод 
а то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је кр 
ада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не  
Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у  
тера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели,  
p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састан 
етку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан 
вом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или 
ишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је 
о, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Дар 
аш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{ 
јала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђа 
оји дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „бр 
 и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и 
 поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они пре 
ричао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је т 
 задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала 
ри, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} 
-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да з 
е се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало доба 
ем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да бр 
а Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148"  
, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, 
 гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала 
ме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гар 
у вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати до 
е волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, к 
иво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење,  
обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би с 
ела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој,  
ижње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне д 
свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам  
ти паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико 
никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то 
з собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјави 
ом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књиг 
пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да ј 
ку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.< 
о себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога 
 рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} 
е, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету ј 
p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постоја 
и.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далек 
да! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег 
кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, ум 
 спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Исти 
</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не 
ину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одг 
зети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћ 
/p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам п 
еч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да  
 почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао 
м створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сро 
/p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову р 
м али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је д 
вој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се 
</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним  
уто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање ст 
а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек на 
 гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p>  
Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти 
над зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као  
твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији б 
раш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет ста 
} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>По 
>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем  
опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не зн 
он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу  
! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти мора 
S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опус 
ишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мис 
е допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и 
у, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хра 
вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем 
е.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе. 
ео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје 
игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S}  
а ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило п 
 писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахн 
ако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку 
ји сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа  
</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест го 
кли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће с 
е било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале пр 
ра необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вр 
у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходит 
 Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичн 
ебан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан ил 
према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касни 
 њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу —  
пасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако м 
 остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, 
ове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из дале 
, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{ 
pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до п 
еча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске поро 
самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинил 
е овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газ 
 срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она 
ад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, 
 од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока р 
Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу,  
и се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократ 
м да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и на 
н.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви  
ивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се ниј 
та и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко  
p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој  
оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div t 
ик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би мо 
е био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном  
 морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S 
мисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли,  
заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рође 
шљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њ 
> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном 
, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{ 
ци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад приста 
вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само  
 поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам,  
ка.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме чове 
 док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свако 
бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећал 
>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послуша 
, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље  
е увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином 
елик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, о 
рце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој 
, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је нео 
Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гл 
тре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У  
трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S}  
аљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за ч 
етно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, 
љиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А к 
ас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто дево 
о би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи 
ешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава  
ић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прим 
шапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="ch 
е, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, 
 већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то 
једно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно 
 извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо  
</p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, 
је.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била  
 и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру гла 
ну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да  
лаг — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животи 
аде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S 
и, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једно 
угу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напр 
{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{ 
 Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је 
је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кр 
м?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа  
еме стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="1 
кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако т 
тори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за 
стаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност сво 
причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушка 
 старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго вр 
це, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а ка 
овору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе пр 
га.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их  
удеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ир 
ного јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n= 
p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, 
му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову г 
 постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; је 
/p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час 
.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећ 
 што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој  
да, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја сп 
бухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S 
 хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему ј 
атворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То 
 је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак 
како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, нег 
<p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да ј 
тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говори 
цењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњете 
ше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови 
голан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди 
стојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави пре 
а.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише  
а образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима. 
ужа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешн 
а, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш он 
окаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја,  
о је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је 
а.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске  
а у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што 
цама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и  
на стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша 
ковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну  
.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме 
оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађ 
абавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па  
S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка з 
 их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „лут 
ље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ру 
а траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљин 
 загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Си 
 требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} 
 куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је  
це — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љу 
је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере. 
та?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти  
то, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор. 
, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезини 
се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звал 
 дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На 
ла сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена н 
погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се  
е хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да 
ала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје р 
инем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж от 
вно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети  
продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, тр 
је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде,  
олим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи 
уђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим 
ело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Дари 
иња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше 
м и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпот 
но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне 
ивине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали уч 
речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће  
д.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Па 
о се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — 
, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи 
 очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није та 
жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли срет 
наде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „ле 
аринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад 
 њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно 
во такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у п 
ве друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њ 
р.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела 
а не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен чове 
сити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и  
 поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви  
би преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Н 
о!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; о 
у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је  
ила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада  
олбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p 
због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама  
 <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, 
 лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не р 
агло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бур 
лаву на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, 
о и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растал 
војке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу 
 Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењ 
ј двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те  
и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учит 
ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече 
неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који 
ке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и приличн 
рговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам г 
да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећ 
{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беш 
ш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено  
>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадо 
е требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој 
ео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој  
ис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Дари 
/p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши  
— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Прист 
, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у обли 
о његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p> 
етна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то  
је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој 
да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није с 
еде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече  
вши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p 
ољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{ 
там намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су з 
еше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака н 
890_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана д 
 да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног  
 као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — ре 
, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — 
пазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног стран 
 грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила  
м...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да јед 
 срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, ил 
.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раз 
цу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо  
ши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, 
 него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни 
тињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, кол 
, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме сам 
мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у С 
p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да см 
 хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута;  
 Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није б 
неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у б 
и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна,  
дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p> 
ла и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо  
« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; бо 
о да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стад 
 и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби жи 
— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте пого 
осанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, би 
а нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стоји 
е црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.< 
> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господин 
јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница  
обеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним п 
своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде  
родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајви 
 њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок т 
 их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног  
{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Бе 
помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горел 
ро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но ма 
риметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га 
жњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка  
 се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Из 
ављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Дар 
о провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане,  
Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко т 
ђе, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних,  
 у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружи 
<p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Ал 
е ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом 
ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један 
 — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да  
 дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго 
 који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне  
осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом 
 још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момк 
пасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по д 
 како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћу 
 у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!< 
а све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад чов 
моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим груд 
 уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више 
{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{ 
бичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задов 
има!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је,  
 да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју  
 свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ак 
и не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{ 
S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S}  
Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати уз 
ивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</ 
</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад 
 сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{ 
ините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви с 
остатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што 
и, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда 
> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> 
м, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и  
естро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под услово 
бама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „ 
Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живино 
олико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, пред 
угарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се 
 ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; 
— За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја 
 да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у  
{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врл 
 онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то 
о бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S}  
ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— М 
<p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна ил 
питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, к 
 кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети вра 
а, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у  
а и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</ 
 доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах 
сли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти  
ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</ 
и од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно 
 беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, а 
вога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и 
Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према м 
Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно  
тњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{ 
 ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком с 
т форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шт 
>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могућ 
је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичн 
ти, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих род 
ти и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="1 
а, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бод 
вољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је гла 
ћу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан 
ва радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер мно 
а рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што  
 ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не 
име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добр 
је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још  
у тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, до 
 и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и х 
мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p> 
а имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али  
поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, 
брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестр 
да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала ј 
чини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у де 
, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, 
 <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављ 
<p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица ваш 
је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме кри 
исам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет н 
/hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре 
ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино 
век, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од ње 
 сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па к 
ио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p> 
а новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно  
тпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Не 
увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Да 
з разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим 
исли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке т 
.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? пи 
ције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло м 
 треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Дог 
није име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C7 
Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и р 
иче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно за 
Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити уче 
не догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у  
 увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бива 
а промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем 
ам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да  
 што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај поз 
де пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викн 
ити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишља 
 своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника нем 
упка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љ 
на раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али с 
но преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста 
но својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља  
и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им  
 после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{ 
и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне  
го, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незн 
 <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S 
а је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње. 
, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</ 
 <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са ч 
а“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{ 
д тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло  
 се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити  
т, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту 
воје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не уда 
ју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и  
о изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске в 
и не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је теб 
вића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стри 
="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{ 
.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да матер 
 је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности  
па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац 
ос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које  
тва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љ 
ти могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, ч 
твовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <di 
 Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине ру 
ла му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је нем 
а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у у 
о вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестриц 
да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену 
мима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и  
 За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а же 
 дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, н 
омашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штед 
е.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да 
њу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су пок 
 Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обр 
инком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> 
тароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имај 
а мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у св 
томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S 
 па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што 
!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити 
маш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— 
еш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изрич 
 љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околн 
гу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако под 
зо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише ж 
а! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p> 
 сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!< 
ла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не  
ад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{ 
 „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује  
и.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S}  
а: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш,  
 а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та и 
им осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почи 
е на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему 
p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јо 
тири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпо 
S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, ш 
{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S}  
ј дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име мо 
 се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљ 
та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љуб 
њу поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала 
еба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у пошт 
омогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се з 
јима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био 
ишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, вид 
ажај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, к 
летише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле;  
.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песм 
тече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да 
 госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам с 
 школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трго 
осно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скину 
метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p>  
 — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо 
 Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! см 
тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, с 
 то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љ 
> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срц 
 био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту 
ла, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупи 
а искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После 
а то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже о 
жни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама с 
 боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама  
 највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму у 
своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да  
тина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да сл 
ка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом на 
 старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Не 
} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче 
S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана 
 корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на к 
то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала с 
ој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући с 
 Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и п 
ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p>  
идети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бар 
ешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, 
према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енерги 
 биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет  
чена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, ужи 
ринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим т 
 озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав  
} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и 
 сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противн 
, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему  
у срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, и 
вирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је  
очео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешк 
..{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рек 
.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неис 
ештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни ство 
сма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо 
верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рек 
} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти  
оспођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и ду 
Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и му 
ествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, к 
 народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и 
беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела 
ановаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су 
женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После 
ца станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштв 
ро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењивах 
 него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село 
е Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странц 
озила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.< 
 пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанко 
да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало 
Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљ 
 робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту 
 јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло неми 
ивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, 
 се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је  
 зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} 
оваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу ле 
 ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече: 
 отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p 
еђена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> < 
 му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти  
S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по њего 
ла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч о 
 Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка  
добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разгово 
вој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p>  
спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{ 
у је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и ње 
 него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе об 
ује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисл 
ко се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа 
 <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он ис 
 дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш  
ети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се мож 
шкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је  
<p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном м 
ре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Дар 
 већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по со 
 се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим пр 
ив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жен 
рцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се по 
да видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек та 
а; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налаз 
о по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:< 
и вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово п 
ег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба п 
имети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сам 
денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи да 
пела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радос 
је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу не 
 бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље 
{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, ша 
тупа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој ч 
х речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са 
S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек он 
нају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до п 
, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div t 
p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и л 
За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један п 
ну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој т 
 кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не 
ан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> 
Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотим 
скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако 
 питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосн 
— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме моли 
18890_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у варо 
P18890_C17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом;  
 она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, 
 Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине  
а их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
е трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно ме 
и дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </d 
била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ак 
рло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е 
ме слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са жен 
бори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p 
сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше. 
 лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи,  
 Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опис 
с Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу 
једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски 
 мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу  
и на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од ко 
 његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изре 
 пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана к 
p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рај 
сак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но 
 види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године 
девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назо 
мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ре 
а остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb 
о поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде  
ази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале 
комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки је 
е.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али  
а учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник  
гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за с 
 да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А  
ао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на г 
 почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужен 
а, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— С 
не душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила  
з цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет 
 ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих ве 
 Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудн 
убила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све 
е мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> 
ретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те 
 осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и непр 
ла.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину п 
 ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад ка 
 и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље доч 
би оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p> 
иња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у  
писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док 
као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> 
ше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: 
и и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој  
 јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предм 
ане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До в 
они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазил 
д за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу. 
 које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> < 
на није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, 
а</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи 
 играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толик 
оз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јуна 
 још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, т 
о беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је поч 
да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, з 
змишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му он 
а бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Го 
лена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните  
 привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је  
/p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину!  
о соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Ве 
амо што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно пре 
и ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у ст 
и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикива 
одар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави: 
сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад 
о и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знаде 
са, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се реч 
је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Памет 
никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и  
у — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до позн 
</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се о 
на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису 
кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред стано 
е.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом  
скавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за ко 
сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: вре 
} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али  
"150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и он 
а свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>—  
целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „б 
{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</ 
тујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S}  
За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у  
увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је про 
а, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} 
н?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре не 
ем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, 
ва примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xm 
</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш 
је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је уч 
ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је 
ршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме н 
— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мери 
ли „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који т 
адила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.< 
у срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе прав 
е мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>К 
дитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.< 
трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је доб 
ном унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином  
ек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се  
 је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код 
 разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од ку 
ар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степ 
, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на јед 
ити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке 
акше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које у 
, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почел 
оса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у мил 
p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> < 
/p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник,  
ко жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повеће 
{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре  
ним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!. 
ене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи 
 ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном 
 јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Ј 
, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n 
ешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше о 
! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разум 
о.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угаси 
ком ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам ј 
 ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и  
>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, 
е за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже 
сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико 
су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих виногр 
} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је  
размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако бол 
о нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру 
ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мањ 
ше за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не вид 
 Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми б 
и то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво,  
, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро 
коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда! 
> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек 
а узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у ш 
 „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p 
е, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне к 
и је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није ви 
 што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренут 
а.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пут 
ознала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше  
светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ћ 
 не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе 
 је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже  
.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и 
је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио. 
ће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Д 
римерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — им 
д стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</ 
зузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти с 
 и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек н 
 Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће  
ки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и дру 
раорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очиј 
Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у брак 
 било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро 
 лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? о 
 горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри.  
олеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништ 
<p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши се 
<pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она у 
о, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи,  
ду лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се 
 Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па  
 може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; ш 
ети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S}  
зичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш,  
на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> 
до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре 
азда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини,  
дочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слобод 
то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете до 
ико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила о 
ом љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручк 
се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, 
адаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто,  
"> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју м 
ећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколи 
о заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом 
екој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад  
d="SRP18890_C22"> <head>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{ 
id="SRP18890_C14"> <head>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него о 
l:id="SRP18890_C10"> <head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви г 
е од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и 
 никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; п 
и да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси мла 
посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмо 
служује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом ко 
е две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} 
Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком,  
сећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим с 
{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је  
а доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби. 
 <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, шт 
нтимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је сту 
ом другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу 
ћа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, ког 
 припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скин 
аху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао. 
до, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња  
ама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбаци 
p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала 
 мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба 
 носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А 
на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да зау 
м мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштр 
уће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што ни 
 било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Де 
ренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волел 
ше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић 
ринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвал 
птира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошло 
ада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручиц 
ече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем. 
 опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да свој 
p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице,  
ога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпома 
оје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна,  
/p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га  
так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Он 
младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на дру 
трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју ј 
{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечј 
 знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о с 
ош је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетк 
изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имат 
ање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} 
аводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетк 
роклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да 
ше плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала  
о што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, ко 
постављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграм 
 да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После јед 
“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича  
учава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред  
гледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је ув 
и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
нови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да  
да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не м 
еди госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: 
 осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</ 
/p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки изр 
иванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} За 
кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове р 
та...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка,  
то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је пони 
>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што г 
аметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене ук 
сте.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примет 
то они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помо 
? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се н 
о пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се за 
 да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, к 
ако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па 
 је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код те 
<p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљк 
 ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се  
мети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није свари 
дужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} 
мо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— 
било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих сус 
S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сирома 
у и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи 
ћ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шеш 
офесор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитал 
Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је за 
Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством ста 
е оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оц 
е могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му 
“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може до 
кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи 
ем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од 
тац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић. 
енитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} 
, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како м 
реност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, гос 
и „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест  
и да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад с 
шег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснил 
 лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је 
 рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њи 
ако је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад д 
ду професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле свој 
.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету 
 то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако 
ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме  
и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња,  
, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавнос 
рама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети мој 
о.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно срета 
да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретк 
{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља свој 
Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами п 
е имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више 
д хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и  
њам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга јез 
у, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружи 
, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срц 
у површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и м 
 Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога —  
, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па он 
 учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо сте 
; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при би 
о: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и си 
...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет н 
слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— Т 
 вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Н 
живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроб 
и.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Бо 
ћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића 
че Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп г 
а сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко 
ече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за св 
рло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због н 
 било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрл 
нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} С 
 човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузет 
сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу 
ло шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} До 
лити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ак 
ње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у 
?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај  
им из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински 
 се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја б 
е момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случа 
ећма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Бољ 
једеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нек 
а те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као нек 
вачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом 
 То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар м 
зна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на  
тив чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пис 
ечи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p 
е тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је нем 
 учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у 
знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мир 
стави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкињ 
а девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо 
ала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестр 
лно а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ј 
 да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је 
ног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ј 
понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим  
 Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Ле 
а, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада  
им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће побол 
еш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за н 
 аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, 
но ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па 
 За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласо 
него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Руж 
е ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша  
богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете  
, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, к 
и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслу 
тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све  
ну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казал 
ебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега 
, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати у 
е је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазва 
аринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро! 
е можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па  
ти.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> < 
есели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржав 
ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Види 
— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја 
а вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страш 
може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се н 
/p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица 
номе беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Дари 
ме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесит 
иде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већ 
 своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико  
p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења прод 
p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала  
 и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала  
зином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати  
и само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца 
рај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор ниј 
е — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу в 
<p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љуб 
дахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме с 
рца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S}  
/p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики  
ти.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна неми 
лио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> < 
срећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност,  
асејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, 
слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш  
ј се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневесел 
} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени бр 
оспођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде 
и?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовск 
нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом бра 
ама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} К 
к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља н 
ј прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тог 
и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година ви 
е је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој с 
ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју д 
ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Х 
ли тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто наме 
ренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико  
сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој 
то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љуб 
указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?... 
Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије 
на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, 
И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која  
ла себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; бл 
исала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на 
роћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужн 
чарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; 
ања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S 
 је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала 
штву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, в 
, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше  
ринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им неће 
цаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења р 
 што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C 
с је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи  
, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као мете 
руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где 
.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</ 
 она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сн 
, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, 
ва прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хт 
х а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци гроф 
> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љ 
вину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало 
недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на 
И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хи 
рки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари 
> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</ 
тиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште 
 јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странц 
о.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто  
послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} 
а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шт 
ину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јест 
ка.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке ра 
се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виног 
боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само 
матрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осм 
он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом 
риродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играч 
ла је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, з 
жда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако  
ј помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био приличн 
то свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} 
д ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пр 
орника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпут 
 од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела 
/p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта  
S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</ 
>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака докт 
одбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице  
 мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре 
ужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, 
е по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад 
скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим г 
девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке 
са, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се  
ашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се ис 
чко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују  
„незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај п 
 сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак 
 тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху леп 
 било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, н 
.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростит 
ј уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беш 
м тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</ 
и његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па с 
чина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два мл 
аче је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, 
но Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говор 
 </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била  
ја је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећ 
 бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су би 
ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако ис 
оредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, 
ном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице на 
ица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање нек 
p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, 
ком лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се б 
з лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цв 
као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у роди 
и па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање 
 из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У  
е поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Би 
 крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да с 
 ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то 
бе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дора 
о на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p> 
ућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој с 
ед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш 
наест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе хо 
прегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше  
/p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у у 
ли још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивш 
/p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Пог 
потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако н 
адна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења  
азати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивк 
 си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина. 
n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад  
45" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није дост 
н, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p> 
а.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Буд 
 да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјал 
ну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насме 
и.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Боса 
а поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је  
и место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p>  
> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па 
<p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала  
е тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тр 
>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место дома 
осета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љ 
{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она 
не па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се 
 њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опш 
јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p 
може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринк 
се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, к 
 и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, те 
p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И ма 
кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи,  
уђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код поп 
пођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће п 
лија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та  
 поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја 
но стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад оде 
ким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у к 
ника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни д 
о замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешк 
у били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она п 
упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукам 
у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те  
а се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се 
> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широ 
з главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила 
 лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.< 
 си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем ист 
> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мир 
ти.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ће 
акога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечур 
ако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века. 
> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруме 
> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти  
се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах се 
ра.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је  
а дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује 
н.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље,  
је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледе 
ођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал  
..</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у ис 
 Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била сана 
ке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су 
 осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старо 
наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца,  
вства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајн 
чена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она  
ује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонет 
анила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да 
о овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>П 
и а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати  
/p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> 
 одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам вид 
ну <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По  
p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори о 
 потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледа 
м иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама  
суђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стаји 
имала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама ј 
ести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није чест 
 него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судил 
и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против њ 
а љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пе 
одитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему  
 па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Х 
акону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би 
 је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изиск 
 боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је м 
о енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога ств 
оглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За  
озива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору д 
глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети  
евојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка 
рено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала:  
ље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бо 
инило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да 
чарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јо 
 му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај чов 
 је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две  
слила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам 
м да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... < 
Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част од 
 се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За ти 
дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подру 
 каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевен 
околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринк 
тица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, от 
вољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања п 
, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћ 
 сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас  
аму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се и 
у своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за 
знати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> < 
 и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога 
 је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало 
е и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је би 
нка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Не 
Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по 
ојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="cha 
али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p>  
{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо др 
а скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га ст 
p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди сво 
може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни 
ратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добиј 
 проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јо 
ије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Не 
.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, 
ли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема с 
ћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је о 
 си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео стра 
ине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покр 
ама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; про 
тора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је би 
ј беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред 
ек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка па 
 после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се п 
 ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут о 
аносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, 
воје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар  
ече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смеше 
имити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети ј 
нка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен,  
, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад ј 
 почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабр 
а ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још  
ила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с м 
?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> 
рташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину? 
, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} П 
ије тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је да 
колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика 
јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атла 
} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја оп 
ао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као ко 
га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она уз 
бро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да  
лато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која 
врће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том з 
ла њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала,  
 гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава 
и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може  
.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омили 
заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много 
 га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад  
у децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне 
ах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо 
сам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал 
одаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у то 
смо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком п 
е носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> 
 да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{ 
ти не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџб 
рофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је  
 за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрас 
 наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се у 
оглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу  
а, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се 
.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште  
ати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати. 
руживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало к 
вам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— С 
ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на др 
ерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и же 
мојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио. 
удна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него ув 
ка сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузел 
 — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S}  
та и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и  
млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S 
е истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се  
 крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да ст 
редила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господи 
Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то са 
S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарно 
се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекл 
 јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучен 
 он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је  
јим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица м 
ер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младо 
може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и љу 
ћи. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу 
ису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку  
господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда наст 
е говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} 
 Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други до 
 пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка  
јим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна о 
никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој с 
 од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Бого 
а.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад 
два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко го 
им лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? 
ла губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свеж 
говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и бога 
тету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој 
враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта в 
у у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без ус 
ислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} 
 вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам да 
’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њем 
се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре с 
а, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али  
све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!< 
ораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш г 
изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на све 
о не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших 
еш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је с 
ежника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазит 
е сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала с 
 о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претрес 
, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — 
 Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже  
ли, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љути 
</p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка 
д оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S}  
оград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па  
упити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство 
ном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, 
 сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче б 
 ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад 
 зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар на 
е било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих иг 
испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта,  
који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Гроф 
 љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </ 
 жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила 
т година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него ј 
често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно в 
 било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу свој 
лимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она 
 девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, 
 к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђ 
 сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста 
озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</ 
 је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних з 
убио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} 
рог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала ј 
дила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетк 
у уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; г 
и ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S 
но и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S 
јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се х 
образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хлад 
и за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да 
ло у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковић 
хо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али 
а је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових 
 робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начи 
> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји син 
акле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра 
есрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изи 
будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је је 
ему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само  
ца, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилич 
ти да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправ 
 гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо  
беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек 
 за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске  
S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а  
а сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо 
 је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p> 
писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, 
спаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак  
они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа њег 
дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет  
ировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада не 
трчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није 
огађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех 
а њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуд 
дити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} 
у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих б 
ју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И  
 сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвик 
и права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени  
ћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да об 
p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа 
аврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити 
једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погл 
, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље ку 
Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без  
о себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> 
 n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина  
ше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш  
а легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p> 
обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па 
инка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у стар 
<p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</ 
ш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не руме 
ти:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> 
да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад ка 
ао комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и ема 
> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поште 
ош штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом 
ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде  
ама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринк 
 једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честито 
p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> < 
сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје и 
снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи  
ш „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа ј 
т стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми н 
е комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубиш 
дем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се 
д Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође 
ао и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању та 
удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам 
 нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су 
ж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— 
сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се брин 
 је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико 
м га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n=" 
то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без раз 
колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p 
 тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погле 
ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, д 
д је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p>  
на ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и  
 није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомен 
љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што с 
ас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од  
и, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна т 
ј, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већ 
, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпостави 
>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А 
— То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какв 
{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њи 
ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} 
 хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „ 
ш нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо  
гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не  
ашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то 
питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћер 
озна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околно 
па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш 
Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од ку 
 не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има  
зузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добр 
оре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њ 
 завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је м 
не и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се ка 
на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакл 
еше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекл 
 господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује)  
ле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати 
убави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене 
е растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада сн 
 сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним  
ти; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица 
 том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о 
аси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај наро 
Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем ко 
_C10"> <head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини су 
еду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак каракт 
ела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина  
о; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у нек 
 израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и по 
д вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није  
то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо 
у покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико чов 
p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено  
ксистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p> 
д колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто  
које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је стан 
ead>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши И 
их сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S}  
авила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запеча 
а је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар  
ца француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако 
Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у д 
p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још  
 њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишл 
ошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S 
 и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје  
и.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостив 
 бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови,  
една од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени. 
ко мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе 
вши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код г 
месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпож 
емо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да 
стаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе. 
 А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може т 
и нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{ 
а царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела. 
ка, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала у 
пођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а н 
ело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаш 
о се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и дру 
амо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S 
 натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} До 
ем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примет 
ци.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како н 
о идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите 
S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже 
и позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девој 
т“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага 
говорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић 
али ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{ 
у и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишља 
 Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела 
ругарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подло 
е на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба в 
придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже 
обу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони  
амо наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам во 
Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо,  
 ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или б 
син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нис 
 била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још ду 
 се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се з 
бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је по 
> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака  
удем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се 
 грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавн 
 живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од т 
ини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристој 
ој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехот 
, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соб 
еш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— 
Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана д 
ати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила 
рло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази 
 и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још  
ша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по  
ати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па  
у, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} 
тири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“ 
та!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби 
</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>К 
.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим п 
гози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Дост 
е дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је 
ти, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добр 
 пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а  
 питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одгов 
че она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери 
о је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја на 
а право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, ре 
ра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дак 
одно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, о 
срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није с 
е то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти,  
ом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто т 
 па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо 
 на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље с 
нка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није ви 
то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Боси 
<p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p 
е и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненагра 
 је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мисли 
о тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успо 
е, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</ 
S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе  
 је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и с 
куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Л 
илоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зо 
 о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</ 
му тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снаш 
а ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног д 
 свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После  
 почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам 
/p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити 
и, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, 
нудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S}  
ека учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито  
ећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, гроз 
а на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца. 
е и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако,  
<p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати 
сму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантим 
а и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усам 
ј понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у  
 да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разу 
ем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која ло 
, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, о 
нда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поште 
</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p>  
тели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb  
 шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не 
туцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди 
а, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђа 
пе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љ 
 за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јес 
ало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве г 
Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа 
 још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, т 
ка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би о 
ељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. < 
 Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! вик 
да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S}  
де, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо  
аже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p>  
 плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри љу 
</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и 
и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубав 
че она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, 
многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме 
а је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може жив 
ко се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или 
.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако и 
> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} 
ута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одл 
ите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој 
ржати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се  
та ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих поро 
за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} С 
о шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најб 
а другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми ј 
еше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофов 
p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> 
. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколик 
p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, 
 већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био 
 сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела. 
це у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два 
га озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у прв 
ође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са  
дој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дуг 
а неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Ср 
рају.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој  
је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се 
а коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та 
љиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi 
 наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучи 
 ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање,  
лебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, 
нског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несно 
те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око 
Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом воле 
се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— 
ивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својо 
рка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта 
а својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужев 
трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у с 
 мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе 
ико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца,  
Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек 
 Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама 
 Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта 
е, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацил 
у.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се руч 
благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Са 
>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала 
него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако 
ош је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p 
р такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја 
 куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскињ 
зненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо з 
в би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и 
а Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као  
позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је с 
умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се 
в се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све 
ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи з 
ла у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ј 
х Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самоста 
ално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, д 
>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p>  
— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако д 
мигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори с 
о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп 
е леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га н 
 те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је уд 
 је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети ме 
ј мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p>  
ептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме ле 
о сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и веш 
мо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у обр 
 неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца 
е!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна бил 
ти.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљен 
p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица по 
е то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је  
уњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла. 
— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја н 
асла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по  
она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна же 
 покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацим 
одар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— 
> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим ув 
<p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, 
брну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузн 
ече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да  
то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> 
зим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој на 
дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја 
; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p 
љину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек 
 <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пуш 
чила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из со 
била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} 
абринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што 
ет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не у 
ти?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши с 
 а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци 
 О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац 
 али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељ 
н, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се  
а укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и се 
главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="1 
хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје  
више је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто 
есора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала  
разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> < 
 како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно,  
с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способн 
већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери 
 плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ћ 
крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се 
 више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако ј 
и.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо 
а да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П.  
о вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сест 
ктично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а  
ш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар времен 
Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.< 
 већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} К 
ти, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице с 
ђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш,  
 смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} 
 послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је 
<p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди в 
, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била оз 
љава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој ме 
 копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни од 
војком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред св 
о века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Пи 
ад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу времен 
на и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, погл 
дмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се 
<p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се 
е осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано  
извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога би 
 догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије 
г света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, 
 шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они чес 
то ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понаша 
о је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била 
њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n=" 
благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретк 
 после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло 
 онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао 
 се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Д 
 и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то вр 
гу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.. 
м; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назор 
и је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хте 
аса. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А са 
шнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за бра 
ти, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње 
и она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, к 
и разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прош 
ка има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходи 
која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они 
њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему ц 
ара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љуб 
поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, не 
јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па  
ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмер 
аља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори к 
о, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се у 
е обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој с 
д се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се  
им више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавају 
ало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од д 
и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, ш 
је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено см 
ти грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је 
и чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, ш 
а на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је сво 
а је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је  
дају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице пок 
а довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се 
е снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да с 
нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у рома 
са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра 
 постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, к 
S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом по 
ала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом  
ханичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на г 
сти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,< 
S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>—  
 рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> < 
 обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом,  
, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је 
 она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пр 
 ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} О 
чинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да 
у, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужнос 
д год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезин 
у јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, к 
p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагл 
летео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима  
оту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из шко 
ћ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми п 
 за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћед 
 На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb 
ком благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш  
ити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле  
ћу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотими 
е упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама 
 ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још  
ена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењен 
 то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не 
а.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова 
 зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању 
агања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, б 
 Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом  
иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме  
видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет  
оше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} По 
тину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дота 
у се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово пор 
id="SRP18890_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка 
, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до уш 
е протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шт 
, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она. 
 беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игр 
ко достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој с 
ењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом  
, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи  
и на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Н 
добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући 
 па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње бур 
 тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насме 
 комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча 
е уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је  
јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била 
кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику. 
ом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту из 
ела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је раз 
рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву 
одар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p 
 по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Н 
здахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јо 
наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси. 
ратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима  
 спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије с 
оговарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њ 
е се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно 
о јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз 
} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много бољ 
 на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога т 
} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, ш 
: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} 
 звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, се 
а ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално ра 
знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је 
 ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твој 
опусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чини 
 све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, 
ару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога н 
ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ш 
ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За 
 је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам —  
е, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да  
ом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит 
о који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, какв 
ни би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама ни 
овиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не види 
а понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Д 
 сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одсели 
{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно в 
} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње  
вежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а 
довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за  
 женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увред 
а породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{ 
, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела 
ек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сирома 
је би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и шт 
е увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу 
ог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то и 
љају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш 
{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој,  
а будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође ј 
’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па ја 
лаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што н 
а.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попад 
 пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа. 
ли.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија 
и прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Бос 
 Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснан 
е истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрат 
је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није  
ного се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на на 
тите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођи 
а од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, мног 
S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им 
ела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код н 
ачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор ч 
а то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жив 
 у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла,  
 је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће  
ела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу 
д ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту 
и у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књиж 
Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио м 
ане, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело  
 памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје,  
</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или  
Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш 
зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њо 
анас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије б 
код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају 
о с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њ 
— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па с 
ци своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Да 
сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена. 
азвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и 
беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше с 
размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касни 
јка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада 
 лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за св 
о код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја  
да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао в 
по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах сво 
 врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би 
 већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевиц 
 Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово 
боже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, убл 
е превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку,  
 речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротиц 
:id="SRP18890_C11"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није  
 водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби з 
огу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет ниса 
 чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка  
и, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разум 
г.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда ј 
ње смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увр 
S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> 
а учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што  
 „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш  
ам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма  
м гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати 
над.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи  
S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — 
учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето 
 понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} 
 Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> 
 ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се в 
/p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писм 
S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљи 
олазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то  
 да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пир 
е одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу ва 
ти.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, 
 <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p 
На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад  
 школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изи 
е пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{ 
у оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варош 
 сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро  
приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, 
шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељк 
 су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава ид 
пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао 
а брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за 
 <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад ј 
, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — 
 у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале? 
 и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знад 
превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је 
 он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво  
 се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле! 
:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена 
ја-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а ниј 
ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже 
стре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} До 
ајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздах 
Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и 
е према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли с 
> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Дарин 
о ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек с 
 Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па 
питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом сл 
ала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незн 
</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак о 
мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула 
мо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нех 
у свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{ 
 Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} 
ар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Ч 
 још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам  
тао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, з 
то и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p 
 којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избо 
 да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачу 
Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти  
ао излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то  
аде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели 
овек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима  
Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, в 
> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! 
ја озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан сти 
јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени љу 
зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи ње 
<p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе о 
S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, 
а то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни ј 
ем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али 
 жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. 
p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Зн 
ди како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно  
{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у з 
беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било 
ничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, 
етнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би 
воме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га њег 
>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не у 
мање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану  
л кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је па 
инка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоћ 
она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Же 
док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Н 
руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, 
 — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</ 
 уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S 
е савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — 
анула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће д 
 име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може 
дским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек ис 
ла, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ 
е прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи 
</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно кор 
 ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годи 
.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре 
исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при том 
е десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим в 
} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би 
аном једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, ш 
правница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S}  
дња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.< 
S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење  
се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} До 
ознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он  
ска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три д 
је!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате к 
 волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</ 
их; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки снос 
> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, см 
 види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себ 
вна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са ве 
д сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој а 
 да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је б 
одине, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те с 
м видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p>  
ка ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ј 
ељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! р 
 занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господа 
 што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти  
радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати ј 
 Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако  
рошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да г 
 радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— 
 ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође ма 
квом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то свак 
ти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле  
 да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше  
} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни 
{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринут 
ма и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеш 
а будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш по 
>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде 
 због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говор 
 је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздав 
и ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S 
 то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао 
 шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света 
хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или  
.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срц 
ознавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љу 
а ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} И 
p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз 
p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њег 
 ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пал 
ајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с  
Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше ду 
ро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је 
 је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда 
ако слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Ил 
а приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, он 
ају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправни 
они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они веру 
отимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; 
 разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о то 
 шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куд 
свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, д 
 то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпо 
сец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, < 
шао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те ј 
а. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! —  
неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} У 
сим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наста 
 Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој 
 мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика.  
т одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје н 
своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших 
ју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка  
о стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега  
а неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски ј 
, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{ 
, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како  
д другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ак 
а, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, п 
е; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из 
упи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварил 
ој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се о 
 <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из да 
ени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се  
и ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите  
“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“  
е није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин. 
ела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једни 
њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу 
стру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Ле 
{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они т 
тила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула 
0_C13"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом по 
азори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам  
а.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо 
Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао 
 и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и  
ре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о 
рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам 
да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, н 
ову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мал 
 <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у п 
у приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} 
. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Бо 
.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не ум 
ад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџб 
а па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после 
 вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Она 
е бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно,  
ена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, д 
јој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је в 
т.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринч 
{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} П 
ирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па н 
им.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку  
!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су  
ледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој 
његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И 
/p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је 
то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не м 
 стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стакл 
 прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њ 
 љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена дев 
 ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно жив 
 их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске,  
ако је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и 
 господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирин 
утила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су д 
ка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p 
и би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа х 
 занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да исп 
о што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тре 
прости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи осва 
а? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свак 
а!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе 
ег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се  
 <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пр 
 но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се  
 а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! изви 
Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Ле 
 би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар 
 дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} К 
, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се  
е њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, т 
чице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију д 
} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе 
</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, 
след тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, г 
је, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда у 
{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Дарин 
стаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци 
аче од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак 
а пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју с 
ег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, 
 питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме 
иде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партаји 
 весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце ј 
е, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p 
 завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох,  
и враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{ 
м до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад гов 
оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе  
види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да  
и ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, п 
цу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубав 
реваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде 
дар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поб 
те познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта 
за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и пева 
ознала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не од 
 и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија 
ијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не м 
већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце  
етнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учите 
идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, гос 
нско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укус 
мих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за  
тељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда б 
и увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека,  
аги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо м 
нуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљк 
једно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слог 
уке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не мог 
колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи,  
обнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пешта 
 све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих в 
зрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{ 
 збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са профе 
.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> < 
е нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као  
 су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у  
гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</ 
равде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, 
вори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта 
реби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашно 
сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писам 
</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газди 
ком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили,  
. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се 
 беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука 
hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за т 
.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код 
или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у рад 
 што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко 
 ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна н 
ду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ћ 
о, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким 
ше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборав 
репући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше д 
 опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са огранич 
рушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се 
инка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула  
S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки о 
тала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у исто 
виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако  
изу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну 
би на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћет 
го је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ру 
</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> 
сиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но,  
трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим п 
раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине 
ка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност 
сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замиш 
ац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек по 
 људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што  
оба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заост 
им, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађе 
о на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотр 
ика наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих м 
оже тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гла 
ељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад,  
љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на 
, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, веч 
ела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражи 
ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта  
аше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала ј 
уж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично  
прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти  
ка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се  
 на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ног 
роз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за м 
 ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њ 
ућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући ж 
рофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>С 
ћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— От 
 очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — д 
ијатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме  
Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој же 
S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни  
 децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у пр 
="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћ 
 ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчис 
Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па  
им, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече  
с мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш ко 
на човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедиони 
ој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече 
осле неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p 
и услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке спосо 
отребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да шт 
 васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>П 
је, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе  
е.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је 
рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем л 
простити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалу 
ад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из њего 
тарији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти 
то на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину,  
послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Ч 
} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очуп 
има сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет 
 па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овог 
ати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p 
рава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не сви 
p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи 
.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> < 
е, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Да 
зума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n= 
брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познан 
нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо  
љ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Б 
ече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично 
ретпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друшт 
ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретк 
ргије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створите 
 не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуч 
, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено 
лом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; 
еш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га  
?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што го 
 <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу дец 
p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојц 
 Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Пошто 
S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно. 
адифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— 
бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није стала 
алази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <p 
сам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар 
ико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Би 
 да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару 
филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му  
ром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је  
као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда п 
н је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико годи 
језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p> 
а хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{ 
ила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, ка 
д ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме н 
ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; да 
ћ и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, 
ти, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадов 
уку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тих 
иле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После  
н младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је  
анство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по не 
да ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може з 
аво мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>—  
вог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, б 
ржим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Да 
 пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака њ 
ецом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели  
 претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо 
аз је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ  
е дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор дево 
ра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао  
век, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар. 
и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде: 
ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том 
учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече т 
тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је с 
 рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет до 
едан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Дру 
} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења 
 он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему  
 тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо дод 
о ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и зва 
 главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу н 
ке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанст 
дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
имније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће донос 
ко дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога  
нали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друк 
е код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у 
ије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у к 
} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад жи 
главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љуба 
.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, 
село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него  
 А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети. 
о од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човек 
атичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако 
 према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престан 
ш један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Не 
рофесори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је ба 
и, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе сав 
јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегл 
чано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пол 
о устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура с 
у на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а  
а „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века пр 
 чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих 
еби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка. 
о...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као с 
а не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћ 
, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се т 
же, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам пр 
акву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено 
тична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те  
им зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су умор 
, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби прева 
знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам ј 
ај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно  
 не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу п 
не и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p> 
 и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p 
 Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да по 
ила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпоч 
ка која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бо 
} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p>  
 тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; ј 
створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити 
е, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p 
 оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована г 
е није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" 
 су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и  
p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p> 
а богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора изво 
ије то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим. 
ије разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта 
> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој  
 Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог роман 
</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела  
ам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом из 
тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој 
 срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринц 
 плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p> 
114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се г 
е крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све њег 
ити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, 
ћ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госп 
нам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не  
свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријате 
цом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се с 
спомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато д 
ење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наш 
јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где г 
тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да поз 
е. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад ј 
вати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству 
баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривен 
а „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треб 
Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разгов 
а сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина. 
у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, види 
 није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој 
 а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла са 
а јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело  
ост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у в 
ринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то д 
 се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, как 
а, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мен 
одар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А 
 рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузни 
жеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</ 
 му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p>  
ом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празнове 
е ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> п 
} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погле 
 тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наш 
 раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно д 
е заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња п 
истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, 
иханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, ко 
 борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важније 
е преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога в 
 <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Та 
а се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</ 
двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на т 
спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шев 
, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту по 
т, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то вр 
више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен нека 
</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: бо 
 Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све д 
асност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у они 
, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу  
тљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несрет 
а.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем не 
и је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигн 
дељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа 
</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— 
 што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женс 
е последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен каракте 
нашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином  
{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је  
век, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свр 
ја другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који  
или, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо сво 
признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако не 
тајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у н 
 се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија 
о спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сирот 
њег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу.. 
 једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру  
</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја  
емо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас 
није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све т 
спитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповед 
извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекак 
омазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> < 
ли ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p> 
<p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти же 
ш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бави 
еље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не вол 
ка.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао 
у није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних  
о, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично 
 зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало 
тојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он 
 те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, го 
 који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари влад 
љно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја 
ај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почн 
амије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно к 
 као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиља 
м врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилиј 
це: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Д 
 ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док  
е псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, 
 се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се о 
ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакл 
 сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, се 
 више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Да 
јих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији 
 и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуг 
тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелет 
 Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар т 
је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} За 
 за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто к 
p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> <pb n="103" /> 
аведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћат 
бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико 
је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад ре 
о, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не 
вој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у м 
не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хв 
есносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у ва 
</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уз 
тивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те 
а је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употр 
оју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив 
о кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.< 
</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко 
а заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто оча 
 теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...< 
 видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем 
 алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 
и никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разл 
ила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној 
о људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или жи 
ио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се са 
офесорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују? 
рофесора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује 
м оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што  
овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она 
ећ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним пог 
рофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског дост 
иће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају јо 
 појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Пр 
а јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</ 
ети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се 
ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате  
ту, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба мо 
ана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у су 
 очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала о 
шљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре  
ђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на 
рва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед,  
p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кућ 
{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, в 
ица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила,  
у и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Ре 
p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубав 
 за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и са 
ласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу 
ао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушка 
с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак ј 
мишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од с 
/p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што и 
о је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јел 
, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, исп 
им погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући  
о је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мал 
ћ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, 
ахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслони 
све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и  
: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милос 
 Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div 
вим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! о 
атици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мирови 
Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све до 
 рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! 
 с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико 
кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, р 
ико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча 
ужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господар 
 То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго 
Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше ј 
 да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу де 
 тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао,  
то га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ  
бу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби. 
, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незна 
нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне 
p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог к 
ити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљ 
 Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се 
иве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступи 
 ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси увер 
 Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да буд 
отражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојниц 
.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. —  
 Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сам 
ера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе профе 
 сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам 
 свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није ч 
је и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да 
е се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети,  
женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде,  
 срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот  
ди трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па 
азим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, 
о срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да  
 не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, 
чених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђу 
Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Страна 
ојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и пл 
епо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка. 
 се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је  
>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— 
сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p 
ва трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{ 
 да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава,  
у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, з 
према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хо 
ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске ман 
Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад та 
не сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њи 
ма: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљ 
водљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S}  
те!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} П 
 а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на дома 
е љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</ 
ко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{ 
180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету  
 је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} П 
ије него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако су 
а је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече 
о ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} 
 глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто д 
</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако ста 
ало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избор 
ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> 
и — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата  
Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу б 
кле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! 
том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљи 
 тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p>  
>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта в 
а његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и прија 
ђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквен 
осиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> < 
задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем 
 Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би 
тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или 
 га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвал 
мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Нен 
!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанк 
 достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње 
ех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча,  
лела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом  
а заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро зна 
о тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанк 
д нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе 
 рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стринин 
тељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољ 
оду је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја  
 Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегава 
/p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дет 
га, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога 
: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се пос 
није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка 
p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину гово 
 Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да 
 имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у н 
такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у посл 
119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода з 
ам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не 
лу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико ст 
тидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме  
 бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Об 
ора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опоме 
 тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче 
оме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је ос 
то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад б 
е усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После ду 
куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни  
ли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторис 
моћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови  
женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но в 
во велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа 
аметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпат 
 друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али не 
не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разгова 
ити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих у 
им ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био ј 
послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и ре 
нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не 
је и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> 
авлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и  
ећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после  
бог њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држ 
о, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и 
.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и враш 
платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је  
ко, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехн 
 — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко доби 
о кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам,  
и, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба де 
свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Дар 
 ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А ч 
 биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а н 
позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друш 
тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је  
ст година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разго 
га — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p 
 ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је  
едао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише наста 
се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p>  
, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ и 
ео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанст 
 одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не зна 
 и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то с 
ше браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим ко 
нала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици 
рујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја ј 
"SRP18890_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беш 
 кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Р 
ити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, о 
попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини чов 
орати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се про 
н тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему 
/p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправ 
едном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освет 
е окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно де 
ико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и 
p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> < 
је будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће в 
</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели гла 
е љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко 
 морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту 
</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је не 
 исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан пре 
тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осам 
 грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S 
знат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати  
ш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке  
дала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у  
 Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, до 
м пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то пр 
не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они 
ебе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни г 
која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у ов 
е то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p>  
нима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој по 
ке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био б 
х деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко р 
непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетов 
ли у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању 
е баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра н 
и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S 
а хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јес 
гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуб 
 да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уваже 
 васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њих 
ли већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њим 
бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога  
верглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оц 
ијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не  
 код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре к 
не и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубим 
Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Да 
ила јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је  
екла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S 
?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{ 
ркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вече 
огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетк 
ме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} П 
ше ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па ре 
шу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од  
љке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој о 
ење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма д 
пованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, при 
дно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински < 
 је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем ку 
јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има 
не грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је слу 
а, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одо 
 па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и с 
ихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Шва 
евојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ћ 
усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу сре 
ри том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по  
ћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопств 
S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} 
 здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће 
} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се к 
гим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Дари 
ца, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у шко 
 ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну  
а била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувш 
аље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шеши 
отив може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што 
а“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања 
ства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оце 
 код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је в 
 моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол 
ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе 
 била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује  
већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три  
коро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у с 
Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“ 
 господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико на 
ехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је 
гарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дет 
игло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и р 
 крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике  
пала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас  
S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S}  
према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да  
.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наред 
то једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељ 
 према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да  
цима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је 
е збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети 
вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако т 
ко осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном реч 
.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А с 
ка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према  
женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вар 
, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, 
га искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, сво 
е неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p 
ерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а  
жи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него 
у у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко 
гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте ум 
остаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које 
ене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувиш 
не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских  
 Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се так 
ено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати 
, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не  
ојој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима,  
/p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о  
, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који 
а се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи он 
еџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом г 
ћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Ис 
, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала 
 ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Им 
нда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити 
дна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да 
пишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слаг 
лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S 
 <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мисли 
ћ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу 
ше хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S 
рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула њего 
а, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, 
обичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код 
ичено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињ 
p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођи 
уда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко 
 једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људ 
p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мал 
тињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма при 
ј многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине че 
ти или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она 
 начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p 
ла!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>—  
убави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: 
м се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није зас 
ке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још 
 већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљ 
ту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У фра 
о сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за уг 
еке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу о 
још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси н 
рамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S 
страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу 
{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била нај 
и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S}  
ти, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих к 
би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Ионд 
> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из с 
Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме с 
ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да 
а добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја че 
је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је  
ог, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но т 
“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ про 
:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет веч 
срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпек 
снажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем свој 
г неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али,  
дан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са с 
! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту 
е он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} 
 идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја ј 
па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бив 
Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколи 
зија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту  
ке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, 
ижњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, о 
S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при рас 
и, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, у 
ерења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде 
, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и д 
ринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој п 
ма, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А ко 
из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој жи 
 врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, 
ређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти 
руге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а та 
 оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, мил 
то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпог 
има, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, св 
д свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма у 
 налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако 
лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке  
а у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут поглед 
ет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је о 
о?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, п 
им тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој 
 бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веом 
а сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешк 
ш, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не 
милији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш 
ећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учи 
е назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро сво 
мите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господи 
овање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што 
ју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се забора 
аћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти  
његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад 
кадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо м 
ти зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор  
користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда не 
чка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се  
њем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да  
е чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смеј 
праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у до 
ла, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Р 
ити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ј 
колских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се 
 на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову пон 
hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у живо 
лила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд муж 
вно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па 
вих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} З 
 их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — злов 
њског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка ј 
удија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље мо 
 само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи 
его треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корис 
 писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи 
у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не з 
патија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за  
бог таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, ј 
 сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој г 
штај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и покварен 
редне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво 
си одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка 
ит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и д 
ије муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му 
а.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безб 
била циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржава 
 научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p 
руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепш 
деље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p 
 души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег  
нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп  
да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S 
гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново уз 
о?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p 
загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— 
о права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Т 
твеног образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је  
у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе п 
 у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она  
а заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га и 
ошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p> 
А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се  
уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити 
 поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љу 
ржим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима 
, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> < 
рло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих б 
“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар 
ила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, а 
еког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, д 
аба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек  
у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац 
та девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече др 
двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је 
 тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини,  
Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхва 
 својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати ње 
положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљив 
ости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности 
ј девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгуб 
држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност зад 
не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или 
ече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p>  
у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година  
ој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на г 
У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече  
ом поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S 
д.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но н 
рава заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, кој 
но, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност 
а уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изла 
а.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p> 
а, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, 
 да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а дево 
 Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се  
жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, преми 
ио пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај  
њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили ј 
нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу  
ј беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише св 
ле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од у 
ара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — пос 
ти, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што г 
 на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{ 
ој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, сво 
меха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпу 
ом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и дос 
а, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је оста 
еху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога 
нину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрл 
сите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озби 
 да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p>  
а срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом  
ше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опр 
аше.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећ 
а погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви с 
 по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буд 
ење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовањ 
не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ва 
се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је  
 кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да ј 
а кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> 
то је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мисли 
донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без  
 мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке уве 
, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници 
слима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици с 
на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши  
зраз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} 
 румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, 
и и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи 
еговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је р 
и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их п 
 Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо п 
аопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и к 
творена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледа 
то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p 
је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележник 
у бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамље 
 проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> < 
е нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користи 
о није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слуш 
благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" />  
свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се оп 
а ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може до 
п код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допа 
p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете,  
ше, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме  
вете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мал 
уте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда,  
оје ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наоч 
ници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не у 
ла; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене  
дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</ 
, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине 
 осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жрт 
го тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала,  
леда у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђ 
} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„В 
 љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљ 
 воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу о 
ем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волет 
дних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој вероз 
је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају  
„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно ујед 
а, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако 
и је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима ј 
је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња,  
бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној  
ам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три 
ш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оце 
аћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p> 
околови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће у 
се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још 
њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као  
 сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци 
то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>у 
ашне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје у 
 — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече 
исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој  
ољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска. 
о проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лај 
могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгле 
решке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам ј 
нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознај 
од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцниј 
, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом чи 
гатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те м 
е задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељ 
ао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали с 
S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; усп 
 и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни  
 умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</ 
се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађа 
ођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди  
RP18890_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одма 
свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је так 
нпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крај 
је цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а 
сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека 
 живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен  
 то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради. 
на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубив 
мах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p 
 се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јо 
иска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су  
ајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко 
како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена чов 
улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто 
 штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рад 
е то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако в 
} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да н 
изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пре 
нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ћ 
ој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Та 
{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, 
S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрет 
ог и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S}  
" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарн 
и не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама п 
S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бу 
равница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више д 
о добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте заме 
.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражи 
аније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у 
 и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и 
, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си с 
се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхт 
дности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника 
а мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја 
 <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаст 
а.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато је 
p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата  
 но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{ 
виле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело  
Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, 
вено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— 
р Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођац 
еко моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна 
нчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Нез 
Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу? 
штована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити не 
193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему  
p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па  
моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже,  
озно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од њ 
, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује на 
е зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Д 
ужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој 
.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, т 
Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и  
штедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, б 
тама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и 
е загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку он 
 <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њ 
шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у 
 то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да 
дити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођ 
езика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне 
пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна рива 
човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Види 
носу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак,  
убав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако у 
на са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице. 
ћи пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно стар 
и криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окр 
.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам позн 
онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} 
више „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе пла 
товањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви  
рошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се о 
наш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећем 
а да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије 
ас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; о 
кле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ст 
ом.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело 
 она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пи 
ност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па  
ису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу  
је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом 
: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина  
е корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по  
Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице 
а обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се  
огрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што  
и — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудн 
> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин,  
доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог 
S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње ј 
 да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све  
амо потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим зак 
 кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни  
 секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; уг 
.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати 
спођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано  
живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и 
 никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што ј 
на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јо 
 одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, з 
ад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лу 
о, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је так 
етко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то  
оравила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он превр 
нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S 
ко и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </ 
о плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих 
о га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите с 
сно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да 
<p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа  
 је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она по 
ољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не з 
} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — реч 
богме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и о 
ему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, 
{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно град 
рујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта  
аче, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће 
оруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са со 
5" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако 
а сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још  
ам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чу 
ком еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека 
ити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих доби 
 идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S 
амислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А о 
еје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, нар 
ала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу д 
рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противд 
оја ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог не 
никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидн 
 — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својо 
 вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да 
сиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсил 
 цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p> 
мо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; сам 
p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло 
ст и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут  
рина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа  
Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда  
/p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се ком 
дило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом. 
/p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешава 
ђе на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој  
види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бег 
> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем,  
 <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} 
 кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти н 
овршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у  
широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, 
мо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</ 
јем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapter" xml 
а извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца 
утрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што вод 
асност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" x 
добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: 
грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака 
 већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и 
нскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар н 
а у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, о 
квих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам 
, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако пост 
 али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај се 
к.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја  
и, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, сек 
Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну он 
ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победиће 
а, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а 
је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део  
p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“  
 издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дво 
ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер 
ека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господ 
 што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је  
ло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каж 
о Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца давах 
о не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта  
о, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће д 
 двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му  
тку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како з 
чна појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била 
>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивш 
мрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи т 
р тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, д 
рна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да  
его, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> < 
ече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којек 
остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> 
>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада 
де пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја 
р ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би  
 по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи 
социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива 
ар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећ 
а парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола! 
 грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који д 
газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се д 
S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... 
опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је 
ељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „буб 
ели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у  
допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S 
 имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к 
 он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S}  
говор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и  
 ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S}  
теривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором 
е девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде н 
!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре. 
р студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, к 
 ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба н 
аче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском х 
шли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара ж 
} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста  
о; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ... 
, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је 
учен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу и 
 а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — 
="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ пр 
.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S 
м не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву 
ним лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да  
а њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су на 
о би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S 
езин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад  
унђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Ко 
омка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз з 
p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе 
 осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мир 
лизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи  
ли слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не остав 
све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада ре 
еба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци,  
/p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је  
ш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. < 
ње управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила  
нпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а увер 
имица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилич 
жу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношњ 
ерен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S}  
и.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је о 
на прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро  
чно благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брж 
ако смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, к 
мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p 
очеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је о 
ило изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале прода 
ам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој 
ше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Дари 
се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јец 
на, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена 
ици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, 
 време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде  
ине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам с 
ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем,  
ица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ј 
 и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... 
о опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу кос 
н.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви те 
инка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ 
ар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</ 
о собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— 
 се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не 
м.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непо 
јвише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажн 
та.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече  
е жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше 
 <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p 
, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући изви 
 је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам —  
S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одм 
аног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У оста 
Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је ко 
 тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из 
 <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, к 
оре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љут 
колина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им ј 
изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме  
м чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Р 
ећина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, ду 
.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало  
це — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана 
 је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љуб 
о била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискр 
ебало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>—  
ја и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад 
 <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није спо 
ање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа пр 
Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи  
озре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не 
ј имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж бо 
цом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праве 
ад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљ 
дан пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече 
 једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила  
бог тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на г 
рекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки нап 
а на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, 
итаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и 
а, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како 
ени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лет 
ржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" xml 
 живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али 
опратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка  
b n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у  
е.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он 
еху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако  
винивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала  
пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто б 
овољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не вол 
/p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга де 
екло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> < 
и су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, исп 
зазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; и 
 Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</ 
апослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, к 
јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! 
ржао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бел 
рко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изаша 
n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из вла 
и уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Ра 
оји професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља сво 
<head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила. 
тао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш 
стала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не  
мет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се не 
И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломље 
ша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледо 
 зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше  
е мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје,  
нуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко ли 
зора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а  
арандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у  
една лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом 
— мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој 
љица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве пос 
екулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружиц 
и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашл 
ориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако 
ко дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже  
уда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало кој 
е, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других 
и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови пр 
к, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосн 
 <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је прав 
ла — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак 
она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догод 
ујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није сре 
>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштах 
хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса су 
p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик од 
; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих се 
 а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 
тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта  
их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислит 
} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са свој 
реди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула б 
анствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим поглед 
ек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су 
 њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај 
то им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не да 
ом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језич 
Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада 
ња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и 
ош не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — г 
 Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господа 
Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мис 
и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од 
и“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</ 
ра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе зах 
 је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обриц 
 била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Как 
>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не пла 
поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајк 
ла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор 
ека.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Мно 
и је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за буд 
 Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојк 
ана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољ 
 овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила. 
љевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упл 
у увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, о 
учила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оч 
аповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама  
 има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се 
е беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, мест 
<p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми  
о је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољ 
, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка. 
да у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб за 
ла и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, 
 ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не нау 
одине, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два  
у мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, п 
!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! с 
је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, м 
 Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а н 
је ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{ 
а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво;  
ла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S 
оспођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле  
а свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није бо 
на „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи 
 њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се дом 
ебе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице 
ећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све ш 
ко тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се 
е би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде 
.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка за 
м учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И  
е.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да  
Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиро 
 би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, 
о је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова пис 
оји тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>—  
м, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколик 
сли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И дру 
знесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети  
аједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђе 
 разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на  
њала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, за 
а горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, н 
ли с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја 
ца.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S 
ло, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по  
<p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раско 
разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — к 
лаву не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— 
ко сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој об 
о доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и р 
<p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осме 
ене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњиш 
 отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За ти 
} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, 
епрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносн 
 готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је 
могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{ 
нака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни руж 
у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не ж 
те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично 
и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— П 
м идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за  
ве сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi>  
м, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље  
т, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ру 
г пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p> 
агледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него з 
А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Б 
 онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p> 
 му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса 
{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме 
ута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу  
 не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најма 
 сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет,  
екада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да пр 
ти ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мај 
ат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно уч 
и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој  
 њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на не 
одара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — пок 
 знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо д 
већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} 
дних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој  
утећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, м 
ођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Дарин 
погоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, ка 
} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи 
 је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринк 
S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда 
евојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} Пос 
ла очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши гл 
 доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у стран 
 „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и ме 
ма ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде 
сакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи ни 
на трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, ни 
а до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те д 
у.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива 
а.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и м 
о се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом 
дице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад п 
оја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Н 
у!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом ст 
аде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио,  
идела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, 
 скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они  
?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Дани 
е у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</ 
 се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C 
 особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у  
иљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви с 
не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, п 
чи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам  
 општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав ј 
рима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију... 
коше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо да 
и мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што г 
ије, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на с 
а приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било  
шта.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им  
гориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланац 
азноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан  
ужају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучин 
 узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху!  
S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хл 
тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, ко 
ама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у о 
та, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните 
а додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беш 
училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препаранд 
а, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозо 
карица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Две недеље 
ас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринк 
езина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе п 
Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то ча 
исао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчет 
раца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, реч 
купе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко  
нда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као 
— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, реч 
хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорн 
 сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређ 
ду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна д 
 За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих в 
од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p> 
о тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S}  
меном назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је пр 
ом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, 
ине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону ж 
је мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је  
 Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може 
, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понаша 
мо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мира 
} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац 
ило би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша  
раве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила ј 
Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А  
нак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S 
, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај,  
 оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијантк 
а мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту р 
, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица;  
<p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за вел 
 није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим приро 
руг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће не 
ица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољ 
итељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске не 
ка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p> 
ли црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту спле 
 је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{ 
 га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од т 
езнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! в 
а мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас  
асним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} З 
и беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им  
и; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па  
з све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би с 
аш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> 
 Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте 
љаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сет 
д смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети врагол 
ворила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишља 
стар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу,  
, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је прис 
сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — при 
чи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце по 
водљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била ј 
то је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом на 
без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те 
, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их за 
иправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је до 
везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечи 
има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лице 
ама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем д 
 да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S 
 детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — кор 
го да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца  
ила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. 
гледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка;  
 умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било 
жније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше  
требно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже ниј 
е...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу буду 
јске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу м 
и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено наста 
а је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла,  
секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем  
од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гле 
подски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</ 
инци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кће 
 отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" / 
ована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милост 
ругој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада 
јче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та 
а мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него 
— погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће л 
гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и 
иде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би при 
зимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана ж 
чку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да  
икад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити  
кве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чуди 
 не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том по 
>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, 
ије грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима  
гуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{ 
 и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера 
ј је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и н 
а више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда н 
ва.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло те 
рању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обичн 
а.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала. 
 тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да  
е пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова 
же, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труд 
 она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и  
м је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — р 
, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он п 
из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све креш 
киња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} П 
арицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се друг 
остављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошло 
мирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код 
је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрад 
елу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, н 
, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица 
га никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа 
ци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Дар 
оји су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не  
и обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> 
рви?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележ 
ка болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— З 
<p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина та 
 онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих? 
адбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док 
ђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здр 
 је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој 
еди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и шк 
 оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’з 
јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S}  
ам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако ка 
а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема о 
 Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија,  
сти људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка  
ена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла 
се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше де 
људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се  
ције млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нест 
тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, с 
, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек  
више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је  
ас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учит 
 тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, бра 
’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људ 
чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ру 
у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајко 
кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на  
алеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих поро 
астаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раде 
 дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на усн 
иров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она ол 
учив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га ниса 
 то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном и 
риже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га при 
подин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваш 
— рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p> 
роза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо а 
 не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па по 
имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не позна 
<pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, се 
маде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не  
 с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знаде 
{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње в 
е девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — 
 онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се уст 
а њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије  
тела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврш 
ћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Д 
реће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Кова 
иди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми  
Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од с 
</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у се 
т година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није нада 
, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио:  
 ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зр 
мљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мо 
жавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, 
, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу пр 
од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење  
љиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде ст 
ла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, 
 весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S 
} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула,  
и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака 
аринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ру 
аше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али пог 
амо за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дођ 
ом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите по 
је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радознал 
шће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те 
е, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показа 
и, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — прим 
вица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" />  
поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је 
 труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је  
 мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки 
сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не пош 
ећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура 
на говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави раје 
лском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, б 
метала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су 
м љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад с 
е.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не к 
сла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те чи 
срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми 
е.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допус 
сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p 
p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, 
богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се о 
а мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети вод 
ред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</ 
ете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочека 
 садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, ка 
 беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упи 
зине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у  
} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаш 
ежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако г 
олико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то же 
епо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.< 
рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код н 
} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је  
> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћ 
 Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не н 
травати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку  
укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне с 
 да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах 
она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало н 
оћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — 
васте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ 
и.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друк 
и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а 
јом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала  
p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо 
18890_C14"> <head>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично,  
атова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д- 
да и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се 
 је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом 
сности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно 
, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" 
 Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први по 
ства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаест 
а се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њ 
Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину 
овац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега х 
матрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у т 
ојава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; 
да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада н 
ена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А 
S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењ 
 сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Бож 
p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.< 
је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушки 
 женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{ 
л тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n= 
он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухв 
и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахн 
т у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</ 
н удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно,  
прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — р 
се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом миш 
и осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И ка 
а:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме? 
а с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Суш 
, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, д 
 изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато 
За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особи 
је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је пош 
често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене н 
Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је з 
— рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје ма 
 би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не  
им погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше ус 
у бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне  
у да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> д 
гову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он свој 
отице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити 
 и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла  
 је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу  
н седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и  
рила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полети 
апуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила?  
ћ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф сво 
же! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну 
 плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књ 
 </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је ви 
т на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</ 
е хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p> 
це у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље  
импатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, ал 
а образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени  
 времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као с 
а то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S}  
сто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно 
м погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви  
 уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> < 
ицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>—  
S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му по 
и.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву ње 
очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа 
те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње ба 
ла а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примит 
о није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати мож 
месу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом зам 
рну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p> 
, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу ј 
 је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> < 
државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Дос 
 <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p 
 не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана 
 ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом  
жу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу 
а пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће т 
ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене  
ви!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не воле 
н и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као не 
месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме  
оље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан ниса 
егове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја и 
сносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> < 
ет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и сло 
ражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и  
ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка  
S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја 
е то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разуме 
н прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да г 
 разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли  
зувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{ 
иснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у  
едусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или ина 
 реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па за 
више ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми с 
мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накити 
ливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, ко 
аке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једно 
брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихов 
ма је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није 
е претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у  
их су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни д 
кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Т 
ду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имам 
то је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за 
и.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на 
епровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се  
ти:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— И 
{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав 
докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употр 
е бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и в 
боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на трав 
е речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија  
 запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се р 
х застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шт 
 може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p>  
 <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку. 
 „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Ј 
те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уз 
катељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти ма 
од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка 
уку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— А 
е противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик  
"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површни 
 То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину ж 
 учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учи 
 Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и го 
она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности в 
м у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са т 
слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да  
мњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких г 
и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши г 
а.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, р 
иштиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде по 
ја ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да р 
ам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим 
марно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад  
етоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само зн 
ринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је те 
ринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстенован 
ка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа ж 
Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат чов 
ма нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али.. 
 и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом сна 
а ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и п 
се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Да 
јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестан 
трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми о 
— Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлаз 
 даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до с 
{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја и 
/p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет  
снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет 
се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није гл 
рирода његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о чо 
њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобрав 
 иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка  
родица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој ти 
ану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати 
 стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу  
ао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па  
 казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија 
ђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могл 
исли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је  
ест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често 
.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:< 
а, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тих 
но одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{ 
ом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њи 
 помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, 
а је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нес 
p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{ 
/p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— З 
су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала  
вом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, наст 
и.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио,  
азати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, доб 
Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настав 
 верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обич 
<p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко с 
Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није ј 
бо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и  
 и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на же 
љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине,  
 књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi 
а, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо,  
} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и 
стрти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи,  
аг и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе 
 човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Бе 
ле неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, пр 
ад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне  
а скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна дру 
ост, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне 
рдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познај 
даричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На в 
де нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћ 
дала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живо 
ећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређаш 
и овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, пре 
је у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, ба 
 смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка 
се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</ 
ад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук 
, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је  
е и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио  
 смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> < 
ц од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Разм 
ош тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А мир 
љашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, ил 
чима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких 
.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори 
ужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Стран 
</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замо 
м, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p 
 смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспос 
дићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по изб 
верење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло чест 
но мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови  
старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу с 
ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а д 
ну.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши је 
ко.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више ск 
ичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</ 
кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, 
пца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу 
 О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни 
p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита. 
е може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{ 
ице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — зна 
вим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађ 
дити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се 
предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из в 
д такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи,  
 те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се по 
 што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S}  
 предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у сво 
 ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта 
да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, 
дила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као  
крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој  
р, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је дал 
 му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала ле 
{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што вета 
 не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— 
ного поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи 
аво веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетк 
узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S 
ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини нем 
ћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасн 
з мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам жен 
ински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} 
можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско 
че старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли 
нам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе  
Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства  
 (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љ 
мети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p 
а.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од који 
 кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, а 
а; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похв 
них навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких  
е улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај  
 не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра мно 
> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави 
га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена  
машни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали  
разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћем 
упе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! приме 
>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, 
S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обичн 
> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре 
ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарат 
ту!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетн 
викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане  
оле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то 
 помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; ил 
 баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти с 
тка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, 
же! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборави 
и ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљк 
ворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Ал 
же се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. 
умњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је 
то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити,  
Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, виш 
евојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу. 
трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у св 
ар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а  
решна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гле 
 да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Р 
, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и о 
 љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђел 
ква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} 
м искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођиц 
 чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два пој 
еш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, ниса 
е, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикн 
е и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, кој 
место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! 
онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S}  
сте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала  
 се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имат 
сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била 
тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних пој 
авате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па с 
да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а 
бав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мира 
соба, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, и 
 сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка зан 
— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си ув 
лица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{ 
 ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p 
убав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара о 
ти на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама ј 
Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгред 
 мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за чов 
рећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу! 
ј изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом 
што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</ 
ше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време боло 
жи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јо 
и тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином 
мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивно 
да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p 
ретвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пеп 
вој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац бе 
 у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће 
ам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: н 
оме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи ж 
 таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је,  
ала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се 
ринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који 
е љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света ре 
скиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним п 
и, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала св 
вати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и  
зине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или ст 
а“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаш 
обе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад дово 
а да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад 
и, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{ 
је љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти 
љења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је н 
 мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана 
инећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек на 
сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{ 
?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради у 
е би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна п 
га погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и а 
 <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закљу 
ј, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиж 
јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра 
ава се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправе 
то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чис 
а сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш к 
S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста ис 
 деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или пре 
ке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образов 
убави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; 
јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражил 
е тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У полов 
 први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан 
е ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете 
 чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори н 
уда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим т 
је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мат 
ди су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Д 
дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила  
исам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ 
ти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S}  
савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презр 
е су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је 
ње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји о 
и његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити 
ице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што п 
p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том трену 
гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да  
 јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица 
ела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и 
лим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — 
не, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то по 
ву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руковод 
оставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но ш 
су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених жен 
ја би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште  
или, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Пр 
з рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несрећ 
вату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету  
реварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другар 
 „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са  
за, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељиц 
о као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала. 
ести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не м 
ео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу  
ка, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је з 
сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Дарин 
ди, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Дари 
сна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у  
— викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор глед 
и у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми за 
изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе  
 да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да 
ега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</ 
>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда ми 
а!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити гроф 
д није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До  
 мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигош 
ављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада 
 имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стиш 
подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? пита 
особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња 
у — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се  
она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свог 
 може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студи 
не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред  
 са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код нек 
није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је свак 
p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— 
учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те  
правио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Позн 
ник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, п 
ина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у в 
} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у 
на.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p 
о се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ ш 
росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета  
о празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се т 
ати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да 
и наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} 
 неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро ми 
.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су т 
ња, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешћ 
девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</ 
ла.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико 
на идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но 
е нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово ј 
а, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прим 
 овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био пра 
 је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навик 
убав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више 
ед олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p 
та и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чу 
е, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живе 
грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомис 
мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога 
може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па пон 
да није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше  
 Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љ 
 уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чист 
убав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тр 
ише грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кра 
<p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грози 
 задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што мор 
ој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Х 
а се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, т 
ла је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обма 
сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <m 
то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било дода 
речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subS 
ла сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{ 
 не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли с 
ине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад 
се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је она 
то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смеја 
зао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим в 
итеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише  
 једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>—  
су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љуби 
би, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Д 
ном и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Дарин 
 је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беш 
та девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми 
чом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите м 
лно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем п 
 се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љ 
ољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпо 
у понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да и 
 искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела 
ења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете  
неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је  
ратских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам и 
за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи 
оф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! в 
 подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист. 
 Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините  
које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких нов 
 рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког врем 
осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Доб 
<p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи 
човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше тргов 
оје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма драж 
ека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме  
лачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим п 
оф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се вр 
у бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелс 
<p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не 
це.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — бу 
ан, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешт 
е љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог пи 
 женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодн 
вши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не з 
се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има 
ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија. 
 и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> < 
 су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду 
рота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао п 
 разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити,  
разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице 
ољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљањ 
штен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S}  
 постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загл 
врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав 
атању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верно 
ако ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам 
а привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан  
г старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то  
сокородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота д 
ки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на 
p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такв 
ече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се  
 пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он 
у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада  
ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, уч 
ити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису о 
искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте дев 
тка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има  
’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’ 
а разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима ужи 
слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздах 
е брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари п 
је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професо 
иња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије  
е сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, 
љева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учите 
ро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву ш 
 збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вр 
могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку ил 
девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Нег 
ави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи 
Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Друго 
, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да и 
ве на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наш 
 је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је 
дећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Дари 
се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти  
ш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, —  
без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво по 
поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, 
нда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштуј 
 како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и дру 
>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Ср 
е није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каз 
их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не по 
 је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} 
 често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достој 
на.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема 
спода професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло прис 
мена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте р 
 За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „ 
 и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна д 
не даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некад 
 онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — пр 
је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сма 
а. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква ви 
 на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога на 
160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> 
, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринк 
 да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у ш 
а госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да н 
а.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лиш 
S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „ 
војом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, г 
b n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, п 
 <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су  
их девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и  
на била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</ 
 — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — в 
/p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја дру 
, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она  
другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, 
ужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи,  
каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метн 
век.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" / 
, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раде 
 и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено  
— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљк 
а није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земљ 
 је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко,  
ни својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете и 
јно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како он 
ујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и нед 
, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S 
с нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми зна 
јка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, ш 
/p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би 
<p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изглед 
Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз 
његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она њ 
на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране полом 
о је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Дар 
ам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка,  
 верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p 
се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли? 
каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али  
} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господи 
 — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђај 
у, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше н 
 мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не во 
Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замери 
летантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што 
<p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек 
сом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо прим 
гледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је 
о видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или 
оштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа 
а.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не  
 њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце. 
ећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу  
ка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко прос 
вутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је с 
на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна 
је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег 
емена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете о 
да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, мо 
це, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у стале 
ни сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности  
оже завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти реко 
S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По то 
 то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за  
а сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— 
ујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хт 
пут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп го 
дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се 
дорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора 
епсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дак 
ти; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив  
ћици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје п 
нији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бив 
 оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће он 
да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и  
у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову 
угу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племени 
а у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p 
 мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</ 
на? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стри 
ечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> < 
Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSect 
на и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ј 
бођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде  
змар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им ро 
ерује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно  
овина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му  
и ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала 
чати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост 
свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађ 
све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и 
јана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад ка 
рикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— 
подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само 
?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} А 
one unit="subSection" /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, ш 
прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада 
А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} 
 Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој  
смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне  
зива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али  
м и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо  
е мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој 
а постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p> 
љива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога на 
ине, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узе 
ој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекл 
јој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не та 
равити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не б 
етку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија  
 плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дв 
 сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! узда 
каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи 
а њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада 
ђо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — 
 <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — и 
 <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од 
је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb  
ти, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{ 
а то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба мног 
и матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ј 
/p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само св 
ти.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ак 
 не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест г 
учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала  
лика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек се 
 књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Ни 
кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Да 
детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је н 
 је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би 
колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} 
је познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила  
S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом 
а је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш 
А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде сп 
а, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија 
се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи  
у своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазнос 
C14"> <head>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољ 
Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цр 
ебало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веж 
p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— И 
руштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p> 
ећ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је м 
већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више,  
 морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми  
шко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онак 
о ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, ј 
и — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, 
нка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед х 
дним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Да 
— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се 
p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, о 
иком о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Дари 
.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак 
 ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну  
и шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестр 
оже!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена вра 
тер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом  
тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, 
/p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p> 
ење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве пр 
радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати 
нда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога  
опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме си 
p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да 
отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, 
м или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити ко 
друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне 
агледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ ст 
ну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нех 
у собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази  
</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, 
нчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и 
ена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно дев 
ошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. < 
те“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки по 
ле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Дарин 
сом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> 
ити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима све 
у, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што с 
> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти 
мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у ис 
град; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су гово 
едо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка. 
рива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам 
рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уз 
 па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, припов 
ња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, а 
д је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој 
, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој по 
о стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су  
Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовим 
ан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас п 
 исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, 
а.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог мла 
ретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угуши 
</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игр 
 оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p 
о седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.< 
</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га г 
амо би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак  
ике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „о 
умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми с 
?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његов 
е ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што т 
онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а  
вета реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{ 
еди ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> 
овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки по 
авдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора 
подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учењ 
ему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичња 
је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продај 
е бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, бил 
 доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине р 
рло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и по 
уги учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђ 
{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— А 
Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао 
ржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћем 
 за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде о 
е за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која д 
веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке ене 
це, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, 
учена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је  
аћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако,  
сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја ска 
 Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> < 
а сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p> 
сиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки гла 
цуски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а 
није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, примет 
ада у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимају 
ринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новац 
 око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију 
о је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и  
тно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’т 
 ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p 
кне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учите 
е волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш 
ши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек об 
награђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и 
 јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за  
власт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадниц 
 беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни с 
А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у соб 
ав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклон 
 место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па 
јвећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихов 
девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронич 
и место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући 
 то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи 
ме размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} 
 је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и до 
ачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „ 
</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је прес 
добрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много  
а — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па  
деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с то 
 <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, нагли 
> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши 
 после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, 
рак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојн 
{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хв 
кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жес 
ости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га 
сподару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, п 
а и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Дари 
 оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећк 
нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста 
тељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би 
 је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више о 
метићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо 
дно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом 
о за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите не 
д нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се ку 
својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочове 
ава поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не т 
о се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, к 
х, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде,  
 своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је  
вом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је 
ркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације мл 
</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да о 
сам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно 
а с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми ј 
, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти 
ошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и к 
ћи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та  
/p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевља 
и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређ 
обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — 
.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да 
е! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћ 
ако ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може з 
машна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишић 
зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нис 
/p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паме 
>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па цел 
агрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S 
вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p>  
p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p>  
у учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим  
злагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој 
о кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се оп 
етку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање 
!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка с 
знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у о 
еча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је 
вши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохот 
дећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пре 
аво, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свог 
ом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> 
 знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колег 
о се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p> 
ећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беш 
и само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Изви 
е? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на 
 тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим?  
а стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то б 
 ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Ду 
ође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави шк 
ислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико 
 дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није 
о нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали б 
ти са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можд 
то нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју 
до моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши гл 
 га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, је 
имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове 
постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме та 
<p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи 
 ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши муж 
већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек 
Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стар 
т, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> < 
</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на буд 
 јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! мор 
ј у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад  
путовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> < 
е дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила 
а девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете од 
олубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p 
ем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче!  
ајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Дарин 
> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је 
<p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније зву 
е он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка  
а вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма 
<head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста  
е ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше  
госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке  
<p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином 
лемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Ост 
јци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљ 
рига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна  
вала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљ 
мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено 
акву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га 
вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ак 
сећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо 
а.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на 
аговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ пол 
срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{ 
а је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе 
ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцн 
ни удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двад 
смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи свој 
у понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој прек 
лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће пока 
 налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре  
 подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажаре 
ао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадес 
дновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ 
ћи очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се с 
дати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово  
ош се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још нек 
p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иште 
 видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорн 
 је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом  
ло, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати 
и румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> 
ква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type=" 
.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то ј 
 Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мис 
 <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш 
жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Ка 
гонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груб 
положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особ 
, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и у 
 Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је  
и, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и  
 воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих воле 
мажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{ 
главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срц 
 „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— 
о и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био  
 на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо к 
 додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од  
p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> < 
збором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и  
 — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да с 
волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И ст 
ци о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је з 
!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разум 
је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла 
 још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја 
асти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S}  
ругарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је  
узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> 
жда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, на 
пло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаћ 
n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дод 
 у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао 
че Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твоји 
 знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто 
Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите д 
товање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа 
љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Н 
ица или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и п 
 по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с 
еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнил 
е ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледал 
аћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту  
то?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: 
 <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и о 
о добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што  
.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођиц 
— запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда 
и, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио 
оје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назва 
ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинил 
, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено ж 
У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да  
 био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори  
ли не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим з 
авио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега 
оштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да ни 
 Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се игр 
кријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свец 
А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Да 
ли било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али 
е забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неиск 
ова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, 
ја у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш  
 тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад  
ности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу 
S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хт 
атим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, н 
умем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љуб 
касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S}  
 а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се б 
 <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумел 
е! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} До 
.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече 
вала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насм 
о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало 
 малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико 
на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, м 
рошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одго 
ежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{ 
тупим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупос 
 /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и за 
S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треб 
и...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, 
 баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се 
она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> < 
ећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи дом 
брих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да п 
јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после з 
да, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала 
човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и сво 
</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; ни 
ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венч 
е главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — греш 
волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— О 
 кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — п 
.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се 
м да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S}  
> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само пог 
 — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и вер 
<p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим 
 већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом д 
 Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим кор 
е зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често,  
, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породи 
рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ни 
</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женск 
ам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце 
ане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим 
загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сест 
име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра л 
е се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву свој 
и своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ва 
с.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је да 
, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Да 
 Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка  
а ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пу 
 овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничк 
 па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешк 
 он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> 
>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Г 
 странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опаз 
.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све 
и мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „л 
у се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту 
ку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога н 
а скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да  
 — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S}  
ла вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> < 
ка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће с 
 Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} 
е ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђ 
 госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном  
е мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као бла 
ли не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S 
ољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осет 
ито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар  
ив воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносн 
 хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</ 
ајгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</ 
 овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се 
— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којеш 
да дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте  
м ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према ме 
исма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашл 
че за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S}  
!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то 
ла да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S}  
 опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја  
ла и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се н 
уга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се м 
да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана,  
 и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао 
победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом,  
; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, 
виснији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповед 
 да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> 
ротив материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде ф 
аринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другар 
не била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="15 
а то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодат 
о мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву,  
младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загр 
екнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и о 
иси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је б 
едати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у 
аринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце н 
 то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место  
ц! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, та 
ко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је 
ж’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Пош 
 да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, гос 
дитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, с 
p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчић 
удног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па  
ошају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Дра 
ла, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{ 
 на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине  
, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, ш 
удно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам чес 
аринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— 
ивот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим  
пао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази 
ји ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да  
ј здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја 
 читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци  
— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, о 
 а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је 
х опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, ка 
же, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не пл 
штен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па о 
за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{ 
лу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, м 
 казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде ниса 
ола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам д 
аша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда дру 
 Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закљ 
ца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу,  
ике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим уплив 
е друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Госп 
с оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, п 
 смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девој 
ад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и  
упост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици 
.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изго 
нда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p> 
а, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угу 
а сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од  
 ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала св 
е род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се 
 Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твој 
тивница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је д 
м тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да 
лачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио  
ознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родите 
е, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{ 
 имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту ст 
г владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то м 
казује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на 
а је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако ум 
део.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостав 
/p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу  
та тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни  
Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: 
ј избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из увере 
е тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам г 
створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћут 
ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену п 
лају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени  
случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити 
рофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај  
еном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи д 
да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> 
рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S 
ше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао 
ећ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p>  
 Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и  
ано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече г 
ви пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство. 
ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да  
 мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хл 
 обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и по 
скључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност мор 
ам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{ 
 То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто 
да неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не 
вредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај 
на или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да мо 
јој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостав 
ар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>—  
е бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Д 
о говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме 
да пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ј 
ао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Он 
.</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од ово 
p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пре 
ани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} 
а.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешења 
ајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете м 
ајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су 
о би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друш 
ма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам 
аграда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но 
у.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S}  
 десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни 
пођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем 
у притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може. 
ива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће пис 
њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p> 
</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили  
 али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: з 
нам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћ 
и је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— 
а се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати 
м странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело и 
а је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би  
еците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно ту 
е, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју 
па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{ 
надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</ 
је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је 
оји узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичк 
 што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам к 
ку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више 
о, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неб 
рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код 
провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испун 
ужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом пр 
мена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је ма 
 да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S 
и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савес 
?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту м 
 сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо заје 
 узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би 
авачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не м 
p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку,  
 грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом 
врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то б 
видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титул 
 не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан. 
је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић 
је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не п 
 судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“ 
огат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очим 
аринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, р 
о обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваш 
престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, је 
казивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко 
језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја са 
су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави 
да лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школ 
 ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна! 
.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукав 
летку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том изм 
p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи  
е би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „ 
p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С  
 А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у з 
заше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задр 
 ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је  
под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела 
 а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S 
се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад нееш 
огла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непом 
те и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а  
ленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине 
S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав 
убав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и 
 <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бур 
/p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са гро 
е правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трго 
коли виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њ 
баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} 
ња у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <p 
ање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се ра 
дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Руж 
не, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме на 
.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Дарин 
чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада  
са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје  
обове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар 
.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити 
зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зу 
да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назо 
ао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да 
/p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим син 
се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да до 
е мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p 
лавна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна  
 радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незна 
, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се 
етњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно 
о готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима те 
а избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он ј 
тању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би с 
да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у 
 мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су  
ој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопасни 
нају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се  
естре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла 
> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, 
не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца  
е прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</ 
њају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад  
ек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> 
свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говор 
али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиро 
а да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине. 
 уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправн 
ела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чем 
али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати 
онос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале 
.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу шт 
цу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, ч 
нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла 
нтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо 
ац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спре 
си ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искрениј 
трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми 
Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па 
сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њихов 
ина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у они 
тра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је 
ична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она бо 
 чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивал 
тну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>дан 
, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се ј 
 плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају  
е с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког б 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка се 
:id="SRP18890_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не 
} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад  
странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он ст 
н, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала 
 за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Л 
>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, ни 
а данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннам 
 па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповет 
 у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са с 
ладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит 
е појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше  
Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам м 
 Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, 
 замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на 
као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним. 
 чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ 
ему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујн 
 га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Леп 
.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов но 
 додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али ј 
верена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се  
роф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А в 
ац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p 
ше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет нек 
исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то зас 
господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој 
е назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, ба 
 о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, сек 
Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава 
опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а 
 она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да  
ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни 
 каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене забора 
рице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и с 
заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам мог 
наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па мо 
опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ 
 могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа 
 Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућн 
ињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне 
ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се да 
а.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка пла 
е се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему 
идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди 
ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу  
а луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми ј 
 Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама,  
о јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> < 
> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</ 
би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“< 
а.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслуг 
— о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p 
</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра  
>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: буди 
о зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни  
а медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Род 
>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али 
pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из  
 ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и п 
ро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата 
њу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне к 
рлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, с 
могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну м 
, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живет 
м.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по к 
ену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и 
 прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш 
{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} 
:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Г 
<p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није  
акав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће д 
на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да 
ада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и те 
те и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла 
ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— 
страјати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична  
ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу с 
 се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки;  
м са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу  
тали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се из 
аден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине 
стидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде. 
нџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и з 
тити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој т 
ако је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно  
ним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, 
амтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте п 
S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, к 
еш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је 
но и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка. 
тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задово 
 вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је 
и јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кр 
рца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно  
им, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су 
е свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској 
родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Ни 
тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Каж 
орацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хва 
го и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искре 
>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трош 
 је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више  
> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не 
атељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега  
бри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише св 
с, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од 
читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрас 
уци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Ма 
сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме с 
овољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити 
псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика  
ги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којим 
е помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, а 
 ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скуп 
адем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на неб 
 /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памт 
еш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да  
ју пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај 
ом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваш 
} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора и 
и вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изј 
 неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас увери 
ити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и 
и торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; 
 ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допусти 
реба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад н 
ва карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађ 
е се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одре 
 ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај  
вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се мо 
ушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида  
иви, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју  
вему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи п 
p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер  
:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време пре 
, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потп 
л не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог чове 
>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си  
 да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах 
у очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја з 
ди их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не 
ек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ 
ивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати. 
но гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Дар 
 опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? —  
о оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече  
д одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад  
„и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расу 
и се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек са 
.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рук 
срећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радит 
ити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љ 
ји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па 
арица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова  
но.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га 
еђусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад  
>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме с 
а пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и к 
ка и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мрт 
 господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p> 
 а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да 
седнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јав 
рство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> 
 хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{ 
бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи в 
ље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брин 
ао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Да 
 Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p 
и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са 
да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Дост 
А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука 
ече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну 
знавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S}  
а?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сир 
 љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не ве 
че отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропу 
о, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице од 
е помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја н 
дашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако сре 
Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у с 
се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лак 
и, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изго 
леде, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече је 
 срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по  
.. ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не  
телигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка 
седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада 
агонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није  
се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује г 
би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми 
е не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољн 
 мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потпис 
8890_C3"> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече јед 
оме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милост 
пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да 
та.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогут 
воје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да пом 
остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била 
ек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете и 
 Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.< 
срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{ 
ту најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав 
крено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим 
чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} 
ће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленил 
, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти х 
и своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме 
ико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, т 
а професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у 
оји нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. 
је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уо 
живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишл 
уза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p> 
тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете  
одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срц 
гледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности 
S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мисли 
а, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми  
 тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал 
 вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p> 
амо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца. 
 је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна са 
апредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким 
оље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, усп 
ој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој гла 
више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављен 
смо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p 
ако су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала  
Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим сам 
 из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара н 
 се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хит 
ли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци 
 да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, з 
 је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, 
игу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка 
 да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи 
ош смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, 
пода професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како 
.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на 
а?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још 
 ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три 
оглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је ст 
и, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш 
ако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је  
1"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци 
и махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешћ 
мо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о м 
говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости 
д дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло о 
каше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчин 
 онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко  
адбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане  
.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} М 
 у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је 
 лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добр 
о.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да 
рос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> < 
широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> 
твар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу бр 
оре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а в 
.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опе 
и Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори 
ора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још 
добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она  
ајјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручн 
сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, ид 
рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p>  
остављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — ден 
о то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има с 
ад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе  
о сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја  
зао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задо 
 то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n=" 
.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло  
мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отв 
поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите 
ођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка поглед 
ли сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љ 
тка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго в 
х гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада не 
е:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што  
ринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је,  
господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него т 
ше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало ум 
 брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бит 
праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је  
ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави прем 
ед зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин брац 
уде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарал 
 жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку в 
 коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S}  
ати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се скло 
а увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сир 
бори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отп 
чи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога  
момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А у 
 ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S}  
лите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p 
е она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостиј 
д прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не смете 
лавно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш 
обар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од соп 
„за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место 
заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину 
о проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још 
нило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог м 
кну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осм 
 се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед д 
о, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка,  
тавља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка 
орила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p> 
е Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви госпо 
.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушк 
епота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срц 
угарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору!  
 на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p>  
 да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, 
и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се  
душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење  
 и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, у 
рави на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно оду 
.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније  
 човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <d 
, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе вид 
 је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> < 
159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ва 
аца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.< 
ју, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрам 
р је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње 
има света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Дар 
јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chap 
S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог  
што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу 
> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову? 
 њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео,  
— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па к 
рговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и још многих дру 
ћ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу по 
иним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свог 
оворила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са м 
јмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш до 
S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља 
чи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разгов 
 љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њег 
 човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господар 
ење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако ј 
 <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само тре 
 али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све ме 
ећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђи 
бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она ж 
ечи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а 
стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе  
 каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове 
рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како  
ао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схвати 
узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женс 
сиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а друг 
ли ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећ 
и.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети 
ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су  
не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p>  
еке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад  
блисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: 
офица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо ј 
 у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, 
 и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је су 
ст и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је  
Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у ко 
<p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула 
>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беш 
икога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном 
рно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле ни 
умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Н 
уђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од 
остојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало 
p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању  
 Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао 
ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа  
м.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора  
ци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богат 
стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад 
с, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења 
амо бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је  
ена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно на 
тар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p 
 Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S 
је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека 
о мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине 
 пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — п 
:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дет 
ку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лаж 
жити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спо 
м преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</ 
ворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мисл 
она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</ 
 је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето 
Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И о 
јка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених ха 
ужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они с 
овој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и в 
и, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово 
 Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их к 
е рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Бољ 
 неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што  
рење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се у 
њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугле 
 је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опе 
ледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то мо 
“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он јо 
но Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету н 
то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лак 
тки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свак 
женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и по 
> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја 
} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„ 
бри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи  
не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није 
о и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мисл 
S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... 
</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда  
д и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније,  
роћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у пр 
 неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад ка 
ате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује 
 но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глу 
 прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>с 
оме бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак 
љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> 
ала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{ 
ци“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p> 
е сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила 
> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох  
т од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене с 
а.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да г 
ајвише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна док 
ад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</ 
је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим?  
м моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па  
на, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није 
 обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за  
> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не мож 
p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, 
отица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су 
рене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је год 
а изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо 
јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су 
 се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тог 
м о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отиша 
е!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није  
 мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра 
амо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за  
p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш го 
им врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица 
да, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а дру 
а могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p>  
p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> 
а вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму  
тица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S}  
и!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и 
њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p 
а по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да 
р ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на т 
може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је к 
стакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.< 
већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао  
 никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше 
 је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао  
и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девоја 
ора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћ 
рећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање 
, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће  
p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио —  
а то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле  
о немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему  
исао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна. 
ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши  
ницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста с 
рофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, с 
 је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима  
p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе;  
— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се 
дни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито см 
зе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да  
лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофи 
вишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофов 
 и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усу 
очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> < 
<p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки пон 
, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и к 
даје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже  
ли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она 
еља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Го 
ала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни  
 ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То ниј 
} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и вес 
не већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече с 
ке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала  
ју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје  
ненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чуднова 
стојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има по 
е за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спад 
 ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како 
оли, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетк 
— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не. 
пет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p 
 делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје 
 тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба  
 добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори 
нити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђиват 
а ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: о 
/p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи  
и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље 
у и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима ства 
уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања жи 
аш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави  
 затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше 
"172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад би 
да.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младо 
} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која  
е верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро 
јо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја х 
иш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?! 
а сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехо 
поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свак 
е! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} По 
p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у  
да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Х 
, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркај 
ече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истич 
 и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— З 
> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је  
обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку  
е сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па о 
силе.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге 
.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за ти 
романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милос 
а јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, 
тре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад  
 а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка 
е само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p 
онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је ве 
ојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз ниј 
погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! 
се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала сл 
ни и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и мој 
е и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изра 
ранац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само  
деал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам 
/p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч плати 
ије делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи 
браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p>  
ше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Им 
 очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти м 
 мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познат 
ачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ни 
ло пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и п 
скаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвал 
 — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и ур 
а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем по 
вати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од 
прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твоји 
ече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш  
вој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро ј 
ј одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не  
да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но ш 
ном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују 
ост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави п 
ешава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно 
лела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — на 
ути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем дос 
лушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је,  
ађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да ј 
азала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p> 
ињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како 
; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— С 
годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p> 
ога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљ 
љења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка не 
е њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, кој 
{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је пр 
а је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно  
војче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</ 
вим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њен 
живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељско 
ви тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — ш 
јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га о 
 живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, 
, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и ниже 
де у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу 
та можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу в 
 места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко В 
и не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, прес 
е и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, 
 се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на ма 
 старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а тре 
а Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са 
кав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући 
о јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у 
сиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде ист 
p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p 
је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и д 
дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је мл 
к и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишља 
к из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је к 
 Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку 
ном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку с 
ао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их 
јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јо 
ља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра  
сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица 
а видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим 
 — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш д 
ин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио с 
ће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад  
ижњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девој 
да нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S}  
те окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљ 
их учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деве 
 Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124"  
како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да  
илка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју пр 
ила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и дру 
ојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врл 
сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> < 
е донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, д 
уби и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је  
 рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — 
 који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још  
и, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Дари 
 опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад ст 
сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га дев 
одина његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— 
ним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у с 
моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Ј 
 ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том с 
о рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам у 
S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Он 
ито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгред 
ичао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала,  
сније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом  
{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весе 
ст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.< 
ала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку си 
онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки 
ријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње. 
их назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати 
о сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу до 
ад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, го 
 Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела г 
е која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква  
оју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.< 
његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је 
} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш зд 
вача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече  
а женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле  
тку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш д 
тарији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звез 
и мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе срет 
дина.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је си 
 госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p>  
 ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају,  
ме кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <m 
м, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; и 
кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране 
{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њи 
томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ће 
него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица они 
баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уз 
одар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да поку 
загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p> 
исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" 
а. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам з 
увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот сту 
ац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим сл 
оде и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у 
секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљив 
, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврат 
ео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и теле 
би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерк 
 често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га по 
колиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нех 
 и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и ох 
<pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном п 
бави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Ил 
ине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће б 
а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изво 
<pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су 
ка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће 
луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре 
182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па 
ио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па не 
и ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с други 
и су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за  
а загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана  
е исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p 
ије могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек мо 
 свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице 
.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама  
за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада  
ели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; 
 заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— 
а, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p> 
ло наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њи 
 и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеш 
Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Так 
 својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти 
S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у 
м да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према ме 
аковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све 
ина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Руж 
але! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, 
> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радуј 
вовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад  
аринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и  
нка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз л 
злена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S 
ика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он ј 
ваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па  
ахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка н 
увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке им 
 Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ н 
цу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p> 
м, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду ср 
 верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличнос 
жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом 
, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног пошт 
ијатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платит 
е народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје  
 уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело нев 
: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се  
аћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у 
 загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дор 
у.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била с 
е обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, 
јано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смеши 
 признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и 
ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би  
и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p>  
ти, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, шт 
знала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету п 
у хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јас 
те Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како  
аш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.< 
и.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта ви 
ајвише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек  
 је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак 
ада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе з 
у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам 
ц!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пол 
м поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била 
весно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p 
<p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — 
а ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, при 
 се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели ко 
</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је 
валан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, с 
те се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист ваш 
ило саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном 
амишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p 
господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смисл 
 и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњ 
ише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај;  
али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све сн 
 ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле 
 се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није 
оваху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор  
шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p 
ог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па реч 
 усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно 
ш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила 
p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква с 
бољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студија 
не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је 
 Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чиј 
 била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој 
 боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за 
после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трг 
ућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче и 
 прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су ко 
га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па ум 
тне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> 
и! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би поле 
! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не  
стину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се 
ко стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предава 
а то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему би 
јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— 
не мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери 
пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе 
S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p> 
егове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна 
тала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много ја 
село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прил 
 П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског поз 
е то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да  
 да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p> 
а врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, ран 
о, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не к 
остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се с 
 огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и пр 
неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S}  
аква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној год 
о је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разг 
зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало  
ујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја ни 
све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега о 
ива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али  
 ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Да 
 појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје коле 
тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, ког 
осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то мог 
 Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога 
м се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу 
 — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад с 
 и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога вол 
а нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обор 
 рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ обра 
и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхта 
 онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико н 
ли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — пр 
тала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да  
право не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим ви 
штво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао ј 
ађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за ти 
ело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу 
нка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо 
 <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љуб 
и, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће 
 један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво ј 
деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек  
рено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете  
 боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја  
.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине иде 
гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе ниса 
о, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По израз 
 руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах  
убав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у  
 срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, 
м све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи 
 чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђ 
ено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> < 
 Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p 
а горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако  
Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или вара 
S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који  
ст, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да 
 је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а им 
елигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на поз 
и, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода  
ским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај за 
 је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што 
иру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцниј 
ама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу в 
е свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{ 
азован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те  
кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа с 
о и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Ју 
ећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стад 
.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отпр 
ас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од ва 
које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје  
љка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али 
 добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да  
 ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p 
 и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S 
ице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто би 
ински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече ма 
га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела 
после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на пам 
ажена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са накло 
ека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још ни 
оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима такви 
о огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао  
го да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не узди 
 да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењ 
 без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати м 
емена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам м 
к има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но 
ло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јеле 
 <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они ч 
а ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко в 
 оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, 
 и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које 
века.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи св 
е на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не 
може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да с 
док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, —  
ић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну рад 
p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је 
 пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем  
/p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, 
 уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Ж 
ор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој  
рква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни 
ив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немам 
а отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то б 
 Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта  
 кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још н 
ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} 
од женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је 
 или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни г 
ама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска д 
емају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа. 
бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писм 
 Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каж 
нка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком на 
лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу  
смејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога 
.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јевр 
у криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао с 
 на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> 
Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} 
ам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је мож 
ад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекину 
в купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде  
> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p 
е Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш. 
 нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно 
муца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми  
така, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу дели 
S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се!  
поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је не 
риписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мис 
о се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на 
срамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада н 
ас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.< 
е класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита 
и: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и б 
кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} 
од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> < 
о се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу вр 
 за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „су 
113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само з 
 — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињск 
да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се 
 паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја му 
им, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?! 
е, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„ 
е видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.< 
мај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можд 
е, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, д 
S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све с 
и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити к 
 Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — 
у мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом 
 мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље п 
њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнул 
S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду  
анити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, 
сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која с 
естрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да  
“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љ 
е пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три  
 шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Бо 
аше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> 
е клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрост 
о мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово  
м пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти 
 мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> 
“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> 
сте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — реч 
 од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар ниј 
о је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо 
p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части  
кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му  
<p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би 
 био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не м 
p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од цр 
 се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и д 
, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди к 
 Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S 
 смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{ 
а, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А не 
се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете  
, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре у 
ао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом н 
своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим про 
ер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је он 
 још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубав 
твовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу,  
ине, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправни 
лучају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="10 
а ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад у 
 што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш 
ко је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига! 
туда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи 
јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} М 
је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богат 
а му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</ 
собито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти 
 саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је м 
оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више зд 
не ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „ј 
</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим бе 
а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме ј 
„море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памет 
осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта  
 болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма ид 
рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа стари 
сле нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p 
ан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а ј 
“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све 
 је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, п 
розор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале.  
ислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му ј 
p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, 
 од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на о 
ости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је  
ињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља  
е.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, 
врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S 
о?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорил 
ану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружича 
?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S}  
 тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротиц 
а — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професо 
а плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је  
а.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој  
а познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш,  
 особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Уч 
 је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То 
о шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би 
м што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекост 
не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише  
} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљд 
ашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљан 
, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад 
љевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и 
ави, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, 
рећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио нази 
рилика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пр 
питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један при 
м се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада вид 
г пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S}  
 хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из  
а свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу  
} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће пош 
 па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда  
 ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из свет 
ш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка  
ечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душ 
није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док 
не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на  
и угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још 
ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала,  
им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново 
, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p> 
аје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе 
ек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да 
рити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p> 
, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па ка 
вши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Бос 
ака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да  
енуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је о 
ш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благода 
на знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огро 
ола, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се 
и истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступач 
вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф с 
њу а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но  
ече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, н 
и; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине г 
’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слобо 
ао што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то ис 
знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос 
/p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа. 
 Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад. 
} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дет 
о врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп  
д у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то 
ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко 
 наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш 
е писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које  
S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправи 
као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{ 
читом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, д 
 могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испун 
јвећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и д 
ече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање,  
у, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица  
 послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје 
А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито  
ичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна. 
 ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, се 
 да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да посл 
 је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се један 
уби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она 
> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивш 
, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од же 
доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, ј 
у а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{ 
26" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, дома 
фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од ба 
да још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован 
чице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам  
ија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а други 
ну.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То 
ку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p 
хо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично 
пштине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; п 
а била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не дале 
S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне. 
ом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} За 
P18890_C13"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га поглед 
p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци чит 
ини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда н 
рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не мо 
м.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па  
и свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Д 
 и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми,  
 вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су б 
 загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, 
 да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>По 
 се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само 
раведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не 
итавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне  
ми.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја по 
ше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свану 
ао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме  
па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним  
ој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао гро 
обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А ва 
осту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметни 
у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, 
наче је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене ув 
д нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам 
</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} К 
 гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, 
ем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и а 
пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, кор 
пођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај к 
них“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, 
га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној но 
те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним ст 
 зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак зам 
о нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашен 
ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке субо 
“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око в 
бе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама,  
 ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слобод 
 кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна осв 
али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда ве 
илости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођа 
.</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, ст 
р.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћер 
 у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом 
сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, 
Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад ј 
> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила  
</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њи 
госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин п 
 Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! у 
ти нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да 
аћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље 
к само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва с 
 црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер  
анку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чуд 
азоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на  
особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да то 
!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренем 
итељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот 
ло — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које  
е саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више н 
а говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна 
ва употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти 
ла, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те м 
ања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам ова 
ки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче  
 девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околи 
је од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек 
тне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне пр 
због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из 
народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње 
ћам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учите 
> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S}  
е би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Је 
својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комад 
о учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста ста 
тарости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се  
је мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! бил 
 што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изобра 
језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, 
 <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао 
 свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p 
душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али он 
а да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће  
и.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, к 
Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, та 
ећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су по 
} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност 
ете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушким 
је сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за  
офу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и сп 
м, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети н 
ла од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем д 
 ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већм 
ногоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твоји 
</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде  
вољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек 
тетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме  
а пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само ваш 
њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу  
да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи доди 
олико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лоши 
p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом шк 
е је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за зв 
оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, вер 
<p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала... 
ћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потп 
рена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и 
дамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касни 
тово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање,  
олу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да  
одно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После  
ст тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Ра 
коме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У какво 
о њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам 
и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек с 
се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с 
</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек у 
о боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њ 
, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Так 
не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а 
} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, 
} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама 
дођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би тре 
раво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштед 
о и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћет 
ји истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре о 
 крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не с 
о бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли зн 
у Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула с 
или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Д 
диш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се о 
а, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је 
е о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном прес 
е собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога 
ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо  
 женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици? 
аведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ћ 
роту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девоја 
ма, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим,  
С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незн 
њу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме с 
наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Д 
на, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвеж 
е ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, 
А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које оп 
досно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш 
и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизиц 
кну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли 
> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте 
не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет им 
енскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бит 
јанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она 
нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црн 
 ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Да 
е, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада  
ти.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Д 
је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за об 
мо погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, как 
н и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неп 
 ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша нај 
 имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој уда 
p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И  
ј.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше по 
оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S 
ша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, д 
а своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао,  
аз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта 
да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што с 
у размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи пози 
— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те  
p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срди 
етку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“ 
</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Л 
 ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— 
и и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог  
ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он 
зналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти 
/p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те 
а.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, д 
сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших о 
 да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна 
д тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p>  
>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>—  
ити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостал 
а га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу 
 пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад. 
, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној ср 
 шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И 
д чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{ 
/p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као 
азивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p 
че, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, и 
 гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш 
не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богат 
браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не м 
а.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придруж 
о овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори пис 
муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој пра 
га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и ј 
, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим  
ца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала  
 гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми  
:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је 
<hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а  
иле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме  
дана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?< 
од нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S}  
 <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ниш 
еда и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, 
о каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и о 
е ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и 
а прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радо 
<p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме им 
га се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста,  
евојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чуд 
 још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви,  
„ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, к 
! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено 
 можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу 
сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега 
 Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> < 
ди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово  
ад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како 
а руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не б 
ржала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{ 
— Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро,  
о.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Бо 
грачице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин  
орамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би т 
девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћ 
ме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да 
уждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понаша 
у, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Д 
лужити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p> 
{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, во 
 А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави 
ало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој 
 мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била 
е женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често по 
а важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему  
} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а 
> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — 
о, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и  
ници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну стр 
штву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли 
то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинск 
тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметниј 
Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем јед 
из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као 
 и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и про 
киња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњо 
енскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу се 
.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, к 
вечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек,  
еда се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је м 
 срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S}  
а, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала  
по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још п 
 и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Да 
к те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше  
јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се г 
а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад го 
p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Зав 
мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не мари 
 си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не т 
али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не мож 
 удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује 
 на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ мо 
ивао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба  
 се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госп 
 по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског н 
а се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју,  
— за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио  
 смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то 
 у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има  
церу“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром об 
, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им нач 
ија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и 
шег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професо 
и примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и о 
што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога 
{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу;  
нци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети 
дитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни д 
дић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узе 
<p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо 
{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{ 
ше радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али 
 наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу 
о је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само до 
а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после о 
е:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се  
, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из на 
па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те  
 читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад м 
ам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</ 
иди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме  
— љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукне 
ко ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека б 
е.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могл 
ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> 
} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас  
S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја  
ама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чиз 
p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њ 
ли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, ре 
па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, 
азвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла  
ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти о 
надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па ба 
жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахну 
ла је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем  
бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати  
уге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јест 
 никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бит 
S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамо 
мерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> 
ај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоно 
и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi 
ављају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и  
d> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално 
> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су г 
деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се уд 
ас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се там 
трама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стот 
шим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S}  
оме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{ 
е, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време 
Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, з 
 хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако  
 наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си си 
аво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву 
} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и з 
дар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не гово 
ална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „ 
 кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</ 
е веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на д 
ћеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки 
рди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> < 
p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{ 
е моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти  
чувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према си 
о.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — 
а поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше 
ољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка јед 
мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође И 
 ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, ш 
но имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, т 
 се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би  
мо не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне вр 
ца.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог 
 је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше г 
ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност  
ла, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> 
анила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} 
Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они,  
 и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помис 
ђице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јадник 
у се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао 
 за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што н 
<p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, 
ану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у ме 
ете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло н 
.. уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сес 
тељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без ту 
 фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p 
остивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласи 
 да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када  
p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то нау 
ало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према  
оји умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама 
, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му. 
ом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу 
ртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу 
и у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и ре 
еликог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем  
оље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње. 
 <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута. 
седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га 
 па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но инач 
реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147 
м.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер  
да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбени 
увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p 
аде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а  
а.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по њ 
посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла ре 
м, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је из 
дар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљ 
 погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца,  
ма, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправн 
је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разг 
{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј 
пливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, н 
таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</ 
; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети? 
 се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Да 
 и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ок 
, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пу 
госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродав 
д му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и 
 гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бит 
! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на мо 
едом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p> 
је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе 
а чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала м 
 Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је 
гова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је  
к неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добро 
} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се 
 тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква м 
стале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села 
зи, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је к 
 Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је  
р Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам 
/p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он 
ече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не мож 
 реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — наст 
ац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и 
аклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се  
му судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му  
скиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, ал 
ачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је  
 боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротиц 
дар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p 
адава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S 
је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а к 
и становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала раз 
хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слобод 
бране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>— 
{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га леп 
очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје? 
 у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика —  
одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груд 
кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се 
 чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, 
е.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо баци 
та опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но  
е да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играт 
да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и  
овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и наш 
крено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено  
а мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе мла 
за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на после 
нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та пос 
.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p 
ој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет 
не, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> 
нца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да 
 мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што  
p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мно 
ачин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опа 
о пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на  
 јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p> 
ах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљав 
ала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче при 
иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли м 
поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше и 
не долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Д 
ао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> 
аво — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица,  
збегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— 
о сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан  
његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погор 
жда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по 
е надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родби 
нка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим 
ворим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да  
е и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај 
д мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво м 
емо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са свет 
и све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, 
} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је п 
" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — му 
а и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога  
дату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S 
акво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то ни 
к се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој д 
о сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, 
че живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а  
те.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због 
ио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа прот 
Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, прово 
нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па 
 — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост  
таше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година 
ре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту,  
отекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не 
питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде 
мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела муж 
ош свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован чов 
здахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично нед 
сте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опе 
ни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S}  
згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринк 
мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безо 
а осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</ 
љаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је,  
ги поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми  
ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А т 
уп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и зн 
рка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови у 
:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Са 
 је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и  
И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та о 
која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назор 
а набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за свак 
а Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p 
и.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како б 
д срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она 
, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да 
лице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце ника 
 ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} 
ам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда  
S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном са 
могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу с 
него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога зад 
ла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S}  
ом не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игра 
и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче  
 упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де рец 
— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад о 
.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено 
што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав  
разовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљ 
 радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене ос 
кама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал  
жим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободн 
се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а 
!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење д 
ем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смеја 
 искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то  
треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S}  
е свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењ 
а јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љуб 
ок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> 
 кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чуд 
жеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне  
и душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећ 
овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирањ 
животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шет 
 или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћ 
ен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Т 
о назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године. 
 се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{ 
утрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила с 
тини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о св 
ема ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и ис 
заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те  
већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако н 
осила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпо 
> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријате 
о много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образ 
иња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мис 
а, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лак 
че.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност ј 
огла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим 
.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи 
ј се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не зна 
а него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси д 
ире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се за 
 вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто з 
кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види н 
бом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чис 
не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина 
рошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што с 
и живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће 
па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала 
, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим  
.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила  
 те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно су 
ако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које с 
 њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, о 
 опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе 
дем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једн 
прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.< 
 предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек  
ница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је п 
орале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, т 
и.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, довр 
цу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она ст 
 видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да о 
<p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађан 
те ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад изви 
је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад го 
ва мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог прв 
да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам  
уши речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван 
 <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена  
мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако ј 
стави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање 
стити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; 
а и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад пр 
паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не  
<p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута те 
је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често ба 
х својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После је 
 би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њ 
е пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљк 
одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе с 
к?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богат 
} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то п 
ојми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше сво 
, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, ка 
ко, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> < 
ва уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S}  
зива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот 
испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем чо 
 женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити  
, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено 
ња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те нек 
ња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је пре 
ам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако  
иних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргл 
изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, 
ња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка  
 природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје. 
атељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра на 
адања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искр 
ако немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да 
уткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А 
мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре 
 смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо н 
р кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко ла 
ства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом  
 обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав 
нку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда о 
ош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како  
квом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке 
а своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је ре 
е било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је вид 
кињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам 
, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дак 
тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајс 
иња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, 
 неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друшт 
ка ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две и 
е господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Ост 
а наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већи 
равничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује к 
ојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што н 
 ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја 
учак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила 
, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек п 
 у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним  
се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном живо 
соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево 
b n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ 
низити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p 
егови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као  
а долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, 
анкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! —  
мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била ве 
 рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као ж 
кчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са пи 
една другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину проф 
, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јо 
онде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање п 
и!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p> 
е могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часов 
и нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет  
е простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изго 
ки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако. 
стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима 
, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А 
ко постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тих 
аринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налог 
 као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта  
p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пре 
 у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушк 
анац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка св 
ајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло те 
 сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у со 
скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, баве 
оји ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на друг 
це, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p 
како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико  
а, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате учен 
ам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу  
p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т 
уке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш  
 часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се  
ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p> 
ица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Ина 
; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву 
па, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не б 
што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су  
смејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p 
</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мен 
У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у тв 
 ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено до 
љио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејал 
 ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, 
и и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога поте 
 збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловн 
сто разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак 
p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p 
лвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле др 
ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак  
p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за  
, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка су 
изица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим  
о си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и 
и речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре 
<p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву 
е био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати 
но, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ос 
ле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је 
ти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину с 
 викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{ 
удо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало  
дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира н 
, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p 
н! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем 
ро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не б 
бе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су о 
ења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуг 
а сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела ви 
 ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика 
о време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</ 
а каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и ка 
ите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте бе 
ни.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је 
 <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак 
гавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да 
уже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се  
рбијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и  
и учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нек 
ошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела  
“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је он 
>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што с 
p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, 
илној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувиш 
/p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама вен 
венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стри 
 на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и с 
ла.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред 
 мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно 
енија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је  
адне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да  
пет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{ 
протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с пао 
.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњо 
езависнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то припо 
ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у то 
о надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је 
ац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је  
ад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у н 
 ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала с 
се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње с 
нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зат 
/p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговори 
p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са свој 
 већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу 
 пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша. 
 то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све тр 
 праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тад 
отрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам  
</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога  
 се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих вино 
ег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— В 
ојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство пок 
ху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> < 
е „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назов 
 што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се н 
о ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче,  
а мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p>  
же!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну  
у.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад 
то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе  
и познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени? 
ише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила. 
 сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку у 
тери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати  
 је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имат 
, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о вод 
то те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису са 
е сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У такв 
се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас и 
ма.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, ка 
оспођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је 
рже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме  
 да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто  
и потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је 
це, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док 
ам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају б 
 глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прил 
ако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то и 
Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, 
/p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, 
јетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{ 
 на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав з 
и момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вич 
збиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог  
 ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ 
оје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Н 
S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њој 
крије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, 
страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хт 
у да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види 
ашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; је 
 ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање  
застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим,  
уше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се 
латила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да  
ним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Те 
Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно насл 
 се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдарич 
Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p>  
} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Д 
рују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не мо 
и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" />  
ојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</ 
брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Н 
како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне реч 
 неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гл 
никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређен 
 сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће ника 
 уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но к 
 дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца 
</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, 
 намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задр 
 док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одрж 
, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке 
н је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљ 
ретпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телег 
и ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу 
да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па д 
 Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка. 
арне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвал 
ма пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати ум 
е одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше 
ара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још кој 
вића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест  
ихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он по 
седи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било ч 
а путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — 
 противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уз 
ед свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и с 
ојем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно види 
што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размир 
 ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} 
!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло  
.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb 
ст у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и  
ра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи с 
 <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из  
пре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као 
ећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прили 
его се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њо 
или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити 
 друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца  
суда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда  
, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан 
.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад ка 
иротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и ого 
плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спав 
 политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново  
 дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио 
занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало д 
уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на пу 
тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> 
аху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му б 
 Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>—  
ра у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница у 
му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, 
н-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при 
етка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви пот 
га секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још су 
и, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неуде 
 кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово ни 
волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{ 
а интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је  
ки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјач 
 него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимнази 
све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Да 
 због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; послед 
да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је  
p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, 
 не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, при 
ош боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао по 
</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изг 
није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком  
 изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским оп 
с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научн 
ст и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</ 
p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала леншти 
.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се же 
ју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Друго 
 год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је т 
е завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и сп 
ри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је т 
 безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А ко 
м о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, из 
а.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је р 
не, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, д 
тати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање,  
 бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Т 
њала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна па 
, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није в 
умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског 
и се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мис 
же бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли 
ати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав ку 
 због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} 
их дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао  
иши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p> 
е је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве 
и.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим 
 <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p>  
пазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни 
ље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар та 
штином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти ма 
ка снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не ви 
аји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; 
ељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака т 
{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слоб 
 близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „приме 
е цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обо 
} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, ког 
мо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништ 
а себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — вик 
</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Н 
ада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти к 
 Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дама 
а није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због т 
где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиз 
или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материја 
оја се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина и 
мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако и 
м све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</h 
ити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведа 
ви.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто 
единца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што зна 
ј пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Та 
р над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p 
се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и ш 
.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила св 
о уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</ 
она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој о 
 ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, ко 
p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Бос 
и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, к 
е на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном тра 
ећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само 
 породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла 
p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје 
ош јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама  
.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S}  
овор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила 
а је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да с 
 снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом  
схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом ве 
} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим  
 у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде  
наесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих 
 и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. 
а то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљив 
 лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје про 
 заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један кора 
а љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није так 
се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би 
Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње може 
и и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски ј 
ош боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи  
е, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим 
а се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху до 
ло час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.< 
пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чи 
шир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећ 
ликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Д 
ија да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После  
падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а  
 једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати 
Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле гор 
ећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то  
е и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда 
а?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девој 
и ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој п 
баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде он 
е професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху ј 
рећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хи 
ме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и ожен 
 чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље  
ало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и п 
да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао госпо 
 као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{ 
 каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у сел 
да од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напра 
ка ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</ 
оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински ме 
удлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта  
народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, 
 Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам 
џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ј 
 твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам 
ору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ак 
 живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, ш 
казујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена д 
 осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ј 
залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих каракт 
је заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености с 
ш неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био д 
и, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад 
 и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, 
и“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они  
познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p 
 вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и 
 одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p> 
чин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и к 
 на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „К 
каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S 
ла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S 
ад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена 
ку, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Мног 
и видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завес 
ну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако збл 
вом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад ј 
о ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаре 
ђа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да 
 дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при 
 је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову  
огледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила ј 
љици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим 
у, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем 
а тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо м 
 пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јо 
и писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, 
 то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било н 
та ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она 
етила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице. 
 ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала 
које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и вол 
ћи уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Т 
 ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{ 
се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, шт 
гледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — пита 
н из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb  
рпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће  
 <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако пр 
ању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да иско 
патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изгово 
ко не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела 
ено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успом 
жа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печ 
ихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас,  
лико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар н 
е да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и 
и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајал 
је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће п 
дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „с 
 по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало п 
и је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме 
Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није бил 
 рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођ 
о плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује,  
тен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необичн 
 Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закљ 
су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „да 
онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук ал 
тра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} По 
Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво  
ом женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлос 
 опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо 
н, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, 
 сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних дев 
д огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужн 
та вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са с 
 луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Дар 
колико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је  
p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја 
едила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А  
<p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек  
вљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S}  
 чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати 
оврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p>  
м већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила ј 
у пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је 
ворила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, рад 
меје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И 
е још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадб 
била се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то к 
— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и  
у „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све к 
е затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До  
ри говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети 
 ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p 
 то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околно 
 пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњ 
још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канд 
а бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране 
х учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школ 
а и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре заж 
 више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да н 
м за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што 
, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одг 
рку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече до 
цу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Па 
, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме д 
азовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопа 
} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни 
</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сва 
оштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани 
рка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата... 
а јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често ј 
аквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа  
— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али... 
{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Т 
та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од 
 не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— 
 и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости 
но, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, ст 
:id="SRP18890_C7"> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној друго 
а и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен  
 се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине уда 
 да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас 
 винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, из 
убави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, 
осподин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> < 
 намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој 
ања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринк 
је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога 
 печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примив 
ек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до у 
уче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из д 
је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увр 
 се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеал 
обиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А 
да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што  
агачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин 
и понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна  
тер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била ин 
ам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и  
а усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— 
је ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал в 
ем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је 
госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и и 
ила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p 
ина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друк 
во још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и 
лио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих о 
а их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса  
и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С  
езадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивал 
есто баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој 
ознато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се  
рка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гле 
го време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На ср 
љевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао  
бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те н 
на чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p>  
p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} А 
 брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога,  
} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли р 
 засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће 
у, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити са 
одар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан  
 на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
оше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обо 
ну, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који  
/p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше ј 
Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ заста 
е љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па заст 
ужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље< 
е срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју с 
радили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, т 
{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> 
ем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећ 
S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко,  
у је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али н 
ва?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често 
ветим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — п 
ави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не на 
дине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p 
да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, 
у љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго пита 
ог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је м 
најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у пр 
у, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} 
 сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме 
вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.< 
се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ва 
е учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваш 
њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то ј 
p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а ст 
и, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу и 
 са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и ус 
нац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не  
о што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће 
ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да 
ти.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не труд 
е можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те 
је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и о 
ас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао ј 
{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу 
тко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећа 
анко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, в 
 <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и ту 
џбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јо 
 ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S 
 лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не м 
ирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> < 
ст, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и пр 
и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{ 
е лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако ос 
ха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видел 
молите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу 
узимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од о 
у без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За  
о гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој  
, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породиц 
е гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније 
</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретк 
ољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе на 
пет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара ма 
ом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивал 
се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одо 
ве, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, бе 
он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако 
> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да с 
 трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече 
о, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече б 
 занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судб 
д нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зн 
</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, ш 
<p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиро 
Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне 
се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{ 
 као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његово 
ико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p> 
рочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми  
е тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је  
е поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Н 
{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француско 
ремена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, од 
 је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта бил 
оштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио  
изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати кори 
: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у  
о сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не мога 
 рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу  
ћући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љуб 
.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку 
его сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породични 
брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{ 
S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту мо 
мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од то 
е беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њез 
ла, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала  
е осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђу 
ти и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учи 
 одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле. 
ли и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси л 
спођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! 
офе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите 
ди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Ста 
тула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нис 
 нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле гос 
 ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на 
 А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да 
" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а чес 
рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту испри 
 врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале д 
идео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју 
 што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — на 
та учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда 
 језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте о 
јом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} 
ако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколи 
је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицо 
 љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа 
 да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела њего 
ављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p 
 почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се  
која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци нес 
06" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш у 
ж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мис 
е тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла с 
символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми  
тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на  
ромени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет 
ем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаље 
а грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи 
, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да ко 
очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично 
позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за  
 усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, би 
 детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични з 
ра и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљив 
 израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— Н 
његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек  
према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрациј 
прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, смат 
а је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изв 
нако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женит 
мајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос 
ергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то  
 стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом. 
Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верк 
ирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Ман 
лети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не 
 ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну у 
опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом  
ер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа  
вако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, д 
арка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време 
/p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, погл 
бунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а  
>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече  
к — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба  
?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су  
 их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и ис 
 Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за  
који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учи 
жа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад 
/p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему изли 
 па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошл 
{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и каракте 
 сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, д 
а друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је 
Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учит 
ије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабос 
n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и гори 
/p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш превари 
зимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета 
својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно вл 
ра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пол 
се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се  
јем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га н 
јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске г 
годити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је 
ајрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је го 
ола у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски 
 оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} П 
 да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сад 
 ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па 
импатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно д 
 кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чеш 
тињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била  
а нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта х 
и најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у у 
р-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању с 
ечи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле  
стојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни рад 
досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена 
 је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком мог 
 Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не 
аш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и 
ено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече: 
о је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb  
ора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb 
придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка о 
да; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђен 
тарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули 
ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете заме 
иљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније  
е.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала 
S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки 
риродно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, с 
месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости беспла 
, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везу 
, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из  
} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми так 
— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузи 
 звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S 
обиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве 
 срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“ 
грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја  
рема којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и он 
еуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је чов 
да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</ 
свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити  
аучени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружи 
та у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>—  
нако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге ј 
ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они  
ређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди  
рала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој 
.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до 
ве...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и поста 
ослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на к 
а као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p 
адрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p 
ечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, 
а сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, 
Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она нав 
 „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз 
поштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи 
 кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене б 
а „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба в 
 најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> < 
 увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих ма 
ју ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву  
о. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застид 
дузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га  
на.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме. 
ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање. 
де с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p 
че! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички си 
<p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не г 
х уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живин 
нисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама 
 да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Же 
 познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и н 
поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми 
својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем об 
ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи пе 
а.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала с 
 <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних пог 
ина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки 
 не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка 
околово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд,  
чију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад с 
рали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У 
е!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад п 
ка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу  
ат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p> 
 му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка на 
 стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се  
S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре прис 
, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узр 
менити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би  
жете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још  
обри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим ж 
амо одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одб 
пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После  
ше школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којо 
стала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако 
 уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која 
 било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео п 
вори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како с 
о, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у  
опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и ода 
S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас —  
, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и 
а би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао 
е, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Дар 
а послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p 
а, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Д 
у умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако 
у црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да 
о треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се го 
 бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се 
ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи  
е шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с 
ио сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све о 
 ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнув 
 нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад шк 
да ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} М 
е.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко он 
пале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{ 
в џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није  
ебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је ка 
 рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="1 
шта не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешк 
рсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна 
ксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> 
 на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну ра 
 није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изг 
са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је  
а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тет 
е може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као  
 наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она  
ин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно  
ане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{ 
 бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове 
у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти сн 
 Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, оп 
е приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине годин 
чени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични 
>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде,  
јанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а 
 спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у  
о учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселит 
а вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господин 
ад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у само 
ја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака  
 и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему суд 
па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад  
гично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је пре 
ише дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у ст 
 узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо 
пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано с 
хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска кр 
е и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, остан 
.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су 
, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме 
Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се ус 
киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и 
т гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу р 
у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> 
 ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На  
 Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу 
о и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш 
о је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помеша 
ој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал  
 Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошиј 
ти.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заруч 
p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш 
 незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, п 
гло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што с 
вду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих дел 
олела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако с 
аћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спрема 
ужичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих  
ор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или кој 
оме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се че 
га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколов 
ивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — ту 
у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила,  
бак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{ 
p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} По 
је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, 
а!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љ 
ле морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практи 
 Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, т 
је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.< 
ико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Дари 
Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би би 
ка сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" 
 реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — 
рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела са 
ђу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ман 
ћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства 
риви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад 
 учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не до 
ика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре пок 
сли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детиња 
вог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о св 
да?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да р 
а се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не да 
 теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један раз 
кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила 
то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у поглед 
ољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио,  
е ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</ 
томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па јо 
 сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути. 
аринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p> 
о најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је рез 
 /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: 
их предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти 
 ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— 
грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} З 
огли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на 
 сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим  
 налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају  
рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за  
та и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши  
То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на с 
ше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу. 
м кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Пољ 
ога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p>  
еће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме у 
вљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јо 
уке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сест 
ни остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре 
та.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и  
вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља ме 
рке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за про 
. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа ј 
жим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Б 
и проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са сво 
{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје 
едине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељств 
с излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те ј 
p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{ 
савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвала 
ељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а р 
ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље 
p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате  
 издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима најв 
а госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече јед 
социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} 
начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других ид 
отив народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шуш 
а, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га  
 се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ  
жак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање о 
м себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме 
у?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, 
, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства 
и из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим год 
и тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше  
 ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте 
т, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправ 
о поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења,  
ти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone un 
честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
на прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја  
етац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти 
нања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју р 
ме крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да окол 
дице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што п 
— рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да мож 
ак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам  
вачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да 
тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети те 
на.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то  
 у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А 
" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а ж 
ј беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чист 
 Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на о 
зице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање;  
ењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго о 
отицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта см 
и својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у  
</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само 
лила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој те 
 чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле,  
поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препорук 
 Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} 
, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера к 
кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцар 
ке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће ва 
аво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да  
државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка  
— рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из 
подин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручи 
ли боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама с 
вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не  
ене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и 
 делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде прав 
S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срц 
да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите. 
/p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p 
S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да до 
бичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у  
 све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа 
у, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар  
Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити. 
ам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, п 
 у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената  
 свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена ув 
се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а  
стане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ћ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротво 
и чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мен 
на ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања им 
дним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати оз 
звеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима  
своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину 
Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као 
са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пр 
ута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Да 
 речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена 
гледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, сам 
ти! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, д 
асла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{ 
еко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Д 
замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову  
и главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он  
да Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и  
а?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре 
годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофови 
ица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду 
оја лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и  
инка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> < 
мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски нар 
 сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} 
езнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> 
 Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну 
пођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже п 
{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, 
и колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логик 
тара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је дан 
зниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек ш 
<p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Р 
љда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му оп 
спитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је 
едну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква  
 већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом  
 децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује 
ш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S}  
“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како 
умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, п 
ио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно. 
погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео х 
еним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти љ 
е можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не ра 
иде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеко 
 да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не м 
си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си 
а узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то,  
 ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Ника 
вој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад ј 
његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четвр 
ренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су  
в?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверењ 
/p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа пош 
 пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољ 
рате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаес 
о гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се брине 
дашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не  
..</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је 
и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне љ 
! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гр 
слећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј  
ам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да  
ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли са 
 и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је  
. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора би 
е показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако не 
> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог сре 
ећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За  
</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S 
ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су 
х, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљк 
ка, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Дари 
ди њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним  
ене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учи 
се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— П 
 како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што  
опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочи 
о је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја с 
велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме п 
 радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не м 
их се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима,  
рце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искр 
ка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Б 
азре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао 
ртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послу 
 село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова у 
е умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена,  
} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је оп 
е га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ ло 
, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка  
оф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити с 
тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица пону 
а вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове 
тужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> < 
, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдач 
а одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а о 
 и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удал 
 попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њо 
лиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Дар 
жица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милости 
} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је 
</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек и 
/p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанков 
 вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито 
 <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то ко 
тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им т 
ну.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек 
а.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p> 
ати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише дода 
виканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни л 
е за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њих 
офа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта о 
носа и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и з 
ти ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава че 
мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове 
ш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јо 
је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиља 
мишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S 
ринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни 
израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи н 
ом и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад 
а се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Да 
ад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћник 
о љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је р 
ла сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити згра 
увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, к 
о у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо пл 
не, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но 
а <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила цир 
 не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „приме 
 цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сродни 
.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина н 
у, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да  
мо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу сво 
ама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све сам 
еснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то 
аборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тиц 
а собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и 
ога одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана 
 <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј ноз 
а пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, 
д карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он 
се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога 
ном; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплив 
ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим 
ави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица  
е често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостав 
, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која 
 неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати,  
ош се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њен 
 ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, треб 
ао што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега по 
ађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један 
рзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимна 
нако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми 
дам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му 
ем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у  
тупњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном. 
а можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закон 
овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој са 
о јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не зн 
?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чуд 
 па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да 
 можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и пор 
ла, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим 
 будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет вара 
осподин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у  
 и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, дос 
 опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузел 
дигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљ 
о се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</ 
љи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, доб 
 јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{ 
опашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе,  
ом фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на после 
ег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју 
месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час  
 именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом 
ионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за 
а.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринк 
мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана кол 
 друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учите 
могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но побе 
е заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко на 
на у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив  
>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до  
?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није та 
 за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни он 
 Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал пит 
би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само нак 
ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам уч 
р је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љу 
е баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погреш 
ели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменил 
борита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитањ 
них особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чис 
те, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам покло 
што, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће 
.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не мо 
ом слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која траж 
криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, ал 
овања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и о 
ћма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о 
иљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, ње 
а ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледа 
увен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је бил 
то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само зн 
 дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим ор 
е није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој ч 
на, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на при 
нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом  
дем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој 
ису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци 
 је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка;  
и одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш и 
гом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш 
тале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домаз 
p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејат 
 госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја  
есору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и  
их грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као ш 
и да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе квр 
 од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не з 
музику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђ 
а ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле у 
дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће  
сета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="1 
нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула 
и деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац.  
м својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно 
биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у о 
т ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свак 
лила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута  
ле на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да т 
е нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка т 
 и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека позна 
 жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будем 
пре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше 
кад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте 
.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> < 
руге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога  
шаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То  
ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мис 
кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се  
ј оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“,  
њалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као ком 
ју као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки о 
дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</ 
те“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Бо 
ладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама 
читељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да  
у децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кће 
већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти м 
љадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женск 
S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам  
 друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад  
а, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка т 
режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њ 
колико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p>  
 к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивал 
с јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш  
 молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати с 
убио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре н 
кну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило,  
скиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња п 
="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год буде 
време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и не 
> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; до 
л одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо  
 Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ 
ату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће  
 ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле д 
сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— 
тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда,  
 и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та  
р је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљен 
аваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p>  
ићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за м 
: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ниш 
ише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности 
к ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне 
ави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према м 
ала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих 
не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пиш 
где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти ју 
} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су  
о отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не попр 
јал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати  
е љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше 
и.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар не 
> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и по 
ма из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би  
екај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мира 
/p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је 
м; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S 
 Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад пој 
е ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и 
но! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада  
так рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или за 
а цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после нек 
} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачун 
у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — иде 
мити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} 
 је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати 
, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, мом 
</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те  
ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у бо 
/p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје 
дност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мој 
ају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им д 
..</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна во 
 то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не  
би мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрли 
идим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за 
 узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка  
ога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — ср 
— да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубав 
есецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу ф 
 због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговор 
промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не  
!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца  
 назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну ср 
н да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашк 
тала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?! 
дите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви оков 
 страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да с 
гнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде 
без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и 
е ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га т 
право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; ј 
од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S}  
поверење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор  
мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важн 
то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп,  
и викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Дар 
исам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти д 
добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, не 
отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се 
 нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према 
о што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећ 
, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни 
назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ до 
носито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме н 
т његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и бог 
Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Д 
ти.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не по 
/p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због гро 
ити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, к 
и:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом испр 
зора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; др 
ута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, 
 је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; им 
ине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може 
е чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатк 
ви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и 
нуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чуд 
авницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што с 
S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, а 
ар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни  
е папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се ми 
 је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио 
 и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне 
Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада 
S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба  
уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам 
Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко  
у срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не мо 
 мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње  
да... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кри 
.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила 
оје сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кад 
идим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здрав 
 то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то у 
страма, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И  
 онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> < 
ледња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да  
нчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, шт 
ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако  
 обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти 
меј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, реч 
у толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а 
а вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, в 
 смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> 
ечи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p> 
один усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели тв 
е схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — реч 
S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задат 
е то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери  
, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се спе 
 вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми  
вљаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим к 
илица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко бу 
иво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из њ 
е сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам  
онивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си 
{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p> 
 варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада. 
, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде  
{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{ 
образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је  
азлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p 
. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> 
а изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— С 
м, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесен 
реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} 
} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима 
адити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, ш 
 за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни он 
 руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</ 
ет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, 
аде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И жур 
погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ј 
зирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа И 
ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштен 
То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љ 
> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си в 
о, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту 
а од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што 
бао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће о 
ек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још  
{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“  
/p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала г 
уштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужн 
хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу би 
а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук 
 воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као  
е стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Т 
дете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах и 
ти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{ 
е тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији,  
.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи 
ахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, 
ово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанст 
 тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше свак 
р Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ру 
укчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке 
ака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије то 
 лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тет 
ехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро 
, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај госп 
 било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалис 
Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољ 
е их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу 
 даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— М 
ћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини н 
ањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако с 
ри својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Са 
p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла. 
шћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и  
се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шап 
 а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване о 
д наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S}  
гову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што д 
 из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих завол 
Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај н 
о, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долази 
тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па а 
ешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали 
знајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!< 
т и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бит 
 да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељ 
оштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Бољ 
 кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, 
и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још в 
аце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацим 
 пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи. 
не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>—  
ећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику сво 
 то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, нег 
говог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па  
ла.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљавах 
.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији процен 
 ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она ј 
га другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана 
еда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништ 
<p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или в 
ну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више 
им показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиром 
итељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве  
мо, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо б 
е заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Ос 
 још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p 
акле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш 
мо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже. 
ам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или  
 гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, кој 
ела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а по 
огаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто реч 
дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба пита 
т аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружи 
 и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“ 
мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се  
х.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, ко 
госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као  
адине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би 
о ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их б 
е могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али б 
нка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Ал 
е не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на  
 разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она  
вече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} 
> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и бе 
ети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш 
у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих. 
бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа  
крен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</ 
дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе д 
сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не 
ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за 
тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: он 
еш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас м 
 код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злоб 
 Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу 
браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врл 
 кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет 
пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та т 
времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог об 
те...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мен 
 да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад т 
те ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па 
ме, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојно 
е тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојит 
нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једн 
, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности 
има кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да 
да ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично 
де:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим 
а навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то непо 
S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долаз 
 отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, м 
олази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — п 
ирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то 
лу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и 
: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорил 
не и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф проти 
ије био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из б 
еше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чу 
о примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди 
ома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро,  
ата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што 
мо син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога,  
е прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитв 
сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, к 
ек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући св 
носито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су т 
је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече от 
се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор 
ераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, 
ече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није  
атити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трч 
 вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити 
од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би 
 а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то 
зора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, тр 
елиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрд 
м грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем  
 Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учит 
ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То  
есвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала. 
“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би какв 
и.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална. 
о није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну 
к био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривају 
 побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студ 
е дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад  
римети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја са 
и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало 
до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чис 
 Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се  
е, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом м 
 је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми 
ашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти 
имети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је 
јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су би 
ла, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи  
те па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљн 
чине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, шт 
аринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Б 
жа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три  
и?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих 
у.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор 
те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Руж 
н је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: кол 
у <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот 
Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек з 
 зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом  
ј сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новог 
ања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Дар 
е да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за г 
Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобож 
е могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} 
 бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није 
} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она.  
ета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{ 
ише ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није 
аво.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече о 
ла, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да  
p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног  
студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени и 
S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у  
>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек,  
 не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу ис 
ично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не 
смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: са 
че него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега вас 
p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шап 
аје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству л 
и варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али 
 у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из па 
те ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах нака 
на не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то 
погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> < 
је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за  
жно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца. 
ека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а 
интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на  
>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње с 
ма осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, ш 
 госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба ј 
оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољ 
подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично 
 порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све зн 
у класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће м 
 ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, она 
урка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S}  
ласе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим  
ра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу сво 
а то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрас 
арија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него  
ље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препор 
ноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> 
, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она н 
то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим п 
, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А 
 Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољ 
ала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних оч 
љан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, 
ле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела  
p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а 
ијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од к 
 шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!< 
рли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестриц 
е опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уз 
спођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јад 
воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно ж 
да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То  
јте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме  
ашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала,  
 највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она  
 хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног веч 
p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења  
чи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S}  
{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> < 
— јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, 
итељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнае 
је.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, к 
, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читањ 
ела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступ 
ла.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним глас 
 да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да 
> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p> 
/p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као ш 
јбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам рад 
се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — 
епо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању по 
S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје д 
а, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело 
 ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p 
>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="1 
него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него суди 
 те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била б 
 девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу прод 
 „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p> 
бог болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма 
ивот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације  
ез новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора д 
тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љуба 
шила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ј 
ча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p 
испрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим 
своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да  
одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја  
ече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају ви 
деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и 
лети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — до 
е више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p> 
трашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед 
{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати,  
уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, ре 
Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је на 
т“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа ст 
српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај 
ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва му 
зрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима,  
 ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно,  
ашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоће 
ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</ 
 после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> 
јка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми ре 
> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана 
грта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колк 
пита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?< 
ичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад з 
{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народ 
p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поник 
им, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, уп 
 је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисл 
давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врл 
љан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познаје 
..</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па 
.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда 
е ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се з 
ој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањ 
, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са узд 
сторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Ма 
.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S}  
сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S}  
ије пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше: 
 су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По  
 постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растај 
 рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син к 
ведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање,  
вости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не т 
једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше 
.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> 
 ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S}  
 нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећ 
о, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не  
е! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да  
лош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је  
е његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више брац 
 Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим,  
исам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не 
у невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у ш 
оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чи 
папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доц 
>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „ 
а вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, мог 
 и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесре 
ш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> 
ачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. < 
сност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, ка 
слепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да та 
Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном су 
.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај 
p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивни 
и тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — 
а може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора п 
нковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнае 
како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те ка 
p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу с 
ела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај не 
<p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени 
ам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи;  
право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и пош 
не женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лози 
т јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, ал 
ва мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледо 
 Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дад 
даше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глав 
образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу  
х тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он 
 суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је бил 
p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече 
 каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{ 
се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати 
иси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу 
таће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — 
ло, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у ов 
доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман  
, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а ма 
 говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, как 
/p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет!  
чи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чуд 
еде.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морам 
ли за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{ 
љна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, к 
ам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјава 
Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима. 
о, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако  
 <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога св 
воју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад нем 
 <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам,  
бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још 
ени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја  
вољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед 
<p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — п 
на кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душ 
љка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су љу 
ена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треб 
 ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Б 
Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у 
и у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што  
Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди 
ихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће дост 
 ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гл 
чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Сам 
и; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири год 
будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити п 
твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којеш 
ве грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна стар 
удити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја,  
 па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а  
ага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може  
душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичи 
њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења,  
 свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти п 
 то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да  
да брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али 
p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави 
 Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје по 
 то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица 
а рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка с 
ити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет о 
у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остал 
замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах м 
> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „ 
ти, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може 
 се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље н 
мам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех,  
ладости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде  
S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност 
 оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућ 
ad> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, д 
опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни шт 
илици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је 
љка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у г 
идседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће 
лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо  
ца, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после 
а у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти 
у слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми  
бична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и с 
} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично тр 
Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она,  
уткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбо 
рамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему 
сана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а с 
 и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и са 
ајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим  
 ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> 
тено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзо 
сли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, 
оше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — с 
 робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није д 
тене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учини 
S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на 
ман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц,  
 се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше  
 да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није ле 
и, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље ут 
ивити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини б 
ирем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружи 
ећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад с 
ако је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна 
евојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених 
јка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбит 
па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела к 
е можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} 
з вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од 
ан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије 
још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу 
 Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мо 
ла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лако 
њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није 
 сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Пош 
 тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професор 
и љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се  
омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тог 
ко? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу  
S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из в 
ица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва 
е и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, пр 
.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пуз 
 знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, пр 
утито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p>  
 а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, к 
<p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито а 
твари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно  
у, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога 
а ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно и 
 постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим  
ође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже 
} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љуб 
ађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Та 
лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} 
ао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека. 
и, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати к 
ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене 
 илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је  
не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, изле 
аде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево  
евнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му ру 
о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} 
 прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека кри 
 позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у  
а на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оч 
ило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као 
{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су,  
ош кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послал 
 осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични п 
се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је  
те, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{ 
свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љ 
 нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сир 
адно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или огово 
о на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но се 
 увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је  
 длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како руж 
тери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за  
то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степе 
је сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> 
 пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није  
Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове пре 
никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако м 
ладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино  
д се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гори 
 позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење д 
 доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p 
гра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, диј 
 наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: би 
="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S}  
ла прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не 
ње може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па  
можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој бе 
а слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија 
о се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кук 
реба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те 
е се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трго 
.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда,  
а, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се преда 
аје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{ 
ити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиро 
</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али на 
? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, м 
ове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно је 
стаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П.  
ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију зав 
о врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристра 
онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа проф 
ле мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> 
ам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек он 
, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љу 
инка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што  
нија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139"  
питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о л 
че он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме  
} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S 
арући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад 
 частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није о 
дице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете ви 
попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда 
 време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родит 
мила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи ј 
а у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смок 
</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>—  
н вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За 
оле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој 
сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила д 
е девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда т 
его ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почу 
осиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S}  
у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега 
 то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш,  
исле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! 
о мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну  
 Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стаји 
тивши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити ча 
сли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их н 
 плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на 
ка дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофо 
 сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не 
} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици 
 се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијеви 
 ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> 
ења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама 
и, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S 
већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешт 
е да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично вели 
 Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда г 
ава да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричеви 
воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Неми 
миљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газд 
ропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити н 
м, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф  
тократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да са 
адати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, р 
ти, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство. 
рива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина  
радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у ви 
д је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој  
утиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благ 
 <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p 
ам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом пед 
к укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форин 
мирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто 
пустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да  
уку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучн 
 банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p> 
p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> 
 Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сест 
истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече 
ривши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти 
 пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замрк 
е нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на ру 
е пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отпра 
, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми ла 
 ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не м 
лас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, 
 С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, к 
ва је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси з 
а то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, врем 
 на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Д 
издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter"  
дност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје 
“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што 
 Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> < 
а, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, ка 
мејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схв 
што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већин 
{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га свој 
аринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног и 
кидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику,  
и можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва б 
ли шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха 
р“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад 
.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштеди 
 глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак. 
 љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хлад 
, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p>  
 уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb  
> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све 
нка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одго 
 придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и  
ним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} 
 знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим 
ате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а 
жу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече 
ле га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Д 
жу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар с 
скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати сам 
е прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, д 
азмишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како 
м дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанп 
така, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре во 
p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без то 
ећ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на  
наш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те в 
мена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и ње 
 тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако ук 
ша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад мо 
абава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискрен 
а, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га ра 
 Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветл 
ска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што гово 
 весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку  
дне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, о 
ла.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} 
д видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који про 
е облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Т 
ко је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу ти 
p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p>  
а увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S}  
а, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“< 
мала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} 
и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p 
 судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дв 
и се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа 
ови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p 
лико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога сво 
 Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Ви 
>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено 
а, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али 
да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она т 
едрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о бр 
ави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} 
а.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p 
вињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и о 
н ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије,  
 <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда 
бље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а 
ранац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за  
 да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи 
професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслон 
века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у  
 уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о 
да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкињ 
рка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку 
?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га плат 
 је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају ж 
и, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетко 
и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што 
ти сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женс 
 се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је би 
овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако 
вотиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зелени 
>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела  
ака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с  
и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разум 
о уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угод 
мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што с 
 Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пази 
ао одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти  
, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мисл 
ница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„ 
а, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадн 
обра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски  
 али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, к 
да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p 
ар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допр 
 <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата,  
о у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевност 
дмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живо 
равду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало ил 
грљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили  
о срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене д 
во порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачк 
учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прих 
ма је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њо 
цивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим 
 Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ј 
 хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тет 
м често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет т 
рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако 
 даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p>  
шење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С 
 Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Ј 
че:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу  
ен, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова  
ђаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p 
 стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или виш 
езине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сл 
Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што  
зреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем б 
н судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни  
рћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако 
 рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу у 
 онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, д 
 што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње н 
да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, д 
ецијално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— 
: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је све 
 смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно  
се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она  
ије видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њ 
акла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је д 
сити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за хра 
 из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници  
а све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби он 
екао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа 
ељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и не 
д нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противни 
ије хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, д 
у.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају т 
утак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и 
и.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разгова 
 од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне  
ешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити 
те?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена 
смо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} 
а.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варали 
 метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре  
 <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече он 
само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете 
пско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни  
 примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена 
азили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри љу 
о не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му  
м пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Ле 
ругарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало 
азуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих 
 у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и п 
ба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S 
но узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S 
ом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не м 
е, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет 
лошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у р 
 може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„К 
не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и д 
пог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била за 
лити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад св 
чину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сн 
 има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али 
атренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не 
штовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наста 
е Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге  
ко је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће забора 
памтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако нас 
а буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши  
собито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли  
а нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал  
м — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па  
рила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.< 
ку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз с 
С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строг 
оде и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се  
20"> <head>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка прв 
слио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допа 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се  
p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нис 
.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла 
е исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с дец 
/p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S}  
дњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине 
 свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; 
за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњ 
ти, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идеја 
а језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и  
 се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако в 
уг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</ 
дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на  
каква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле проти 
и сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете 
 је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито реч 
!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чућ 
 сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{ 
 што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са вр 
т стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „ле 
 напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш 
а је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа б 
/p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много ст 
а и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе 
над уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за у 
та и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје рук 
ижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се ов 
лагодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — гово 
у радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не з 
 заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, к 
них родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах у 
Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које 
ј лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га 
корних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај 
 госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type=" 
е права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S 
је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало п 
н Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, 
ши њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је ср 
познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је п 
ки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад 
еш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољс 
уђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, к 
ћа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од д 
овољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помого 
ђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се  
х је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића;  
и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! пови 
нда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву 
итељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро,  
ка приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, 
зала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, шт 
оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се  
есто њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако  
за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А 
непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, 
на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, де 
ако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај 
ма у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих 
иљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је  
 праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до ц 
.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> < 
би.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам  
, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, 
?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и д 
 и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни други 
 његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће 
, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташ 
 истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином за 
ао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да са 
га госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је доша 
езвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај нова 
њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штип 
ихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се  
иле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно з 
о опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изуз 
 У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p>  
 ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мен 
уби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више насто 
аш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућ 
тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се  
оји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у с 
то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што  
еба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју ов 
.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S}  
тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај ст 
д, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму т 
ативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну он 
ви он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.< 
и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је сме 
 разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> < 
сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, г 
јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш  
збор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се  
а, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљ 
ата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавај 
хом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко  
ог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова прес 
осно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов жени 
ут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није ра 
 сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У 
ром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} 
а видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није  
S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам 
у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окре 
 то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схв 
, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</ 
 се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од ог 
ра?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не  
 зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћ 
ило, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме н 
че</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишља 
сподину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помо 
м“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунистк 
 лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро ве 
ји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овак 
и Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако 
исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} 
{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно по 
оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с  
м ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" 
ти, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену. 
олико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борб 
и обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре  
 само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Р 
> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи;  
доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћ 
 је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се 
p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У т 
p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> 
ченика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну 
а и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није 
р, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} 
да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о исти 
ам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</h 
се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче 
<p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог  
ме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учите 
е Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим,  
лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да п 
дно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племић 
се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комад 
ише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад 
ла, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> 
одном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости  
p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена 
заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који доч 
дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још у 
којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати д 
 дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље  
 лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако 
 добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице поче 
, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада  
S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је оби 
>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Д 
Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место не 
ф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одгово 
е дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека  
дрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите  
а, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter 
ш једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она зами 
може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а са 
> <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} 
 незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице,  
дна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не вол 
<p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p 
 потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослаб 
ошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и  
м беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, 
српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови 
у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад о 
но раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а т 
рокој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се  
.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он пос 
>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на насл 
нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и  
у рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме 
>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах ви 
вог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То ни 
</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код 
{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато ј 
азно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљив 
колове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним с 
војака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге д 
че по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изр 
ринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофов 
есет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p 
а је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван  
мије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако по 
p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p>  
 страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешил 
 за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда 
ао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше 
нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи 
ело.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p 
вом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш нар 
 удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по  
ђак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њ 
драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивиј 
.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знај 
b n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови  
хових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а 
.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих прет 
ш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и 
разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име с 
ста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад  
 детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вар 
што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле 
шност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S}  
же, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед 
} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он 
да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита 
собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На се 
уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери с 
ђу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође д 
е ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчав 
ретресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку 
на!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што 
жица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке при 
ина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитиј 
 по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма за 
 убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, 
м каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити 
? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, 
естру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она г 
је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек сед 
аро и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела 
ана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове,  
авница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће теме 
 и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Х 
{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за  
м у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спа 
ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши роди 
н осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, 
; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини бил 
чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из 
жне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздра 
во долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и  
р-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога гори 
...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене н 
 је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљ 
че си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Ж 
 смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Х 
 градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Р 
 <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане т 
 добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У т 
ринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка нез 
је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од 
сиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренута 
м те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{ 
ађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко 
нати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен 
рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> 
чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови?  
мило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слу 
оја тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако 
светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него н 
 ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна го 
случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у  
ма поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре,  
 насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе сам 
е преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S 
а беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по  
на ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им ј 
жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Ост 
у не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професо 
иц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад ј 
хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Ск 
фица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које с 
ућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што г 
— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте 
на, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина 
ву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна при 
="SRP18890_C7"> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој и 
да опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћер 
да па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>—  
бог новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слат 
 ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти 
ачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је нау 
же корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> < 
могне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S}  
<p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са св 
 срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једно 
а што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{ 
 /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; 
и изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш д 
 се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онак 
ше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прим 
ела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа,  
p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Го 
RP18890_C20"> <head>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Да 
ки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом 
 је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па р 
 неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергич 
о је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, н 
кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свог 
упке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш н 
да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли 
 сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игр 
о што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрин 
 Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дан 
ни исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од ку 
да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <di 
овац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </d 
својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац 
ало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— М 
аквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија  
ије боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чин 
акиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров  
останеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уз 
д.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се н 
ма је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? г 
еби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и од 
 сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени 
ца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — кри 
таде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се дв 
тив „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено 
о можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна би 
и човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан. 
, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу 
и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, нег 
свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве  
 даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извиња 
ва.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писа 
лио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубав 
ротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца 
ен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа 
вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погле 
срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је треб 
е облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још  
} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за 
 што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, д 
авности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — 
ка нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има дос 
 — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако  
н? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују 
 — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Н 
су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S 
ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју за 
што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако  
а, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што  
<pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица оп 
а поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми раз 
је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржен 
мисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али 
 деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се з 
 дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је 
хтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изн 
ити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сирот 
рда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не 
оја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш д 
је више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет  
ест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена  
 цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам 
е не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>—  
>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све на 
да налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из 
еја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p 
и, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за дру 
су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркиња 
дбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p> 
 уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихо 
дину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако  
студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{ 
е у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>—  
в и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и  
е:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштв 
звр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гр 
м погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и 
теље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповет 
>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка  
 муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест год 
и се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте 
! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим 
боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав 
а велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, доба 
оће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женски 
овао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје  
ћар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена,  
ароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам уч 
и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за 
> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој 
жем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је 
ико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте 
 још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> < 
о пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не мог 
не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не 
де врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворен 
{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежење 
ео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати 
лободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исм 
зином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само 
дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству  
о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико т 
ше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица бе 
мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељиц 
} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији  
а не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек  
ла руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Бос 
орачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао  
ти.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад с 
 претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} 
>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p>  
а чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „ми 
 са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; са 
Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте,  
ломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За  
</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила  
кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су ј 
ж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци  
ових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака 
ти.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се 
>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу 
 озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што  
ви и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече 
 ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим 
е женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то  
сто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шт 
, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестриц 
ер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узима 
томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквим 
?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, м 
орам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, 
/p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p 
а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме нагова 
друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је сам 
ледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно  
за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте п 
— врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти  
е госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> 
о имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шк 
ц?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро  
ешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила нем 
Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њен 
 пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али к 
<p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У г 
ресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S}  
већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиш 
ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Се 
/p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове 
 А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покој 
ли после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p 
 јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао 
p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остал 
у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф 
{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p>  
ходим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је м 
док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете 
стите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми с 
цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти ма 
, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, 
 сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема ви 
о Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} 
ринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се  
мо њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“... 
баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину. 
И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — 
м, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине д 
ињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да 
ове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Н 
но сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох 
га труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> < 
раћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Дарин 
о јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке 
id="SRP18890_C12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па с 
ио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао ј 
 се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена 
 Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S}  
</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{ 
он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива 
послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Дари 
 Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби ј 
ближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже глав 
међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па с 
а с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопс 
р с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила по 
етко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред д 
 том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га  
плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је ме 
 остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гори 
 али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрх 
живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</ 
 своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобраз 
Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам 
ознавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} 
е избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред ро 
на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој  
ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе 
еца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, а 
 А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, нап 
и, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало ре 
половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасн 
 — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња вр 
 </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину примет 
ично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се 
о чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о се 
 али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице 
веже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра 
 мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p 
/p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој 
ротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S 
<p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, 
арелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{ 
тан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и 
атог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасл 
риродније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не ве 
О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; ал 
ли ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} 
шљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео ј 
и усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дот 
 у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, какво 
p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако 
А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То  
е неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица  
 то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем св 
 село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утутк 
м мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају 
а ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен 
p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и сво 
и приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или о 
оспођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у  
„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако ј 
 га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га. 
о господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се 
 од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнан 
мех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</ 
</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба  
лицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После н 
о да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште. 
езе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хте 
о јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="10 
окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад  
на кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша  
је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослу 
а ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, ка 
писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха  
не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не мо 
тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без  
 је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — 
 За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији  
, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу д 
 многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p 
каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми  
д тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади у 
т.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку 
де своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче 
 детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост за 
правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога  
чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да с 
з владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n=" 
ре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила,  
њу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али —  
S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они 
ћени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би  
 је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу 
чила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољеват 
е мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с други 
...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила 
гом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Дарин 
једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило н 
, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније 
ако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у груд 
 Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напо 
ко, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш с 
а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине м 
 <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкоди 
вање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p 
несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увре 
га и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тет 
ој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћ 
S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али по 
а добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме ле 
о с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом 
а хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш до 
амо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешн 
његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> 
и јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где  
тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се доп 
 допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у с 
, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздр 
њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу  
 кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете мо 
а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и на 
иних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особит 
 мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености де 
е или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> вели 
жила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разум 
те, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је од 
о, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало 
би ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опро 
руговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакост 
упо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни 
о тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тр 
} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори пр 
 Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући ос 
, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом друго 
иње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом  
змирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који  
и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо рук 
вори челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Н 
рао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењ 
ак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p> 
ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерал 
 права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго со 
..{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана 
и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму те 
 постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову  
 само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећа 
Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли руме 
а с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена н 
Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умећ 
то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке 
е, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем  
же:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ  
ог надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе д 
} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у  
авила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећ 
а несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних око 
 даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она ник 
 врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несн 
за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се ст 
ало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те 
вља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој д 
ерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред ж 
поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати бол 
заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била ув 
оност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: мо 
 бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> 
, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим  
 код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не м 
ите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те 
најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни ж 
дикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, ве 
 опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследств 
 на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </ 
реко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загон 
јнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофов 
водом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим  
етко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Н 
ити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало 
ам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац! 
 мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, ш 
 желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још  
p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не прима 
био пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер бо 
усу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени  
аки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи на 
е кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогм 
тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни јед 
ети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас,  
икнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> < 
на била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би ј 
ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, в 
шту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био при 
енске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и ги 
ругу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бит 
чити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркло 
рују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу 
{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} 
а ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен  
угих, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још 
сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је б 
та казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда зат 
јног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву 
е умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако пр 
, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128 
тати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „П 
ире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господин 
каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту  
мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рук 
 чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што  
вољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а на 
а славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисл 
стом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће поха 
 доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждера 
је оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се 
диш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше 
ли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић 
нем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада ис 
енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он узд 
ад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила,  
о и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и  
Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели с 
 са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зач 
ић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још доб 
од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду 
/p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку  
ала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у 
и да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{ 
ду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне,  
итељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никад 
p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; 
ој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Г 
спођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име  
исмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S}  
уди — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никак 
 Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више  
ени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благод 
 узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одврати 
гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> 
тно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, 
чије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, 
е.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне 
 ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа  
е остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S}  
рао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се страна 
их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>—  
.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не ра 
гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! р 
бисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити. 
ја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Ма 
 искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По катка 
 нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, осо 
цу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} 
остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угуши 
 некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још 
пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће те 
 њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством. 
ац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено 
} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја 
пасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и  
м против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дуж 
ете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете с 
тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па оп 
 вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, 
<p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога. 
ти; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, оп 
сти и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањал 
 се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чиј 
него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге 
на и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђав 
ја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљ 
авала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе пр 
 хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, ш 
 победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, п 
!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обу 
нила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи 
девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом по 
чиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог муш 
север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и н 
е, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разго 
ке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад н 
оже да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образо 
се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога 
има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио. 
поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је виш 
га је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у 
</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма огов 
кад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јо 
p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p 
ћи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапу 
 било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај н 
га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! —  
итањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да 
 чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Поб 
 знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.< 
{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом 
е.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели 
ора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="c 
</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{ 
а крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу лар 
е само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити 
 си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Ка 
есори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="1 
шна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зав 
е неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се  
{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb  
зор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се,  
е на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно;  
а бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p 
е до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> 
„правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских 
тка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша 
?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — ог 
чица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се 
ким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа. 
ејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима  
виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је д 
 бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> < 
иташ: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад 
 у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се он 
 девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осм 
 жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи в 
ји би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми т 
одине и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав 
ког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, 
, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље 
е мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове р 
.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао 
а, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи 
уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па оп 
 је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу 
меш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним то 
 не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењ 
S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца;  
другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци,  
езину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али н 
S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете 
} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p 
<p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет нас 
на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима свет 
ај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом ве 
тнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим 
 говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа,  
старелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а 
а иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колк 
ба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни  
јих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички пон 
{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понд 
оса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети 
али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди 
бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није  
рко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго шт 
хну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову ми 
овић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу 
еда.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек  
 ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала  
 Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Н 
 је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле 
е, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан  
ј потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда 
ову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта к 
еците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изу 
пет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од в 
тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога  
ашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О 
е одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш п 
озиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна  
и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p 
вољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста 
 размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му 
а.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бране 
е кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и призна 
мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па жу 
ијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван  
д не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детет 
ала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женск 
ледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p> 
авати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, н 
 певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој с 
силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је  
p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и  
клони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај м 
 је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим 
у, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пал 
XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чи 
/p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро з 
м имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи. 
она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби  
еку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје б 
и више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас уби 
ати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а прев 
ољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са ње 
Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и 
 да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још та 
S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво 
и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>—  
 најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој ма 
погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта  
 дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често раз 
аме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћем 
 неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ј 
х се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, шт 
Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, 
аше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост с 
 ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али 
рени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</ 
S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљу 
на не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да  
 глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад  
идети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама 
</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као п 
слио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплака 
 шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми  
, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.< 
исмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! ома 
што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S 
на.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p 
роста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљ 
 не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви 
 тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S}  
ужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше 
шила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за  
олико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; ма 
} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p 
— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још памет 
о: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и  
ретварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже пра 
дитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не  
 Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он им 
орате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви  
бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам 
 разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истин 
оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима 
уџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и  
се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива м 
јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко  
је те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до свој 
уде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не о 
та, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p 
воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја с 
их јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе н 
улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад види 
ако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или сре 
</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} 
ити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <p 
ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео  
д куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што 
штујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се с 
ребало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за 
има на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том 
p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комун 
ше?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре 
 иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта 
ења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову же 
би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро 
 Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитал 
а, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезин 
жа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно у 
ратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд прав 
етка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао. 
а још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака п 
а; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо  
?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>—  
} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четв 
 смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беш 
а, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозире 
има било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} 
ати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Ра 
епео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав уг 
е вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из 
ива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам ј 
гови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Д 
 први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по  
, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“  
укавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104"  
да то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узим 
 да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито  
p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једв 
скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности 
p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме леншти 
на смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapter" xm 
— рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имад 
ако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад поп 
ошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свог 
е и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да с 
сам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту 
е?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енерги 
рве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „ј 
уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше  
ка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остал 
 неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као уч 
е се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с  
ведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p 
аже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} И 
е, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, реч 
 којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећк 
лу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињски 
 друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла  
се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би жи 
ојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде го 
ви, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвоји 
 што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у ње 
} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно за 
но штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и г 
 продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан тргов 
и и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини 
у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несре 
ек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тра 
а се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леде 
/p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад 
ени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се за 
{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену  
>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се до 
Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p> 
на је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу,  
 је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади  
у по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лу 
 опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти в 
hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке 
</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S 
е.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чу 
бро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са буб 
 очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> 
тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуч 
сподине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам ј 
 видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да м 
 пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага 
тности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен  
 Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој од 
молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опе 
све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претва 
о до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу млад 
/p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, а 
ма тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S 
та је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је д 
 свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довоља 
 сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Ниј 
ујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а 
о, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кра 
упањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба ув 
ече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати све 
...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас  
 Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} 
едајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</ 
ости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то бран 
и корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с 
}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да ј 
о....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „ 
дем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} Пос 
онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу  
?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p>  
л.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека  
 не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу св 
ло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она 
у.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мешта 
протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налаз 
 рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беш 
 читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. —  
е и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Об 
 Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p 
 ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одст 
уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S}  
у јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усва 
љева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају т 
ог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и  
а лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, мн 
зе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То 
</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазив 
една његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p> 
</p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли  
оја се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се поврати 
вој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица 
 томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је ј 
се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у  
га оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је 
 викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле  
ја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула р 
 погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Т 
 и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи с 
{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце 
а воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних 
 свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога ве 
узна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезини 
уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за с 
 имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у в 
ђу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време пр 
 али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и  
 вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби. 
 одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки прос 
 баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{ 
 је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову 
з њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи пр 
да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi> 
 не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она с 
г и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али роди 
знанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она 
а га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> < 
оје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво о 
ве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестр 
ују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема н 
роз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је 
 <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави  
нити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, ка 
кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни  
е је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом 
траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што 
.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div ty 
о чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две  
 ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се м 
си у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из 
опет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p>  
} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div  
врему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знај 
хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти  
 и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле 
и, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем 
корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да сврш 
ранац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио  
, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и 
је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључује 
а тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти  
 но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S}  
еко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој ј 
нила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девој 
и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном м 
е у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом  
 је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вр 
ли са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта  
{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин си 
е сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: 
је опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те с 
ито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, поче 
Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они с 
/p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро 
ме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било пок 
, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила  
рхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну р 
а љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Р 
ама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p 
 назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце  
 откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, сед 
шко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме 
и.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је 
то је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и уб 
оме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</ 
 и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S 
у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две н 
е већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{ 
у је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више кл 
астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хо 
</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, 
од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми оси 
 си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Ни 
ли зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме му 
оје са породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала пр 
детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад ч 
ен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако з 
 је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењов 
</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља 
 у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спек 
>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћ 
 је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи ду 
а је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио,  
хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојак 
глед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — ре 
/p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али  
Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она 
 онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене ви 
жу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо  
бијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, 
„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> 
 тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја  
кете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.< 
а, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са 
, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је  
аишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, ком 
вала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила? 
оману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте тре 
и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно 
се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несре 
тну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију 
ад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте  
оре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше сп 
м? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец мно 
атлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уваж 
а имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком сл 
знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, о 
ако јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успаван 
ост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, 
ик искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади с 
од у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он 
иш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Зн 
 мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>За 
 мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њо 
шао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више вре 
 срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Зна 
сма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико  
ли другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете времен 
осито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је д 
не би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> < 
тељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо т 
ајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је сва 
сти <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има и 
ане мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не по 
азуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и  
воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, 
а ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапи 
да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слу 
кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богат 
рам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, чов 
и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други! 
 довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симп 
рзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата  
ински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А к 
ису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стеча 
 вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p 
у к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па 
о, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него 
то не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заист 
но те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разби 
 је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељско 
је боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је 
<p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме тре 
егова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор  
што да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Пове 
Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и г 
 неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који  
ња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам 
 имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати  
све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p>  
одиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но 
о беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пр 
 Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване 
 измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да  
часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с  
азе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>—  
 „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</ 
душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који 
, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна  
 Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штет 
!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш 
p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Дар 
 каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати 
на, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Д 
ад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма р 
 треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити,  
Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати гос 
њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да 
ба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p 
тише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се  
/p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Нарав 
а — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, 
је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слаг 
id="SRP18890_C3"> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, —  
пођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћ 
е ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p 
 то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда зна 
моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја 
 зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb  
; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</ 
 ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мисл 
 ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је сав 
 начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да 
д ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прек 
ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и  
 и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, ваше 
</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срц 
 не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богат 
 години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и дома 
е превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „ 
S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеб 
етила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шт 
, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али 
оде или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубит 
и.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо  
г.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љ 
 да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил г 
си све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади 
 уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; сам 
 настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих да 
овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које  
.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек т 
рао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а в 
братно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не  
зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Дар 
p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви с 
ено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико е 
иродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лиц 
 <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, 
Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смеј 
а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом св 
ава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој ј 
увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао н 
па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе 
темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају  
м месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S}  
право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем,  
ре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? . 
сти а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остал 
, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тог 
енскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у оч 
бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није  
 није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки 
 све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте 
ила уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко ј 
ње, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право 
Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажи 
смо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није 
па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетк 
анком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана доби 
Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога 
 није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употр 
ти морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли ме 
ко ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а  
д природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприр 
ти, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} 
 су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја вр 
и децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој с 
 и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, веће 
јла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још онда 
 већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" />  
зеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, ш 
к сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се друг 
 грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша 
ам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у свак 
i>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем,  
и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или  
ректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирн 
бу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло;  
чак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да  
само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај стран 
пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчал 
т нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да 
ао на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма как 
а никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташ 
прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p>  
шем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога,  
у зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да сл 
је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао,  
ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} У 
ила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — р 
ој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се гла 
 Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу ус 
, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих  
в кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је јо 
 И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!... 
ваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали 
ије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка  
</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад по 
у, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис  
сније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручн 
римети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе раз 
ј не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте госпо 
млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се доп 
 чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта. 
и, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет  
јала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек 
квим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих 
е увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђ 
це!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише. 
амо знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Остав 
ово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исм 
очивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Мој 
е моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Ш 
з новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал  
је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а 
<p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња 
</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и 
ети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трж 
јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она 
.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} 
те сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Х 
 ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам ма 
ени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна 
едном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам х 
</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мисл 
{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S}  
?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> 
и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту  
ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та  
 на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Уч 
амо ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p 
 си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује,  
ви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш  
на је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па 
енили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена 
 учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — 
и одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; 
и ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних с 
ст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто зас 
чну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна жен 
напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкре 
фовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај из 
овек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненад 
су очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми  
 она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним  
</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Ал 
подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прек 
p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, 
ла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку,  
} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из с 
добнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а  
о светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али 
 којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу 
биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни 
 је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је бил 
S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то  
о је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истин 
дом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварит 
, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: 
имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да у 
 оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — дв 
 да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чи 
ње а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу 
а за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве,  
а и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им! 
век су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он рад 
адожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој п 
ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринк 
стани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече  
 ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природ 
: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не 
 волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био 
сте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{ 
а.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S 
 слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а по 
ли жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувш 
пет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да 
другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више 
етка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка,  
спођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко 
 сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и д 
о мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине 
х!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми припра 
ла сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; тргов 
 заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она 
што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета 
је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{ 
 би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и несл 
/> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно,  
ш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је  
} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто  
сим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p> 
{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> 
 још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле  
унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, мно 
 су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву мо 
<quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l 
ужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно о 
а ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере 
говарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на 
/p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у чи 
 тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам  
 ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си 
зо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје  
 опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А  
еба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће 
ного ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савес 
купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и 
ј чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито 
.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје роди 
ога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, с 
ђе а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су  
ине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тог 
и помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако л 
</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо. 
ерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што ј 
мем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не да 
>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — нег 
>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>—  
ого придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очит 
 и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Б 
анпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све до 
је срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих  
 идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> 
к сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал зн 
едност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Д 
 — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...< 
смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па 
 непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{ 
д.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би р 
, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ  
мели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, н 
спођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе! 
сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две 
упи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и 
> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте 
тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање 
} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S 
м случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изго 
 али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђет 
родицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла  
певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хо 
у учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихо 
ожемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити,  
ти и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису  
рети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и 
равити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати 
 на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, к 
ри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашни 
за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се раду 
ко траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с н 
 окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротвор 
ви човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="1 
јани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, 
да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш  
а, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у по 
аље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им при 
ругима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она 
Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p 
ушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изго 
е поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више з 
ада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта зн 
е народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пут 
а уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретат 
осилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој  
опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А 
иденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше  
...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накит 
опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прош 
аљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска 
ила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то 
се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама. 
.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па  
ем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их прим 
 удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да ни 
p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није про 
 Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо и 
p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> < 
на ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у 
ских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> пона 
/p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја 
селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво с 
х муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, н 
громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ н 
да дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада 
своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми 
.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, 
и неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју  
емојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву 
из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.< 
 Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јо 
ита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! 
клињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек п 
, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља мо 
зивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи  
је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} А 
ече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече  
ка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S 
је деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом дец 
рате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народно 
је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} 
 у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Л 
 Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:< 
д навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате,  
 им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и во 
вет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је д 
сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у 
> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је  
 мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог  
 се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене! 
беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости 
ва ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно 
јој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се т 
каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој,  
угим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</ 
ов пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су св 
ола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</ 
ш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и по 
p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта  
 — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Ал 
разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>дети 
 животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за ра 
ву, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они ом 
не. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те 
ле стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, в 
у сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Так 
 Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна д 
лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што са 
и, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није дост 
ца не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, 
ају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају 
највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, кој 
овића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, т 
, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао  
таклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би 
ст сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба 
ли учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу 
љашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадово 
мо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ћ 
>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S 
 мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била о 
једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по ч 
<p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! зн 
би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то  
 је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена  
би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била с 
аве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљ 
е игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме,  
брочинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p 
држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га на 
просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице пок 
{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је  
тко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: 
е.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{ 
 како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих  
веку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дуж 
ожда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онд 
олском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна 
оркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Н 
>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између ње 
S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који  
ече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га ш 
а не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забрину 
 се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не  
е беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158"  
а она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се ста 
ли, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислил 
 доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да  
је му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће доб 
ош пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате л 
а —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; 
о што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се  
их сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате дру 
ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, 
д, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде 
у не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да  
а узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> 
 знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подла 
тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} П 
 без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при 
.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкч 
чки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, с 
 Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.< 
одирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица 
{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Шт 
шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још ниса 
> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!< 
рила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ј 
тављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако 
знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Дос 
 уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све  
28" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближи 
 — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ћ 
богме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба д 
ругим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обве 
румени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p>  
ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то ј 
.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а  
 <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу 
их пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њем 
..{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и бог 
етку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењин 
етку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде 
му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако 
зивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ре 
рине воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината го 
b n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{ 
 ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Д 
 Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А о 
, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ст 
одину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручица 
су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па к 
нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш спе 
снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале м 
у.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} П 
говора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} Н 
ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, ре 
тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену 
ка женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Н 
аки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти зн 
што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би 
сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, а 
била сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Те 
це, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана уп 
их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p>  
обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењ 
врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све  
а колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох р 
>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужев 
p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први млад 
вачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше 
 вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} 
> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се н 
нило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као оби 
хову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гл 
 је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици св 
 па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</ 
 срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао измен 
 реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој с 
, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да и 
обила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али 
 да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мал 
 је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Д 
у вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту  
 јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако  
 теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја се 
 да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p 
 у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајат 
 цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула,  
сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једа 
ља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда,  
ту и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чу 
м се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде 
и верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чуд 
ојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапут 
 зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо  
у успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкат 
ако су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; 
е ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште 
p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> 
и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет 
“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота 
Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титу 
 имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претп 
савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако 
 с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу 
.</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Дари 
а нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Д 
ку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клиц 
вши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гост 
 Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа 
Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио 
p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим  
е људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо 
богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже з 
ринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да ј 
, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{ 
<p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она  
у и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога увере 
претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S 
сно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— 
Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за 
пуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својс 
клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n= 
више ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивал 
</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњен 
 беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са  
раво.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p> 
брић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око вр 
е надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назва 
, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без ва 
и?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— 
вој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби с 
 се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад 
> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду  
по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуње 
еровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да муж 
"195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођиц 
p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљ 
ткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер  
те из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила  
видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} 
<p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше 
 кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да ч 
 професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак 
.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, неве 
, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{ 
оју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добр 
прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многи 
даше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зелен 
орио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p> 
настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га  
 га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтед 
и је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што 
 себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, реч 
ше дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта ј 
; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} О 
е волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „бра 
, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље  
животу као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из  
— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите 
е увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењ 
аја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом какв 
усти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти 
ла, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатичн 
чније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго 
ћи живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада донос 
викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у општ 
мена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ 
ућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате сва 
Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и д 
ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не веруј 
о рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је сил 
чна била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина по 
 ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глу 
да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме к 
мо се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од про 
на за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хте 
а; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, 
а оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам т 
 оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, 
 се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бра 
 рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце  
 прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олушти 
 видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброт 
бе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако  
 хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко ти 
ју — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина не 
ш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваж 
еби пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, ш 
</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p 
е истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно п 
 картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху  
уку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећег 
а, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш  
ош ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковић 
а.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман пр 
милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најб 
е лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и н 
аља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је  
олико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Р 
што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи  
нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Д 
лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!< 
мо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо оти 
на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а т 
амо дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма вол 
не грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титуло 
, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S}  
ише до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестр 
и ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шт 
ко запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— Т 
..</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спеку 
 њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и как 
 детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара нема 
з владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то 
, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушк 
а друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S 
е оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} 
аметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, ч 
резни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди кој 
м, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао  
чене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су  
црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је 
у јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме,  
 Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ... 
VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може 
то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала д 
и мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што 
 још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене 
расла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позориш 
х, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{ 
ем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога пл 
т, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка д 
враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се  
...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра  
али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло  
рати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прст 
м! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме с 
адали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је 
.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да с 
а изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чуд 
д болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој  
је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице о 
ота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и  
 у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра да 
м...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је 
м бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се д 
ћу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је п 
унизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} 
.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју ду 
као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринк 
ф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да 
дам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот 
ећ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такв 
му.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi 
} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угл 
ного и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Д 
ена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, ка 
ца, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у на 
тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофи 
 живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане 
 он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p 
атка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојач 
 љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанств 
 наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад ви 
>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јут 
</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио  
врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Је 
ла:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Ра 
ровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек смат 
мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се  
мо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу 
миш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почи 
век познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После  
и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да 
куство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равно 
асније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да т 
мерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити  
требне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђуре 
 <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична  
људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови 
е је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} М 
х, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли 
зноси ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на стра 
жно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбо 
весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При р 
 уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И о 
о.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпи 
шла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла  
е Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко  
отпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам 
ице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</ 
брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама 
е осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек  
јом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазв 
 свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права с 
 њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретн 
с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њим 
убити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, 
 клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа. 
 па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела 
p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним велики 
руге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сно 
а не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на пап 
 голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сес 
је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилик 
жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то мест 
у песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вере 
е због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије 
 најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p> 
 девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица! 
знао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа конт 
 да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако  
о је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља к 
ка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан 
познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала 
не уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— 
е се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би  
че!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше ум 
 и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p>  
у.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p 
ола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће 
, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то ј 
руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира  
у.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шт 
о и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне  
му.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој вел 
 /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је пи 
и.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њ 
и мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не веру 
ећ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима од 
 ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је чес 
 последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! 
удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби 
ив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш 
е она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за доп 
њем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у  
 стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих 
л госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама ра 
брази су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту п 
рила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да проме 
е.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја позн 
аже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је  
ем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић 
ај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му при 
ли једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а т 
" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран;  
е поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се  
отвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их ј 
ате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша  
алами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — го 
дбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је 
кли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто 
<p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или  
ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа т 
могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да  
ала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је 
днакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним 
грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с ње 
 и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је миса 
а у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је 
 <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љ 
ре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка  
своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p>  
еше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе,  
а заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико дого 
 да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљ 
им господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам та 
 му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад х 
акве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен ст 
мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} 
.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, до 
едне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита 
а....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони г 
 даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко  
ратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — з 
ринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се о 
ољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он 
дим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то 
ирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да  
е и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згори 
“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да о 
ао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у оп 
навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише с 
 никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га 
а гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју  
да, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета троши 
 Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као д 
аце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— 
 знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица 
растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно 
се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сес 
И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробуд 
зда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дозна 
н?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Д 
оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, к 
онила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пр 
 врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очим 
p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу  
се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још 
одина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S}  
екла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоре 
а ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да траж 
ако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што 
ани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је д 
е одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочен 
 и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он поста 
лова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати 
 ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га има 
ад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, 
> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љ 
ије права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вред 
 обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је  
ше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Дар 
мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакос 
јом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на гро 
 увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Доп 
тит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо сво 
 да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том т 
а према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још в 
Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско с 
бразовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, би 
чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и с 
 учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, ш 
шкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску де 
е различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наиша 
 и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се  
ни изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га 
 гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутал 
да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p> 
сли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и она 
се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то 
о је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били сл 
<p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обо 
лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.< 
рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам муж 
, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та с 
авешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан о 
 Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник  
 љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор 
богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ак 
једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и заг 
ити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је у 
достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жен 
, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада о 
{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно с 
ек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас у 
ти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху су 
сне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рек 
 дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и  
голасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада,  
кне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице 
 опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам 
це „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим до 
зи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или д 
p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да ј 
Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Св 
мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не ра 
<p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џ 
танили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Верн 
га дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" />  
ца сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзи 
во и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и пре 
ађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени 
 беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S 
лу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а  
и ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал  
тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао 
" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се с 
 дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како  
одна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> м 
 само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Раз 
 <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатирич 
дном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме 
оту, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <miles 
не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много виш 
 нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечј 
S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— До 
 сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткаши 
ихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} На 
ав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; 
} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, ш 
на пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта 
е позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним 
а и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, 
143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан  
ју! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу. 
бала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је д 
 кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда 
иједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се 
ресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ у 
е са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за ср 
мо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 
говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи ј 
ише жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом дети 
 Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: 
помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих 
 у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па 
 се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао:  
едства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој дев 
х речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре з 
ерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и рум 
ла.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледа 
ош сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очим 
ишавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи и 
атих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се д 
.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но о 
веку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више д 
спомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад ниј 
из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видил 
лед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори  
разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала —  
ла.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је 
а, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница 
 па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јав 
а свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са с 
а.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је  
оше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, 
нковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дођ 
кла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у 
ш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта 
ашан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном зав 
сто да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као так 
ружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако  
јатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је и 
ви помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламт 
о тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у  
у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојк 
им је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег т 
сти није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сет 
 Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није 
} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно и 
ад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код  
 Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш з 
аћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, р 
>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распири 
ао да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна ж 
промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љ 
, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налаз 
 лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скри 
авеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спуст 
— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већо 
 шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју 
 доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом ми 
 труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприроднос 
ељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је 
 све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш с 
о поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче  
упивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дуб 
позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчи 
гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} 
обро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особит 
и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао 
у милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледа 
рамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато 
о у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка  
 некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила т 
д сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сад 
ењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене 
 опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се за 
адра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма т 
ли ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине гр 
ћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и  
а да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за 
 могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, за 
и доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен 
ли под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој н 
губила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама  
е нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше  
{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољ 
о су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком го 
да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш  
ваше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су жи 
ости.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њези 
, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> 
 у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба 
 била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а с 
и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако 
енад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
рање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он 
 карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да ј 
лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n=" 
је! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, 
</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настав 
птиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и  
е тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и улива 
а, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше 
а до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав 
ерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>К 
 ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња. 
е удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко 
="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише  
 бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p> 
те, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете  
боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи чел 
гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим ми 
исао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да 
и? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка  
маћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и об 
, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ 
детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и о 
ојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је гл 
вира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише д 
 је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, увер 
! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља. 
уша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадн 
 чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако ј 
 другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се 
>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека 
.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{ 
е Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сест 
лила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допа 
>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је  
, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубаз 
ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и оз 
 снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски јези 
епогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по муж 
лоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васп 
незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не п 
нита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дел 
ио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је и 
ст.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: 
 беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна пос 
ара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иља 
раза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а 
 примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> < 
 је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио  
а“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слуш 
о; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем б 
постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха т 
родним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено. 
у са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи  
ела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да 
 једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! м 
<p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не  
 обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице,  
аку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашт 
ати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи  
 тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече 
то.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом он 
 вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам  
ваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, дев 
оље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или дво 
васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за  
лим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима г 
ене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глуп 
> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше 
каза Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико сват 
о је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера коме 
и као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључи 
цу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично з 
у, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И 
самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу зајед 
сле студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то н 
 срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне нот 
мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, 
и човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у ку 
игенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка пр 
Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би  
p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> < 
 наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен,  
, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага о 
ворила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић с 
</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно за 
алија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се  
ђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста  
 предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома врати 
у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једн 
опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рад 
“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива  
е он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и с 
у те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C 
е је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вам 
 не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца не 
г и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену  
има неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатс 
е две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И он 
{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као  
ши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од  
шљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала,  
нага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> 
том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезино 
S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, 
ковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја 
а потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка с 
— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како 
о.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила ј 
кадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела вен 
њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није ис 
д је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд  
аснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најб 
ико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Так 
 раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац  
 истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи приста 
ете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не ти 
 на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге,  
г упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору дев 
теља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана држа 
— Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људ 
не кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с  
бављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</ 
сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често 
ца чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је о 
 је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчиј 
вати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, п 
кчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то,  
листе и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој  
за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио,  
 За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт,  
трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити 
 и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Ду 
еће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и ен 
 али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са огр 
орављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући ил 
спода част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове пр 
 никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова про 
 Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{ 
м се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се  
S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села 
а никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобрав 
ца таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ни 
ј!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике прко 
едни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка,  
ти поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити  
то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитива 
паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" />  
де богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свешт 
то и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабо 
рама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Хр 
м стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо  
сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем. 
тац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посмат 
исму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу  
шкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу ма 
еце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми,  
гледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука њ 
</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, 
него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна ду 
дин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати 
>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Дарин 
пође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам  
 сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено д 
же, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила ј 
а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у 
 познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Пл 
 је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нек 
остављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш мож 
 што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S 
брасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици 
ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке  
м у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм 
ет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао. 
дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и м 
о толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговор 
њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а 
ма својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бац 
ођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сирот 
их тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме кр 
го, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, 
е понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не ка 
наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женск 
љина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте А 
сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу 
ампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, т 
о моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја к 
е; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још и 
ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца  
 ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им на 
ета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хл 
лико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим 
деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је са 
 радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над  
истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени врт 
 месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше. 
лабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише 
шки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Не 
е у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у р 
гиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као д 
 било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на  
— да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви м 
 страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, ба 
 канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом  
о није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу из 
.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p 
 Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка траж 
 собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне 
рими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ов 
.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту 
ко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у  
 вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђа 
 или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сва 
пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје  
ост допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер о 
 још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи  
{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д? 
ме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може 
зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на т 
и и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише 
 исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав. 
дак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се 
као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, ш 
же увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да са 
на и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна 
рању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те поста 
акла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у н 
тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје м 
е замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да,  
..{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter"  
гме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојева 
 за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођ 
 је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Јо 
ини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро зн 
све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтр 
 Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши туж 
 своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи кит 
вести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу 
> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а  
е и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиро 
чела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јав 
 да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних бл 
а и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју по 
ед и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну не 
мице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Јед 
, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Д 
та њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и приј 
ушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S 
а и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писм 
ута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги  
лио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они станов 
ринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђ 
д више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како ј 
Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Гов 
 покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па ј 
рала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде,  
д с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на 
а врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве 
везда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и дец 
оришту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну с 
и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S 
по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако  
дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{ 
 <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дрин 
лко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више 
да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толи 
 вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни 
ој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му оп 
{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш 
Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече  
 „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале 
ира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мир 
 створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда,  
ла...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али  
 Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази 
 мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p 
.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине 
Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да ј 
.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати 
 убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све поз 
 пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бив 
љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу  
а из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојз 
че стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати јо 
ожда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> < 
 Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p 
 село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им доса 
мирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је  
 старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом  
шила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља сто 
у дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је  
 и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи 
риспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од ра 
и је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати м 
а с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она с 
прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилик 
еп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим груд 
 учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председ 
радије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девој 
ира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинил 
 дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је л 
а марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не б 
 похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, до 
олази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, ка 
p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост  
 ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јо 
p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш 
 назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а  
же Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу,  
заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености свој 
е Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} П 
н сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при то 
ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, о 
њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно 
и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Д 
ста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво јо 
ј фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са  
ном детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, 
> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за ср 
а сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече 
то му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у 
, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она 
ост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, д 
живеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета н 
а мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то го 
ле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она ос 
и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад 
да бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добр 
 чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство  
 благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане о 
љу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су  
рне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је  
већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес 
 Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прв 
о гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану 
му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу 
 свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да  
ако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи де 
е летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гл 
 вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не 
ава срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и  
а — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и 
лика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити 
и, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не з 
м.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је  
 свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} З 
 мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— 
} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву вел 
његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини  
о ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен  
S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се ч 
{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — р 
> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто мог 
Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља дру 
/p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине з 
 је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да чове 
чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођи 
ић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех 
ве Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ к 
 је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете  
пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није бољ 
женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} 
з узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не,  
а провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу исп 
</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш 
о гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{ 
 мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у ж 
ту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapte 
пет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови учениц 
рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{ 
 села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме годин 
р“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141 
а: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпи 
, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, 
е много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена,  
 Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особ 
 нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом  
 имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је  
а; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав т 
ула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана сл 
hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с муже 
је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад ниј 
туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од т 
S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Пи 
{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака зак 
че:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски 
може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да  
авао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина  
ро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран 
дашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиром 
ва учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље 
в разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — 
к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена  
его што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим  
зоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дозн 
 Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу  
ше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Ни 
 <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, ал 
 она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „пример 
ислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле 
 пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не  
варању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те пос 
оље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја по 
е сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S 
туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам  
и леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш  
ма да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете. 
дмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у 
раведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључи 
в и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслужив 
арати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интер 
писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла 
ју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма ње 
у, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </ 
мљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то 
а прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, м 
оспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако дос 
p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то н 
е тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје 
че своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.< 
ead> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} 
 гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би  
не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном стран 
Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си 
ринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја  
рати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и ж 
ста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућн 
дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не па 
је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца 
ни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече 
аопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу друга 
 је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се г 
вљати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Д 
мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је м 
рте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да 
 зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, шт 
е.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу ос 
! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гл 
 га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и д 
на, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја и 
еринска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила  
кла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механи 
што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</ 
ве зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но о 
 и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>—  
 <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивути 
лада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Да 
аборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је  
овољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.< 
 није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила. 
ти се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да  
м је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он 
 био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све  
о и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне сав 
ј...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter 
лицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} 
subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П...{S}  
ом?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту 
 <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутит 
кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи 
а се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене 
ости добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу с 
па.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће  
аринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је гос 
о да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> < 
нка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Нем 
ика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили —  
 прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и  
то је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборни 
е, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S 
{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваља 
 плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал  
, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља. 
 ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може так 
нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} 
царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</ 
, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упи 
о је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше  
се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и друго 
о и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S}  
атарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добр 
, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети  
.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не  
 Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже д 
и ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} 
ела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела,  
идњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Л 
p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам ка 
осла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају би 
за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има  
а туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринк 
 посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p 
ни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме  
ром и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и слу 
олела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породиц 
е није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим ч 
 може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретност 
бразовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији љу 
 — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу  
узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за жи 
 питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нис 
питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргну 
азумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Ал 
 Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу 
та.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да  
 <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун. 
или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту пр 
Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.< 
а Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и 
дашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скрив 
> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он и 
да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си м 
ле мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери бу 
отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропусти 
е груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш ка 
ј се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купит 
р, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу 
лним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад 
и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је мла 
ара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се оп 
 тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње 
новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да ј 
} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био 
мам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој ше 
шили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде  
та би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла 
 и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имај 
етпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох из 
увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зрак 
је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основ 
 то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти  
сорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима 
е размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли пре 
 — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачи 
е ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напа 
 среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако с 
{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стар 
ине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим св 
ом, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те моља 
/p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви 
и су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро миш 
шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да неш 
енскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важ 
и сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љуби 
инка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{ 
 У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било 
ена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти  
ати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Дар 
 учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре о 
!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим  
ежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...< 
мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} 
је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Б 
ним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у  
а каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско 
S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примал 
контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу 
и.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушк 
гу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад н 
да мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да  
бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, 
 Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло в 
ца без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у 
еницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобр 
оже и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја  
е онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрач 
те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше  
огоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весе 
ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисл 
знала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ 
ајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволел 
ац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, д 
е у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована  
век на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућ 
пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њези 
е странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша 
 је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Ка 
<p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, т 
.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуг 
е писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако  
 <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p 
 допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа  
не! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако  
е на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако с 
>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено 
здахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p>  
да у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше  
ивела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се саст 
о, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, кој 
 свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет сто 
ха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера 
S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, с 
говори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одош 
ици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Н 
“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, п 
н пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то  
т, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога  
дела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка 
 Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба! 
ислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{ 
ема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохуја 
и према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем 
и и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону  
p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љути 
десити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разу 
ао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да ле 
 почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет бл 
ислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чин 
сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и та 
 те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, 
твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори ис 
ам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:< 
S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је на 
ато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{ 
то чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима н 
} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си т 
} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ј 
оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. 
која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје рук 
еварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако зад 
е окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај н 
ринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он  
е и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— М 
огледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвр 
сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погле 
и и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мисли 
тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на 
своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаш 
ежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, 
оглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.< 
ој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати,  
ом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и 
о и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од др 
ије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном  
, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не по 
рно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} 
ост њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Бос 
о и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као д 
поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тог 
блику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А 
есор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу св 
те грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуц 
ж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као 
нога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се она 
} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али он 
S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице  
аче лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да  
 није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.< 
зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да п 
рема своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> 
ти са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја 
 тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском обр 
 то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар гла 
сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме,  
S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тог 
ила девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њег 
редмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то н 
 румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па 
; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је б 
их кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у 
вдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} 
же волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хт 
вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, 
> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше  
 што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама  
нај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је тво 
с за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у ли 
али само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринк 
оше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече 
емишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си 
ши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, зам 
 да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити 
ој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватр 
и ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и прав 
/p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смеј 
ва; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиром 
 <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па 
ранац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, ње 
екну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам 
— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p 
 „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не  
и! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ни 
мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав 
гог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Г 
вао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако 
оме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или 
приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госп 
о метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути. 
уку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивш 
учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из 
— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! 
 изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та пис 
ући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете 
 мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави трену 
? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви  
p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо н 
ш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљив 
 пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалил 
.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само  
пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке 
 очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некад 
та би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— Т 
твену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, 
како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље  
убави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде м 
није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је 
а.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог  
натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином  
} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, кој 
це?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је к 
од грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте б 
, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем 
огу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зо 
и отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули  
ирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} 
Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одај 
питање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту 
не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све 
аво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пр 
 ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега 
и људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да 
ге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p 
“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом 
о обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право 
жа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде  
и се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, оте 
тања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те  
аје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ 
 утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S}  
дао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам 
пода учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb 
и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије 
е можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и 
м, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, тр 
<p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њем 
p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али  
.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази 
естрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се 
 тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> < 
мену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити 
вио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропад 
ељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писм 
и и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и с 
ји се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; с 
но, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, п 
ди.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што  
оје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам. 
 давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обма 
иташ ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којим 
ање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој 
не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се 
тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су ви 
патија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било 
твом, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачк 
ера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, не 
прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци да 
жала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да де 
ктера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија 
 у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад 
но Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До к 
 запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти преда 
ne unit="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу 
 се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, к 
ако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се на 
S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је б 
слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и горд 
ни и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него 
 али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понаш 
оле тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија,  
</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су  
кам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми 
човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити не 
задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је 
</p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није 
 свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</ 
а ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Б 
p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су н 
де, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми см 
бан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што ви 
р.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — 
хватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се  
!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну ус 
итњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај  
 није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учи 
ише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити 
p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен 
каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, ка 
pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњи 
n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори о 
инка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан г 
поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад 
нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечер 
> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>—  
 у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте 
ого страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим к 
чем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала 
 њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним с 
 људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи,  
 ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, 
а, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p 
сиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта 
 умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја с 
, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро жив 
тпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ства 
а Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш  
Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја са 
те већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке  
нда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не в 
дато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљ 
 две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам н 
била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p 
инске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној ко 
ућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама сво 
 делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачи 
>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја с 
ни људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па рец 
ели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или стари 
, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет 
рзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с 
е.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> < 
> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним ср 
е и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, н 
вањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријате 
ај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спава 
ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм 
ста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а о 
аде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и до 
иво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрат 
S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња доте 
 ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора  
ва, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се 
а“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...< 
т.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учите 
 слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и  
p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца 
човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи,  
 <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{ 
кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнем 
сетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га ј 
што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{ 
аљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на цркве 
а преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме пр 
азмишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према 
e unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да  
tone unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} 
е“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, 
 кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија он 
} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошло 
д давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам т 
еђу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мисл 
ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да по 
евојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са со 
ама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p 
ведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити 
кињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан  
{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљ 
нограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузи 
о уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, скло 
правница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако с 
 као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До 
е не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, 
.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на м 
о моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико 
е на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Бо 
ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје 
олу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта 
ођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потуж 
зати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По  
онашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је бил 
 што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак ве 
с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се  
злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалос 
ргичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p 
јанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше пр 
уги степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела.  
 узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала 
на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из 
ица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносит 
и, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да с 
е рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после уд 
е знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, 
е изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја  
 ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мо 
} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као  
ји ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна 
вака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није 
обу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то 
 „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утис 
 рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу сам 
 могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожава 
домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки 
он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је 
одина „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у с 
о су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту 
, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда 
авам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских на 
ан друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, с 
 на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се  
а себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођ 
 осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Св 
р у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан  
енско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад 
брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и  
о, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од о 
е, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много  
, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их ни 
роф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка 
премиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале п 
 сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— 
деје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете,  
 ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираз 
удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак 
S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па с 
и.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо 
".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом 
ави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире,  
е једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно 
не, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке  
 да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Оту 
з то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова  
, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p 
е дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих род 
мо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде 
арим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неко 
 комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке 
 на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, 
 мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И  
ку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.< 
да у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела са 
ад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очиц 
ка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још м 
{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у вр 
е, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допуст 
ли је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај д 
е увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} Пос 
о и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, 
киња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{ 
ехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би з 
е брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</ 
 Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди љ 
е, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће  
 не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p 
 касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Повод 
>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бит 
 <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, шт 
 ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ће 
души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а 
ке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте 
 беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше  
смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту 
p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уз 
еома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту рад 
ам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n 
ако:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, 
 га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је и 
 чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механич 
 се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није  
еног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога т 
ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све  
није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже к 
</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за ве 
не форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац гово 
ај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих н 
е.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из  
— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па б 
>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих 
ене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала 
 не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p 
 пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на јези 
а изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? приме 
е заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи а 
 не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо  
ар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против св 
во бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако  
ласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала 
век сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству 
нам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати по 
 Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка  
је руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лепти 
ди, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} 
лаву.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} 
ирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! вик 
 њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој  
 средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој  
 у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пи 
шла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је  
66" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је 
 очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пре 
о мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити мог 
плаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећ 
S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место 
м?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: с 
 искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим ра 
 показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци 
могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врт 
слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да 
реба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара. 
 Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне бу 
лила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако 
залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и 
на, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са  
бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, 
 Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване да 
/head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајс 
>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда 
одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се сме 
ци народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре до 
е ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жен 
ине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> 
 да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немам 
а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свач 
е тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало  
</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи  
о касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ д 
стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпос 
одитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаш 
одине, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав св 
p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег  
таде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не 
ри своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама па 
?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вад 
и:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за ва 
примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се разви 
оши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи 
а шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да  
мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој 
 наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема з 
звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта в 
инка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не б 
екоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно ре 
бодна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гар 
бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, п 
 школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће о 
 домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и 
/p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заоста 
оштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити 
је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права пат 
сећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мисл 
жда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, ув 
 нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је би 
 потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђ 
и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како р 
ет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чи 
заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући 
а говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога поз 
је колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свеча 
ислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извук 
 више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем  
? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта и 
дена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p 
n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} 
 ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што 
нити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајев 
/p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатич 
м препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедош 
<pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело  
ената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p 
S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рек 
не људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Ок 
 господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове 
а је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за дла 
 сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, 
то могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије из 
 у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Г 
воје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S 
ти.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Он 
ако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо м 
си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска ј 
ако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме  
} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета 
па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да  
ш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и друго 
ни постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас н 
ан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци 
ом положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дуж 
рига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бит 
Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова  
епаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало 
<p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учите 
умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{ 
у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе  
 њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а ми 
ек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће ис 
ање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из сво 
 учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се  
е износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на с 
 тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам на 
им? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до д 
довима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само 
шлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да  
, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он 
189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жрт 
одаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, 
на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али и 
</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S 
ном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно,  
с и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежнос 
поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обо 
рофесору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се 
есто одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S 
х силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настав 
а сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и ре 
{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његов 
едао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и са 
да весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} Пр 
 мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из ув 
ну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило 
тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде  
 <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић 
а је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишља 
 шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не по 
ринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у  
ћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Дево 
 да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквог 
ули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене рад 
.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти д 
мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за се 
 речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који р 
 нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће  
а те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усвај 
 човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S}  
и мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим ст 
 Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не  
у ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не в 
 Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Је 
дишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима  
!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да 
сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону сло 
рима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет 
врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетк 
знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти 
n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али  
болети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде ос 
це раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а  
е имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Дари 
је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује поно 
лне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љу 
љивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи. 
иси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакл 
ме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препо 
чника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> < 
а, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>—  
их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био 
</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ће 
осподара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се 
е постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихов 
 ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе 
 ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливе 
 је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то она 
ког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим 
 упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га  
се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка  
 смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме ник 
ико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта 
је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син  
врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба  
аји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p 
_C11"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Дари 
 гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А 
у у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S}  
у рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S 
ојој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко ка 
 се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Н 
ој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још 
слио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој ва 
ошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога 
> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и 
је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде св 
о доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, 
тупила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с  
сто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да  
о такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која оста 
им мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За  
же како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за  
 је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љуба 
оде ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чу 
а би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће св 
иде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не  
ној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p> 
“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па у 
, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био доба 
ој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веров 
S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из п 
ада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и п 
ије!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад  
.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у с 
 му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле  
Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p 
а које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љуб 
, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да 
пити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим 
<p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и рук 
 кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{ 
она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>На 
 да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапу 
.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоно 
рате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’ 
ш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад до 
 твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, ка 
> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили,  
и мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце  
нђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, м 
е из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако 
са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, д 
кусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината 
 употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна б 
мо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разгово 
и ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта  
па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове после 
 верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуг 
ављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својо 
 Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је жели 
нка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се 
вио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама 
 Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је т 
ље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Мора 
баком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва  
ћити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љу 
а реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству  
ину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, реч 
уги глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабр 
 као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш! 
Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „ 
оме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?< 
ешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки  
ним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и о 
ле неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољ 
јем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу 
 па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти с 
ве бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, 
о, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извиња 
енчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p 
сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку о 
.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дом 
аке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли мој 
 Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошл 
дзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пље 
i>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} 
“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, б 
 љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем 
 хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S}  
а пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујн 
детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Дар 
аш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то у 
 племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код  
, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све ј 
и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, бра 
 видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред 
али Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то  
 Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „го 
авом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је 
ће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разго 
 а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепо 
ока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а  
 олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S 
е за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је гро 
рак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је гос 
врјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Н 
а, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши се 
 женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе 
 своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху л 
>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, 
 и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Пр 
p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка прашта 
гом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гро 
е види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало 
 од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p> 
.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у  
ст замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај зд 
воје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али 
така.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз  
ињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије свој 
ослугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој о 
<p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче  
 газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, 
те само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слобо 
 брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задов 
у тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобни 
други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да  
и пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мор 
то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па с 
на је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од љ 
девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући 
 лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела 
о на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каж 
ућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш 
на била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не мо 
разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{ 
 од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се суди 
олазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој  
ити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене сп 
у.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој нед 
ораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да с 
ти; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој б 
а одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари 
 Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија. 
д погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бер 
: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Т 
ица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S}  
 питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, о 
јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са јо 
дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плак 
итање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и тв 
орам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а ти 
рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не 
 да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је зам 
лу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила дом 
ече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговач 
. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да 
ро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек о 
претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам т 
н по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујак 
.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим  
о овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутр 
 поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје 
омаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се с 
е потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држ 
инке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде д 
осподе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и з 
ваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће  
од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме  
владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може би 
мности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео 
 помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После  
— већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад сво 
е.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са  
е снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, 
инка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је мора 
оносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна бил 
икали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече: 
е за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних  
сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке ко 
ут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S 
је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли 
рте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, д 
тељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знад 
 <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту 
 заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спрем 
мо што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мен 
е препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе дру 
банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду 
 Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је  
у.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> 
бом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вече 
у.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се б 
еко моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко  
ринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у 
} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар 
рник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми 
ишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S}  
 безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} 
ци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле!  
 и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не про 
ако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет и 
 карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпо 
борава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба 
а — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко  
пела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспе 
пштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другари 
евојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале!  
и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олош 
Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је б 
је унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих т 
е све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје 
S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а  
 <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S 
.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути  
<p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дв 
ошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће  
у — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина ро 
.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радос 
ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутк 
ао оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се  
истрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S}  
инама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима  
>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмит 
ке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то  
 у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке 
вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога  
е чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела  
чи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће ви 
да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се  
атити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу в 
слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је  
ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек з 
оји је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>К 
една мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још дост 
оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p>  
оју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе  
 да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког  
ајрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу о 
е и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно др 
удите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од с 
е, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и само 
видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S}  
на била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веров 
 ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле  
 је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околн 
ке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи један 
поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок т 
беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене  
е виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му 
сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави  
пет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и  
заше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци глас 
тари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јави 
дети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренута 
причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас,  
де из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type=" 
 се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувиш 
 такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у по 
ла ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Доби 
p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки с 
е <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој  
 А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смеја 
а.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрт 
ле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, не 
а њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја  
и.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге 
презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић зб 
“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Ј 
 озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме 
могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше при 
 на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће. 
рода добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и су 
већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну  
S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, ка 
 лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен би 
b n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхта 
.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу,  
ојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у  
осила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљ 
аснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мири 
сле три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе пр 
 за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто. 
ле две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Б 
?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не з 
 је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи  
вне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог св 
мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гос 
кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никакв 
онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</ 
нам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодит 
ад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но 
ице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.< 
раћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од ку 
обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори те 
збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га 
е заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађива 
се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понај 
бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који ј 
ећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по ка 
 су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> < 
 семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је 
а у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђа 
што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко ц 
х! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртат 
>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— 
/p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу з 
а“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си 
 А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} З 
 нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у 
што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а в 
ји; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Вис 
о подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је  
пе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говор 
p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ев 
 да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</ 
 име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио  
Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем. 
ој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан д 
а бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде: 
ао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учите 
> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта  
погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толи 
 или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по нес 
им ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и 
, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавш 
вутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље под 
де булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринк 
ског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше  
ш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дот 
.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав 
шли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви  
у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и  
таше она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју глав 
 такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори с 
је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је  
 да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} 
од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се р 
 <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у то 
ају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, дру 
 тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{ 
спођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај пр 
пада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Ра 
ако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће 
ом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој  
а женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре  
лиже познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић 
ојом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо  
ти у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што  
</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она ј 
, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поноси 
утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан  
је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре до 
е овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је де 
елико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје бе 
ворењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе б 
оже — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпост 
морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — б 
 четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала див 
 сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство н 
ш лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако  
кажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичн 
, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми т 
е тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син  
астопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, к 
ам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слеп 
 <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрх 
дна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, ч 
у, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћ 
ути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка ти 
слио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, до 
ашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; б 
време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, т 
ави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто 
е.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито 
е се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд  
на, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не см 
 <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака дв 
Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун  
<p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно 
који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а 
ко, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждил 
знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде 
десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из с 
а.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под 
 девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме 
тву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, д 
тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, 
га растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно  
ли се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и  
тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, н 
гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p>  
ад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на па 
вобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори  
ом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но св 
других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом 
S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опе 
ата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме  
6 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S}  
тра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а  
 ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећ 
једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сир 
ром, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу пла 
ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та 
часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p> 
а — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у 
 <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог ув 
јајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>О 
адо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити н 
и по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она б 
 строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у  
рују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, о 
најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш;  
о да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за 
> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог сас 
да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и  
“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и 
 ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а матери 
х ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на  
од грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Проби 
зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сује 
правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“  
абављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ре 
од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да ве 
 смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато 
’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, 
ство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p> 
м баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим. 
есну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо н 
смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему  
ла је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га  
н нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, 
гледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пр 
 сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb  
, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој  
сти и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од реч 
 на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они  
енада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Засти 
и причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао ј 
ужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзир 
 кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за уве 
аринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</ 
> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да т 
ко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад 
а прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима на 
јој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Ман 
ас падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} Т 
.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш  
зин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам  
 ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије  
стати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице 
дети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако бр 
е, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више 
p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, 
ако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао 
твари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну! 
 да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да м 
мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ . 
ојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се 
ринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло по 
а и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите 
их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад  
о захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је 
не калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел по 
е би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је наз 
иног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својо 
{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из  
никла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се л 
е више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако  
и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена б 
и још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Ј 
! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и наз 
 су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато  
; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па вид 
ежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сирома 
а.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био с 
ругих обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мно 
дила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није 
што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час па 
це и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Не 
мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још  
 хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег ми 
> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не пр 
инка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да  
рам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Н 
p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном пр 
руменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, реч 
ринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати  
естрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље зна 
решке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се има 
радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи  
није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све  
тре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p 
боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу луч 
pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и г 
p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се гр 
е друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те он 
.{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свог 
е са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо  
у олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерат 
 мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој 
 а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, к 
адати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати. 
 Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћа 
> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је 
ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! .. 
ј дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паме 
Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтед 
ш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу. 
ренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало  
да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су ва 
е очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало раз 
ујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити 
 <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш прип 
то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У друг 
и и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме 
та је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави 
ељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро,  
из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана 
</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну прија 
 браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба  
о говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их  
шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињ 
<p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, шт 
оше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши  
 немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се 
ном ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику њего 
 замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би ј 
ретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше и 
ено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> < 
нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула 
на рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао  
ноги губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Да 
редседнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам  
ика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све д 
; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао  
 знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, п 
она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му бех 
ку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпошти 
 је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. 
аво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почел 
ш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта  
питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала 
о своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријате 
 тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и д 
се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p 
рок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати неср 
а са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако с 
ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам н 
о.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега  
е цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после м 
, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силаз 
које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало д 
>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} П 
> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Ниса 
е с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да  
ење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од 
.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ  
ићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. 
којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да 
е љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што 
 те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађ 
а, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зове 
пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди 
ао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да н 
 хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се ув 
пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стал 
к истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> < 
44" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад мног 
 очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у 
ила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не п 
Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p> 
ина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га  
<p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас 
нила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="14 
бори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из њ 
 анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се гроз 
 Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на ме 
 сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и  
/p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, д 
естро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И  
>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда б 
 А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је ниј 
а надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица 
рио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчи 
аде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није зн 
ледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> < 
преме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то  
после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А к 
осну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати 
 је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има 
, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владањ 
 браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>О 
сока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развије 
рава.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и п 
коро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свог 
Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није  
орива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје т 
а се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласн 
 тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац. 
в чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не пр 
аја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани с 
да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је  
а немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије оби 
/p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед 
ређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, ве 
ја и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лиц 
ше сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је  
Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бега 
е ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па ј 
 је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, 
> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што. 
ки, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S 
нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на 
о окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, 
ле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из р 
о добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <p 
х умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше 
од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трча 
 трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар 
> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} 
е Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја,  
ци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ств 
мо успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један 
над је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> < 
лица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али с 
ња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који уми 
S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није мог 
ас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по кој 
е на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је 
ке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених нави 
 Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у млад 
ва сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим ње 
и се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Ра 
и?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код 
л, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах 
— рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика сра 
> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну ж 
} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но 
обио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певач 
 роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је 
а.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин п 
 да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} 
{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S}  
 и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана  
а је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није ник 
у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху сало 
ога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S 
мерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног в 
да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока и 
ај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам уч 
тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пла 
не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да по 
пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка  
ли ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То с 
ј не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већ 
 <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је 
ридев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још ј 
исто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави: 
Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко 
зина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.< 
p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен 
 вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак  
 бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао оп 
је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после ча 
 што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова 
и, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „О 
ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљава 
 ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним  
 сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се вр 
>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да ј 
е истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то  
 сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, ш 
а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствар 
так?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — р 
уживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} 
и преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако 
поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље  
— глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли н 
о доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућно 
ога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удал 
ће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! 
ромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, п 
.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила,  
 ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична 
инко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од св 
а, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док 
 опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, д 
запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била к 
 да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p 
но виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је  
у ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесн 
 њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажа 
оје јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да по 
p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко ј 
ју, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, п 
асне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно 
жно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од к 
ахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срц 
правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и  
а га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не 
ад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> 
еварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет ни 
војих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса. 
а поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога  
е он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до 
Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</ 
 најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како 
анана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плак 
век „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као  
во на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не 
светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да 
едних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити  
S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло сваш 
 и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, 
 шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре ис 
 како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и 
о је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је  
браз под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p 
поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је 
а, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели 
ој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гр 
 мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је  
видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква 
спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице 
своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку з 
p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не пр 
 противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још  
ати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посавет 
ао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби,  
ећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>—  
ле се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свак 
Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је  
 сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! —  
тао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично м 
, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти с 
Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте 
S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало ве 
 не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} З 
и начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</ 
 већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад ј 
 опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људ 
>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у 
окрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њ 
ије мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то ма 
љевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Боси 
ене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем,  
ла, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је поз 
комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада ј 
тао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра  
да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, п 
 како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је л 
а не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку сп 
 до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога 
и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женск 
каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће 
 никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад 
<pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год 
осицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p 
врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да ј 
од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се позн 
отпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познава 
разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати 
атство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> < 
ела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро 
к трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи ј 
 што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајде 
> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле. 
не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на по 
енога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно 
те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овог 
дности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и 
> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда 
ла.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касн 
аже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра 
јој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако  
, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му п 
 се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S 
јете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то ч 
вог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S 
нскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећ 
ли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледа 
Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина  
: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањ 
 замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете мо 
по одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, ре 
 души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљан 
с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту мог 
мирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и она 
пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дан 
 — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи. 
 Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка  
о, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Д 
 исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, д 
да није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај о 
није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, иш 
ољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би ве 
екла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела. 
творило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на  
".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Ск 
 Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за 
а на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола н 
вршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође  
њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S 
 поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досе 
га грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф 
вору.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осе 
 нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писа 
.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно за 
ци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар т 
дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, 
еба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би  
 <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбо 
зана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину,  
вати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и 
ће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја д 
> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Је 
гледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је о 
 се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђи 
ећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, 
 рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, ал 
Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искр 
ишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разг 
и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захва 
ела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је 
о смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми има 
с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи н 
ак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S 
p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:< 
дан човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад  
 усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ 
; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јак 
вор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних 
им чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезан 
пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{ 
ала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко 
 тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Доша 
о се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство 
неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; 
вих.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p 
е?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф  
арате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не доп 
р глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђ 
фа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гла 
 руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p 
и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад  
ити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила 
е међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то врем 
рпски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема 
ћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Да 
нутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га с 
није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морам 
ем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она 
крена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што  
тељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи,  
 није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде нем 
им!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погл 
p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код си 
зове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а при 
ену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но 
руге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село  
сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка с 
 (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „ 
 то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као уда 
исала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек  
пита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте  
 Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен  
се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна 
е на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је  
она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у к 
верена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула,  
ом приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Ш 
моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{ 
е нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно  
о плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му ре 
“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се час 
ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као он 
ђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>—  
морио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш 
ласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас ј 
то да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице от 
Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у зад 
ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љ 
и или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви по 
а вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, 
: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори о 
во је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га  
</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, 
е избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитос 
{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не мо 
и, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемења 
p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, в 
 не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца  
ђох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Мил 
оритија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него т 
} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал —  
ди зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица  
е звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Д 
се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа же 
ла бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све ка 
> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Д 
едну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао 
/p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p 
погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него 
 могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није так 
ли у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она понос 
арандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна 
нку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.< 
 и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допус 
сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према бо 
ри познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као п 
те за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на  
 бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што  
 нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје се 
 што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је  
л ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S 
волски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди,  
аже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац  
и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма в 
ило да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да 
ваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ј 
осетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти и 
о не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укус 
речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но как 
, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те 
на и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „за 
 друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у др 
је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим  
тање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужнос 
pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила 
ије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.< 
наш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити 
е хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније 
ше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се једа 
сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваља 
енутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљут 
е то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се  
/p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору 
а читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго т 
е и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{ 
рице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на 
гову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко  
гу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <h 
ад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринк 
зеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхта 
Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови  
ље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу  
лици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> 
енад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Дар 
ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде.. 
{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру  
 људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге  
</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да ј 
е лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са 
имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“... 
отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је  
цу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свог 
ристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S 
спомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угље 
 Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па н 
коле у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге  
На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му бр 
 кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, 
теш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у на 
а!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би с 
.{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том миш 
идила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка 
лушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p 
о кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете 
ли, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љ 
 ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за но 
 вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала 
да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не  
p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! 
ти; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>—  
нако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, с 
акитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме вид 
ину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски  
уби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред к 
ац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> < 
аг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина 
аслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али 
 слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А п 
 леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака,  
и и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење 
пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви  
а својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи. 
 Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав куп 
амо, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима. 
дере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходник 
о уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у 
а волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куд 
а.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од дру 
ије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен  
такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" />  
док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и неж 
<p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код на 
дан тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, кој 
p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу 
 би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте 
 Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење прем 
га бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и по 
орисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело 
ок је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно 
S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Дев 
о питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одго 
ем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И стран 
 примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; з 
 деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила  
мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца та 
дућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то у 
.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо 
ивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела 
смехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њи 
која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и он 
е, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у  
е без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Т 
м га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични 
и пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> 
ринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, б 
/p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застиди 
 има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није о 
 Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи  
употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не  
 је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мо 
може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да у 
е жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али т 
тије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, 
 сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, ч 
шавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једил 
еса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена т 
е, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и  
и, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вере 
д свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не 
“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном р 
честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати не 
ем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао  
да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад 
не.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога р 
, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора  
ти Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне ми 
а, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одб 
зина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је би 
м да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с ко 
ацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Дарин 
p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, неверов 
е и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да смат 
је удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господа 
кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати  
удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> < 
една и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако 
е примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> < 
војка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду 
сиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по  
дила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом 
ли сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је драж 
е извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број о 
и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недост 
у свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, доби 
 га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чеме 
, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно,  
и да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „не 
ас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их 
Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести  
аничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам д 
 Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил ш 
, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш. 
сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је го 
га!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па 
ва одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој  
охвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд 
ма не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове 
охађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код  
е учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски у 
рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За к 
 умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те 
или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, 
због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо мој 
Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> 
п и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по в 
 са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме  
атерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учини 
позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно  
 бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку 
 враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да 
р да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има  
 не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег 
обне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најл 
 често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удад 
ања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако,  
ри.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случ 
 силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> < 
е као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога 
да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти каж 
родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у прип 
 нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчиј 
о снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашт 
ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па м 
лушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене у 
лем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегр 
 баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да и 
крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Дос 
ао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то 
слима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно 
о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> 
ћи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе 
зе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог бел 
 придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао з 
 Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишл 
 паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо п 
 кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого,  
д и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврш 
ринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло  
јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој  
вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у 
 допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Подели 
а, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта 
тера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љуб 
више боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> 
кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p>  
атиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учи 
рота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају. 
ли за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још  
 друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „ 
рисуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином за 
јима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сирот 
о „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој  
д киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само т 
</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околин 
 зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мен 
ељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче 
ти своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким назива 
ад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико годин 
м је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други и 
у други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем в 
вог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је заго 
 но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча 
утства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку 
ако не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун,  
е домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њ 
ла мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волем 
ку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко м 
можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, 
 се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трп 
{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје,  
на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу са 
аше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Де 
еп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила с 
учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријат 
аскање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} До 
рвих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубав 
оравити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у 
} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније  
у страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту об 
 се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш с 
на била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде  
 уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности. 
е, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се из 
кави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефк 
итељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији,  
> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади уми 
сам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам 
ваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гад 
раз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти од 
родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности  
а жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то дес 
една врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и 
акити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од  
ила је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу  
а лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корен 
азда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што 
дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ 
гао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би 
знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> 
ина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем,  
ала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом о 
ст, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малакс 
т има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен  
ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S}  
менио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у  
шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија 
тавља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p> 
у.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот,  
{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свл 
олова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то 
 одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да ј 
, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— Т 
 пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео,  
стинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у п 
идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо 
 издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па 
је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S 
е још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она  
и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена. 
 против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуш 
и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но т 
уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало 
} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div  
у и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, њег 
ични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- ви 
 поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини уса 
је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа 
брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се ко 
одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враг 
ма; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском  
је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S 
овања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Деве 
Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећ 
 <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољуби 
} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и п 
војим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница  
етиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и  
 се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задо 
 утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то 
а диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи  
поведа, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,до 
> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф 
е тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал;  
од Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ири 
 сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе п 
/> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, 
врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица 
ив њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="1 
а добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би  
срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, с 
? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати не 
<p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девој 
ко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Дале 
кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела н 
гме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“ 
 која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза и 
ла реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко  
ено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише 
 у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали 
а једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад н 
цене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p 
цењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и наг 
је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све 
 данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже  
це, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Дар 
, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S}  
итивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног 
 искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшали 
 је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> прене 
не...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима 
спред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање  
научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потр 
 касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу п 
 Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање дел 
нтским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад жел 
ас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп  
<p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’  
онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио 
био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку 
ишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у жен 
т има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, 
ела у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године  
ришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао 
 науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена 
 своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p 
 савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој 
е им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји 
а се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S}  
евојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чу 
ш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само ко 
која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране. 
ити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав л 
 Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писм 
. примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — 
е она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и свој 
ину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отв 
овор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но река 
ти.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље  
>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна з 
ело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види б 
знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици њего 
ша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и  
еварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S}  
аша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте дев 
, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше  
аринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, го 
о исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему  
и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Го 
м опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца пре 
месе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши 
зио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота рад 
<head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} 
кама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{ 
е.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већин 
г и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом 
, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по 
излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не  
ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Н 
гинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно вл 
пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умире 
о је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео 
 се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљен 
ућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљ 
, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и н 
рота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путе 
у девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућн 
њасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</ 
тране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те 
дну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца р 
:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</ 
а већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да 
 Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и измето 
ло, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена 
чим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем 
вот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као т 
 отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати. 
о остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром  
на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба дев 
е могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S}  
мо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века  
} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба. 
хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што  
 поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да 
адби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет  
миљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише дв 
{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестр 
тојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар т 
то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искре 
а је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква пр 
је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет  
и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићем 
итање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Дарин 
бе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да  
ринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу 
сец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти ра 
ачи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници. 
.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и р 
 трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Д 
ицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S}  
ог врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то мо 
забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у с 
том професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што ње 
да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! и 
оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних пре 
аче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се испла 
 прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хла 
аде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потраж 
е ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слоб 
не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p 
S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазно 
м размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S}  
 Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше  
солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица мно 
х хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу 
S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овд 
p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила  
све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пруж 
едећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад св 
 друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе  
одарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад не 
а била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} 
 да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не 
— рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S}  
 ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре у 
оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина 
ребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам 
иси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте 
 животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, п 
 сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осме 
 тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац,  
мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе 
ици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће  
те, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чин 
ало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S 
овце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, бр 
бе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код кућ 
ечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за с 
 таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на т 
one unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то 
 ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала. 
 главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„А 
 мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног дет 
еба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађа 
и очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Ст 
це рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душ 
ворено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да  
S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и ужив 
} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који 
пада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше  
о често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог в 
ринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакал 
“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој р 
љу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи д 
} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке до 
p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко,  
S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, д 
раву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на с 
ше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отић 
ре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ д 
<p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе 
 принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а в 
м ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, 
ога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов удар 
амо знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је п 
ад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{ 
 овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанк 
рали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколи 
 нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслуз 
о је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што 
 сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од  
е, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да има 
 тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погле 
 му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, а 
ле неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јо 
омашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у мал 
ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком суз 
а да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, 
 је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“. 
олисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица в 
тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цел 
{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћ 
.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љуб 
или.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би в 
бости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у  
ити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да о 
е ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оце 
, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Там 
збира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз о 
{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставн 
е задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p 
нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је 
ам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била 
 збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим  
е!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не бри 
> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— 
енутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господи 
да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то 
кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо ст 
тамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови 
са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај  
 новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки поли 
ја је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу ба 
 умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> 
 не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија 
 не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> < 
црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала. 
/p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p 
наног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољуп 
лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може 
ена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што  
 су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p 
о јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} П 
то:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удво 
рачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p>  
о познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште  
руштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они о 
шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
то.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се ниј 
шта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њи 
 и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју 
алисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ства 
над почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа по 
 рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Зн 
</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Ни 
ње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако 
олим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“ 
з кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? р 
ти своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, шт 
у овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаш 
ј покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад 
свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио јо 
 <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разби 
ље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Ник 
виђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} 
 сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> < 
ж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов 
ad>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као же 
ица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка 
 воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газд 
 озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћ 
дисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а му 
ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће  
ише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и  
 рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Ст 
 све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашнос 
у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе 
о женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћи 
 опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, поче 
неш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам се 
 доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је зам 
идиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је  
> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Дарин 
о пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог поглед 
верну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале позна 
 и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени 
убље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштен 
е.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са с 
и са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{ 
да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали  
 мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапута 
 кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер са 
ад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брин 
љице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите 
лала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај  
у, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и  
ти! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за т 
гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја  
Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје миш 
ишту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота  
 казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би п 
а за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те он 
можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S 
 могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположењ 
оричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу  
у радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све т 
аде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи о 
вети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед биј 
у, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваш 
м ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето 
а Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, зад 
р ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога би 
је дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду  
 Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори 
услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга не 
.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш о 
 насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је  
ка вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад 
 ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који  
p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само т 
истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од кори 
 јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће стра 
 Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске ош 
о, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Виде 
у“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису зн 
 њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, ув 
у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном 
ички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Да 
 то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј ок 
 ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.< 
. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девој 
дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, не 
тити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да д 
казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање пош 
 да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пр 
 — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даниц 
а зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је поди 
а. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S}  
ако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сес 
ојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — По 
оловини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.< 
е са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја са 
а је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од 
ма написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готов 
 су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је  
ки испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је в 
будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо о 
рви мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе кос 
уштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме дела 
та мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, к 
екли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено  
е лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство 
зирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сва 
у је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека ув 
„штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти 
смислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те јед 
бацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писа 
 дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клуп 
 поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је  
 јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже 
дама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица  
о није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како  
/p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена арист 
> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изглед 
за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај 
о бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити  
у толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мн 
друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у п 
акомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђ 
фесори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила  
е беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета,  
њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима 
/p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из вла 
а.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута  
 оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то 
суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оц 
ше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним миш 
вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе н 
тео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и с 
 једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S 
шком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како те 
ушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је 
да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хукт 
о је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не  
чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи н 
 су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је 
.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пре 
 — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Украт 
а и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатим 
, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опа 
ете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорн 
уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта  
м мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О го 
 што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је 
сли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу  
лив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати  
едом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> 
S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слог 
 љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девој 
 имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш уве 
без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула,  
не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрас 
 своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не 
у на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први по 
 али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад о 
 осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> < 
/p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што  
де са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју  
спођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се д 
зоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женс 
.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше т 
утра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сес 
кад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да им 
} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter 
те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледн 
њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с 
м трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним  
динама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} 
али би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе ст 
авест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми 
њу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да иде 
узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овд 
 најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја 
јмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче,  
баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није н 
ја.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје др 
их предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; н 
 сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра  
егову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, к 
} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не 
мишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њ 
изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњ 
 је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падах 
уђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Дарин 
ажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном с 
ка не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу 
је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искрено 
е, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, кој 
 наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар  
 ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише 
ши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијал 
> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Ф 
 да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S}  
ну самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштов 
а радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није  
љна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и  
е вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се он 
срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања. 
пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладниј 
борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о он 
чан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ват 
види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра  
д добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Јо 
себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То р 
 видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно  
а сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива  
од јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> 
лети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени ко 
добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, коб 
ла у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође  
.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина. 
м, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још ч 
ешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих  
ица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледа 
а лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n= 
ше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано 
а бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, 
уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за  
/p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неуда 
биљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита б 
} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме ч 
уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој 
тао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих ос 
гове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи 
јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозо 
ељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијо 
 се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе т 
а јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада 
 умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом 
 Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што г 
е улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како  
<hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим  
оја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца,  
а била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да 
</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p 
Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш 
/p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А ш 
, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за годин 
</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу 
љути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, 
огу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе 
еме, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p 
ознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:< 
стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га у 
а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>—  
и, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправни 
p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким  
јко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет  
чине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осме 
 даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом  
то мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано  
 тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p>  
 онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја в 
оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцал 
х није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без 
ри подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те х 
молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили  
p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да  
јте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне пис 
еданпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и д 
 n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лиц 
па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брз 
<p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у  
ли рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и ов 
свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко  
аринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> < 
шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без њ 
у да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из 
ла, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у 
чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Неста 
иљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим 
исли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с  
е праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, дост 
 па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одго 
нујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се т 
Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћер 
сто, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као 
ља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје ми 
е љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже 
им да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било  
, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се 
Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите 
 допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом —  
акве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у 
, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — пови 
вљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Бо 
е мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — доп 
м.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се св 
у смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <p 
обу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девој 
ла или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет 
убави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносит 
вом.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ  
и донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а 
ме нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и некол 
вши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више 
ало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом 
неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској 
прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огром 
 што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је т 
онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породи 
 нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда од 
офе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S 
 је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице. 
 да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање  
доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад 
о извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, п 
д цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће 
 пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар раз 
, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он 
о, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по ком 
 нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их ј 
оме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила 
о Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, 
Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све 
 савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би н 
> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора за 
олико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, ал 
ива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „ 
Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, 
 без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престр 
у.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за р 
ра оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.< 
тина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без ср 
да сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— 
ле с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад  
 се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да пла 
<p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone uni 
> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone uni 
Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп ј 
 ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" 
 презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</ 
 окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — те 
 јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезини 
е светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на вр 
а она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Не 
су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код своји 
уме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као о 
бу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту на 
ици и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде 
е од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пр 
да.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Ра 
 дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно  
 их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпост 
 знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, к 
иво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врли 
-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остал 
ивоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да  
 могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
аба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провел 
има прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, з 
сећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нис 
, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S 
ица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама 
 <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а д 
Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S 
ови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно 
сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Д 
 мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све д 
а сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама 
>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са  
 док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанк 
оред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> < 
стаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему  
и уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте  
му тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рад 
} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А сво 
је биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виногра 
кињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам 
рећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животи 
бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има не 
> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 
скиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.< 
о ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен. 
 не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети г 
е:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни п 
да ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући  
зимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода св 
моли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је  
 примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаш 
 је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Нен 
 не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{ 
ошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар д 
.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјур 
смељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног с 
ко презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих  
 ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „ 
рукчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеме 
аћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом м 
онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била са 
 Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити. 
над.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који д 
шљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад,  
реба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист сво 
мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам 
а кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за 
и морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и 
је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време провод 
ро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати  
м човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и ш 
ешава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треб 
ог поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек тр 
је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права С 
 у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижурина 
p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, 
о.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вел 
} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та  
дишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из д 
а је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот 
ишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице 
 нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју глави 
оше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше го 
 он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар  
апита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је  
воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер  
> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор 
/p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанч 
а њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да  
он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме л 
раца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорн 
и.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке на 
p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите  
/p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо и 
уку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати,  
 некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле 
 /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда 
0_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу  
а науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у уч 
рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко 
ши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је св 
 умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши з 
а Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — реч 
 на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше ме 
S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома 
излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи  
, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S 
и, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се  
<p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофо 
ивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: 
а девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље з 
че Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па ч 
 За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји роди 
 да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p 
ну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље би 
необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могл 
ф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јел 
аду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођиц 
во, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је  
сподин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, д 
доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p> 
от свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са свој 
 сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Нар 
то патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том момен 
огледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си  
тошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} 
аостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два 
> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питал 
адајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после  
нако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишл 
име.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам б 
м венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју 
Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим с 
ао газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице 
леш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за др 
уги израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа п 
е дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" 
и и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{ 
ријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од  
о ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, пр 
сао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{ 
90_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши  
тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа 
вољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га  
ло сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се  
но књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стоја 
д се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући не 
и.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала 
спита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређен 
ећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао ј 
 можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је н 
уло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дан 
рини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S 
 је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— М 
 Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислил 
ољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако. 
ан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је 
а сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> < 
е тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш  
воје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ други 
За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Ина 
 доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“< 
но.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, к 
<p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, пре 
могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га ј 
 ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> 
ном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S}  
знанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој 
 су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујн 
орам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, ш 
 одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје м 
е љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </di 
 она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак ре 
гу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од њ 
.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је о 
p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле ка 
опустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то 
 дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу,  
ту, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно з 
 је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да  
 би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овог 
р већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са кисе 
е га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити  
илост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не го 
="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} 
е рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет о 
ом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица,  
оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покаж 
ијатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло 
 заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да ни 
 се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој з 
е брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“  
на, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>К 
 је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се 
човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сум 
угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} У 
Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за  
оле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било,  
закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и  
стави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</ 
а грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше  
чно њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; нек 
 Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и спл 
 лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно  
иво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако 
има редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође 
а људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви уда 
т, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и пам 
„Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, за 
јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти и 
прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то поми 
самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробн 
 бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави 
је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но 
она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љ 
природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и 
загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у и 
>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћо 
а милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осме 
чи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове п 
се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач  
ном.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала  
а свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети дома 
нац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Ма 
питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовиц 
ј се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, ре 
тнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p 
поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="1 
Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, з 
и?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао  
 им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на п 
змишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве има 
/p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такв 
инама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог по 
зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих  
о друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знањ 
анције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли 
господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам ни 
забрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и  
м да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају 
адовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први сем 
а не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, 
се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење 
е слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за које 
 дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико се 
е.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој мол 
а то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о то 
 Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по ст 
ери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још п 
 и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш с 
 хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим  
знајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често  
 сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не  
мало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут 
а, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања  
 имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што  
; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је 
та од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у ср 
на мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је так 
елима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, ш 
н као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, 
S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог 
p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је жи 
же.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „ 
еше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и ту 
 претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то п 
 увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p>  
, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш  
премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад с 
а, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много х 
 не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А  
 Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p>  
нограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни приро 
едрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га ски 
 па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња  
и хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она ниј 
је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љуба 
 оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} Т 
ином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за ов 
 погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> 
даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но 
 мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не за 
е чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на  
кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о  
о раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна,  
ши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни  
 три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и свој 
аш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} Т 
140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе  
презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо 
 шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење 
е одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста 
 богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па  
о што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако пос 
p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још ма 
ош која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паме 
а је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала,  
оје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш гос 
ш нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, ч 
и мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада 
 собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо  
удима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да ве 
њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је бо 
ад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у друг 
 прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но о 
и им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „ 
} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто  
амишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако 
м она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му 
ваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи 
и је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који 
.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се д 
е друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосе 
p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи пор 
од неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких  
{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, шт 
јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, д 
 га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћ 
и.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала 
пити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада  
не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ 
гледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме 
 као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим о 
 волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у т 
судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Зн 
детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Дарин 
инка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узе 
 луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог с 
је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По 
пазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код св 
 Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за  
ј ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Нен 
азуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, п 
њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! 
Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гу 
ајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па је 
ала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше пода 
оро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај п 
 то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да  
ед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволел 
е, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спре 
вим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком б 
>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— С 
а мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам  
иде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја мла 
 ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многом 
о да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По 
 њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим ј 
 вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо 
 <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала дру 
?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обо 
ријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: 
де Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— 
 челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примет 
војих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послал 
носити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узр 
жи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним  
ло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прер 
да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорил 
оба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у  
м, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бри 
Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, к 
оноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схв 
се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала? 
ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудн 
разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што извол 
жне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа 
м бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредил 
, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Дарин 
 била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље по 
ну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише 
, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском бл 
аху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Нос 
 <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гр 
ла и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој мо 
 је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.< 
ју проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, 
ру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изглед 
њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоц 
зива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове  
аквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок с 
тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не зн 
авника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецка 
а по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад н 
ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и 
Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женски 
ила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо б 
ко слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлаже 
S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, 
ад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све на 
буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке сво 
> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150 
ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми  
своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Рад 
...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа може 
аквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због то 
а.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p> 
Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, го 
ла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На 
 осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они т 
од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као  
<p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш! 
добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у в 
иком, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме т 
</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте и 
енскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео  
крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> 
ивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не мог 
слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} 
знала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати 
и.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не  
 своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свот 
редавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А ми 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чу 
t="subSection" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} 
асти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Иг 
ору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по 
пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло че 
учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по  
 ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi> 
ше пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи т 
е брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <mileston 
буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p>  
трошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без уч 
пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пре 
дством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, в 
рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p>  
ј нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се  
ранац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p 
атраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није ист 
а.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису п 
донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</ 
узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се по 
 у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једн 
н.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити н 
и до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој с 
p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове св 
а услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је  
 је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сест 
<p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на обли 
и сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах  
Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, 
ала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се 
аветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у то 
ећ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ... 
руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити 
ла у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p>  
.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та 
ива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каж 
 детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и о 
По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И та 
 и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, дола 
а се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће 
најчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде 
едала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав,  
сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро,  
— Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељ 
Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практични 
{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, ка 
анеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар вре 
о.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда ј 
кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадов 
 то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрен 
е рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу госп 
/p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призо 
 и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се,  
/p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче,  
римети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи. 
друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло д 
 Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом 
оче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним с 
ван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професо 
аш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а  
есорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ств 
ему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а д 
р то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, ш 
замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог гост 
а лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — О 
 „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркв 
/p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — вик 
верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила 
о да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала ни 
о за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Л 
и.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она  
<p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њо 
Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почел 
клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љу 
народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар  
их.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све јед 
S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред  
унили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љ 
.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга м 
век не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна ха 
смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу  
је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христ 
аквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш,  
> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека  
нчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад 
ије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док уп 
аду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Понда 
.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине фор 
ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене 
а једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што 
> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — ре 
 девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Да 
е.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љуба 
ти, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога 
а, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан з 
n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— 
ет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, н 
овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, г 
све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S 
Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други г 
Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти 
се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, сн 
 стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођ 
 девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ зн 
</p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин 
 и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави свак 
то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мо 
е мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на у 
емам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{ 
рена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво  
га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај чов 
авити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељиц 
 чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичко 
е утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од мило 
не, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, при 
есту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да сво 
{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ реко 
 ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођ 
 разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изнен 
 Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} 
 сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Госпо 
, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила,  
а је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим 
 и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је  
о, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p> 
„Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена  
А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ет 
ознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="ch 
S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Ме 
вотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p> 
p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone  
</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone  
је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, 
е и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S}  
.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова 
у баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринк 
а.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је т 
 и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица  
 срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се траго 
Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да превр 
ноћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отво 
к и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао стр 
олико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети: 
е и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехн 
 и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога же 
„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па 
ство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пош 
еки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, забор 
 девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, 
чијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка  
ојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај наз 
 на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свак 
, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина. 
а па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема  
у опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је та 
а, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неко 
 га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, брац 
/p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <p 
е срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола 
и нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову теж 
равити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати 
у је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стаји 
..</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.< 
 за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, г 
помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“< 
 вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу  
у.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, 
рати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљ 
 <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> < 
стала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворен 
ељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошт 
права одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни тв 
е ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </ 
 ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, нег 
довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој  
анима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова припр 
озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тог 
, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми 
арац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но 
евојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише  
Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије;  
а и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{ 
а би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не б 
раслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам 
— Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p 
Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Јед 
ого варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену 
 бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год м 
а ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то т 
да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ посл 
и преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, ост 
етком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име 
они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати 
? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још ни 
позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њем 
{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избег 
инка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Так 
 освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет гр 
ко је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста р 
ад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сир 
Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледај 
 није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти 
ав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо,  
каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, 
 изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпо 
шљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; 
Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с вр 
.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се вар 
хвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, не 
<p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се 
о!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти м 
ло.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили  
шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будн 
е сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи  
смо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! сме 
о је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по к 
 се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти каз 
та, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезино 
је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову 
у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:< 
 јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од 
 мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и о 
сицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таки 
це и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Он 
 је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и  
 кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка свој 
ја уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} А 
таће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те не 
г.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја  
 <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оста 
а.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга 
е.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} 
ељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у инти 
утра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави  
ати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се  
онијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко 
.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и су 
о:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће 
метнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас  
био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друк 
 — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Дари 
Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је доврши 
њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у  
pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гле 
орена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. —  
и, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече пос 
 довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погре 
ала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p 
па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</ 
 дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стол 
ом послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину. 
ачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говори 
е у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе. 
ен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да ст 
p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праш 
стоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} О 
све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у 
него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и нас 
оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њ 
ш и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће 
орате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле 
оју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће 
е први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо  
јим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не 
>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој,  
 на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу 
ила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме 
и, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Ра 
н удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља,  
ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа о 
д се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с  
ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што 
ужну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице 
е; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак 
шити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p 
м сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези 
рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и т 
} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{ 
ла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него д 
очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} 
 дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринк 
је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не  
следњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њез 
их зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се 
него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то б 
ињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се ра 
 осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи с 
ји се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то 
ј ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном с 
ман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих пос 
се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколов 
p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти ид 
ше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њих 
ма ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срд 
размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и тв 
војка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу. 
, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја 
измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а 
опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ сво 
о зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шт 
, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице,  
ошају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна жел 
 да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p>  
загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка 
“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мисли 
а, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p>  
 другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако плем 
т у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви б 
обеда је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опе 
ржи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз б 
ого боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чек 
двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те  
патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговц 
је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену  
га пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! с 
 у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао 
, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље. 
о са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи на 
{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав  
 допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како он 
 на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице 
умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не  
 а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „п 
алисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужит 
тави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S 
лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. пр 
е само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушки 
p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш о 
здахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чел 
че, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат 
невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и 
е „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} 
т тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа п 
 мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ход 
 што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он ј 
нићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељск 
е коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што 
е спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вреднос 
а је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S 
есто уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бриг 
мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од  
, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га  
оз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за  
и господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село  
 да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p 
мић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била 
>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Да 
вора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој ле 
тупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој 
ешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од  
га исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим. 
 каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек 
природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила п 
и се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан с 
ж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачиј 
роф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац п 
Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— 
 то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске с 
ути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни 
Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чу 
: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би 
’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трај 
без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити  
жина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? пр 
тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем 
вети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, н 
говог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе 
; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи ми 
ш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огл 
назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, сво 
бају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба  
де познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то ни 
а неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје друга 
стре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људ 
дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постоја 
род ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место р 
е, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и п 
лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам увер 
ј, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да са 
 уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво с 
х познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не 
 девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред 
најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опст 
 и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек мор 
 мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, 
.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди ње 
 је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, за 
ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180"  
ћу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је ова 
} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} 
да морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаћ 
и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Доб 
 а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и  
 То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињар 
е предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудн 
оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Ка 
и су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="18 
ојим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој нека 
анитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, 
ничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док  
се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих ни 
мо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, руб 
 мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; са 
 је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече 
ледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадуј 
е она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити мог 
<p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре с 
инила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по 
 <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузни 
ђаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јест 
вечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не 
, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља нег 
прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозре 
 срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.< 
 на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: д 
довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не р 
и кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу вре 
мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, ш 
а.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече  
се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обич 
е реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње  
изнати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж 
, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да доч 
е лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом  
имице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Луди 
ужно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, н 
ањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад т 
есрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и к 
м пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S}  
здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари 
да.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно 
 па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видит 
— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само 
искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ће 
е, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве с 
цењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и  
чине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи? 
г свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? за 
 смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари н 
милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам  
 јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш 
ичне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отрес 
ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да ј 
е човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црн 
тела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, т 
 да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи  
вих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко 
се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну т 
рата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Дар 
ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S 
еци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула 
прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледа 
учавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својо 
и рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која  
није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати 
а...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помисли 
мицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница. 
пођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљ 
p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код 
лико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута прем 
на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— 
ису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у 
ку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам т 
т.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плаче 
 <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврц 
еда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки п 
ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p 
— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, ка 
рак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом  
<p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p 
шле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те ве 
осподар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узруј 
а скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је 
мети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одг 
еху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље с 
огме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што 
хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што ј 
е већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се ра 
то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p> 
 сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржан 
 је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, 
мати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је  
 био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и нат 
 тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У с 
.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка пра 
p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сест 
к обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом,  
 не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где ј 
’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би муж 
ринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех 
тављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>—  
 у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} 
журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече са 
, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни м 
погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p 
ад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не може 
и чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Ве 
ла је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђо 
љивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се 
а код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зн 
тво човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изу 
а! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема  
.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, ш 
карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку,  
га.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја  
, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавил 
 жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, п 
заће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p 
асле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не вид 
 један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“,  
ек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекн 
енутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш он 
памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година. 
о хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи  
 је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на изла 
сносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих стран 
чке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја  
> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељ 
 он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је 
} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земљ 
> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио?  
 хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле  
очека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке 
 кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S}  
чи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми 
станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми  
ња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети,  
му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у ви 
 кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она остав 
оф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под 
 замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" 
 богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се  
лац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени о 
је руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа 
о изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ 
едаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на  
рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде о 
 и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем  
а...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки профес 
ли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта 
, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да 
 Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— П 
чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је  
еколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у  
ећ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— С 
ало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви  
а ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум п 
ет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, 
 Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, нег 
 што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора 
као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</ 
{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење п 
а свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и засп 
Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </d 
ојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавц 
„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S}  
што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти ра 
} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, соб 
...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада ви 
} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјали 
племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по љ 
је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безаз 
p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да п 
 учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, б 
 много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јо 
љу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, о 
; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то 
е могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, ш 
ругима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p> 
их је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатит 
 материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен на 
 је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, ш 
 голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и н 
 се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутил 
ожда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок  
 у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбу 
ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, нег 
е, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила  
шан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Плат 
 шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашл 
S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одл 
.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често го 
оче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кре 
> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те пат 
цу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу фран 
шљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да  
стојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с 
ила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си к 
екла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има 
<p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што  
 се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уред 
војки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти 
, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да 
болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раме 
своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. 
</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину 
пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле... 
е?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене д 
чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец посла 
интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се 
лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћ 
Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али 
ана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје не 
унцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадош 
 мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да 
 па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку м 
н.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Дари 
 ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њ 
довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и 
ког позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; мат 
>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S 
, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж 
ке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душ 
Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S}  
 за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну к 
а доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и  
дала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, д 
е муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која дево 
 света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p 
 самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љу 
 била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S}  
 лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{ 
сма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Да 
е, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол п 
е писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој  
уду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с ти 
смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и н 
уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психоло 
несе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет. 
свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојк 
пуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако ка 
S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима  
 <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу ви 
ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с 
вицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо  
.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку 
љи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока  
ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије 
ва човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда  
жаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шт 
ти,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој му 
двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф ла 
 новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у  
 жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</ 
адосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми 
удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упу 
 сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, д 
мо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљи 
 какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар  
 не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет ниса 
има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како  
р ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, д 
, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела п 
каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада  
реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближе 
 врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наје 
 и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим при 
ватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том ч 
, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна ј 
мркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на че 
омешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал т 
писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да гос 
а тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} 
Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; 
 Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примил 
ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S 
иру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад 
ерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</ 
а су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по 
читељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека г 
и да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онд 
 људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати;  
 сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица 
 више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и пози 
а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењ 
{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе 
су?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремен 
, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешни 
 својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца ви 
би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у неч 
 се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су ко 
г мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S}  
} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p 
у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа ла 
 — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви мора 
сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести 
а угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} К 
о са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој 
вну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо м 
 није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате л 
рио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио. 
ш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шт 
веће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа пос 
а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другариц 
целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој ј 
 настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити те 
о разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак 
рехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није 
ан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљиво 
} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се 
м својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе  
етена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, 
— туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — 
утило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С т 
ница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p>  
е тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца 
/p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
не речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, госпо 
и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapter" 
ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душ 
а буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, кол 
ије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему  
} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а дома 
оли или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специ 
 мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јес 
ринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрл 
почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне неп 
к и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђериц 
кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за се 
 <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући з 
час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S}  
ка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Ње 
ти и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога 
варању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правил 
вар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти  
а руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, 
{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико зна 
у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четир 
а за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, 
тљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и с 
ела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи 
била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са с 
 има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n=" 
о јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет  
имила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда  
ромени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами 
Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је 
 Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи  
ди.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго 
вши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да 
никла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера 
 лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, 
 у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира. 
шта.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега виде 
да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да  
д другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца,  
фесорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече,  
 немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати 
 је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Вар 
зиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беш 
штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем,  
Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од  
пендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учи 
ам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; са 
 па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је б 
муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.< 
ђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност  
 <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству ил 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом пос 
head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Дар 
 а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, 
А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Дарин 
ка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш уч 
итам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка 
рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти 
оска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умир 
 је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад муш 
ц, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то мо 
лела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да 
 Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! 
ади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да  
акав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p>  
S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; 
 као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбир 
 то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до п 
е писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала. 
 му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас 
друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих  
<p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају и 
ди се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. < 
е одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у при 
то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим,  
:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, 
адује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не д 
заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за 
приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а он 
е давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> < 
човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да  
уби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његово 
ошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о сва 
165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе 
напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца  
 тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће 
аклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S 
е о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво бр 
е тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да чи 
ај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању  
 непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођак 
моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је о 
 што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и 
одиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма с 
ама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S}  
ош већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која 
су довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек 
кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку 
— има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а прибл 
ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем 
p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више  
 овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, ш 
 је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умел 
адај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на  
о!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно 
рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам м 
не да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада 
<p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељиц 
То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору 
д јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је?  
м тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен 
и по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је нам 
 такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> < 
идела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено  
овор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њем 
ене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек ниј 
олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлос 
ди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис с 
 доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, мо 
бом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким  
исмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацив 
е нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у за 
milestone unit="subSection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим  
пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, б 
<p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, ко 
ен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место своји 
 шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај 
предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Не 
и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и до 
— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да 
е! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја с 
 дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована го 
а.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} 
 код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Вел 
ст моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, 
<milestone unit="subSection" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</ 
к већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то 
а, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> 
on" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у зав 
unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П. 
с.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој 
!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа 
руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог  
 с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама 
<milestone unit="subSection" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последње 
lestone unit="subSection" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш с 
му је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</ 
ажљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и  
оредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас 
место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општ 
оришту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. —  
га секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, 
unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена 
ругарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о  
осподари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш 
е господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госп 
јнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не 
<p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти 
 и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод уст 
е, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И  
равно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођич 
е једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, п 
ла сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не т 
м ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни ле 
 оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калф 
туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Г 
ући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну,  
окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p 
} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка с 
иле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је 
могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, а 
питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p 
т „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је т 
 поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и 
 дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду  
није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда  
д ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, он 
д куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодит 
скиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и 
 је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута 
говор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала 
ондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дув 
"154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки о 
д је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би ма 
противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде срет 
хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне же 
ињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, позна 
јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих 
 у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца 
о преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и 
дним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нис 
 из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одго 
а, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету 
о се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и запла 
</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада  
утала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> < 
 трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њез 
 забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} За 
о! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно 
} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није 
ду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко и 
 зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме ра 
p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, д 
и крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То  
будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће 
мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то о 
ави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Нена 
 у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>—  
p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје  
после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор 
дом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S}  
ада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој ј 
е светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одгово 
ти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање  
ринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба 
орити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи ш 
p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?< 
а у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — 
је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име 
у.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ирон 
сам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Пр 
и знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} 
 дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад ј 
> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ниш 
и по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће 
еде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p>  
ика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у ц 
жицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу —  
Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко  
 стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није н 
 јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе 
је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитал 
о било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп нов 
иљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши пи 
, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију 
војта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је 
е смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему за 
 образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школ 
а канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћни 
еговом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>П 
могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре  
д га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{ 
ћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на ру 
чи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село;  
<p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало 
аде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зор 
S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! у 
том засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питај 
здахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у 
p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, а 
она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је и 
ажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања 
воме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад,  
 те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се о 
а за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости. 
као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па 
 Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p> 
, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње. 
о ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако 
угујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње 
а и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, как 
о је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је 
ад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој ил 
 да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијај 
ао и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљад 
не?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да 
дило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се п 
оф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па ка 
атрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p> 
е тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ћ 
 моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S}  
с учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота 
будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да  
ео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да  
ркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо предс 
д хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је  
осле тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Н 
го у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу  
ик се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не м 
> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим  
а ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркв 
акала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
о.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} 
p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S 
4" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања  
 за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и  
се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="chapter" x 
в ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од зас 
 пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати. 
 сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви ос 
ринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p 
чима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али н 
ељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко с 
о си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше 
 би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју сна 
неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа,  
 и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегава 
и лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> < 
 Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло,  
вши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у  
 Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она 
а ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на  
опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не 
твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, ш 
p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, 
{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је с 
, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту  
> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у с 
учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми  
бљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут зб 
рахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу  
е сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На јед 
емића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p 
="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p 
ојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у 
да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу сток 
слави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чам 
та као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погл 
ену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да  
умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је  
 чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви 
сте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев пок 
p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја 
 <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p 
а не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ј 
 вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не ст 
исли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да ј 
е наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити 
ам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као 
е никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девој 
раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад  
нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> 
 који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна за 
id="SRP18890_C2"> <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната леж 
трина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он м 
ити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао р 
 Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} Т 
шта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се 
уб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре 
 девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; 
 друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре;  
е нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све  
да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и м 
 већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а м 
нати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С  
епушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску 
е свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послет 
чим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размириц 
/p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељич 
 видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана  
и сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си ле 
а њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дак 
лог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при 
о — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа 
спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, 
 детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је би 
инчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим 
е срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних живот 
} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шт 
знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре н 
 подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>—  
 нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S}  
, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се сти 
ре?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише  
ати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{ 
он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек п 
} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Д 
 од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искр 
ар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је 
угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако зва 
и се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и  
то свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђа 
равници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту н 
ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима  
етку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто т 
ред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још 
е стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покуша 
она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да ни 
њу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугује 
о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.< 
ј домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши с 
, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна 
и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души 
ојим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p> 
тера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је 
 ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако  
> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Бос 
да, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш им 
p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавач 
стинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена  
морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично 
 да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању поз 
{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину  
сетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је  
,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре дома 
 ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно,  
, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам 
сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— В 
коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, ал 
змерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало  
да отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва 
догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кра 
аситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно,  
</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: 
час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој н 
мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тим 
tone unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља,  
ела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка доб 
рзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбо 
, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S 
може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и  
оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како ј 
гори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узруј 
а је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене с 
; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чу 
ло се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека дов 
 непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, 
а се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а г 
ве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А к 
ка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре в 
p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности,  
ти већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, у 
 ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она н 
ци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, 
о свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска 
у сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али он 
инком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те м 
они.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природни 
 ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном  
је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тог 
/p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Зд 
е видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка  
скомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста 
иси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Д 
ца, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је че 
Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичет 
од „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе 
 у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна  
ели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из со 
S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично 
 мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, д 
лободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одел 
Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу д 
 нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно 
с мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро  
тала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче оп 
 Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, ста 
 да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им 
 Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једн 
о мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „за 
из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> 
али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не не 
нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело 
види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахн 
њи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога ра 
омила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успоме 
ању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређ 
ињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћ 
ађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обиј 
в ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње —  
 студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље 
{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу 
а га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти га 
араштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поква 
то вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје  
део, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако  
м очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив не 
те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек  
дем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Де 
реба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има изви 
исам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу с 
е тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију: 
S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, у 
стати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, кој 
 старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна од 
а, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и  
х мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубов 
за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно 
виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S 
и и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње,  
штено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљ 
lestone unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов. 
и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без с 
е погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже вре 
ахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети 
им старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone  
, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, 
ово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је  
ина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, ш 
учног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и  
у управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада пом 
се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка  
Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; 
{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју  
е помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина  
 росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p>  
ког повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да р 
 у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко 
о ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја. 
ше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељ 
ари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице п 
анткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима правед 
обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћере 
ужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њези 
 му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Н 
ика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав 
а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S 
ој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђе 
околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички 
ивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p>  
вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично позна 
197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они с 
 <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p 
па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рука 
а се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Д 
од, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, наг 
и ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од в 
 извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— З 
тарим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења пр 
ило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она 
 да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотими 
ор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — 
уже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за дру 
едно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више о 
би јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлаз 
осадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у про 
ругу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се би 
 јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мис 
ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би  
е целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из са 
ћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз 
је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, уз 
оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер нећ 
 не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је  
у нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да ч 
и ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учите 
да још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.< 
 и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте 
су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и пор 
, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика 
о говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошл 
 јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према ина 
 Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или  
и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш вид 
ја, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те 
ђе и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S}  
о не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> < 
е досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и  
 момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угле 
сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>—  
о Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сус 
 слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво ј 
некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она.  
хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, п 
се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас ви 
војака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од на 
њиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и в 
баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{ 
љиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оц 
а његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног  
укнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило  
у сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече 
е су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше  
анаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепо 
рљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загл 
м о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашик 
неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" / 
им погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:< 
у и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде 
но свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињско 
добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Дал 
ватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који б 
х, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ... 
м мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш доб 
ени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткињ 
страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ 
нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој п 
ада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S}  
<p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — м 
у детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у д 
 коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по  
!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту  
ност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се  
вно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом трену 
д је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана 
јзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је 
жна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> 
рно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежн 
на обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, те 
алу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад до 
и им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провел 
и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div>  
/p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:< 
Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она ниј 
 често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан и 
ити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише по 
о, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То  
> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако 
„Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи з 
 гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} П 
е будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли  
је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па  
ознаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} 
е и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу 
 љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити б 
 умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подр 
 господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узн 
осиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> < 
ар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузик 
 и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према  
и понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Је 
.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — д 
Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком  
.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на  
едоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бит 
 да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, за 
задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда п 
>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— 
ан пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички 
Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Дари 
? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри,  
 извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је 
је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговор 
лио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво 
бности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече п 
аспрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да  
е дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и узда 
и корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то 
ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гл 
е у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чу 
{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа  
н њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" 
мен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p> 
снија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овлад 
 и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што 
мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад 
бе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на 
е хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина  
же мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство ра 
је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи  
 морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти вик 
 Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у х 
потребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор 
еобична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, 
жно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p>  
ка с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли 
ко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад 
оље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>—  
 приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је 
ћу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту  
је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког приј 
аги поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, 
 било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p> 
е и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> 
: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо т 
а, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођиц 
>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме 
И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! миш 
 суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед бо 
егов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p>  
 ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{ 
рошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је н 
 стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беш 
носито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....< 
 да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу с 
Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје 
 госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</ 
е захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако,  
е усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <di 
> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узру 
 страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једн 
 тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, 
ед њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе зб 
.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао 
.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p 
 пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад с 
> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на 
и?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она дев 
 гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан 
 ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да  
 трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ 
 безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја 
још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мал 
едом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} 
а је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушки 
нувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом 
 других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим 
сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно ко 
ше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојч 
е неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекн 
 се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто  
— смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за вр 
дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду 
љка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет жив 
вету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Д 
ране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</ 
 и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а 
еници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја 
де га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња 
љка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А  
је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка 
и и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута 
е!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу 
 ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да 
 тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је позна 
 које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и  
о врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољн 
<p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће  
кну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S}  
аше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговара 
м? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се осна 
ио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде,  
о у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци с 
тале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и 
 ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савес 
пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у л 
о ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иван 
стојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схвата 
лите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p 
ле трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди 
је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стар 
роф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је дола 
ста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да ниј 
ем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Р 
т и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С 
о куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p>  
тави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој  
а гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онак 
 џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу  
ам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено г 
ко памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хва 
пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка  
е лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес 
оје су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем 
 сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима  
нутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јо 
инком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p 
 занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.< 
њем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва пи 
 човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те  
кана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обич 
ри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да д 
 био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен зару 
/p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад  
чајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлос 
Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу зна 
ли злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже 
 немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је воле 
„добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти  
инци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада 
ишти ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годил 
епа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али 
је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом њег 
>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирн 
ост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата дру 
о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија 
 <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ н 
сиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима бе 
устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка. 
ме моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" />  
шир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас п 
идила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Јо 
тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас 
дитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из р 
е без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и реч 
 у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни  
ори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душиц 
S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосн 
госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Дево 
се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем 
е.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p> 
ричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлу 
кла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш 
 зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Поз 
 сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се мог 
лећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој ми 
ахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и ун 
и отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не п 
двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада 
Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да бог 
 — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенц 
ече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопро 
спода професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад ј 
ше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти ја 
ђанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што вид 
ијатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало до 
 и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој 
ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> 
, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непозн 
усти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла  
 задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се с 
читељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi> 
 Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села 
цем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно 
и, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и он 
мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S}  
бли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p 
ко; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сва 
е то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{ 
га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често 
останем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја упр 
позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га  
ок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на проти 
свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да  
ади сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, д 
против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.< 
га позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван  
ледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из 
а.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је уве 
о би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби 
и ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било д 
ј углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте 
 њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разу 
свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће на 
Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, з 
 <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно з 
у своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто тр 
p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разл 
реко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? —  
ивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што  
те се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, 
p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>—  
 <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођ 
/p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш с 
 је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа  
да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврд 
а добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а мног 
ар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, ту 
але те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто  
га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.< 
а кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна при 
!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. 
искренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Р 
њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом 
аност овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје посто 
је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, 
стина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има  
верила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа поглед 
 кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да от 
лобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за 
м, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружи 
говор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо са 
 Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} П 
p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен 
енуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадиф 
 гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, ка 
јеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> 
 сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи,  
!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима у 
 вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приме 
ти.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече 
та онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је и 
у у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а  
ја ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш 
 и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{ 
дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми 
но другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше ма 
е кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља 
ао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут  
бије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и ду 
 седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље с 
ли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика  
 и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чи 
е не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек ук 
бротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од  
} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Има 
о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро  
ринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и 
Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то крат 
} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не ве 
авика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповер 
а себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прел 
де немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испр 
а.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смеју 
и, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, 
пет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— 
 сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шум 
аринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пре 
 у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, ал 
ш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— М 
г првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пр 
и једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију 
сом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да 
 при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p> 
ознаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека поз 
На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепо 
менитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и так 
{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p 
тидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према  
К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него 
!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору ва 
“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилета 
онтрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје  
>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице!  
</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче с 
била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{ 
.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му 
озната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не 
љи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити из 
је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју  
разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарал 
с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} 
— кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чем 
ме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном 
на имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости шт 
радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се  
, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали  
њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно 
 не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини 
ли сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна 
внодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то ј 
е у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, к 
амо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и во 
рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих 
е ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин из 
>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p 
ле.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо,  
 беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по нек 
поруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо ув 
ам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу 
а брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада  
 га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знам 
о она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретниј 
е опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам се 
, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали  
сну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то ј 
 Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапута 
 и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте 
} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити! 
те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после н 
је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па  
стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и  
 праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притис 
потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S}  
 више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на сам 
— одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу 
па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана своји 
p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско до 
за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да  
а гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то 
, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види  
 да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала  
 детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом м 
али поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и и 
оде.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверуј 
увише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изн 
е био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она с 
 сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула  
бите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у сре 
и не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с т 
да пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— 
S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријат 
 треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је 
 се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прик 
тпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулац 
сте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</ 
ста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица  
на.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метну 
едеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице нанов 
вим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских 
наестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поште 
"109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани,  
 расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се 
о, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја 
, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене 
/p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви госпо 
ас нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{ 
тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То ниј 
тимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јо 
та.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена  
увши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допуст 
во су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у 
 мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, к 
а је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гр 
вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> < 
! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p>  
иња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је 
е ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано  
 слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село 
охвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход 
Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за ч 
е на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </di 
ст, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да про 
а се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме. 
навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила. 
ва.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету де 
стини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она 
ед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретош 
јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој  
ст вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слеп 
вању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S 
, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило  
кулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, де 
ада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, 
/p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{ 
ишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорк 
а тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, 
ања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је 
оли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне с 
аки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је с 
стократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; н 
Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и 
, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у ми 
дешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће  
штини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Св 
и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њ 
како чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да м 
гледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за нов 
ову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Дарин 
кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка ве 
на, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — 
е своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Јо 
/p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на посл 
на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и 
Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није 
> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала 
хтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођи 
чена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну  
и!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе п 
 рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај 
саху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет 
естрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т.  
јој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе! 
 ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и  
о и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром 
 не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд с 
нд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних наро 
о схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са 
и било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Д 
у сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане,  
трого оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и 
воје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p 
.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино,  
>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све до 
учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо 
н израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече св 
начи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори  
{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљат 
а је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју до 
век пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, д 
зор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво т 
и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више от 
 то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште прим 
 самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште< 
мати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прос 
говог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као  
, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном п 
о обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо 
 уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих 
че она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Об 
тка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизи 
аној паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши 
заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. —  
 — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! 
а је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <mileston 
ивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{ 
<p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране ста 
познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“ 
лостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хв 
е бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, шт 
ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо бр 
а устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се  
ш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S 
бог те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има  
ти умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке 
а уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи ос 
то.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође 
S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања< 
киње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} 
 звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родит 
ј се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме  
а Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p 
о сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушк 
 а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њ 
 добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле 
не.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им  
ала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше с 
 српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Це 
нам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече ст 
аним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки  
а науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S}  
о ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш 
етка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта. 
доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо 
ичавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, ј 
нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јун 
ка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеш 
е стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућнос 
а са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком п 
не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне реч 
у.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи 
пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канаб 
 љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} 
љка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чу 
у још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко 
.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знад 
p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор 
ако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и  
ријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци,  
е сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте с 
за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао: 
своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S 
ресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се р 
е добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринк 
 оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од муш 
лам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више вре 
, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n= 
 Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзист 
уркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се  
војој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на 
 бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још њего 
уму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање 
и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </d 
од устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена  
ати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учи 
ће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што 
 Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинил 
 од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учи 
еко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењ 
ваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се 
да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по со 
так, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико трен 
ам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само 
 тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пр 
ство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед че 
у Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала стр 
ана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лел 
она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде 
.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи пом 
бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитељ 
је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа  
 ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћ 
им тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S}  
, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им  
е помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнат 
.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала 
 и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало  
пивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла  
и дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p> 
ећ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у 
а је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другариц 
у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега 
омаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p> 
астаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, ве 
ојом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је  
а.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи 
ајгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи 
ироде и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке. 
била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се 
а поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра с 
чних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда в 
а и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, 
и, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једн 
 „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, 
ће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Јед 
, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном д 
у, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док он 
 ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За  
и била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ ш 
алачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче по 
ма богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} О 
ње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} 
 Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је раз 
баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из т 
о ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код оч 
д, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> 
оду, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло 
атко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику 
иња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се т 
сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад н 
адзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „сл 
љи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање с 
 Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни 
ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је 
 ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме. 
 о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповед 
 девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не усп 
 цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко  
 прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по  
т, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки брк 
ака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одм 
руга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружиц 
исаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својо 
ужа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рук 
иња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво 
 изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим 
бав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околност 
и ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сас 
стрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па ум 
ји дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{ 
а стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би у 
идиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осм 
а! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S}  
ругови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомо 
тку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Да 
 смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јад 
 том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао? 
 видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, д 
и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са  
цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће  
т година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А 
евојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на обр 
говор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку за 
То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драг 
ласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног  
ој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплив 
 гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? реч 
S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постал 
 женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио 
а, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> 
има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива,  
е гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S 
тупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укр 
це, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предп 
озивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих  
 понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S}  
омашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Н 
 дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград;  
 задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У  
в, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз 
ло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Позн 
Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, 
вук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то 
па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учите 
у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку т 
</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш;  
} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је  
а човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се п 
 Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb  
 до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p 
 за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав 
>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставит 
бори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, кој 
мајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожењ 
е верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашн 
 моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам 
ст, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био сл 
ка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али  
дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају 
 презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропадне 
</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је к 
ерења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад. 
м ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар 
дине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојк 
.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан 
 избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити соб 
.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изј 
 то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет  
наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам 
 часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе рук 
 појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; 
 Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</ 
ушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине 
огу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, је 
анцуском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело  
S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица  
аже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек  
па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и  
 ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — д 
 куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више  
л имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не д 
гатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако п 
и тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа њег 
називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и н 
авити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи маж 
 нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојач 
 се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је 
не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, он 
а је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но ка 
оред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих пропис 
морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће з 
ном бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, ка 
оле, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?! 
 не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотл 
— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} У 
 хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и до 
ст и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице н 
ишта, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушко 
 не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледе 
 и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које г 
 тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само в 
ли.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што м 
о отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лук 
него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпит 
ије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је оп 
ћу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући п 
ле грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома  
 својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, мл 
 или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но о 
ећ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишл 
е стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове настав 
е, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој ос 
 а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част 
а својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то  
к добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше нека 
ву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену пи 
 и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке 
агонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су ј 
 веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни д 
оје се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеј 
пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казат 
е Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, виде 
а слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје родит 
 какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећ 
<p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста о 
ице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но к 
а му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед 
г милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њ 
ом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— 
у са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А з 
Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи ј 
авдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене  
>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не т 
 при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати 
је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко 
устила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити неср 
и према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S}  
</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење 
најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не вид 
казани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да засту 
} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од к 
дате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, кувари 
 радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту н 
 учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада  
 остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама 
 обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба  
{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, 
ично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана кар 
гању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Д 
је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође зака 
зирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p 
 није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко о 
ечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p 
а и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жен 
.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152 
</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста пома 
ито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у прису 
е звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и 
че Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ни 
е без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бур 
 само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према 
ли!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S 
а здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се  
ће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће б 
кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и он 
 неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је те 
 имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећк 
ла, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зу 
роф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму: 
<p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности свој 
ао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао 
ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је св 
, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код ната 
јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донес 
иза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> 
.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде 
често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није  
пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па  
/p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, д 
не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромаш 
ла моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" />  
к су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта 
ени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је к 
као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</ 
им.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад св 
овечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ 
 туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под к 
ет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>У 
аљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, 
к му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћу 
еља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треб 
ом учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докаже 
о гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div>  
 за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност,  
p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече  
јући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека с 
?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устад 
евојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије се 
виш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па рад 
 у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па 
 сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такв 
> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па нез 
на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поште 
је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, ниј 
е да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да на 
пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од 
{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољ 
="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на пр 
т блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта х 
ди пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и докто 
аринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p> 
 се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ... 
е да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љ 
 <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се 
 стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Н 
ја, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају пр 
аца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба ним 
 хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За ве 
 па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у п 
а отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпу 
грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу на 
ћи пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} П 
<p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и са 
/p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми  
га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које не 
ар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стал 
</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> 
:id="SRP18890_C20"> <head>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала 
 будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете м 
у се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стол 
 грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да  
и, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је  
удем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептир 
 немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с о 
се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринц 
вакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три д 
 тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не  
вио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Про 
ва, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те е 
ше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је 
е јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш  
, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: 
 без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незн 
S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, м 
инка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиг 
дин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, д 
жењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Дари 
д свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је ма 
 живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да  
ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p> 
след чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, д 
 продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Ка 
ве женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро б 
па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Глав 
то и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти на 
ованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја  
обро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде не 
љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p 
ченом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толи 
 у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре врем 
д тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то 
ас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па 
итељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у  
/p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад 
, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="c 
 молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дан 
његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p 
 твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срд 
ама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — как 
нка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу м 
ц већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме 
на дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т... 
 Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за бог 
и због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то 
ио сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, а 
ведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видет 
уткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то  
нство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p>  
> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, ка 
 се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме  
литизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаш 
је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, ме 
ог мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И  
 роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално 
чење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши  
у за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потре 
а то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Не 
 Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— 
потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и 
 на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отвор 
ад млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Си 
ам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта сл 
 Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није пл 
на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вр 
 <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово  
дор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретн 
 добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за 
.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с ирониј 
ојих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца 
ја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је преле 
реме преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некад 
 ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге 
аборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивн 
ој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мис 
угим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и с 
говор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дет 
> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је с 
 њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често 
p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате 
овао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у по 
ме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских де 
и што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром ли 
о по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли са 
 као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— 
огат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештениц 
збор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинил 
учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као  
 — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се 
ма мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно  
у.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви,  
 својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продад 
тина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристокр 
Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и 
} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, 
ледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </di 
ја приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како 
а хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег  
ђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о ово 
исли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком  
овић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзис 
дати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају  
 него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те 
ање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала ва 
о узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да 
тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказ 
дања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе сме 
<p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суз 
; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на ра 
p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— 
ље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у  
несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у 
чи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{ 
омаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и нес 
осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“,  
ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњо 
ад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам. 
арући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима  
.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да 
 ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала 
ала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се  
ам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док 
ло с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држа 
 /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим п 
} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, т 
 чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њен 
ети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће по 
вала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породиц 
ојих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S}  
сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој ла 
о по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима 
p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не  
 љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским  
Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пу 
м, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да н 
 <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње доброт 
ећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газд 
е окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} В 
 нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може б 
има изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч  
 уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита з 
притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од 
p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету 
 срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> 
>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је о 
асно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњи 
о људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p 
тку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам 
ав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше  
ао тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га пог 
р осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и  
јни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по св 
 сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођиц 
срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штед 
 питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговори 
мо на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи он 
на, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога бр 
 без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.< 
сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла 
 трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</ 
 је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветић 
ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко ње 
} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле 
код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А  
 се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисл 
ао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то ост 
која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теори 
одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не ба 
>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод 
јете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се снос 
ли на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у  
аше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, веруј 
 се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па а 
а себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није м 
е поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, с 
ујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. < 
су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> 
ло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идућ 
даш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</ 
а, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега д 
приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне 
оро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него в 
 истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но са 
и и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а  
бави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и ов 
 А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једног 
био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S 
е руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p 
стре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога ј 
ам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и 
ка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паме 
ринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не т 
 сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из сус 
Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Дарин 
послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> 
тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељ 
н школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учите 
с, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука в 
хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S}  
реме тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p>  
а не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свир 
стао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapt 
и, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда оп 
имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније о 
приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се ис 
 срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне  
> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих  
оворити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поре 
.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све ви 
пе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају,  
о, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су ча 
ветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном какви 
 <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S}  
.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да 
 њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је 
ишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су зна 
мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.< 
.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва че 
, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска  
 — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне 
{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то ми 
екао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; мате 
, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим д 
ушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди сл 
је, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну  
се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не 
 и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је 
трао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се времен 
о његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се с 
/p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p 
х усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хте 
еправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше в 
а а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза. 
b n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о  
 жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград. 
и губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Дарин 
ине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, поч 
ада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да п 
динство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести неми 
 од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После нек 
чки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.< 
 кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> 
а је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од 
ло или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран  
S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме  
И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је им 
ење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху то 
госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — п 
и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала 
баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме 
оме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађар 
 шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе 
S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла  
на више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни  
ет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се пока 
ера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма какв 
 кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти о 
чеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали н 
и бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више од 
оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узе 
вот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тре 
 како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни о 
 ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрас 
ади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, 
е бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и зад 
>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој  
зиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затуп 
ћ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како т 
d>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут пре 
журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице 
ногу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје ма 
C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> < 
 ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, шт 
ело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је пр 
 помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинс 
тио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али 
 Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније в 
мала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице вр 
ог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друк 
м приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> 
падати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану ро 
и странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око 
 је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек 
паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги 
надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину дв 
>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се г 
 зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што  
рисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, 
утра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га  
 покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиха 
ета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела 
исам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гл 
у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака нај 
/p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p 
 сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљ 
дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том трену 
д човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он  
чура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не  
 од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав 
оштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би ве 
ете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо  
у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љуба 
Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело в 
 главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика 
их, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а о 
то га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се 
нак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што о 
о, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па  
па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само  
плела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, 
еци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека,  
лашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче? 
га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар т 
љено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мо 
, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше 
боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поште 
вамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом 
 <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нек 
го на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје 
таће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} 
о да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и н 
тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је се 
но, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, 
 за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прош 
арактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само нав 
 им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од каракт 
ада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чу 
{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Ш 
е:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са м 
убили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим  
емам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољ 
овско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја,  
су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да 
а олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> < 
 наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често в 
вога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме 
љење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје,  
м погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том  
српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и д 
а толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не при 
одине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.< 
ин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шар 
 не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је 
беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгуб 
ара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине 
 и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран  
 је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, 
знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нем 
да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То пр 
т људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се ч 
сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке 
 иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Из 
е сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: гл 
Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на  
ен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ кор 
колске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све мо 
 да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, п 
 сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се о 
 кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Д 
 <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те  
итељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима  
дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје  
нка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „по 
мо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непо 
пођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на ст 
да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лаж 
је претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих  
 још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа  
амо она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и  
 не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би 
 људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин 
 од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p>  
ца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>ш 
љам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често 
ривлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има 
и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не  
олико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави 
оже очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је нос 
дим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{ 
ер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цел 
 ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш  
онетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатељ 
сијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покрећ 
е њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје 
а ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не  
те, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка з 
јте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш 
ли, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би  
е почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146"  
ожда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Им 
ено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивн 
ема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за 
 би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима пош 
 и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а ва 
а то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, д 
ти нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно;  
није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом т 
мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен 
било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али ис 
ашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p> 
презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S}  
 у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква бил 
сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш мног 
 Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мор 
е, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад бех 
p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Ј 
p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опш 
к родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао 
е и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука  
није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само  
ав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена,  
тела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> < 
за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p 
а вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго  
да угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p> 
 као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празн 
м детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено  
>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него љу 
Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то мл 
вршни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мирис 
/p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар жен 
пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи 
и шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, 
чки поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила 
, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави л 
од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Ова 
 рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p 
вештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није 
и и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection"  
важену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово дв 
дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју дос 
тељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очек 
 своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бод 
ку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чуј 
а, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима 
се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи б 
ивотињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те  
 жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много по 
 има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — 
а ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживај 
се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону из 
а саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме 
 винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца уда 
суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виногр 
 шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно друг 
учица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба ви 
S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то  
а не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схв 
симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што  
седник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учи 
е занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Аме 
 господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је и 
 јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Про 
! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не зн 
Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прек 
о.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, 
 — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби к 
за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S}  
 је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи  
, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Доб 
е, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам 
ку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала,  
оје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нит 
народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку ј 
ајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да рад 
е, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); 
којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она  
инци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми 
шта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што 
е за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим она 
 сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} З 
ах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко на 
а — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Не 
<p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се неч 
 позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда 
о си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца  
алеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi> 
 се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>—  
је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непр 
вке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти н 
дити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома чо 
у да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељс 
штено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој ок 
а би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку,  
ју, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад 
ао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не  
 предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише беза 
ије тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те с 
 с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су т 
ти затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно пр 
оји су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а обра 
ао што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо б 
њу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени с 
Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Г 
го, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и о 
по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чл 
а устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друк 
 коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сес 
{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стар 
8890_C22"> <head>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад  
 стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакл 
транац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганул 
ове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже с 
чи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и 
<hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво  
рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се туж 
није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те т 
зад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практи 
тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тра 
авила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај 
је мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме му 
еран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих рук 
смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота д 
кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а 
убавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то 
ити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељ 
х волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако р 
 по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се с 
оде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка ј 
ашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до  
ј жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и  
а.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад виш 
естре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић прес 
.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју к 
а, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, кој 
мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама 
а прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно 
лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да ј 
ћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња,  
кој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски уг 
највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++ 
аест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писа 
жите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским пород 
ост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. < 
 опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зац 
Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знал 
инка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако располож 
{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако з 
етком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p 
d>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p> 
је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <mil 
у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад 
, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S}  
ило то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како сва 
тање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p 
ископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвока 
стом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуб 
, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од 
 гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до д 
и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{ 
ши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица 
рва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њ 
занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја и 
з каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака 
ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха 
.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину  
езиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су д 
 у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беш 
ије сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање 
/> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је 
отину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти 
ајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет гра 
еговој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада 
верење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — поми 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле мо 
ман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <b 
е и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Св 
S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена  
е, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на 
већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сир 
ари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се м 
наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка 
ј ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{ 
ревиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право 
 уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је 
учи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке. 
ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити 
 да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде 
та, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирин 
ну косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана з 
, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га  
ушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, н 
ош с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{ 
 приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати 
ене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво израз 
 и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла  
 љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје пр 
е село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од рад 
 са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} Н 
илици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као 
ају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Ј 
ите!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</ 
еде уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ће 
рању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер с 
а међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере до 
лала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упоз 
ољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учи 
на у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, 
о и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мен 
колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари  
је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био ис 
да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечник 
га „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и  
ш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини 
тела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се 
е видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика 
 постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу 
, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; с 
падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрни 
и више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Ш 
е ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки 
!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног 
ауке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се  
ка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившег 
њом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лел 
озна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати 
та је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, ве 
— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо 
а згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом т 
грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а  
о. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при го 
 тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радо 
 и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} 
та наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се доп 
ахвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S 
ао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије 
 рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења  
 дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и 
о се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „д 
тити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек тр 
акључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринк 
угом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чиву 
 мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав  
су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, о 
и својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! —  
и и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> 
м из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо пре 
омунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманцип 
душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопст 
ну носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример,  
бном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнак 
} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људс 
лога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељск 
тала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта  
истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на 
снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с 
 само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет њего 
и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То бе 
</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на по 
а — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити нећ 
вих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за  
ду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према п 
 насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурн 
сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је 
љаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки  
наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опе 
ек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код 
но се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купит 
мао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} 
се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за 
тељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар в 
, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — 
ена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он  
оштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Срб 
беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће мор 
 то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху ч 
да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду поз 
акви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека ј 
ћ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је ч 
А</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Ки 
 њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није  
уги, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад,  
вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о то 
 свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необичн 
овић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови  
ела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукл 
ада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу  
 девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — пита 
/p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не 
ито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме ника 
зјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љу 
им љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас,  
 хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорск 
на од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо  
вирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржават 
неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, ра 
 њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво скло 
 странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин 
не после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да 
пут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква св 
зик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледај 
 је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху 
а задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих с 
а?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>—  
и из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета нес 
ина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумен 
д је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво!  
акала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но 
 а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доб 
ла са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на  
 име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> 
е, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друшт 
Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Нен 
 <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мно 
са јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чут 
ала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби са 
би одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души 
ни родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши наук 
смеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме 
, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају,  
х је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекл 
омна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, т 
Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је св 
стали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душ 
ању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али  
јпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</ 
сто својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>П 
шко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражил 
ла.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у  
.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек  
 баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога  
ила сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила  
базни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ва 
би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера вена 
и јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опе 
пог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет  
То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, 
 бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанств 
и да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педан 
лске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиро 
нити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за вер 
са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— 
} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{ 
у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, не 
 је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета д 
и ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше: 
чини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се  
8890_C2"> <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село 
виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај го 
д њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене 
јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p>  
а неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет 
осподе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије 
примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да н 
је у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора доз 
е и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, 
ности дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папаг 
адовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снаж 
 то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим: 
оју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сес 
асини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још 
езазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом обли 
 Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости ко 
рине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — б 
ечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{ 
им примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја с 
.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чист 
— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће с 
ута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што бе 
, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изу 
е ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим  
S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две п 
 а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је налож 
одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S}  
ост, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла 
маћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград. 
огај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера 
ну не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни т 
p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„ 
<p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце ње 
 симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио? 
а, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво,  
 без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе 
 то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и д 
му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити 
речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја. 
оји се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— 
ако физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> < 
ба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезин 
нца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њез 
о може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата  
аба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била  
а, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их прив 
што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога  
офових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у 
а ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни п 
ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце да 
ине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „ 
 али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном  
>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш 
е.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до  
важавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Дар 
обе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да израз 
 иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</ 
 таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније? 
видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео 
е.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дом 
</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се ј 
> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице 
107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Д 
је могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам 
ознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио ј 
ћ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби. 
лупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тих 
бе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Т 
свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе! 
— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше 
увопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај п 
с у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удвар 
н?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или с 
аскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у  
аву.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се  
еј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p>  
 ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао ил 
омоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па в 
 марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Ш 
ко је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопст 
хтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, шт 
 си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не мла 
спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш 
ош дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала  
тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} 
идела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} 
 у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета 
{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци  
 детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше 
одно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и не 
 мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и н 
господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне по 
ем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, а 
носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпат 
 носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на  
е познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Та 
нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашње 
 покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед  
је.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образов 
и бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци  
е ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</ 
ије исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћ 
љно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће о 
/p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — р 
ош већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Б 
хо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Ч 
ећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање сам 
ишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли. 
годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.< 
 сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бит 
лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица с 
очела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожи 
изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па о 
сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} До 
обности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њез 
не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сам 
 се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу 
е амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња б 
ећ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила 
а!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица суј 
с, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и 
примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p 
је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем д 
ао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зара 
 одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагна 
ком и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату р 
нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у дру 
 и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — 
љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша 
а, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тер 
о не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љуб 
> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То са 
обар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је бр 
ри научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и парт 
ти по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, ш 
и по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињаст 
 соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет 
редмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и ре 
, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— 
 пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о то 
т и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитив 
поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те 
и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе оп 
вестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово ме 
о су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљ 
то српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не у 
кој биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем зб 
обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p 
да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула 
ес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати,  
одити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" / 
ити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, н 
згледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, ку 
ено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак м 
, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су 
ња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним,  
ог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> < 
 им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у не 
зну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и не 
е за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог пр 
{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко веруј 
 ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог  
 за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и —  
чин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, мо 
иста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих друг 
ем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те м 
почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њ 
 младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још 
по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p 
} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемо 
мо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Нез 
да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допал 
захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара 
ка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познан 
овачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте  
Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очин 
 те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћ 
 брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од 
а је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> < 
е мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, исти 
ући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју сл 
а не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а кар 
а.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и т 
</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина наше 
не.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, о 
.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом. 
Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па буди 
...{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још пон 
оја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неве 
це, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпос 
 је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сл 
бично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шт 
Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али ка 
о рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш уз 
орком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено 
може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Боси 
е?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Да 
е дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском  
убав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исх 
е мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни израз 
на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али  
а.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија  
 чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} През 
, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно  
а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S 
жењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допу 
 да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није о 
архији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски каракте 
ја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шт 
нка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село. 
није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} 
или и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И н 
претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер 
ије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S 
молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што  
њаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад  
тима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и пошто 
сор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је оз 
више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре  
.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p 
ном“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала 
 се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те  
 на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала мој 
другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p> 
на... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизир 
нога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше сред 
То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> 
добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака дру 
123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста  
 Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде 
тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те 
понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, ш 
хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јас 
а нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, ал 
 љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старате 
ја она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више  
амолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дот 
 и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p 
ди боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, б 
ла и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не н 
највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрет 
иђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S}  
ња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лези 
Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! 
дев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под имено 
дна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино к 
о свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа пози 
о?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не  
е писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изази 
 важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гле 
клоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неис 
онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и ст 
>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се  
нао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше д 
 никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан дог 
док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња 
Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предо 
 дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме о 
чад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезин 
146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања дост 
} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S}  
 их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио споља 
сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме 
оје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па 
.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у ово 
е; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет д 
 јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то ј 
 најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но 
сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и 
ћ; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се  
ког труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том 
1" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо  
ле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазв 
имети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда 
ни, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{ 
го, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркв 
це свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају 
литвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њез 
S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не ч 
се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег раз 
 допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху по 
} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу;  
еш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са ст 
је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до  
ољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, прим 
, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука 
руда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала 
дњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може пош 
о да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој  
у се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} З 
 <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, з 
но погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на 
а то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове кр 
ад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне  
је срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда јо 
ице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке пева 
е.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да и 
а из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села 
 госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Дар 
жице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти ха 
ло јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше  
p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Госп 
ојски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде  
се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка,  
ајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сли 
те се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће  
оз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а те 
ритекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању  
 Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За  
</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Пл 
 оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p 
аљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија 
?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш,  
S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку  
 ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — 
ина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, поз 
таром „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина 
132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са  
 Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузн 
х, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано  
 дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли наче 
ам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам на 
то црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу  
маштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; 
на, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, 
м би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у с 
— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него 
, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.< 
 пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту  
само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима вер 
не ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали 
<p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодност 
отребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у н 
{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не  
 којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којо 
а бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не  
на ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина 
неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како ј 
; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас пр 
А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с друг 
е био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика жив 
не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Н 
јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанков 
гаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Н 
ена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, 
ећ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду п 
{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Уст 
их ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Ка 
 омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пу 
р Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избега 
е настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја 
ст мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Ма 
цу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулаци 
тавим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма про 
 <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви  
> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка 
гледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу,  
 или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и  
љања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерц 
чком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом;  
онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те трој 
за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али уз 
евојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегав 
 се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.< 
н!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погле 
не.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb  
едионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога г 
е се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њ 
, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи  
.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала 
це, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шт 
ти.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, р 
врне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите 
а је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n= 
то и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ћ 
ет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како 
ле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће  
ио трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном ште 
ремена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођ 
 окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том д 
 другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече 
енутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укоче 
, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S}  
у — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити 
 као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим 
 и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест г 
а.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не  
мназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се прибли 
осталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет  
да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, 
, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из њего 
ше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велик 
м досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву 
, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од инте 
о.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухватив 
бре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гоз 
здахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула,  
атко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити,  
 Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправ 
оручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици  
ничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује какв 
дишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натр 
насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, 
је.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмо 
у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умил 
<hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и  
>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила 
а“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све н 
само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S}  
видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам  
ако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом дети 
<p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са  
ије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:< 
с учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може  
 <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она при 
 што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, п 
ећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше  
 извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла  
на ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличн 
уго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S}  
у две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени л 
чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их  
и била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела о 
 <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само к 
р узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Н 
.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда  
а.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам ми 
ушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незн 
едати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује,  
— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те т 
мехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам м 
канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни  
p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале  
 од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро,  
 душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до буде 
 главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, 
ако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпо 
бра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи  
део, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јеле 
загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам  
рана.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на 
ане.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, наша 
.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натез 
ан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ  
; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављ 
и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале ламп 
/p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што 
а срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек б 
танишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, г 
ца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — реч 
— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће 
дне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио ч 
ажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај  
воје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Д 
им настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из  
таде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> < 
т на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па к 
подом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти  
љица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и друг 
рофесори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, 
но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све у 
ени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>До 
 се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она и 
n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мал 
збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сл 
балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p 
ци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало 
, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћут 
ихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки ј 
 за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну 
е могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је  
велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са  
и ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја  
.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћута 
ку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, р 
ов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочека 
арактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успо 
али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пођ 
а би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али 
а продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу би 
{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак изн 
ног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална 
рекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већм 
кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, к 
фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, па 
 па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад  
ње.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.< 
.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље  
 разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S}  
<p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — р 
а љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кр 
ивом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он 
>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито пров 
 по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држа 
ти, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био  
аже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћут 
, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним  
рептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут 
и гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Н 
ромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе 
 дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и см 
ој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш  
 оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div ty 
на мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{ 
 а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница 
а мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Друг 
ла с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Пр 
да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — 
у.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му  
 већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд  
нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p 
је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године,  
каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли ра 
 да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе 
А ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књи 
 знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство 
губити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општи 
рпкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.< 
, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није  
де и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у мест 
ути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да  
важена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у  
о је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мири 
 је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија. 
оведа, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хв 
Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, 
 пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S}  
} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, к 
ицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је упр 
јство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити о 
век.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову  
мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>—  
 ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за ш 
>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних  
 после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „шт 
ад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, п 
то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак са 
Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом проф 
је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је свак 
рна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример,  
лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад с 
по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тет 
ју добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подар 
 <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је 
е највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и  
амо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу свој 
:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, шт 
нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се 
 <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост ово 
 могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу 
ад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да са 
јала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише дра 
 Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде;  
ричати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично 
че, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре ј 
е сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то 
терати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње б 
 да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узр 
а и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас  
салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеос 
.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледе 
 безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу,  
е насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За в 
умети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна 
 поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће 
а.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отр 
ас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{ 
к и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији п 
авила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој п 
да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им де 
 не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па 
 несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха 
могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, 
чувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, д 
head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Д 
ринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома 
но, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; 
е не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сес 
ворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После руч 
оје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само 
летку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је ост 
Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустит 
ушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се с 
и.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и  
ако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече 
у према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде. 
ебало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девој 
 изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек  
 у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>—  
та пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадн 
лужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувиш 
згледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју 
ница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо св 
 неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то ти 
<p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њези 
оју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па узди 
ка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, у 
т, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад 
гом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>—  
каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу тр 
ти у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p> 
е хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, 
 интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сес 
ављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А 
видети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из 
 поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она виде 
аслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељск 
еко!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обе 
а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Че 
а ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњаст 
 <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још ни 
пит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво 
 По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј.,  
запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а н 
ојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је  
м све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Ча 
 због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} К 
т доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гл 
тнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће  
а вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треб 
о сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{ 
p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепе 
 чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови мор 
соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но 
исмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледа 
века, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа  
м.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је пр 
 и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме  
завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу с 
ренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и оп 
она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње 
ог и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна њ 
 ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца 
о дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се се 
аље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме  
лепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, ма 
лео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се д 
у седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поноси 
сала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да раз 
не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.< 
епу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме на 
} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то  
 руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспос 
и требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој мес 
амљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, в 
деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте. 
тко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнас 
оста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о  
 знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форин 
е.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сја 
 и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S 
рави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху  
грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробисла 
 тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако мора 
 тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина  
ости силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за 
ада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чуј 
ет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хр 
 допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>—  
што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју се 
ећ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше ж 
890_C21"> <head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка  
стрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој с 
, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Дар 
неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један 
ивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја 
— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег  
или.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад 
{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, дру 
 младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој  
<p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</ 
 се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми 
аћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p> 
и степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћ 
ом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чед 
ђе.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је 
тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа  
, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено др 
ру.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да  
ен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода з 
, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго  
знети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да  
бар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! —  
евет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска при 
 опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишл 
е на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ће 
путала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помиш 
ети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без  
е живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа. 
да редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплете 
p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S}  
>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су 
о тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не м 
а се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као  
ше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незна 
та Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју уз 
товско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вра 
бразован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре 
шу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу с 
а: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да  
уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да 
/p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— 
јити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га 
орита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S 
S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и 
мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратк 
 вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело п 
у томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше 
 Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се  
 Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хте 
а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у  
јећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није пр 
о си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време ј 
моли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се  
убави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахну 
време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један 
криљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово 
дову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж ж 
.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> 
 јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је  
ме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојино 
ига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда  
аде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је  
ла, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по ту 
с не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас 
 Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>—  
ић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци. 
дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца  
роту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но би 
 човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити 
итивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћ 
а умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— Д 
важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби,  
 погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>—  
удле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па  
алашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорн 
 и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми ха 
сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да ст 
о срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа 
бар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве 
 зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко 
собности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отпр 
ој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јак 
е његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену,  
; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и  
скиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава  
аће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да обр 
 и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице;  
ти.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, кој 
артија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ст 
умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује  
 да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Х 
етити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Бо 
 дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да 
веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души реч 
скиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не  
е приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти 
ао што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, о 
> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зл 
почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили,  
и“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима 
167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је  
претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставк 
Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш  
ли.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а 
о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за з 
, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и з 
хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличн 
иште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија  
у тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се  
и она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препаран 
 прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринут 
лео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женс 
вој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да  
кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни прези 
.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долаз 
 уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили роди 
вског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, 
огме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главо 
во бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p 
 људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи  
у.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како  
ата.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S 
удно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не н 
 <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гл 
 не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај м 
е би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је весел 
, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је мате 
ујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изг 
бито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на прим 
уркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јак 
нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да с 
додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много за 
није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је ув 
S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{ 
а, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато о 
сте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих пр 
е, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p 
е, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду 
е, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, р 
збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p> 
Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{ 
је она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу,  
х судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у 
о у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињ 
ста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби  
титу.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је пам 
маче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, к 
S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољу 
 мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Д 
тељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим про 
 савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила н 
, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо  
 социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што ни 
ма, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но д 
ичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле,  
.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за сло 
 свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више  
јка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по  
као је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противн 
ојој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само з 
 пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Из 
к, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немо 
ек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје 
је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредил 
маће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће  
 веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!< 
 том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим? 
 <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе гол 
шки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет  
ећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прослави 
а освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила 
рини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш  
а та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунист 
мејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај ска 
и по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари,  
 сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће о 
у дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован ј 
длети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се т 
 та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостав 
од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, 
шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и  
, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме оч 
 сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме дру 
ами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, о 
е смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпу 
ао њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и пример 
е слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гута 
ично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџба 
секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспе 
оследњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} 
ти, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то  
им, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж веру 
и су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то љ 
в труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омалов 
меш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према на 
опростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{ 
ка, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну прич 
и по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам  
 секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи 
ају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те  
ај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто нагов 
е, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професо 
 и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш 
/p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро  
, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, на 
 Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, т 
ом или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о о 
ла; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој доне 
, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа профес 
риправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се је 
сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и јо 
 сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и  
>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудл 
ко да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у 
 опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали клас 
каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да 
 је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко  
знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S}  
ше, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха 
 из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ј 
ност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће п 
ез нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте 
је о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти го 
ад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapt 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положил 
 мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За т 
 сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборав 
е бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада 
} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор п 
ше.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Не 
 ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гро 
 се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећ 
p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела з 
езадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи н 
рофесорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не п 
.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, 
летку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јо 
жен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав 
ашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана п 
/p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не  
ки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Изв 
ао кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони н 
сак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је  
а, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га  
 кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и н 
иделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећит 
ознати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, иска 
таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сир 
 оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{ 
аше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој с 
, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха 
сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> < 
ступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван на 
>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног леп 
астави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој т 
n" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци,  
не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у пр 
="SRP18890_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога 
тојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег су 
> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични њ 
ја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</ 
.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљниј 
рошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас. 
рену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или  
Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена с 
утку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој не 
.</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који 
} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног бра 
питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног  
пу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Не 
војој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела 
 је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у ово 
 кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и г 
а мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но  
 се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор 
а ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад ви 
 је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко  
аш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се  
воју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смеј 
оносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да с 
ве.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се д 
, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Зн 
Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице п 
њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} По 
ом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она др 
, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо 
 познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p 
 Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Пр 
у — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево 
 види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заг 
им скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи 
друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако ч 
тро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је ст 
асовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадово 
 ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту д 
шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиш 
о ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да 
 тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје  
ла се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не има 
рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да ј 
!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете 
кну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звеч 
 Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја  
S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мај 
равља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и њего 
 Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.< 
господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да п 
етанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказ 
су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и  
, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце  
сти ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта 
Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна 
ј обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти  
 зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни 
S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико 
 хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја  
че кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који 
ш неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> < 
 виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што  
Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога пре 
 Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам 
 младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, бе 
 ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим поч 
, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> < 
p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо узд 
 и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш? 
 две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачко 
b n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> < 
, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње. 
и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се 
беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за т 
а никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме деси 
су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет,  
, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело ч 
 идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{ 
 школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p> 
/head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Дарин 
о кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако ок 
споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p> 
 те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког  
 окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши с 
 као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{ 
оди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила свој 
Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпоста 
зе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не 
ренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> < 
је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n=" 
у је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију  
 Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p 
ладости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у 
анови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других,  
</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је 
рце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати как 
живајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи ро 
 моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, 
12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довија 
ријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њ 
нили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћ 
не.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од 
таде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко 
 ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си кри 
Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што 
досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари  
е треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пон 
 него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар погле 
им добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="s 
ада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које зн 
ек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништ 
ка се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек муш 
сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска  
ети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
лонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у 
че ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила. 
.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако  
{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оц 
јој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно пр 
ког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласо 
 то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад  
ти неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.< 
леда своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи  
нила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце 
<p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Заг 
асак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захук 
 виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p 
шта у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу 
ватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели 
Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то 
и често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима п 
ог живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе 
остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:< 
треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек  
х мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет  
 и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, а 
ена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче шир 
а му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његово 
сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То ј 
 извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, г 
итељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба 
моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци  
ам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код  
адметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За 
 у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај  
м на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља 
ји развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жен 
 старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важ 
страшено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо 
авати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој с 
е указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S}  
слу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ј 
риликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — ре 
пет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и 
ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Послед 
о рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво ужив 
шио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образова 
послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом  
>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гл 
Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући пече 
те, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} О 
>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га. 
али прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одри 
зда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S}  
 и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено г 
ета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, 
 била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовоља 
 сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилич 
гат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног о 
ознат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља 
 са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Нема 
агић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оц 
е, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Д 
и су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће  
к већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, шт 
примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им ј 
елу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S 
а тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да 
Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, к 
јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћ 
дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове прип 
гу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обично 
че смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Дарин 
оги.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“. 
ао Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p 
p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама са 
рици, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим 
— Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Би 
<p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута 
 једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</ 
ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижури 
ој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута 
> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се 
ако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећит 
нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слат 
 мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их ж 
реме опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p>  
 и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не  
еше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље 
еснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу 
у би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на гл 
ишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Дари 
а ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} 
мила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих заст 
 и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зл 
криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по 
S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз 
/p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће н 
ушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала т 
клоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p> 
им средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збун 
не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја ж 
у ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле о 
ецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а  
о небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док  
</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема па 
чанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа с 
нам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — га 
икако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? 
хватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема горд 
о трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала 
она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у с 
богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S}  
а, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу 
г тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљ 
 омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Б 
ање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна 
истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота дево 
но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно 
о вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала. 
 ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да 
сати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити д 
у.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући ж 
> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадб 
осно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и м 
ако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле ч 
 осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противно 
 секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S}  
ма</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љуба 
запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф,  
ијатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Ч 
ила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали б 
ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сеј 
о тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо 
ме, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се покл 
изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да ј 
е у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у ру 
атак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без о 
, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам  
моћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично ош 
их и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и трич 
ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који х 
исмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новч 
он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њ 
да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S 
и сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пеши 
омаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек р 
18890_C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је  
, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради те 
свете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је  
ким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни  
 доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као шт 
са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затрес 
{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њи 
од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да рад 
трах, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p 
, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, ко 
 своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности до 
 мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести  
ји није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако не 
е их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог п 
ла села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје бил 
’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — узда 
 друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те 
а то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидет 
да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, 
г дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на кол 
ива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих  
ме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да 
да непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није до 
у учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мири 
е, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у к 
 виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвал 
уку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Дол 
едосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао 
том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвоват 
чиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и про 
 њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Дост 
а свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После с 
} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџ 
е стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те прек 
лости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{ 
е у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Бо 
и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — 
ћи, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја 
и да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јо 
а је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онак 
 господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, 
е одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да  
, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њих 
а својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није  
/p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћниц 
е, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сре 
Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после мора 
а само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова р 
 том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте  
е леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не 
ли не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно!  
иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, ч 
те у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротв 
нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</ 
ев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, д 
мња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, с 
ите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта вели 
су је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...< 
то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства 
 и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше  
ма!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да  
p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар  
 да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила 
о то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намест 
 свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и раз 
обар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка  
ла хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без  
што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа х 
 А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, мо 
плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p 
ла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је 
ре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђ 
еправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викн 
 хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци 
отерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати с 
<p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{ 
војка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па в 
<p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла 
„аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.< 
 усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа т 
рет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери  
чар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</ 
евао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено  
ила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше п 
е лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише 
тога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам  
аспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар  
а обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосн 
не, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој  
о, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је о 
.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац 
ам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> < 
p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако  
а.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, реч 
{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у 
руге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па  
уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче п 
је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромаш 
.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p 
да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов 
 то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву ј 
мети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца? 
тери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши 
ен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласи 
е чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његов 
гућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно ј 
дане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што 
 осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу неш 
ти крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— 
рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази 
говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца мн 
не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина 
b n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S}  
 жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и  
 добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренут 
део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачно 
е заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је 
зин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслу 
>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S}  
ако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело  
рама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов ид 
том, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се 
лупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да 
>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p>  
 је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе пој 
.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпита 
жу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, ка 
студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} Т 
 Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је:  
 С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те 
:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте 
ликим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним бл 
е, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И 
не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Ал 
и поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> < 
: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет  
ражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога  
.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранк 
ћи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему,  
 невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у 
а је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад м 
.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све с 
замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или п 
 доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, до 
оји је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао св 
и!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на пр 
и друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели  
повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? 
ацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада,  
 гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их  
ла га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па 
 неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице по 
Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољ 
такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, 
е приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога  
ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варо 
оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о ч 
сиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{ 
н.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро жи 
ди....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде. 
е Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па 
сам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте г 
ироду, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских  
ела.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је 
ваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ро 
а тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она  
уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и ш 
о што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде  
 он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше з 
м се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак 
иповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је мог 
смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те 
ох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно 
/p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине г 
смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим ис 
ише дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мисл 
у?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</ 
је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне о 
Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гос 
г цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је  
ила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао с 
у одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који 
 учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљ 
 коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тог 
ма њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергично 
јчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или дв 
сту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад 
ни, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва ду 
а то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куд 
, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</ 
ису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да с 
смејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар шт 
ито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те м 
е, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и кол 
воме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S 
азливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој б 
а деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До 
 је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно  
ла је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни 
ти:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти,  
да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из наук 
е свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом  
ринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са  
 не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ 
је знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми ј 
ајстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но  
угом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом би 
 кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж д 
>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика 
<pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако,  
е, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је,  
<p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али 
 тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од 
ар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прек 
кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три  
наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред с 
з то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске де 
>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— А 
и тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећ 
 писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Боси 
.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“ 
да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> 
на!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало 
ти примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви 
ено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка 
 којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ 
те.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудим 
p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам т 
ед њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима и 
да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера 
заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да  
пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту,  
а уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели 
 према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба 
и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p 
слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са го 
— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти  
е ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме бл 
, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен 
а на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са св 
ад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обућ 
лучајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је поз 
а или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, 
ојски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Д 
 пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p 
Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме 
е, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах р 
рети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врл 
ели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужн 
> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже  
да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их р 
ад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> 
>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела,  
— викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро 
 Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви кр 
Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опш 
S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изне 
 после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје  
смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако 
и уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао п 
и.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гр 
 рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар н 
ен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти из 
ећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на те 
ела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ће 
нцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{ 
ену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко н 
е, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ј 
само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери ко 
о ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, 
.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је. 
 те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш ра 
м стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устал 
реба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! п 
е знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мор 
крстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се  
азовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој 
к може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори н 
лично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је при 
тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практи 
авету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу пон 
ти, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, д 
<hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме р 
 међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец ук 
оносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! .. 
огледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се. 
 куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њ 
ла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном зајед 
ато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође врем 
рада.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, пр 
S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче  
Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S 
страма.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек 
 А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писал 
 пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Л 
ељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p> 
Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал д 
идљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих при 
молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p>  
 после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и ње 
можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост 
 се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После 
да човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Дари 
p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није 
 Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена н 
до добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак мл 
дног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома  
клонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон  
и и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се т 
а у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, п 
у своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим 
} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради труд 
 и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а  
иш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте 
вања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо и 
 сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој мило 
ину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске ми 
е боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ћ 
.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али 
 немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p 
едно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и т 
бра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женс 
 Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За веч 
 до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљн 
роменути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случај 
ој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна. 
о су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине в 
у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обич 
— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Б 
ца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузима 
можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујет 
и још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и 
Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва досп 
ри се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смеј 
кивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће п 
т после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу 
ти.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре бл 
 и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ев 
 Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Ни 
 вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у  
а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> 
 осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица. 
ош доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз пр 
ла.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се  
 на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио 
 данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетк 
је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи ниј 
од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је  
с.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта м 
когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Заш 
</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} 
е младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто  
 ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он та 
 све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, од 
 жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш дост 
ак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi> 
и?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друг 
одичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те  
 добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песн 
 и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а др 
ца оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то  
е у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилик 
отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи. 
е која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда п 
 може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако  
товања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих дев 
плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери 
одина, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти  
че једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће 
ошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност 
сле неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дом 
а отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда 
и, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он 
ести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох 
ну а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>—  
оже прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве 
 и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може  
 тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће  
иљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као д 
је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па к 
ас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатиј 
забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој чит 
не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већ 
ажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да рече 
 цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напреду 
бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А ка 
{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њ 
у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p 
то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, з 
, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити  
="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је  
 на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи 
у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете  
на, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све 
могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој миши 
е држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, н 
тству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p 
 су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником  
ек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се просто 
уди, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео 
у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа,  
г дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином 
тра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам ме 
же удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сус 
ју господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер  
S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се 
 је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што 
омаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро ве 
оме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо 
очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од др 
ина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрез 
ј пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота д 
ве не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек  
:id="SRP18890_C6"> <head>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, са 
 пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што н 
цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се ниј 
 крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, —  
још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Је 
о.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која коко 
ринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медици 
} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што 
, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце о 
како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила мно 
нови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити к 
ње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у с 
ање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорит 
жити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем б 
ди...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, т 
мешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не,  
е није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада 
млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разла 
 и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и  
 то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпун 
од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима 
мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице 
p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него  
ћ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“ 
ињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозор 
p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стот 
</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу п 
а, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: < 
 је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употреб 
ам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете пом 
Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посе 
ло је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је мо 
а - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крив 
отпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и  
p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то мор 
а, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па 
владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</ 
зи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S}  
ући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се 
штеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тог 
р.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>—  
ивот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја к 
/p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претва 
не.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} До 
е лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допад 
ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш ка 
е дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка  
е онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу 
ало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које 
збиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринк 
 наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала 
 пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бит 
брану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се т 
, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега. 
е да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци  
 Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошеви 
 могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе н 
ав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би у 
ила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и о 
S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више к 
а одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти 
м одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о че 
 но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју бе 
 да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је пр 
 Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али  
акати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је  
/p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз 
?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Про 
ају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила 
 пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави пр 
 сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања 
„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, кој 
у, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску  
да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Поч 
ече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га има 
стро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарица 
p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити п 
се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука  
 тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешк 
ти патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, кој 
синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали раз 
ичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће соција 
о им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} 
и лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да п 
коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па су 
се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за 
ла.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састоја 
ности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ  
лног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благод 
че жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и л 
. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан чове 
једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много време 
ора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На у 
и, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је  
но мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измај 
х.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на добр 
нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „сл 
к учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су  
ушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према ње 
а на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непоср 
ласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно 
} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поште 
зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те 
 <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па чес 
од нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна,  
а ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није 
атства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија з 
ротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност 
арицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; 
 под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ ср 
иш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; сам 
ју милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само 
вље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила 
 од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта  
че је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га  
и разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење мож 
служити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и  
p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: 
 њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је т 
 тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми са 
ља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћу 
.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега  
ита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка 
и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“. 
к гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте  
 „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нест 
ењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје 
јала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и ка 
д се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла  
} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. 
“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз ок 
Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и  
е тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазва 
 ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду тр 
 — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са 
а хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за  
ладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! 
о лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о 
{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре 
Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим бе 
ин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна  
рца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Си 
мехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> < 
накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту 
 да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвиш 
ва, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док 
страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> < 
, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чем 
и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече 
ит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло м 
ше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Дари 
о, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења?  
изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, 
 срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој д 
страшнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстана 
ече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме 
/p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ј 
ла?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седа 
оју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> < 
ћа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S}  
а ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> 
ало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — кар 
.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или ј 
</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На ш 
>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, д 
вог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запит 
ње и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би им 
о прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Ср 
њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страши 
га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимиц 
ровала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини на 
најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам  
ена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узр 
оглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шум 
, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила 
ли се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина ис 
зитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Зн 
ила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{ 
>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Дар 
је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи 
е, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљив 
ину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Б 
/p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p 
 сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јед 
е гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, п 
пет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од м 
Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и н 
} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио  
одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, приме 
.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даљ 
} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке 
! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гње 
то чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <p 
огу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале п 
а је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дозна 
ф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појм 
> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му 
задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши свој 
осићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га  
> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од 
, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, ал 
вши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усиј 
господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лак 
 до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S 
ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар с 
емој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се изма 
у се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — св 
м мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа 
беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно  
у узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можем 
а садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— 
ат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, ка 
p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у п 
 радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори г 
е? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их по 
реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ 
тка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајт 
Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино  
p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренут 
крити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаш 
 види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о увер 
 за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за 
има неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви 
знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па ви 
је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у  
 врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone un 
уће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би тре 
 уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим  
де намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би ште 
 њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на 
/p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противно 
а моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празновер 
те сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка 
ринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си дово 
азори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао оту 
оста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и  
спођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича  
чека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко 
оворила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам д 
тар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али  
ринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица 
овић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да  
 на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам каж 
 сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мал 
и радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љ 
чија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити 
зјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p 
 тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Даб 
 моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш 
 убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мен 
 гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага  
 <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чв 
нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном 
г поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је  
, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сес 
<pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо  
.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш 
а мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је  
</p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докл 
нка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} 
јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</ 
а би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У 
игне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p 
е опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем,  
 јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да т 
н.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говори 
итељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи. 
аше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да 
ку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, о 
цу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринк 
 <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти. 
ако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у  
шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама. 
Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, 
 причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>—  
не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S}  
ешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса  
њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за  
} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се 
еба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама по 
оспођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и в 
 знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе и 
румени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се 
сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вам 
сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише 
p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — на 
— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p 
, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше ко 
/p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја  
по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди  
!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли з 
огла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам  
, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма ко 
 учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} До 
овац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко  
омамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје 
 је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело 
рите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну  
.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би уч 
увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом гос 
 гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се  
е руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда ни 
пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати 
ом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.< 
е сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или ј 
пођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време,  
ед њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћ 
шкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не зна 
p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с  
трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> < 
пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у ист 
 пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу т 
вините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, т 
техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради ма 
 Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да 
>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа И 
е?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знаде 
 <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али 
>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно 
викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на  
ника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:< 
 не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— За 
Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала 
та.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси о 
друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав ра 
ођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непозн 
во Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезд 
а срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти  
head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посл 
 n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није 
и у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Нем 
о шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— 
а нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, 
и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.< 
сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како  
и, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је 
 се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она дево 
ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече д 
.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и с 
да, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</ 
 јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — з 
а је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге 
олих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Заним 
Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књ 
 то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад 
на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p> 
 њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас!  
ини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојк 
 не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворен 
рту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам пес 
ан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и 
 ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би  
жност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече од 
ио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га 
да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила 
сподин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p 
0_C19"> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући св 
нији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, плем 
 још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била 
исам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погл 
разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица,  
</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не с 
дашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не т 
<p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p 
/p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин 
 била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сир 
 допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али 
/p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</ 
 и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што 
ти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и  
имају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је 
 се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од сме 
ности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не прего 
} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у ис 
ш нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала. 
мерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти 
гон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као  
е.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином по 
верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље дево 
 трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали  
.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Бос 
вршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p> 
 Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да 
вде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, гос 
чину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писм 
ме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум 
погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p 
опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту 
ка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</ 
така обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно,  
 на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли,  
S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} 
аринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слу 
.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером  
а ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила,  
нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми  
нци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било 
52" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Бил 
приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао 
ово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао 
јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S 
розрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ј 
леда газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ 
же је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако 
 својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, 
 своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар 
ши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза,  
ила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још м 
 <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој сав 
 неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, н 
p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да 
а уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p 
 се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имат 
>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користил 
 крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која  
есносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине н 
поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би 
p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој  
ели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашт 
цу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разгов 
а милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.< 
довољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Г 
p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе раз 
 обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Ка 
не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки љ 
на се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.< 
орумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и доз 
>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, ка 
узним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила те 
није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња ср 
не године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радо 
че, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што нис 
 заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p> 
>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погл 
> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако  
асецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женс 
 странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су св 
рамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан  
јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да с 
ла мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> 
 још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда  
гаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па 
да беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо ј 
 оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само  
 <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато  
лине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке при 
зумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још с 
вши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима 
ам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, реч 
 са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „преп 
после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се  
..</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још је 
нам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње 
 сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш  
та прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој  
нај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу м 
у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам,  
{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто  
ка не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“ 
p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на 
једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала 
— рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетил 
ек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништи 
ула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су 
ђице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада јо 
ва доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја 
, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ј 
!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њи 
 је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се се 
оспођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме из 
ачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавају 
јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се 
уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не в 
S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно 
љно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину  
p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па з 
све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...< 
тина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе 
, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни п 
рим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нис 
{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</ 
 данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> 
S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их 
ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и  
це, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према  
оси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога  
ог мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је глав 
аном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па  
о да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С т 
 женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и 
брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље 
 међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по 
ладу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да 
— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као  
ци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, 
о што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени поно 
} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме 
ог браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> 
 <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дођ 
та свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад  
> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекл 
а, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем 
 је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која д 
а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у 
н чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирот 
деница, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има уви 
хта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пр 
ара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав  
 За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево 
 слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако 
 не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — дода 
p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њ 
а <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине 
али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> 
е „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спек 
 која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“  
авучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перу 
дитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци 
 мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средств 
у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтел 
 мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у ба 
дну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. < 
 је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па к 
ком начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну 
е искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</ 
за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се 
 „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио... 
осиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак вид 
, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном 
ву јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — цр 
ро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, 
; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких  
pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до  
ње.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паме 
?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где т 
а осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред 
оносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, 
ни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом о 
 сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице сваш 
фа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила,  
 у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом мо 
осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену  
/p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше тргова 
му; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ла 
p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није за 
олико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као о 
ог са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим на 
 непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али невер 
вела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С 
и о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде 
з љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.< 
> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније не 
поведала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете,  
алност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаник 
ти.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставил 
ранцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљ 
 рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Дарин 
 па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, 
 и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Д 
умачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то  
Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Са 
ма, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилно 
склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој  
/p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, 
 деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зл 
ле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{ 
ила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у  
 сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би  
је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и фран 
есело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не позна 
 ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек 
а не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S}  
а а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање  
ште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, з 
.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остад 
о га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>т 
нијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши д 
 се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што  
снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то с 
могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" /> <div type 
ашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјадни 
 Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би б 
вршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, 
су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељ 
је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој с 
е је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио 
 не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, 
p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се 
аме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам та 
љне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке 
на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеу 
.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родите 
б свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојк 
 Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума 
силе су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише свој 
ице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се труди 
ње, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, шт 
а ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио 
 — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> 
арих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сре 
те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво  
РАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</ 
на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка 
већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница 
тка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законо 
 ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p 
 за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири  
очело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вред 
} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — п 
се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p 
. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="1 
емо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу 
вности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најја 
ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с г 
ас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ  
p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душиц 
угајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мо 
ости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу  
нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже  
 многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај,  
нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф стави 
на.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу н 
</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — р 
Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да м 
е јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, 
 је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикну 
<p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече 
о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, о 
ком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S 
ше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно 
јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим ко 
га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна  
ојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Да 
а част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове просто 
а бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет приви 
коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка 
 <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеј 
рчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Б 
>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} 
инка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред 
>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, остани 
 ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре трг 
/p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</ 
на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено  
.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изглед 
ако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам др 
то мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у за 
/p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен? 
>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељ 
 <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њ 
е осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипен 
 а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога б 
 за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак ст 
њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још ум 
 на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лу 
е неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И о 
евидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата де 
е.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на бра 
гоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци 
олела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећ 
>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> 
и ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане  
p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они 
косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} С 
ори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појми 
 сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој  
 не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специја 
акав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људ 
 код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{ 
 Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта 
/p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Је 
амесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут 
 Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободн 
х синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“  
 а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p>  
 од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће 
 с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, 
ја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са ст 
 видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој  
лива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако 
такло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо о 
сти ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам 
 понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како у 
> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странч 
у види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, ко 
ао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што д 
одлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Вре 
ла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљ 
 Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S}  
азност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине 
даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокуже 
ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да он 
р има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убр 
p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она ч 
 преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погле 
ста, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погл 
о смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према 
в јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p> 
обе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете п 
— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скор 
> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је 
оф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се пок 
 мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још св 
еш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу сна 
 кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уст 
очитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја  
е године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и 
 ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p 
а, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је за 
није је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од  
у уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим,  
а и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да 
</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</ 
а одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} За 
о да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи о 
дојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше по 
но погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али 
о је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши  
ете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја 
кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту припра 
 те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљ 
стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешк 
још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она 
моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти  
> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>По 
мам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо 
S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста 
head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се б 
сиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господ 
базница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другариц 
аксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девој 
, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се ј 
18" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она  
дала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица са 
еши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби  
е ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{ 
 свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то  
 воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi> 
енији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље р 
Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p>  
ни осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је  
{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ г 
а цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја ст 
а вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у ср 
н професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</ 
том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Дар 
! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „ 
праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се поглед 
 задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, тр 
ајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивш 
 у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе  
а је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам  
е.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, т 
никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</ 
са, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше сна 
меју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{ 
им за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим о 
азе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој 
и љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Д 
еде Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те пита 
етак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научил 
кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — 
нка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док 
љи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и о 
околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, 
им, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај  
 <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли —  
/p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу 
рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој нек 
лио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, о 
слио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам 
} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринк 
} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да 
ко ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и ср 
вицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се за 
 <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујућ 
па, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S 
 </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{ 
, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и  
, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на  
тргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Те 
 једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и  
мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом,  
ш више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</ 
мо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљу 
агло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p> 
ни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласка 
 смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако госпо 
свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- 
 од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина пр 
зује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за ко 
 ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим 
било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки 
прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</ 
нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је та 
а тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у  
епа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је л 
трашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед 
гме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Ка 
е ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве пр 
дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Р 
помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а 
а ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла 
 Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац  
 да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на осв 
а.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:< 
о прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом  
 <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринк 
у кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, р 
рујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговори 
м сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестра 
Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помога 
а, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на гл 
д пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>—  
и му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о  
p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спус 
те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју з 
платно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, ко 
време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ру 
адем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дн 
 Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако 
 данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао 
ти с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, друг 
и школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па о 
о је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад  
вовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам  
а особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српки 
исти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала св 
 се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се 
поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је ве 
9" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погреш 
та дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих,  
а од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими р 
чуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите? 
у и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице —  
можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи 
, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар са 
ају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално раз 
 воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати треба 
живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком ирон 
ан друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бит 
његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та 
 пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим 
сније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше нек 
.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смеши 
госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме за 
редседник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је 
 <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кора 
позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из башт 
> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Дарин 
поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој  
, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена ч 
овалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте с 
.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове кућ 
ко савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двоб 
тина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, 
владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је ис 
л и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p>  
анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заист 
анковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али  
 <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љ 
 саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} 
ева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њо 
сту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго с 
p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше 
> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима 
 ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како  
 време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</ 
а Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и с 
и на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратар 
 да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка 
 високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам 
p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаћ 
ам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да т 
ко тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p 
 варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S 
падају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђ 
али?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{ 
p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет ка 
упке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће т 
тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Дар 
оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са 
јете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си то 
но предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вра 
 је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред  
м у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше је 
ко тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? ре 
е она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, св 
иди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала  
 године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те 
бравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она 
и позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давн 
јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом  
најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш  
ете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p 
 тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још дев 
зиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у буд 
бре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко,  
тна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су  
олазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век св 
 већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра 
ше за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају 
сао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила 
вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати  
ла Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније 
аз да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу  
а а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе бех 
 мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке уч 
ка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчин 
 можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> 
е, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом п 
>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.< 
енштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.< 
удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког в 
 у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им до 
о ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стакла 
ринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не  
емо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо весел 
: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Р 
е моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело  
тине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је и 
 умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би ј 
ихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p>  
га воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу 
ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а ка 
оље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није он 
ула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку 
 су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког  
 Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не по 
ависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању 
ођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла вол 
е је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, 
а, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.< 
ско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка 
нскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице.. 
 грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Вара 
вала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Ал 
.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ва 
/p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његов 
мехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а нек 
дно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет  
 у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измучено 
 како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни  
огме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и  
ље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и п 
она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{ 
 искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матер 
х молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p 
свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђер 
ла и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари п 
тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} 
 пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам  
т!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужив 
ла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи ту 
 Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила н 
жда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрен 
знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице 
д су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказал 
 те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и 
лакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати т 
акле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна 
исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима 
ећ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а с 
 се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку  
</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко  
де у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, 
тију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се с 
теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактер 
е да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљи 
мо за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реал 
аш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о ме 
амо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Проч 
м.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје 
истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о  
ела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младож 
ну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собам 
S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она дола 
, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у 
мешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља с 
а свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не н 
огима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{ 
— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи о 
све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној прта 
p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Боси 
сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам бр 
а, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш  
ном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Д 
„примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама —  
та против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јо 
ка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p>  
г сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па  
на видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да 
а, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, на 
 се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Н 
ти.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њези 
ужицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку ј 
 несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стечен 
{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, зај 
} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџиј 
 ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Дру 
 Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па д 
ајгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсоли 
 помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш госпо 
се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела 
оноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чич 
ша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="c 
а; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кај 
ем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непо 
јачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошл 
м пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови 
ости њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p 
некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела в 
 хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте нам 
аље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спад 
 споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за  
{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити 
ћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi> 
а, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је рет 
<p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> 
е.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ нек 
} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча пи 
ицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког 
болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора че 
 треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни на 
ада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам  
 учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без  
упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} К 
 мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није  
офе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретк 
о вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћ 
к.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на 
ужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p 
n" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је на 
Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! —  
осле ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани  
 беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара гр 
оји је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> 
инка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није мо 
и зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се 
шла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи 
 било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појав 
ам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — п 
братимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Нен 
ом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше 
о највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим т 
 уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти ма 
од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш м 
 али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не м 
у је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изо 
 али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати 
ије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разу 
у девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска  
да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? п 
 то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. 
има и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на глас 
о од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу  
, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у т 
ам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте в 
ен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се к 
азала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У то 
<p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то п 
на изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну 
 давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује 
пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју 
ана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опе 
виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави,  
љуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> 
pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор. 
не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— 
е:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то доп 
а, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на  
ели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разу 
вао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све не 
вала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје ро 
 да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко,  
че тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше  
међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ре 
<p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна пр 
а за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу  
 је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} 
 морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно љу 
теља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш н 
о!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, до 
ти и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала ј 
им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у  
нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лу 
ужицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необичн 
допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угриз 
сто.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће 
ј, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како  
са. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене ост 
игну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S 
ађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула ја 
беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p 
инац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж  
вних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас! 
госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „млад 
 ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: 
S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко ј 
 па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незн 
 сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотл 
ни.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова с 
ет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</ 
 су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д  
ођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам б 
добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам 
и и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали к 
 извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> 
а је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођи 
</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та 
p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка 
скиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Дарин 
Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? прим 
и Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми 
 им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило,  
> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беш 
но била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гуш 
осподар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да п 
— теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и п 
се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт 
ли које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, т 
па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити,  
м само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то  
за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштен 
оме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела прич 
бе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло 
, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво д 
много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна сел 
на из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни 
ла је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог ј 
 тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тишт 
тела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била ње 
head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се пона 
о.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала  
сетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубив 
ила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек с 
 на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли с 
рестаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се 
оје ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је м 
 мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То  
 неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“,  
.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог  
жна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необичн 
о моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{ 
 своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути по 
за, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја  
створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек  
стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професо 
бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико сл 
лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније 
рдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још 
педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и за 
<p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трго 
 пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; 
ком да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја  
го не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда  
 све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још в 
апиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно ал 
 чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за 
.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, 
ечи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и реч 
ку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар 
жује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, види 
 руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорил 
останеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини? 
"titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Прев 
мишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то 
им од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, 
нагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и упр 
ила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да 
 је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не 
и а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n= 
</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово  
е заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да з 
е не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће  
ко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, та 
илостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа 
верење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S 
.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења 
пало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често 
 дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага 
овати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!< 
увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да на 
ли ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности  
рена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према 
добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом 
го што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу да 
ом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме 
ао црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и 
љда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S 
 он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна п 
, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала  
на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем с 
 још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бит 
је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то жи 
и и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својо 
 ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још не 
ну, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за 
> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то с 
ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да 
ли ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не мог 
свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не 
 да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну  
а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године 
ака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као хр 
ржи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овак 
над Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{ 
но, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професор 
 као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако м 
врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женск 
ована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши ла 
се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је  
Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Доби 
 себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси им 
те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окре 
да баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варо 
унизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замис 
ему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према те 
ало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност,  
 од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад  
p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> 
дине*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писм 
дила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p 
а у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, н 
а си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и с 
— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет  
ем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки ве 
ојекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како ј 
, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобни 
е.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у 
лас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не д 
p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удај 
ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> 
овора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“  
исам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је по 
{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> < 
ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ кар 
тадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечит 
нпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} О 
јка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и  
ати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем. 
.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној  
.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже 
 на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> 
— ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, н 
натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због  
="SRP18890_C19"> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачу 
еровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} 
а и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, п 
вац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ј 
Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о т 
 твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша 
била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је т 
екад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S 
радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те 
аринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</ 
а.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p 
поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много н 
ти.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> 
и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n= 
 који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више  
у руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Т 
 знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опом 
ја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> < 
 да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S}  
је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јо 
дила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quo 
о ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и  
 гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на не 
га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и 
баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и  
 можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће би 
то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш наро 
докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, д 
 неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала 
рофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, гр 
 са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се оп 
бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела п 
 женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске свој 
у у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189"  
ољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече 
Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Из 
 ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало п 
сму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању де 
овори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива 
е га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујал 
ар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка,  
 <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лак 
Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа 
е име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе 
 давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које 
не, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, нис 
е.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, кат 
ла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци 
>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девој 
ше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако  
 да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родите 
} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; с 
ија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљ 
 обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особи 
ну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака с 
служује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи  
рђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> < 
.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разг 
е он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; ро 
и.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе. 
та поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p 
 земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посл 
ање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог л 
/p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапут 
 сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него  
ш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушк 
 потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па 
ије био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокат 
ла; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност к 
/p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су  
о беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се  
сли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини 
војачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла  
 важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме вр 
 сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама 
странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од 
сто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу 
у, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред 
лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површн 
уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклон 
се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен н 
н браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени стран 
несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ уз 
 <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p 
; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знат 
жност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разлив 
тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет д 
димо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био  
зузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар млад 
е.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љ 
р; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече  
 сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему 
ринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чу 
ра немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то 
ња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губ 
>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и 
S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа 
еху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве п 
ко? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са 
ек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што 
вој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сест 
Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту по 
вредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала 
а свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет бу 
нак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље сре 
осно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је,  
/p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и 
ор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „ 
S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је м 
му се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осе 
кину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле,  
пушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслу 
а се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи  
ранце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазил 
о госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му  
ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш ви 
, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове  
држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Ју 
ши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мисл 
 рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврс 
е и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као ста 
, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на 
 на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него 
ког интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично 
 више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео ј 
ила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробу 
 без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> 
атству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p>  
> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше нек 
и?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне 
{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако тв 
ћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Бро 
идети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледа 
ајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли. 
 нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи ми 
ју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздис 
змеђу њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч 
се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига 
сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче 
и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са 
љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави 
 и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самц 
890_C17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учт 
; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, 
а.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет  
 је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне 
дашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им ве 
Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p>  
лити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела т 
и га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се по 
з прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види 
и, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад 
отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— 
тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, 
/p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Нара 
ј грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој 
е међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад и 
{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пр 
 га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S 
 <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако д 
о ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише  
ај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и ту 
то се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, ко 
се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име 
се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сиро 
S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богато 
 све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас,  
 се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако 
ијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, теш 
средно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на 
е куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у  
живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премиш 
лост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуг 
а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беш 
ана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка знач 
д куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтел 
 шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“ 
себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме п 
У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> 
 неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према т 
леду беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему 
реног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не паз 
 то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у д 
 то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане теши 
риснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видет 
 она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава,  
у то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Дарин 
етку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам  
 становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не х 
милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без  
изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је 
ом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Д 
и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кути 
 сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, т 
и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{ 
ш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудн 
дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно 
какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p> 
и се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Погле 
“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, 
јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за ме 
те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била;  
а, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећ 
Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести  
ђице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење 
де, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисл 
и се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Н 
душевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће 
тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати с 
 Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштв 
че, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изгово 
ла“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у зем 
убављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да с 
симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S}  
p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало на 
 мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваро 
а научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S 
с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала  
на од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем ср 
 она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</ 
излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја 
када потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мен 
.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети 
таичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и дога 
оме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и 
а лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећа 
ке речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, б 
оказује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то заг 
жили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то др 
нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске ре 
 писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мен 
>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек о 
} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још 
 сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако мора 
другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, 
ушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</ 
ашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред св 
 види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; 
ејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је  
 ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више бић 
тане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу 
ам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Нена 
 нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо зај 
тим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи 
ћа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово с 
 за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и 
</p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, к 
еш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, 
орска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пре 
о друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо,  
о, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! у 
и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љу 
 племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окуша 
 смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те сп 
ви, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрв 
 неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нис 
 Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, 
е мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за бог 
мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад 
 знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Пр 
p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У в 
тарији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише  
 стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да 
{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин си 
али обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама,  
си лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— 
p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ва 
 потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S 
вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и д 
ате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у 
творим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас кува 
опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича 
згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} 
те ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те м 
ио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што  
— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никак 
диног предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је 
 била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, б 
 да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</ 
 се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила  
тку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика 
да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S}  
во учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала с 
крено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој с 
 ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зим 
а знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије ко 
ја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је 
 нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је им 
ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој б 
ла пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица п 
еликим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, 
етињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пр 
ишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје 
ни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да  
гаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те 
 захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто 
чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалиц 
улчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунциј 
чи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада  
ка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> 
, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш 
али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложит 
, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ 
 писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским прили 
есор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спуст 
немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу до 
Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а 
ику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> < 
 од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како ј 
 лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нит 
 Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи чо 
 она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозебл 
 човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теб 
сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погл 
ар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од ку 
азистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним  
> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не т 
зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и т 
 љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} 
ада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то са 
а је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог 
 брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине гр 
ад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Да 
будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је,  
уде?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива 
воју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оч 
 знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак 
ој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да 
сли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе  
привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љуб 
а то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што  
шњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — немор 
сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> < 
! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечер 
-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{ 
, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> 
рговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с времено 
 тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S}  
 али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршил 
оштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки муш 
„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Д 
олеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како 
 испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше свој 
а:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замиш 
наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље д 
</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, мо 
ега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> < 
ко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србија 
је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече 
инка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држ 
ада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за ти 
 своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образов 
 </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад во 
на.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше 
 јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђи 
а госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу  
сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га н 
} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у шко 
ити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p> 
ала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, 
 себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети 
оводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на приј 
ио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већ 
 приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, 
 истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољно 
ито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који 
 сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А т 
 себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па  
олијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је ба 
зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се 
ам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што  
тером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједи 
егове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама сл 
ам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p> 
на карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према св 
опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу  
тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих мор 
ац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринк 
еља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, с 
е се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, ј 
енскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати 
о јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије  
у оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка 
та самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>П 
ринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то 
 дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени 
релу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а ни 
лфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси 
а ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без 
леду достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би  
е околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не 
та.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> < 
као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, 
мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — 
и узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече  
бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да с 
љу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изгов 
што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S 
рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да позна 
аког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен без 
та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи 
и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада 
еху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном прилик 
да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влад 
ра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе 
нанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци  
ришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде 
астиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам 
оложај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име 
 твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме бо 
раву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обо 
о; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племи 
самљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог 
ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још  
, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то  
а.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једн 
 на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада 
 <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем св 
 градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љ 
<p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство 
синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била поки 
дба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у  
 режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски,  
звиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам  
и гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја  
о чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за прев 
зуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу 
р си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Влада 
ишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла 
о оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није  
па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте 
нијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика н 
>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очим 
сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, о 
ивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, д 
и род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она  
, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има же 
ње о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ак 
 је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју ј 
{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили 
и, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, 
а пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— П 
 читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко ус 
>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћањ 
.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам треб 
осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу  
Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одгов 
? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Нег 
 <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што 
 Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметн 
док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје се 
.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну п 
о видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи м 
.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не,  
било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ј 
им онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, шт 
<p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам пон 
 добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се 
о је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворен 
чно прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се с 
их се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без то 
ти речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да 
 не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала 
> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провел 
рукчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта т 
 за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по 
удиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђиват 
 општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће у 
 прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће 
 Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела,  
га плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма  
орба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама 
е сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадн 
а свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? < 
ст боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господи 
смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, д 
> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Л 
, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано. 
“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје сло 
{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знањ 
има.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда,  
„Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Х 
 баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здр 
у, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>До 
’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а 
из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, д 
ном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда м 
увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила 
ли што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се 
у, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шт 
иближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај к 
х сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне деч 
ена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма 
чајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да р 
рију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у живо 
душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало;  
ј се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година  
p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да 
дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности 
е слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, 
о госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p 
лучајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа,  
 што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата д 
отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p>  
ћала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> 
пи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно 
смех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p 
 била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор;  
 Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверит 
а доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино б 
о па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Бр 
о у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, п 
нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, д 
м децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за мн 
из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као  
уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал чов 
завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху 
их добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам 
 — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озб 
ад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше 
рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње нев 
м. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право м 
А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!< 
, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у ч 
 добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати 
 своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се 
 вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p 
ња.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и 
и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде 
ња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама,  
ће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> < 
јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да с 
народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добил 
овање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити ил 
ње.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са 
 који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас дос 
а, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то т 
ди“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац  
е уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Мног 
е важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносит 
ивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</ 
ече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из град 
сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћ 
лонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња из 
че, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је го 
 куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то 
ћу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну п 
ихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд г 
 људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет 
 кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и каракте 
да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња 
а потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и пог 
мо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не  
могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос пре 
општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно 
Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба  
ђе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био н 
 и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбри 
 уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се пр 
стало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави  
е неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и из 
ала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Дарин 
ријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се  
ије спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног  
д је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити 
но тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „ш 
тао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада сту 
у на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи  
преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ћ 
к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док  
 и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у п 
 и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p 
 размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и шт 
нуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад о 
p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло р 
 не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише  
 кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те д 
кама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљ 
о има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавство 
падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не 
ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у к 
да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели,  
имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах извергл 
</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, а 
ој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао,  
озићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук ве 
иштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Так 
избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни ина 
та разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не 
и на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти пре 
рија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</ 
мишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајца 
 ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обуче 
итељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко 
воју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину  
на.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити те 
. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било. 
ено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p> 
 ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоће 
; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доли 
ио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у 
 га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и н 
двикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се  
} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која приро 
и то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши 
е то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је са 
а ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други да 
лити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али он 
пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</ 
 — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усре 
>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати,  
е, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сл 
акеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се 
ла, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи  
е, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести го 
исмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сва 
} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа жен 
зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Доб 
ко се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринц 
лачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} У 
си, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; о 
 што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво ч 
 људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као 
} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком сво 
да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> 
прости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати 
 помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — гов 
ви, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да  
о; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не х 
ејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из  
} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после  
 за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак з 
А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час 
цати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје с 
{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дуб 
урити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> < 
видном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, р 
ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати? 
бу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне 
тељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> 
илу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости проф 
твору — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно 
> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, см 
и лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако  
е за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S 
обро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам 
мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, 
и потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напу 
ма.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био  
што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.< 
за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протерива 
ом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се  
ајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре о 
 могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> < 
понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да 
ази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{ 
 можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како нем 
 био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о  
 нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако ј 
 То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече  
, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће н 
воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то и 
жи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже 
сретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, 
 онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не пост 
се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њихово 
ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета п 
И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта 
е од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то  
орокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; тр 
ту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљк 
то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је нај 
 лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — ви 
ринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беш 
и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узима 
но са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом сл 
 моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код 
твених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одгов 
што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао. 
карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још би 
огата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} 
ли по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и  
атију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта  
 способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељиц 
Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно 
 да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђ 
но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања 
и стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кне 
ешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па ш 
сли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ва 
и и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до 
дају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тоб 
 верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везо 
 чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо 
коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад 
 често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и прих 
очишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као  
исања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А ма 
пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, 
ет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није  
 Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га поглед 
<p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</ 
као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује чов 
 сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је ср 
штену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на ра 
где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па 
не женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачн 
д сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног  
 тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни је 
е кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и ту 
, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале дево 
година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јур 
о помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се брину 
о тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то  
 озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би от 
 сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је буду 
 бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и  
а увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна  
а свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запи 
 важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек 
 који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најт 
.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у  
 га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Бос 
ски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави 
а?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S}  
 изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је  
ија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељ 
а!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S}  
А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, п 
 сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се р 
рљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Дар 
, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санк 
вукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она  
проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p> 
на ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb 
бав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла  
 дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и о 
чем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан н 
ош пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје  
 тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека ко 
против спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S 
мењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он ј 
излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p>  
назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно 
о и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним ж 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и р 
 није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а о 
аје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или б 
<p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје 
и стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискр 
нути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па 
је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, 
 године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашни 
ако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, т 
итули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог гроф 
н појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човек 
рошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила  
ек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи пр 
, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без с 
вљу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} 
жа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и 
и у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кре 
ће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још 
амишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима  
но, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учит 
; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>С 
 да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи  
n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} 
— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, с 
им:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је 
чно</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте  
 оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{ 
потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће м 
рама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли  
рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, др 
ожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш д 
 а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Дарин 
 презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа 
а изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага 
а својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Р 
мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке  
 но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, прес 
 шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ни 
у је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Ба 
тељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога  
вире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писм 
озвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима д 
— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се см 
и и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питал 
.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је о 
ли истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и 
угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам та 
> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије с 
{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не  
опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисал 
у потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се 
а је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спо 
?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајн 
писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма д 
, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој  
вати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не  
ишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} 
авлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, на 
све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори —  
етна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може,  
м стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала 
ести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаро 
но, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S}  
схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S}  
ј.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште позн 
 оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још  
ујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се твр 
 за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </ 
па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица ј 
еш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводи 
арош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре  
ују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале  
ивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив с 
 јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и 
е његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласка 
{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина 
много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштова 
ај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговар 
оложај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, 
ре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено по 
оброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго с 
слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћ 
клад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник  
елике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћа 
није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „ум 
ободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се  
 гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала  
во како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљно 
, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко д 
ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у ду 
 јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи  
 сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала п 
е, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а оч 
у трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он н 
{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона  
осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на 
а Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да 
 сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађа 
шла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има у 
рофесоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју св 
не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећ 
разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— 
 то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <p 
породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S}  
и. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад ј 
браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све жен 
опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка 
ка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>—  
у једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S 
увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школ 
ј се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Пог 
едоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њој 
 удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар  
од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују к 
енитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била 
као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране му 
, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала 
је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам  
ом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека,  
је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и л 
епа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе ми 
{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатн 
тица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, 
ошаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео с 
ном упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана 
загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан млади 
, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По 
на жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: 
ната плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће  
љда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> 
а је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p>  
анеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</ 
се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p>  
бито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе 
р Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где  
етно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше пит 
авца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљ 
 да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p> 
 јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Ра 
 је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је сва 
ао женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родит 
епогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка 
а ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам С 
други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може же 
тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p>  
секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само  
делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао 
е најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази ш 
Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба д 
Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу 
ници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омр 
њу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као н 
.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, при 
е школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да  
ладој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше 
} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држи 
 од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p> 
ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза. 
 шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од п 
 како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њи 
овић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не 
о кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из  
 <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По оби 
е.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се прашта 
 дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре  
остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још мног 
ad> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског 
 прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише  
хну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше сва 
г момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники 
ручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он к 
p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу н 
е силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Е 
 теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се  
з скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, бе 
толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака п 
p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; сам 
е састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Ал 
 дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није  
зда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку  
писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши ру 
 ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, п 
о кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ 
 изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати у 
њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вре 
ојмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нис 
S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S 
ју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p 
 друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — 
њски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле г 
ожете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човек 
остојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S}  
ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео 
је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, 
ере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш ср 
 што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле  
ли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем г 
 једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом п 
 то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за ч 
</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се 
У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говор 
 школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски. 
те.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без 
ице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, река 
нудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може за 
е тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока с 
долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се кло 
ешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> < 
та срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> 
оле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у 
 само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да г 
S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, 
ш мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједн 
него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка 
S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али ко 
итељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би 
и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</ 
 њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада з 
Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два м 
 вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, доб 
{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет  
 завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</ 
вет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и 
 то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За ме 
су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје  
женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како 
ити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунциј 
тлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друш 
је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је жи 
и се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случај 
обро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Д 
 боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја с 
тија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а 
ам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју 
руга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све тре 
 три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; 
и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу 
т, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, са 
ољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сре 
аборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу  
на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца 
аринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све стро 
уги!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе,  
личини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја  
ше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица 
арац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сест 
снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се лу 
воју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али  
сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићк 
лим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и 
шла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>С 
би не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да  
ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то пи 
 све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре  
тарцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај на 
к разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима.  
 зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нис 
то морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не  
а да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— До 
ог те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У  
на немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој ужи 
ло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора 
ставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није 
е и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у с 
ква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да 
p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у  
> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестри 
ао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој 
 загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала,  
етио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не 
ш то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка д 
ћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — 
о разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре н 
ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је с 
, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас 
 моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За  
а против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се 
раголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и 
жда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Ст 
о постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љуб 
?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и ле 
.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро вид 
 у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови њего 
p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек 
а знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље  
: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код 
ту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection"  
 не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада,  
<p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо. 
х девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу 
.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била  
ала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако п 
 човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време оп 
иваш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „прет 
 у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> 
чи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет им 
а ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знањ 
ики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара са 
женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање с 
старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао  
рекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p> 
то сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно 
head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да о 
ажим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није так 
 тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на 
вој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када 
ало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и  
а пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се  
 и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за шт 
ица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо,  
ара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав д 
е ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је  
још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, п 
 не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта 
се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на  
њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Он 
и искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко 
они па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада 
/p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није п 
 узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао 
 ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао н 
p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка 
а.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима  
ну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> 
.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш. 
ела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а чест 
ти, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у р 
рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које зан 
ного ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи о 
 ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ват 
о буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушк 
а.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одре 
сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за сва 
а узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа и 
грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорил 
ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у  
амо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S 
 њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од 
е, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, 
 како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за  
неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повод 
ако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођац 
 све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло до 
беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да б 
е рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако 
окажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> 
ш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничн 
угарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек  
т од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: ро 
} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар  
доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина до 
 поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељс 
одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз 
се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина за 
 Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, буди 
одом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао 
а љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час о 
у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јо 
лош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће  
абоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не  
 друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни жив 
или, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Х 
 свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен вл 
/p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“  
г те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће,  
па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра  
у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре  
<pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, сек 
е у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле 
ј се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежи 
 је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена  
ушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— И 
ети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођо 
каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; 
 цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била оча 
је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више  
 га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за ње 
т осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и р 
/hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том о 
 било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње д 
нка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу 
 имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> < 
амнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће  
н је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца  
Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што  
„газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „б 
чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књ 
говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно с 
ати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интерес 
а молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и доп 
еч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш 
 руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане 
 видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се пон 
, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје 
број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} 
ст, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p> 
ду — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за 
 теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље 
увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити п 
 измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато 
и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах уви 
боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне л 
 говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја о 
— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говор 
љаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је в 
 Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из ск 
 јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће 
вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <p 
нови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што н 
ad> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задов 
ром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим,  
ог лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те  
ови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може наме 
зна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; је 
 Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!< 
м можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу да 
ој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, т 
{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталн 
Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, д 
S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После 
ичала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и  
итељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учите 
слила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </ 
ху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек вара 
 зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни л 
а неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и по 
кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено и 
/p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! ре 
следње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други п 
а; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање 
 чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уваже 
колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је в 
ану.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —< 
служују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у  
та.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их 
дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцу 
сиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, 
што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да 
ош девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби,  
која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да  
Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> 
 мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не 
 и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и с 
 је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињс 
/p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас 
 Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш 
ица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то  
се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} К 
них погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, 
нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им 
еца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Љу 
а собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а  
јпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
м делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чит 
 него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи 
 Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери  
оја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S}  
бавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпо 
дитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па  
 била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао:  
о приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу 
они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљ 
зичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четвр 
а.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се н 
ости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ов 
ја.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као 
умње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим  
 преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</ 
 женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле 
ог лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње  
ки позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако 
ј, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа И 
ођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу  
а кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, ш 
Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам 
у бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, 
узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не 
 од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпита 
 се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива 
љива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од  
ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћиц 
но.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују 
куство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најм 
p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— 
бичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава 
што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок 
ом тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— 
и добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати 
 коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трго 
а да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз о 
седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p>  
, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или сви 
кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он м 
</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у  
пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац,  
 богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега 
и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част ј 
се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене ш 
вечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Ле 
ли смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам. 
хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и сва 
у лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и с 
и ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да с 
а код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фа 
 је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не мож 
 све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на 
роф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господ 
нате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си м 
вршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи и 
сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{ 
 ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Св 
ако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла! 
ете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељ 
ши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла н 
пца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљив 
.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Из 
ве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незна 
оме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Ник 
и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био  
то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њез 
собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка о 
огме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Дост 
лог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али 
горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвож 
уги у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, 
и и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чу 
љубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се 
да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Бо 
 себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и 
мљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и к 
 се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{ 
ече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у то 
е, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се  
ви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан уда 
узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све б 
а срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињ 
е увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ  
љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S}  
не“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки 
о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — по 
{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина б 
 гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме мест 
 са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} О 
 је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети 
n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он ниј 
ли у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно  
о Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свест 
азмишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а љу 
аћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невест 
на на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p>  
м, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за на 
 паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су 
и на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и по 
знајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да 
 лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже  
ла, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p 
Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p 
 је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p 
ло, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави њ 
и кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу 
 се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </ 
изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пр 
 оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет о 
 о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несре 
ди домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: ка 
 мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде 
p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше т 
и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се 
стаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво дола 
 науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још бо 
ажити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла је 
 и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па  
у осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко 
 из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој  
ин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Дар 
сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њ 
тво ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме 
{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу сто 
там.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p 
 беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} 
S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да 
еде она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико ко 
> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши р 
дитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме  
да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих 
друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти с 
емо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу нај 
>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— 
у из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се в 
а вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо,  
 се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да  
 неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пре 
сталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти вас 
а.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не вер 
спех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељи 
Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је  
ати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на то 
природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и н 
Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво каз 
очари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са трену 
и ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу пози 
нуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера вр 
 је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што 
та свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!< 
ва Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси се 
ј се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас 
е у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар 
мостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавнос 
 у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јут 
је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се уд 
ди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држа 
па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} 
} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе п 
ало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{ 
ога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, госп 
ешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не 
> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, т 
весно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна 
д јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост 
м свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Зем 
а неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и н 
таде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо  
, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном дети 
као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њ 
 учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p>  
а, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S 
ад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му  
о.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече са 
тина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и 
рофесорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и ње 
напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко  
вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, к 
ре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без 
нце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара 
/p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вр 
 даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> < 
а, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> < 
> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} Т 
рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи в 
на дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој к 
астави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> < 
, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љуба 
о.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S 
Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и  
име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.< 
е; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима. 
ша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Дари 
жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја 
н.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на 
н од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до с 
рати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа з 
 сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећ 
>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} О 
ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпо 
 не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —< 
, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у с 
лује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка с 
о остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се в 
ко уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муш 
се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозв 
 и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први 
штено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је 
ће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, 
о да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Ш 
која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се то 
. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедиони 
га треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и  
ите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо 
варио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима п 
глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је  
ме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да  
а.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могл 
ини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, св 
ума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у дет 
дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од п 
 послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како 
ашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Дари 
фу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофи 
 остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ра 
д уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али 
сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183 
ном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, 
ли дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и  
ру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, р 
воје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} 
тиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, 
им науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, 
е о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од  
о, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа  
све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемар 
ем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих в 
еби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године мо 
 је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она 
о то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду 
} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премиш 
>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као шт 
пецијално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој дон 
а највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање шко 
> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је нови 
хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупи 
ма поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим  
 умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога 
уларности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањ 
х, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудн 
ла, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но < 
е нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме,  
ло до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога 
 тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта 
опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу 
 своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим 
е припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газ 
 туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се о 
 детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође  
ости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при том 
Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и д 
а сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другари 
 која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и бога 
 и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем  
тког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила  
 боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро  
вала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Р 
вила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> по 
олазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се н 
ила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три год 
зив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала 
 осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, п 
мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да 
мо хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с т 
атрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко 
може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаћ 
о беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на п 
.</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ та 
 учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако п 
вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са свој 
 Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу 
обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар са 
е, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш о 
?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дуж 
, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као 
о чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па 
срдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> 
ута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је од 
о, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p 
} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим дети 
/p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фра 
учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално  
у добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од  
с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наста 
та кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишће 
ободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја  
упио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло 
еко моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих 
да по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаћ 
бова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> 
да трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављ 
} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена н 
ну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да 
ке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао 
нскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мис 
оменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p 
прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме на 
авало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи  
 Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чи 
војим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар 
у, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размиш 
ије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка  
 кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је по 
с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била дево 
на су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о 
S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина 
своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређе 
ла је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да  
га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадб 
врдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлу 
 је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана н 
е ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из њ 
астави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говор 
риповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је 
ма штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>—  
свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло кри 
ајпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Д 
огу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и  
дахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу. 
 по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово пона 
е глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право  
а. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клеп 
срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена с 
он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> 
Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаш 
е беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против 
 сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Кле 
е погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Дар 
 Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p 
 мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S 
рага секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам  
и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним  
оје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе с 
ти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дот 
рај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случ 
им својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шт 
ници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помисл 
вог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунција 
и! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S}  
 девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напроти 
дичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али 
ам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави 
тињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригну 
ава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који да 
жно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на дос 
ве изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Д 
р се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истинск 
 госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али 
ка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила 
ке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да  
 иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А 
дитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Пост 
S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда  
ви.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је  
е!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљ 
S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер с 
 <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не мор 
не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам  
рује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва  
је, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништ 
о је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад бо 
/> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је нагов 
ше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофи 
.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да 
d>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао 
 ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало 
p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да 
се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сун 
да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p 
 ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом 
лучајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се х 
цало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; д 
, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера 
о што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим ми 
 више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако м 
е поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права исти 
о не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осра 
 да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито уд 
 тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењива 
ага секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је ба 
ко је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи  
, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада,  
 досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо  
 је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и ст 
е растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмак 
аћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки ви 
е с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку. 
 не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дич 
постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љ 
 својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратк 
 задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица  
д дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са ж 
 сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђ 
 шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не 
дно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући  
 у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави пр 
во.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само 
ила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{ 
Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше 
бе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. < 
је, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очим 
редену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, шт 
човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се 
т да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љ 
кла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, 
ринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p> 
, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудн 
жем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и 
 веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састоја 
p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала о 
а и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сва 
 опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученик 
бротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Дари 
ећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у  
кори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p 
тина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора и 
 владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке с 
/p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не до 
 једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотин 
и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пр 
беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се  
 нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме нар 
на прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> 
е душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Не 
p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам м 
— као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и о 
ао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Да 
ије волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S 
 се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је 
виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из у 
 свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при гл 
 му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила 
 ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти ј 
 <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнан 
ођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се  
сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба им 
, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погр 
у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S}  
родица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо об 
pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још  
!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Бо 
смешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p>  
еба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше  
тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угу 
, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук  
> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та пр 
го већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села с 
је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог једи 
p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог сво 
оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио 
ула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку  
ванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређено 
али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је 
вцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је иск 
 речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми  
 год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је најверни 
</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или м 
ану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да 
> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Х 
: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђок 
е жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла д 
трана приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја са 
едног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је  
јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, кој 
ога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне 
је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те 
е сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу 
о, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има об 
ује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење 
мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p> 
су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па 
ите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте бољ 
 по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћута 
бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је м 
као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још из 
ање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је м 
а хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девој 
ињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена 
Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан по 
а стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ћ 
ше, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој ј 
ложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и сме 
ека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула  
.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима 
 је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног да 
мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледа 
> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, преду 
после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем 
вота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што  
ше скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да ниса 
сам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе ом 
{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi 
.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошав 
уж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на м 
ите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постане 
а Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери 
е за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашт 
ељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш?  
а.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да ј 
амо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гр 
рива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин п 
е, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако повр 
е сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира 
епа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећ 
ке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— С 
е?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је в 
 умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка глед 
ћити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити,  
 ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи из 
ша им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити  
рата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећа 
потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови из 
е смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли  
S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси виш 
 не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су за 
ана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због 
 није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може 
о да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да  
 те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметн 
p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој сав 
кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, тв 
 ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p>  
“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је м 
“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућу 
} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам  
ар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb  
>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грози 
па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, ни 
а је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у 
али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од с 
ти не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све  
лас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p> 
м и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго пла 
p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“,  
зиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу,  
ринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> < 
ок јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; по 
ти, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужн 
? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпоче 
 само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејал 
</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољ 
а се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p>  
наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код к 
је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који 
свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћут 
а куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сес 
 среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на 
ја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако н 
кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Руж 
е колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња  
ати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад т 
мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима пи 
трожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена д 
а блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, б 
отице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синов 
саћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла и 
смо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре 
рема мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били 
је плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад нај 
 снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити р 
зе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? 
то?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни неп 
и, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са 
 женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за  
 тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго,  
отрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Не 
чивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — 
/p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је  
уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развуко 
о тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задов 
ујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити ва 
е чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше  
 години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у т 
 је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим? 
ти добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се  
е, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он? 
мотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S 
прављати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљ 
омогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас 
 повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекн 
удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — н 
француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“  
“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће  
— о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама  
аринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред о 
оље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист,  
 околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, 
из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је  
S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то 
опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци с 
тина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допад 
и на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши дон 
ли иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дуж 
ка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p 
змару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци 
рини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p>  
то морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па 
 бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p> 
 и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав времен 
ке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, шт 
те.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друк 
ајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће  
је.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретал 
мају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говори 
 мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p 
светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Ср 
о хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што 
поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо мо 
хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно уста 
во ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете свој 
ј сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је  
овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са сви 
у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, 
уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независ 
сли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи 
ре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, 
знанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан ј 
p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није 
м каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није 
еколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из не 
сиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Дар 
варати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом;  
је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузим 
ачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и от 
рости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} П 
разних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ 
же Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је,  
загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу зав 
ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жу 
живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, 
а.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} 
јбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје 
, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и св 
сти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро  
одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна дево 
ула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p>  
увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, ко 
 да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стид 
а сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>—  
па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, г 
ије у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови њ 
хађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуб 
<p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад ч 
нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест 
ваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да ти 
реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродно 
их новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се 
 учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седам 
утиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} 
 кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по 
овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али с 
p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал 
бих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је гре 
 мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учин 
} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала. 
далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којо 
ед вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће оста 
о их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалек 
здаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси 
 <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад  
.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђен 
уби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за  
о рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p 
ца зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је н 
власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца сврш 
ћна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила 
ако ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој ме 
њасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш с 
е јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а у 
 натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Ј 
ко човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не  
д заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху  
кога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу. 
о брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће на 
.</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, к 
де, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу т 
а, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда... 
 омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то буд 
</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па  
p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при 
ек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на по 
нио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатст 
 не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и о 
ше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у ср 
, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и 
 да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринк 
 она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p> 
то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми нови 
иче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли чи 
умеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим  
лагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попу 
авила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучн 
и ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом 
После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас с 
во је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба 
лас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћу 
 когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар ра 
 бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито к 
Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери па 
сновној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице пр 
чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али  
ви сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p 
 спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло вид 
ава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом. 
него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стига 
варај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заго 
ижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик 
не, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. < 
о опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не мога 
бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p>  
а како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају. 
одовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасл 
дешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радин 
81" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе 
ала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти  
учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање 
им називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом  
 Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај с 
мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он п 
утала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено на 
„сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као  
ме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, 
одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним г 
Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозби 
 будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Н 
ситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је посто 
— За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, н 
 Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала с 
шност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још 
 љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико друг 
ного шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где 
 Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S}  
p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задр 
ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с они 
ва неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет бил 
имати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, 
ећ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само г 
 ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да свој 
само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако 
 живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед  
т поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.< 
 Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а л 
чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће п 
о, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xm 
ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али њ 
чу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја  
поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштени 
би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, ве 
је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, а 
ни!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније  
мнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је по 
и?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у с 
зе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бај 
ош ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерн 
љено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших леп 
 да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити. 
амо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да с 
тра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим т 
 „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Ј 
 за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какв 
ивности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учит 
доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у до 
ла сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више да 
 остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што 
година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој 
исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци,  
 Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из ло 
вно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, 
ш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим 
ече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејав 
е до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а он 
у то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или 
ост, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа,  
ећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љу 
љење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта в 
</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p>  
обледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице на 
аш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и 
шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма 
ришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Такв 
>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио  
.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколо 
 <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{ 
тро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост м 
дунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да 
Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав би 
чати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на ум 
 торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало пам 
ина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ов 
>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети 
, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту  
еја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; 
 ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била боле 
ије могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим располо 
раво, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам нау 
е девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нерад 
је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А м 
 гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</ 
 много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Де 
то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. < 
другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p 
тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све 
 друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чул 
 Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена  
p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> < 
бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц де 
Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јун 
примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без нов 
ла, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добр 
учењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; с 
бу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод  
оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану де 
ша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родно 
ко и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фра 
 ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби 
к им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— 
И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мо 
 А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Доп 
а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити про 
назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>—  
отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.< 
ну.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, ко 
ад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо 
м?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, ка 
p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико н 
 ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шт 
огледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог гр 
а, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега ње 
 најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам  
 је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је 
да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом 
ара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} С 
 одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то неј 
ти име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људ 
те опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо ал 
да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати  
и, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме 
еко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозо 
се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једн 
ла одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше 
и другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — оп 
p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што  
</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи:  
нити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем н 
обра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете 
иња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb 
не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не б 
а је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: как 
рце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може 
је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што н 
и се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господ 
лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина  
адно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Дос 
Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове за 
ад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало пог 
гу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често д 
p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна 
а видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француск 
ња достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци чест 
е лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању 
би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете з 
} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, ку 
а.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну свој 
.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините 
изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, се 
рлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе  
жао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и 
Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за ц 
8890_C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.< 
 многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је т 
естра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећ 
а пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта и 
 били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је ш 
чивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру,  
 време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке. 
ш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитат 
требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</ 
том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела прид 
амо ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослоб 
са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш г 
лила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи. 
момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, какво 
 код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и нео 
Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да с 
, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренута 
 ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада чов 
и; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p 
ојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе  
та је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговара 
ињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш 
 Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! 
иљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у  
а, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај 
ане дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду? 
="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што 
ироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, ш 
аћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обичн 
 Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се т 
/p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} 
срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p>  
} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајн 
 удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још ла 
 разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: 
</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша  
итања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево,  
SRP18890_C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је 
а сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Ст 
 се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу 
>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све  
/p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у ис 
е</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштов 
 не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зуб 
... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми ком 
а то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се 
сао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила,  
ила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њ 
ла; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао гово 
осетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него б 
непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за игра 
м. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хте 
i>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој. 
Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у 
е ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p 
 ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али та 
аш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио п 
 но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада гр 
дела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човек 
инула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати  
ну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби мла 
рана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кући 
а.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало 
ци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од не 
>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па 
/p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био  
вду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке 
а, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јо 
ја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење н 
и мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Због 
ан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш 
једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} 
</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади  
 Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога  
 n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела 
ајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} К 
толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Д 
 она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се 
те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била о 
кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Не 
 то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S 
>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Нек 
n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; он 
изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као 
а.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћ 
а твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак. 
а ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти 
p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам 
ад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p>  
етета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се на 
у поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивш 
 а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и б 
и, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писм 
ш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection 
чају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> 
у дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те  
врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после цело 
е брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Дарин 
су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су оче 
одно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, 
бе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој 
рати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо н 
тане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на 
ледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда ни 
ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити 
родици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S 
али“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто 
 умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљ 
најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и  
ад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожење 
 неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ни 
о брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S 
у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па 
код видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је т 
оду у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи 
 мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу ви 
Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сети 
 једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног 
ва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се ч 
на, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ  
! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} К 
азумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и ин 
пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту к 
/p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не м 
 Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све с 
 довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрин 
— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближње 
ге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивн 
а вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп  
ћа са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је 
војка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Дарин 
нила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког ј 
зговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада 
е долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је 
це, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови  
војчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па 
пет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако. 
 <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n 
м, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него с 
ровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну  
је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте 
ше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; ос 
— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се др 
сте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од жд 
 Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и пла 
n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао 
 то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, бил 
 уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одре 
ма захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Ст 
ј ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка у 
вајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се раста 
мехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свак 
обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове;  
ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца 
осподин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отп 
м је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада  
шапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у 
>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуш 
кинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са 
 у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступ 
и „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и н 
ли узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни мног 
је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин 
— јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуб 
е — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> < 
ели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о к 
</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми по 
д ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши  
уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под ти 
зговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ ми 
ме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на сво 
 зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p>  
 је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> 
рински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p 
 скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако х 
 Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а мес 
Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу п 
же: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p>  
моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала  
 пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је преп 
рактичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску д 
е на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас,  
</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетк 
из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та 
ажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рек 
јчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се 
 будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да т 
} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, ве 
ри будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је 
рђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадими 
</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брз 
 заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мр 
Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> < 
долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како  
и хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p 
нка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов р 
а, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за с 
 ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју со 
>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилиц 
ом погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, ш 
х због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна пи 
да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја  
дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад  
тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра пр 
, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из г 
аће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.< 
 поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се да 
рептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка. 
 Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— О 
те.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову г 
учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринт 
киња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но 
саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој пој 
а будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мај 
ало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село. 
це је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те  
 у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је  
е добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p 
кви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и о 
свирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри 
вају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо љ 
ом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отр 
е за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! п 
тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикн 
, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с 
чу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма н 
а, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању,  
могућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би  
и људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни 
у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, 
рофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је нам 
 његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје м 
аринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра ниј 
ога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност те 
, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнем 
ала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом неза 
срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је  
а, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те  
ну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и  
ј тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Дар 
 вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себ 
ите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци б 
p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и 
рошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због ната 
P18890_C19"> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунају 
а, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе  
сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Кому 
зиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила  
нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворно 
 је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити,  
жица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Руж 
 „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење 
 нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу 
S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нуж 
ти или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслуж 
у своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p> 
у тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на са 
, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра стар 
бу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држал 
о је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi 
жну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због л 
шчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети,  
и: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно 
 и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна как 
д се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те 
ши његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то 
ма људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, ув 
SRP18890_C11"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако. 
 што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезин 
/p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S 
те помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишт 
е њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Н 
ајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље б 
м као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, исп 
ек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из  
 таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа пр 
и...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропр 
год је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи тре 
их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему би 
p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је о 
ривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба кл 
S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама,  
његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже 
ску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често  
ћу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је ба 
ом сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажа 
се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и 
пила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај п 
не, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, х 
доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче,  
и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулаци 
 и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S 
најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао уз 
 варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, остави 
, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше 
но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је  
могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја нем 
лупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду,  
 лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је при 
се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а зна 
сто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Срем 
> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која  
кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех,  
и и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје  
е у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, д 
има праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме д 
едељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као 
о...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, с 
ен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није  
д труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих прич 
ећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама с 
ли баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверава 
 седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају го 
о факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него  
 са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опш 
 шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, 
да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се раз 
мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкав 
 господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да 
ије изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком ир 
љда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш 
, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, ил 
траха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али он 
че и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије 
„штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, ка 
своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледал 
</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разум 
.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке 
ве се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, р 
х ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, на 
 што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо нам 
 им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети наји 
о својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове. 
орчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а  
n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заис 
азили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после н 
о би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весе 
 што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа п 
ешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је он 
х је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; 
ћ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вра 
е по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и п 
ашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицо 
 замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч о 
ада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у 
извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав 
би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p> 
идила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте  
његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад 
јим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу д 
примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народно 
ф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} З 
е сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да  
 па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринк 
ао онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — реч 
примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света м 
шате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој ср 
драсуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би мож 
а девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућ 
е, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— В 
 узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Ш 
.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а н 
ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пр 
но! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Бо 
 се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p 
— на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p> 
 појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Д 
 никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p> 
ињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и оп 
реба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а коли 
на, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја сре 
војином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да 
за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринк 
p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече знача 
.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерк 
наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и оп 
 рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још буд 
ело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — реч 
сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и пред 
ти и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је др 
вено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми 
 је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица 
 за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, 
 бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава 
ска ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он 
л се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ће 
S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допус 
ла је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то —  
нтересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> 
ла, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да 
има, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и ве 
е добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Дарин 
 игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>—  
о пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држ 
 до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни 
и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропаш 
оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те  
ену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису да 
161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигура 
 је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад  
ком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи ро 
ш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мор 
и, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах с 
рофесор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па ј 
Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да зао 
ити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла 
ама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад 
 То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Францус 
ет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђ 
 с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} А 
и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели 
ице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица 
на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник  
би.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и б 
на и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са св 
 кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад с 
; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могл 
i>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда са 
обу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} 
е до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина. 
цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Не 
вор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад 
а питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у ко 
долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се 
ао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби б 
и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја 
е јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече 
у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и  
.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о том 
ла, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, кувари 
ше, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи 
е која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе 
је стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје прет 
а би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, 
; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, пон 
кле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно 
руга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнае 
тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти 
одитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке ба 
до је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате,  
 што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, 
 да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чу 
ћ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би 
 <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање п 
м мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако н 
ијатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p>  
ј Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад 
о поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити мора 
 је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и кара 
ћала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њен 
кад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све. 
иван појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што чо 
а!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути 
оби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Бла 
љда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S 
деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је 
S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S}  
ошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те 
S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треб 
а га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> 
и.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам ва 
анку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним до 
 дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „и 
она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повика 
Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш с 
то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, ка 
 души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p 
у.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, п 
 све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече: 
 и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за жи 
 она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“< 
жда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те н 
 изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела с 
ну за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протер 
 уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем 
 су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — р 
 може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам 
на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном ре 
а девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на  
 не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати 
јој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете 
евојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то 
алац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, 
етко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту 
зати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! 
да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љ 
 то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим сам 
о, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце? 
огата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате  
се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар п 
ије.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може,  
ошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то д 
ту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме нар 
ити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васп 
ечи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија нег 
као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздах 
ељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах т 
 сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпо 
 прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више 
ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши 
допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата сти 
еки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поно 
читала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p> 
 то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом 
бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сув 
е понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она и 
ена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те 
>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S}  
 <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Рад 
д родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чи 
исте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима  
за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки  
се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не  
ти приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „ц 
срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је ов 
нала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Р 
није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све  
очела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете б 
еје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} К 
 своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви з 
хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни из 
ну погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне оп 
се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје  
се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по  
уда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је п 
 И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Је 
ајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неп 
 шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су бо 
ати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту  
м ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида кон 
 — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас 
дају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности пр 
е — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: 
...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што в 
ва, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало 
ече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај 
— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се г 
зеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дуж 
, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушк 
и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је  
купо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— 
 што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „т 
итељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошл 
а најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се,  
аша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да 
<p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери. 
бро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мис 
, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазл 
да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S 
смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p> 
викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу т 
а у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби  
е намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; н 
 стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да раз 
 рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра сме 
дахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рек 
и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако? 
га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам  
 теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима. 
ним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не може 
 Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу нећ 
, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси 
ју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је ме 
p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Б 
ста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S 
га.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Ш 
 цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила з 
кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Дари 
ваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој буд 
сподар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не г 
е својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужн 
тране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч све 
и господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо те 
!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким ос 
сиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле  
ма била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненад 
а, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на 
>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу 
адно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу чове 
и године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав 
екадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет  
 узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати 
ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гле 
 тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</ 
ама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој мате 
о оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили,  
потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може в 
аца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се  
.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу ваш 
 <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш сме 
дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, п 
но туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад  
а вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p> 
p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но  
 се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец 
ти схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{ 
 не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</ 
се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, м 
а што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том мо 
 пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда без 
оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих 
.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата соб 
ерином плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу доте 
киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одм 
равиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме р 
де време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се 
 остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице 
уменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у шк 
уцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викал 
а.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни то 
готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама при 
умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело ст 
 рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није мо 
 Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису  
што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су  
и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друг 
меши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако,  
не? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај  
дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! у 
еселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала  
вете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само 
изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљан 
кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама 
 да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој пок 
да је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у 
еби да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блиста 
а је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне 
љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тр 
мпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор,  
 оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — 
го Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да  
>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубав 
омену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, ко 
дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако глед 
ни.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на у 
 жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплач 
е слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S 
ри.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и 
снато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветно 
 није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, т 
ледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој  
<p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед  
 ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења дела 
че ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одав 
иној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште п 
ођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила 
ица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадиј 
а, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију 
ом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Пресе 
а је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је из 
решито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, п 
а.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој  
о јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га  
а па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој зв 
је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек н 
без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две годи 
а: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дал 
оме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, 
</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду 
 Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да 
 нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том занос 
етљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изаб 
имањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, пр 
о виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је  
аћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека 
ћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Д 
S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек он 
киње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислил 
 право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми т 
учила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху см 
ахопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги 
абету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом њего 
у.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне соб 
 од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово из 
 Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту при 
ута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накр 
а бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу 
 њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та  
тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Оте 
Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немај 
 господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо 
иљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јако 
је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потр 
ка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху 
рије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет 
S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Дарин 
журине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с  
е растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе 
 се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и  
ба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женск 
де нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као 
{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, ос 
ебали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, треб 
> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — реч 
лике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у др 
ана госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога с 
јој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију с 
 се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хран 
таром.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким нем 
 своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек св 
је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас п 
/p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извин 
ам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остал 
и?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161"  
а, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред ст 
 клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а о 
и је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је 
ш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту  
{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за 
ати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он  
пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чу 
> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим  
твене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љу 
 — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад 
, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје с 
њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада пот 
дити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубав 
ањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвоји 
прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствар 
тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и с 
леве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма какв 
 ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за 
а.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је 
додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, 
а ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у оч 
ж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и  
 <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно  
иркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати нар 
л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој 
.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, 
грачку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S}  
 — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} 
 попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; 
прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „п 
ма и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Ниј 
.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио 
и мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека с 
никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „ 
 истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љ 
се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на 
че тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.< 
Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал 
 него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива ср 
човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још 
„Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{ 
право, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То  
ијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После 
ицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја 
а у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је  
више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трго 
е Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} О 
Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштриј 
/p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала 
је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је  
давши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни прати 
падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То м 
и?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...< 
в, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Чо 
лаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал им 
а није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посма 
 ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ 
био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити 
> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а ос 
ице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Не 
 васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи  
ем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати 
?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице  
„Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је убла 
.</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она б 
ене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девој 
и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необ 
вати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фра 
е место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Ла 
нуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста с 
а се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је ув 
 мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како бе 
 беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплак 
ла.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно 
ли и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и уд 
м надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек  
аш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; 
сора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне пос 
провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старо 
ога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио. 
„света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p> 
ка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је он 
уди, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није  
 Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>И 
па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, 
а, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Не 
е дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у 
може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је ни 
ти своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли,  
тељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаест 
> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По 
 хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, 
а се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда об 
ште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" 
> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у 
ољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну ус 
и нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да ви 
ем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема 
ла у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>фило 
тиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда н 
закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нист 
то одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег ма 
од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, 
S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и  
јка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— 
ену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан  
хову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго п 
а.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше у 
 Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет д 
а истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p> 
p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаес 
 се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа И 
е често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, о 
ам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми п 
о још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Ни 
.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> 
ер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка најви 
опало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека  
 њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не  
, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни по 
 врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учит 
убав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало има 
је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неко 
но ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако бе 
усетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпит 
ете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш  
рива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, 
 срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јес 
 осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају 
аша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p 
 му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а н 
/p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са  
етнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Доп 
раца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи погл 
нскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаш 
село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску н 
лну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> < 
акоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било  
ако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у с 
то вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p 
при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} 
 требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила д 
о је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти 
“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије 
ктора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправниц 
 беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у је 
смо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вра 
па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико  
лог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Бож 
рна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са сво 
{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осв 
огата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> 
и срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природ 
Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p 
ко неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнул 
е радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да б 
нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да бер 
ње интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја 
 ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А бог 
Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет 
 На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на ср 
фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем 
а девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сноси 
 често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цве 
ике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беш 
, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С  
нути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Припра 
 Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач дет 
р, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За т 
 у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове б 
, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и т 
на, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n=" 
е сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S}  
уби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забрани 
ад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође т 
, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије о 
 волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — 
то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће бра 
а преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p>  
је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то и 
га дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он ј 
ати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколс 
и како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остан 
 до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога п 
ко моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито ј 
а праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све н 
 док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се зас 
> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} 
 она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а и 
а је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не мож 
прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p 
а, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и  
ишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она зна 
 везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{ 
езнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по с 
војим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су у 
, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаш 
ривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично 
еде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, 
и, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, гд 
е и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине 
убави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на 
 се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприрод 
 Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су с 
еместар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћ 
 кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену:  
и с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и по 
, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон,  
убин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је  
мен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо  
, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога жив 
му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код на 
, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се то 
у ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овак 
 сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да 
о се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сло 
е.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него увере 
та, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> < 
 увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{ 
амети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудати 
ости и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина роди 
 уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а 
{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, ж 
.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш виш 
и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад 
лих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и д 
ог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је он 
 некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да 
одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију о 
што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сат 
чећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молб 
сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв 
дине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њо 
.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је 
уди се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на 
а њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома п 
ују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право 
но оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима та 
мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p>  
мехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да  
 се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да  
 са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.< 
 устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изг 
т или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје 
гуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се  
S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно 
и дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да 
 Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, 
бави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом бе 
убио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш 
...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знат 
наници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце. 
..{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> 
ња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на ко 
едоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка о 
 и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, 
так сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>—  
а, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом глед 
, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња  
А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особ 
, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, саве 
а ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, 
<p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете наро 
раш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису то 
екадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им 
а како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се п 
 к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а 
 крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, мар 
насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не о 
е сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше  
ајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им 
и, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због 
а то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста ста 
 Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и 
држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његово 
армаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} С 
 умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се 
 сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" / 
S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да  
сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; 
кратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се ос 
 а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која 
ада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да 
хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да 
не поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Г 
самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава ж 
?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причат 
нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> са 
ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изглед 
 са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти зав 
— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не поз 
.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Луд 
> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се ука 
 мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталн 
/p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти б 
— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На  
о кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме п 
 Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш 
осиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју 
— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрч 
Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с н 
рам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи 
о пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех 
сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p> 
падне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља т 
а поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али 
>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је 
p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Ин 
Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила  
е. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освет 
шке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој 
димо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и 
упиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га 
мају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја 
свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа 
ко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хот 
о одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — 
{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу досто 
м и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој  
ногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p 
век бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих ре 
p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> 
чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнан 
оли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и с 
</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викн 
 тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се тр 
е.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — проша 
>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</ 
а тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви  
>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Дари 
 у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде рад 
ше за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се куп 
S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се у 
огу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре гроз 
усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смеш 
се њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад 
, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то 
ма остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече с 
хвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она б 
ћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и доб 
а је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда с 
олео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p 
ре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А 
> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} З 
 и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p>  
невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима 
ина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше 
{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче н 
дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би 
е умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки пок 
а и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила 
а, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, 
и и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ва 
ују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе им 
младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>—  
а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допу 
 опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те,  
и још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном 
>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Ни 
аквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; же 
ну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси 
боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања 
ам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Рад 
се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не  
!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на л 
Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још 
има психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не сп 
оже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала? 
 да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.< 
.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи в 
ицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — п 
о свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати вол 
 <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај д 
стини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав 
теља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли  
, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, ниј 
ти не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p>  
и за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. 
 је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је 
прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да  
ете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S}  
леко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ва 
вања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала  
, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа нека 
форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори! 
ала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила 
, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p 
ојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Св 
јке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљ 
ђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учите 
да тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, шт 
мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и с 
} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и  
веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам ј 
енитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде 
 да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам 
 којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а вид 
д неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши да 
е смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још ц 
а пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено,  
 на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се  
>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво  
> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S}  
естре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сј 
е туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислим 
е свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, о 
е средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S}  
живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „ 
 тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послов 
116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Су 
 је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње 
ридржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала с 
идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите,  
и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих м 
.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће но 
инка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпо 
у непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председни 
се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мај 
ра грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Т 
обра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Дарин 
! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка  
увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време  
мена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за  
 клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражит 
нскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће ре 
ша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ нео 
арице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро 
.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите? 
обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепа 
нем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љ 
 га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> < 
ма, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула обра 
ховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>—  
 какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак 
еко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље 
иди тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? см 
је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под обр 
 баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли з 
 већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природ 
она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом крив 
p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда се 
 ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послуш 
 је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. 
</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем 
 а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.< 
осу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета  
ко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али  
и за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рач 
ћ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал 
оба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају 
џија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио  
д се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није пл 
..“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ре 
ари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и ж 
p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у  
вари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голу 
лажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан о 
ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на тр 
 мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији 
о се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је 
/> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправни 
 скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна  
ђи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда 
 под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> < 
а.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетк 
 ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.< 
удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле  
момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда 
стина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Ду 
тудију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не мож 
па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певал 
> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо. 
S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре  
ши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се б 
ше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости 
рај с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта т 
се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.< 
 стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луд 
</p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то  
ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</ 
 растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну с 
а признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да же 
 дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} 
па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свеч 
и се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је 
вина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и о 
као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно  
све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, ка 
жене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S}  
шљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког п 
ао учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у  
слабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу,  
је све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека в 
ар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али з 
 позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја 
оворила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно 
ствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла са 
уђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не 
а мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и  
ски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву  
да није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опаж 
тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме цр 
дишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере и 
руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Ср 
итељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, д 
ринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње са 
} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од  
д.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати.. 
ханизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} На 
јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, он 
 од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то раз 
П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима крат 
ection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овда 
Section" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу б 
tion" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје. 
љи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{ 
кој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} 
дана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег  
собито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаст 
ремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је  
</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се  
 сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све њег 
ном и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате!  
постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка 
је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једи 
о.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{ 
ка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у сел 
{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чу 
</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, 
на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико 
тало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто гот 
 учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога г 
се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изуч 
 сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, п 
ада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада  
Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p 
е тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део  
, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и н 
ња ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божиј 
да јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S 
но“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар св 
уго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло  
ро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, п 
е то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{ 
ко се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим,  
зику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо и 
ом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине бо 
ова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди  
ла заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади сво 
је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C 
журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души ње 
 на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљ 
их причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа нез 
 и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба 
о ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p> 
о Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језик 
ор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све  
е у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, ал 
 баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко г 
то је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S 
ислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишл 
уштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Во 
па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка  
 и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трго 
каше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и  
ца касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту ц 
— викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу. 
ре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним 
>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих друга 
p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>—  
ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу. 
S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих 
 А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, са 
шао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао х 
!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш о 
а је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их  
у.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив  
а са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпит 
а на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с вр 
њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још  
је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} 
 знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуште 
ога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
м мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Дарин 
 својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца иск 
До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p> 
S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно с 
е у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се с 
} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах прес 
 не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала им 
: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљен 
у змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131"  
> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу 
орима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" 
е, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Пример 
будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени  
о „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену... 
 а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар 
а.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, к 
обична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља  
пет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово пис 
осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{ 
у њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и  
ајбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb 
а је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла 
е познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљ 
а учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у м 
рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у обл 
коро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град ка 
а саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те к 
ад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још п 
у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој о 
А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата н 
дмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села 
е време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на см 
ад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам брин 
а зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхт 
иђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Д 
имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим 
војом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила 
.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је н 
 детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она  
 <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Пос 
да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— 
оност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> 
ино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка 
једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота 
нка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p>  
доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху до 
 Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалил 
колишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка 
стре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човек 
 оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме  
е знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих св 
тински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет,  
> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S 
ским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљн 
оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те  
а, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица 
 спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по  
на стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с нев 
ћу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара 
о је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за вре 
— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p 
сти окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је м 
 <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично пр 
сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она  
је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> 
 сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та 
не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице 
ак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни о 
ожење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и  
а чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост 
одине.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, к 
своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> < 
а, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? приме 
 и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу н 
 шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грун 
а су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста сам 
не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са ж 
е допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми 
 опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.< 
183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Ра 
убнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила 
 смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да 
но ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми и 
пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи д 
че Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — д 
на.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p 
, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— М 
а помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што 
ки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустић 
то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} 
аје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринк 
 и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш. 
 заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад је 
и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назва 
че: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> < 
у? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} 
ање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то н 
 а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, 
 у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{ 
дно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и инач 
то! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> 
p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па из 
 да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него 
розора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш 
цом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, 
даде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи посл 
оже он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да м 
 чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> < 
уташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом ду 
оћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да  
ивљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Дари 
<p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не до 
рно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p 
 Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на 
у женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за 
, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S 
 пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиж 
S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и 
еца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дара 
иљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежа 
хну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се у 
<p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити  
p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p 
 на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је им 
 волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својс 
иш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него 
и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан 
 разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тр 
вареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и 
— Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?< 
ли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је ут 
— насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да пре 
о у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p 
>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти  
сти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на  
гурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од 
езину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила 
је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивај 
<p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна ка 
помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.< 
ече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам чест 
ст.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је  
к кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју  
 Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна 
ци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога? 
ријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му 
је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; с 
е он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој  
 почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад 
а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе при 
 било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182 
</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се  
асније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет 
г грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вест 
ванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p 
ш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све 
</p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла кан 
очне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи чест 
чајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: 
а да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, 
оли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са пор 
ла ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...< 
и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с т 
p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сест 
а, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан 
> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, ј 
у тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузет 
а казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко  
о па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја са 
} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само н 
у, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми 
з прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и т 
ди, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом 
мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не  
ди у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво,  
 писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у влас 
ини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш с 
 браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него б 
 Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћ 
а је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и ум 
о бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже 
ка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Леп 
њост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка 
 мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> < 
аринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око веч 
} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, н 
 чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јес 
ече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време  
а сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... п 
 он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика 
та ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уре 
го боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на т 
и хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет 
 која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше ми 
о ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, т 
ешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.< 
сти, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба п 
о симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би ј 
ице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} 
Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар  
диш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек 
ал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> < 
 то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа мо 
ерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> < 
 снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла 
асак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, ка 
 да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не 
рећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да 
— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Да 
 <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{ 
свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам. 
и дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ћ 
диш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолир 
!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! 
 — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} 
, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог ч 
ле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина же 
; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, вид 
p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и гро 
 том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> 
 уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је  
.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је по 
има седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече 
 <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао  
мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у куј 
мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љути 
’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам од 
 ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, 
 га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код 
душна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, са 
 и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти  
већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и уд 
иљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет св 
противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање ником 
? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>—  
Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде  
инци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој 
> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду из 
 покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденик 
на, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, к 
>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} Н 
p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њо 
итање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и 
ца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слобо 
аринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S}  
Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</ 
их мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца,  
S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Ст 
 темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено по 
е видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком пре 
ругоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све иде 
репоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n=" 
амерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не,  
но.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле  
 већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеци 
ој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако  
адар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом н 
 се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те  
 сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им ж 
 мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се 
ејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека з 
 рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче  
S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p 
сподине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од свој 
а са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку 
 се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању 
ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из су 
 n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо доче 
станка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђин 
</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стаји 
ости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар- 
} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господа 
гоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо  
е госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се жени 
анчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта  
 обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дак 
ео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за  
 n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио  
и рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојашт 
} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само с 
шњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S}  
„заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, з 
Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, д 
ма је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} 
свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место доп 
офице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара гро 
— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све  
крете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти  
о непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени? 
апита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног бог 
инка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се з 
, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови 
ању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет 
газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али 
јатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у к 
"110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жр 
p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жен 
S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, м 
д кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио д 
само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оно 
додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је 
е вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа 
а они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале. 
а је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p> 
је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, м 
мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми с 
ла.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте р 
знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— Т 
ислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се ја 
епо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно  
 мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече: 
 чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, а 
омашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво 
начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то с 
ј пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена. 
 помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј 
о не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као доба 
мишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мрж 
</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута. 
зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога  
пођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он пес 
бгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се уз 
тела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача,  
ка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини ме 
а мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“< 
пкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мир 
 туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, ч 
 нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти  
S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељско 
ити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> < 
 изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао ње 
ода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац  
нку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија 
не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устал 
своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско 
— рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи;  
о, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав о 
ро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга  
од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик 
ете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа,  
к човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз  
е!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем  
 томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај пон 
 њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па ј 
осподине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад 
умњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а 
?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да  
>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта 
ама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам ув 
 замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зов 
мићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате,  
 тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим д 
 може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учи 
о сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; не 
</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прет 
ојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, 
?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је 
су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Зн 
 целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну,  
 забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је виш 
 Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде к 
да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после  
<pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при то 
њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је ду 
 ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса н 
/p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива при 
ици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао. 
а је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и 
ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф 
бије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јо 
о онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово пон 
, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну к 
и јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити срет 
људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема с 
одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрок 
 „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровал 
веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} 
ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што 
 јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом из 
рофесора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је д 
а се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је нате 
ек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тв 
 и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнањ 
дитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „св 
годио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном прилико 
нуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга иск 
ите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, 
> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разл 
.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Н 
аметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па  
 дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто  
ства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, п 
у.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о друг 
млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима 
остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право 
и, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n= 
 је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо  
та ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као д 
ји, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти сво 
за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне 
 шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српск 
о је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то  
и се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да  
руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељ 
ваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброт 
а нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се ка 
ас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Да 
бро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а ш 
 Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Дарин 
у!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше дом 
устио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику 
 <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p>  
дију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад см 
.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До ме 
утра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да иза 
 је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, д 
ега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању с 
родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија 
емој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољ 
 него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни  
 <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Д 
, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле 
} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши  
 држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n= 
ла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да г 
 онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. 
163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је 
варају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пр 
иђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како је 
под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> 
адгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказива 
водила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи времен 
била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи 
и тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упре 
нка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, в 
ру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече: 
им пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање з 
о му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у пр 
 се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом 
из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад  
 жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних 
 дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад р 
рноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше  
би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па до 
</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да г 
охујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутр 
заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као о 
е најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо 
увише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати ле 
д и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папи 
ица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Оста 
Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле 
ли из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим 
 браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</ 
чица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубок 
ило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некада 
е, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чул 
прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече 
 Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} 
 тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од 
и а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оце 
иетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то 
 се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Боси 
децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</ 
 <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но о 
ћ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила 
 сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је та 
а изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше д 
ам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не дос 
акеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни им 
девена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Ко 
 него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ков 
/p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори л 
тивника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац 
 тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много па 
ност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим п 
па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време неста 
ину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, 
, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погреши 
ци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе уде 
ранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала  
вом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се  
е долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} 
твена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних неприј 
једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њ 
е анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не р 
е пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло до 
утке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпати 
ли је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушењ 
ругом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу 
о не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света. 
це свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и не 
ш кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу ср 
 да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи н 
варање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у кал 
!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевље 
ова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мо 
собито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то м 
могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не  
ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и 
срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако 
ш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народ 
кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам д 
 не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица  
 ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледе 
зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несре 
, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Срет 
Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Ника 
.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дет 
одитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жа 
<pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако п 
</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност 
овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што 
отина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размиш 
 ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ни 
.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви он 
ази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> < 
ој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га ј 
ила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разум 
шање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше 
иног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност 
ог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајт 
 Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка 
“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се 
 показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнул 
дејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у о 
>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n 
p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад  
ати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја леп 
ного о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, о 
еди им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је о 
дно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било п 
уго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> 
 дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за  
<pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мисл 
в, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу тра 
 њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У поч 
тра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p 
шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који пр 
ше од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и н 
а му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претп 
очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријате 
 за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Поста 
S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Нов 
и часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена 
пасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и н 
е.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је  
 је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али  
ао да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мо 
 рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Тр 
орати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек  
љна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија 
у.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери 
ала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не ми 
пусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече  
ене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке  
и искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто 
с од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да  
>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{ 
ећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и кому 
 су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјал 
 <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чека 
 грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многи 
и се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила 
воју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој 
— настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања 
ања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта 
е.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам  
ко, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их  
о ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цр 
ш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веров 
на човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је,  
дек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на в 
е ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, 
 ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћ 
капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад ј 
ример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чи 
мислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не 
волело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко 
лите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша ми 
кинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још  
а после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала н 
и хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да 
<p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— 
 радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати  
ни и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах  
спитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се  
 <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад п 
х име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не зн 
лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима 
гурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пр 
 да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не зас 
ђе, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала 
бинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S 
илаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> < 
кола и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, как 
е може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно  
оје су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат 
-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се г 
ре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до 
седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пре 
гова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао 
оћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, реч 
 онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом  
 другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, 
 којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оце 
е; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљ 
о а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> 
у припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је 
ко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или  
а коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузима 
т је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{ 
} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за 
ив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} За 
ојам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити 
 мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живет 
гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хи 
је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствен 
 „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани с 
ан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ће 
Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> < 
 рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти каза 
колико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправ 
је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше з 
з, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је  
јке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, д 
Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не веруј 
{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвал 
 говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па к 
илозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, п 
слуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узев 
 пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, о 
ио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журни 
ам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас  
узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада б 
оје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет  
еруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила  
сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће неср 
ице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све 
се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово мол 
ши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда см 
ка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p 
Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пра 
љење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је  
је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни. 
ни његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интерес 
ти поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни 
.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринк 
уд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и пошто 
</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху,  
ју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је  
ст, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као с 
p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар 
p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све ле 
ро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само г 
ченика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш С 
е крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин кора 
ест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Оде 
ш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му ни 
— насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме т 
е тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гл 
> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, ба 
, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да  
p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, 
ш узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме з 
/p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То  
/p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А  
и реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чем 
 руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне ру 
атежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породи 
већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S 
рактичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, 
местила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко  
ега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p 
Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутил 
 зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха,  
ада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих 
} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф. 
 враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} 
гу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом прил 
носе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавач 
е иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не  
ову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетк 
 другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p>  
— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их к 
је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац  
но рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха,  
 очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмева 
Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> 
а, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то 
лим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студи 
сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запи 
а себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака 
е ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила о 
е оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од 
гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> 
 — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше  
ети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Дар 
а, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се с 
нка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи п 
е Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој  
адознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толик 
ешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда м 
ет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, д 
цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Пон 
ђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то ве 
одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у та 
ама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај 
то нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде см 
 чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> < 
е могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину! 
о ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у ис 
срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Да 
свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим 
 какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понаш 
ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S 
} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје 
 до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али н 
гљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео 
ди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећа 
етету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да 
од мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S 
.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира. 
д осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бит 
н?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p>  
 рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде 
е помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S 
е јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се б 
 — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене  
уту, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — бе 
љније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог сем 
етку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће 
о је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S}  
јим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можд 
>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин 
лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, св 
 ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се  
ујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда 
једно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче  
>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам. 
 ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја мор 
ех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад  
p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмун 
p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове мил 
 вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да с 
 скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати —  
ем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирин 
а.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, рец 
је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за т 
и њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на м 
ле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју со 
.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је јо 
 је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе,  
а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилик 
зо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи,  
еданпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што ва 
д руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак 
ођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милости 
пша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете н 
е нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња 
 У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</ 
— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— З 
.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну 
/p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају ви 
<p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајстори 
чног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него н 
 налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима о 
ем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисл 
те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично б 
н је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продирах 
отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — в 
— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке  
м у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! 
погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч < 
нка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>—  
да сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви ј 
p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p>  
</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар  
нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих ми 
онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="10 
 кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било  
ад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли т 
сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не  
е и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи 
<p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, 
е, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Да 
ио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њез 
на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, в 
, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су љу 
 пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не би 
 за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци 
ке дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} П 
ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства 
ик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није  
, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што с 
ти Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па ка 
у децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху си 
 не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164 
роф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен 
ала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољ 
{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше  
ла загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али н 
е доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите  
 — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старо 
ст и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} И 
 ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас 
ема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у и 
недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко 
<p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — н 
 то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не пор 
 шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитив 
иње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо ос 
чито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али изви 
 нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „ 
 и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала  
 их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватови 
 њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо оп 
ју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> < 
ки син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да 
анима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама с 
ни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гл 
 госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај дог 
 мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знам 
че Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа 
 с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, те 
 вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне в 
хну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да ку 
 <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устраше 
ила би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допуст 
месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пус 
о знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p> 
сли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по в 
 лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га  
, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљ 
оја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа 
иш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да с 
увише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле до 
} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад ј 
 а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати 
ко треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добр 
 да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети 
ем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматр 
ако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је мног 
аломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то н 
>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} 
 природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога гово 
{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје ч 
 кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на  
аснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих 
довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, 
 одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми 
знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онд 
с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те о 
утио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детет 
ало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо др 
зине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена ни 
видно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала  
а се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари 
шију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам ко 
; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим  
кренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чут 
рађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог 
— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцује 
, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вра 
 Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму р 
<p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, д 
 и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква  
 може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако 
где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је 
а чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о 
рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S 
љице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дом 
рати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост 
ањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути  
е... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, 
нка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет,  
ад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла и 
 а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати  
} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме  
 су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не по 
ја природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, к 
 <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да  
 прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно на 
њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но  
н тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не про 
 је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесве 
белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више,  
</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалач 
>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно 
 отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици. 
 и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хте 
а је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу ку 
енама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S 
а ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту с 
се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води 
чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кро 
ати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестар 
ли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти  
p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је 
 у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније д 
нувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски  
.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан кора 
е, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па нај 
n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи  
> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи  
ишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузн 
мишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C 
 њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени  
инка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић с 
.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана 
м сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А  
ако гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам ми 
а те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет: 
! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде  
исли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ј 
загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p 
 је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу. 
е хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно  
ш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну  
ло чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{ 
ла, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дош 
на Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! с 
<pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету 
очи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и по 
.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски,  
ренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз 
указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али 
о изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{ 
 домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S 
треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја 
е тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> < 
тра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле н 
ро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам пр 
 да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам 
 свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — е 
ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, дет 
младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла дома 
и.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то  
рофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје д 
ругачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем п 
ратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господа 
.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ г 
с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна при 
стра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти кос 
ироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме ко 
ad> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се о 
естом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости з 
а јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за г 
атрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен  
се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола,  
ћ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко  
гој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, —  
 у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њ 
ад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у  
ли им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога 
ља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми с 
војка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази 
рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.< 
е несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван  
може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за нов 
рпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{ 
Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на 
 он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је 
вог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господ 
е Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост 
буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише он 
е вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило  
 ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а 
ад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, к 
уда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажниј 
пци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све  
 и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да 
акога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и  
ти.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним оло 
е, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и не 
но осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако ра 
ила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла  
нђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница,  
Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна 
ђе Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим м 
 учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу н 
 <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и са 
а њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Вр 
сам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да ви 
чке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и пор 
д других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S 
глед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опе 
ке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диж 
 тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби жив 
ли не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p 
ло; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан сед 
ко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а  
још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећ 
ца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вере 
есмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ру 
читељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да 
уку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више,  
 ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј ј 
а овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о 
тић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који н 
а вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестр 
 шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде  
и лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погле 
 кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „ 
а за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је л 
.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па 
У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно 
ики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S 
да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива окол 
S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обма 
 достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се о 
ном, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} 
се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“ 
к, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S}  
песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле,  
Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али н 
а, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била 
е штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на јези 
p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло рас 
ио права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући  
ељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са  
S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, 
с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S 
рулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве в 
сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се чове 
мити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допал 
, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
 девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да  
о разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није 
 лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина. 
ло лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> 
се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први 
, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећа 
који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој изли 
 љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред с 
е сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, к 
назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносит 
едостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да 
оложај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души ње 
 се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном кап 
доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога ј 
е, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица 
ост — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину  
<p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </T 
 прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, нег 
 каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, д 
 примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мор 
 <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку  
аје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше к 
 си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Аме 
ачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем 
 што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</ 
 тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме 
се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је т 
лежници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер 
мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још с 
да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!.. 
је ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се 
, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се стра 
{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађе 
S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хт 
а и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али пош 
ико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекл 
лени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хла 
мају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Да 
удила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака из 
и се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет  
овска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринко 
више строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је 
ци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој 
 вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се св 
 гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи јед 
у око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила 
сиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру  
ће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га мо 
ан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у лова 
аза женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће са 
 и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још н 
ан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док ниј 
тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Н 
, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...< 
а, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила 
евојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали стран 
могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим  
је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да 
ио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда. 
зи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чем 
на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по ш 
и „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и ср 
другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>в 
ца.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S}  
не тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу  
 није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одм 
</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, 
ареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Р 
а да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше о 
орске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; 
е чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће 
е ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си  
.. можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим 
еницу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хт 
 и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после 
не ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} 
, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно  
 се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја 
груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да в 
а и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга 
</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— П 
о моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно др 
ином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да од 
p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S}  
ли на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с бо 
</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те  
 поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Леп 
уђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особи 
ки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко,  
p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би  
едају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p>  
мешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена ли 
тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, н 
 знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило с 
"105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у  
ше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назор 
 <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много  
ђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече 
вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од 
..</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто ш 
без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лу 
е, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</ 
 у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ј 
е.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{ 
 рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи 
олазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се вра 
ре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од ча 
омче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући 
 Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, п 
ма.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S}  
 у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За 
шном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она м 
оје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног  
а познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у бра 
, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас ле 
ке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако м 
село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што  
узе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него  
а се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој 
уше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче  
— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још ју 
устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, 
мила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих  
себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груб 
 брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало ок 
а веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком:  
 ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави 
ка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота свој 
лостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно глед 
до бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, 
а ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сес 
 Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се 
:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да  
 им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образо 
 своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих  
 па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{ 
 глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p 
еби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{ 
имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже 
 а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита бр 
ше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине гро 
 те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу ди 
 у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи леп 
и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није н 
} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио са 
 спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и  
 <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да  
настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а  
е радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Д 
„браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему 
код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди  
свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле сл 
атња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољств 
е! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да 
ледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила. 
, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; 
жа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, се 
} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и  
, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала 
 што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се 
ати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу 
тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољ 
само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему 
/p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих и 
и, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што в 
итељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник 
ше нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да  
>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! —  
о о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без 
вих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за кој 
цније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ва 
е иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па оста 
 понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине в 
емио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада с 
руба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њ 
 што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, п 
 који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Мест 
 клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет мол 
а срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и ме 
инска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се 
удућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Пис 
ати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим 
бе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по нагов 
ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али ср 
 истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да прип 
{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајк 
е несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> < 
е, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ив 
 будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја  
ла је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> 
старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен  
в изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љу 
о:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те 
огла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и 
ебе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну  
 је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и  
ви, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, не 
 са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња бо 
, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре разве 
ко, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње и 
 беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отво 
што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, 
гу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ рук 
...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p> 
е њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искрен 
p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</ 
овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђ 
хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давн 
ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и  
страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није ви 
 поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамо 
а верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придрж 
и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје 
 знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити 
— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и о 
леда Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте ле 
е, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то т 
ди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет 
о сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних тр 
угих идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} 
Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и пре 
ичао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака  
јале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>—  
о сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Он 
ипомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да 
анатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али ј 
аест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржа 
им ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваља 
ца, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где ј 
 село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивн 
 је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, 
фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове ј 
ј покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју с 
ако ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S}  
арактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, к 
е девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуств 
аче момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га т 
 бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашир 
длучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? —  
ам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе рад 
моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало д 
— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде 
и и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — пре 
добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега 
али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на уда 
енутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао. 
е песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом  
знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви ми 
друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, слич 
> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се  
<p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег сме 
од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S 
 реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло 
="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад 
душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли з 
“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, 
е од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не  
вести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— 
ља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занет 
што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада из 
авало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добр 
 је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> 
киње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем 
да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла пи 
 ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</ 
а бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљив 
>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце  
д госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена  
ну непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чи 
ама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла ј 
.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од кам 
 узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушки 
ли добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам 
ме радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љ 
е се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силн 
 <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опро 
м је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој  
ај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и д 
ту истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем 
ре, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жел 
појмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{ 
 увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Гл 
, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околности 
тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати. 
је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу пре 
ти моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живе 
девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, 
амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свез 
та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у  
речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада  
дбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је 
} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, ј 
, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати,  
мим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренута 
и, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заист 
ређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па 
јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{ 
онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, нак 
е богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној 
м да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити 
гу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, би 
вна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца м 
собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> 
ама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога све 
а његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али са 
>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S 
Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала ј 
ложај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} 
ште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све 
 То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за ш 
 ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у о 
 верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p 
уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Ал 
рао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S 
 баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито 
друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је  
ешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљев 
 па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „ш 
онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што не 
 толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш 
е тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, ка 
рхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга п 
и зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по т 
е.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и  
 у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да 
жемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„ 
те, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете,  
а се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У та 
аринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живе 
 кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type 
тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећ 
>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужил 
лакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и по 
и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали 
ативши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезино 
ео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса 
сећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се на 
нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-д 
И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезин 
 временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избе 
ма и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ 
</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово 
ујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, ка 
туцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета... 
 несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидно 
поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</ 
лазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље и 
ажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлин 
ли место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а ка 
што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео  
онска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког просто 
 <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете т 
њу спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p 
 тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а  
га си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, т 
 наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу ти 
нка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извини 
ном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера. 
ош није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се 
.</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју 
авница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узел 
 је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу прем 
нка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се н 
 врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добр 
је држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито и 
а није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — ре 
пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се у 
била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и чит 
.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до ј 
еше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у го 
исли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову 
 <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упу 
 се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера њего 
ша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек 
инску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свид 
ивот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га с 
ика?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јо 
хтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се 
кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и 
 на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек  
ли животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Осо 
рана шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја 
о се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамн 
и професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, к 
> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто руме 
 неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на го 
ла подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена,  
ма? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане с 
загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од 
ивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје. 
} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се 
 молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом п 
стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га о 
 пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење 
у не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом  
 судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због в 
видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и  
ала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила  
Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу 
е љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара  
на само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шт 
осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од чов 
ек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, бри 
чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.< 
ве једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он уда 
кључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. 
ече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве 
 вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!< 
је.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, нећ 
стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани дево 
 у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови му 
и, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер ов 
ти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему ра 
је сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још м 
</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух,  
му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у ј 
 собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, к 
 да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је  
ече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш уда 
} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу  
кара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, 
 нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружиц 
т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p 
 познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> < 
ске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а 
уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није б 
о! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале 
 Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грациј 
цу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих 
амо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сум 
роднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} А 
е, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом  
дружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замер 
и у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац и 
S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и 
авила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, 
ска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако 
е рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоруч 
мер, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госп 
Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако  
о стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и  
 и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је  
о, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а  
 <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутро 
 помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекат 
 њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у *  
узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаш 
ва се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из в 
— сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојан 
, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала с 
 са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>Посл 
још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и 
 старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за  
нске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веру 
м старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела,  
а посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи 
ба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{ 
света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 
 јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и  
им настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама д 
 заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</ 
 и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед т 
јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе  
и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој  
ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље 
 руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и 
живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и 
и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удеше 
.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола де 
ади тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни  
а породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и 
 становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска п 
шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци 
аљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Д 
же да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да н 
а.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била  
езнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак 
у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти с 
 пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се 
p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док 
е.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, к 
аскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој  
рло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрав 
пођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај 
мештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женс 
илике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете? 
 којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су 
Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p> 
 неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p 
а вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, к 
а доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да 
утала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.< 
ити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетал 
оворио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те реч 
 себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна 
во.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки м 
спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај в 
ет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш 
а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша с 
.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познал 
 може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што нек 
ић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете,  
авно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих о 
о и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — реч 
а та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин ј 
у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре нек 
в стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела 
а данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примет 
— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жало 
ени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! 
а виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу 
оспођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Не 
 није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром 
ту женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј,  
ј ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно  
..</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</ 
добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „с 
— посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салаш 
тељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по  
радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у њег 
да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — 
, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околно 
женије од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је 
„баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада ж 
S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запуш 
да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“  
њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати поче 
 сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирањ 
>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која 
 свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где ј 
чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске гос 
 само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше  
„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је гроф 
Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађи 
ше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Ди 
е то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти припов 
 мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу,  
а“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузе 
ују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни 
>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и пс 
, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни  
, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општи 
вели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Ла 
звеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, си 
јбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу 
е на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далек 
о не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права л 
на седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка  
ринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пр 
е сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан т 
о а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма  
 да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је оби 
 зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но оби 
о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она  
астави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само 
се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — гото 
Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина р 
ив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина 
то би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, 
 да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показ 
е ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадр 
{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности ниј 
околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женс 
га.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мен 
не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско 
еме више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику т 
оме детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то 
 и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ств 
, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искрено 
г и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам 
љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељс 
Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</ 
рца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али  
сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело 
 а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се  
 се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још 
и срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба. 
 умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S}  
ерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињариј 
ену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга  
а ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи наро 
та и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се н 
гих предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и  
орница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему ј 
} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувиш 
л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринк 
дмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сан 
за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — 
рло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и  
ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месец 
ни са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погле 
а, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског  
дате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и сла 
 ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте о 
разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота дев 
м Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дош 
остакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p> 
одражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Је 
уди су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p> 
би, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показ 
мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а  
се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са  
це, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам са 
ење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна к 
</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте. 
 <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је 
а бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој ј 
ко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очиј 
е:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За це 
а вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечит 
скрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. 
 њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S 
о, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С 
 Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведо 
зам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама д 
ад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За ва 
ни брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се 
Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и р 
а учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и нај 
ам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} Н 
 новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре с 
етљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправд 
е.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Дари 
оз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу ув 
би се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да 
} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има при 
 као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, 
а, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да 
прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тог 
о такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари за 
Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „п 
наш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само 
ам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела  
м другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не м 
зговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не  
писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре 
пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав заду 
есто поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За м 
ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син. 
ну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> 
о ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већ 
побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти 
/p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од ког 
а позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и  
деје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња 
 обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умир 
орите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар 
тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најд 
одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље те 
</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих  
лно, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља 
ља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и о 
, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца 
е разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није и 
 тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није так 
ише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље  
скиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе. 
тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђ 
реба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S}  
 но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати 
ор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда 
, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац уз 
њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, бе 
Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не в 
а сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p 
ском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде. 
 сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно;  
е погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад к 
 пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> < 
рије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоће 
иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо 
ма његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, сме 
, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твој 
указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљ 
руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло 
аже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице... 
/p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала 
игла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и 
асмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одгово 
олу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она  
ољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p 
старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone uni 
ог рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и кој 
 Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се  
се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је  
другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступ 
е из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико т 
.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} З 
леко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда 
осподине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да 
дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира 
ге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p 
p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамо 
деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што н 
{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то ве 
емљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си  
то сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, п 
S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе ве 
д сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу соб 
ла на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том п 
т часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно тре 
о — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива,  
поцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи  
ало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим  
а искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмеј 
ци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Дарин 
 и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па за 
ионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али  
оља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да  
причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, 
а после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S 
 добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који 
пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ т 
 секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и  
вала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професо 
велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p>  
е па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој ј 
ругарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каме 
простим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бо 
 сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је ч 
p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању  
љада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па 
е удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори 
ешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим 
селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зу 
а сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице в 
и недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као  
 сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи  
воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „ 
 газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а 
одник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{ 
p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена у 
>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Н 
депасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беш 
спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је 
тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то м 
— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин  
 зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; 
а.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они 
ље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше с 
 воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку  
аринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је  
 ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене реч 
а-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, 
и дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p 
клад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори  
 познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим по 
доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — з 
о су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају 
 све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло д 
а то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Дар 
в чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била 
Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се 
а опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она про 
била је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
кати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као шт 
више попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Пр 
S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ м 
ила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни по 
ј некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је  
ч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружи 
и се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам 
ло петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S}  
 удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Р 
шао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута 
сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућ 
им на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак? 
Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутск 
у своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што у 
.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141"  
— рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не м 
 За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ј 
 бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; ниј 
ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Дарин 
след тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, 
Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куд 
жила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала,  
оследња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога 
ога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме би 
и?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи  
</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p 
зде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам  
ач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у пр 
S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада 
је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора 
о све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено 
ор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се  
 рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам с 
ливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила 
инка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрок 
рица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се по 
их умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Ста 
одина на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села. 
позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} 
 га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бива 
ш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог ми 
с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Нез 
била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанков 
Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али ј 
.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, л 
наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила с 
али гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину 
} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S}  
.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина  
ли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло до 
то то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и ј 
 кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће 
/p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да  
{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала 
е две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома,  
у дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} До 
> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да  
њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један  
наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се пот 
к у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дот 
непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{ 
в посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p 
се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој 
ете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси ни 
ти, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је 
 још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе. 
и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, м 
а „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. 
еђане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; 
пкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи ра 
.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а как 
а да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим  
сти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетк 
војим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз св 
а по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал  
реварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p> 
о ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде оду 
.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> 
то и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{ 
 га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе. 
ђице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин профес 
ница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је ис 
смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>—  
па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што б 
 Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су 
итаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их ра 
 ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширниј 
ише одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавал 
сма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом  
иправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, не 
ом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда  
ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> 
репише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је 
екао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога д 
и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као  
е сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, ра 
и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места —  
у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних 
а једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђав 
јодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насел 
дан пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађ 
p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p>  
рила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, 
че и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се о 
вечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе поз 
вљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са  
{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим  
 И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу вид 
е, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школс 
 не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у 
има дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или ол 
8890_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по  
 увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја  
таните!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{ 
а реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти не 
сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако р 
ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке прот 
ја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и зл 
ојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по нека 
е он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправд 
ојих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>—  
, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добр 
 као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој 
 расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће 
 злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш н 
, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица м 
дар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би  
нуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог кара 
шљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам 
вољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били 
умња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може о 
аринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватре 
ају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне с 
анити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким наз 
коро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грд 
ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, 
свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече 
видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света 
у.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли там 
ача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, ка 
ве.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, 
 зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају  
 А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге по 
 сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погле 
си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, ос 
е дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.< 
.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те,  
ругима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова р 
p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа из 
еш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не  
уго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар  
тали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење  
епосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде 
ољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p>  
она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење река 
<p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се 
p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали  
е скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натрунил 
ознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </di 
е ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јо 
ерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовал 
ме ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „ч 
на. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осе 
>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Тре 
иш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збу 
 оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог 
еђу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и с 
 она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде ј 
зговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла м 
ише, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући и 
ла, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и мл 
орима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кр 
ше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом в 
аше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам т 
три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што ј 
RP18890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара 
ринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— 
 допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана за 
 Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ва 
и.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p> 
 </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од ч 
ла сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за  
 кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важниј 
:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако 
енутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</ 
оже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико 
Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече пола 
 <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито п 
, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико го 
 мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада 
рујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдниј 
у оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и дру 
 како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише 
и им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш друг 
и, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати!  
их зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с то 
 друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њез 
е чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се по 
 дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да с 
у, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обе 
 носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој 
 Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз т 
ун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија 
<p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од ср 
у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="10 
у.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у с 
гове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица 
р сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно  
 родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци  
ице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше у 
 таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намер 
 — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трг 
та...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешт 
тење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и  
што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам 
и је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове  
бав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду 
 плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали 
раш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прек 
 у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не  
ају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код свој 
лађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, гос 
се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и мо 
 народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div typ 
ивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све 
ет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш 
ека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не мог 
на. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка!  
р су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имаде 
 —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја  
ном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли. 
ним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке. 
же Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и к 
 стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули? 
д механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S 
скали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да у 
ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли  
ину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. < 
њена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније послед 
ча! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врт 
неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељи 
 штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тог 
рици обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо  
реврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њези 
 Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Пре 
 се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радуј 
 које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала 
ијатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај приде 
а.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек 
шће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим д 
вој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или  
о уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Да 
 то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и о 
од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена тре 
одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељи 
а дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољ 
ка буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, тр 
есори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и п 
 а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала пр 
лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бл 
ицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је  
тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка ј 
познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети д 
топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам  
е једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разго 
или, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S 
тва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама побл 
а није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је 
Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина. 
љда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се з 
а, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска јез 
едан воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш,  
немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма би 
</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не 
 то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам  
а околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста и 
ету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <di 
не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у  
а.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, ш 
 стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гл 
S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S 
кови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и п 
 црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих  
може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна ра 
није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге мој 
ост ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко б 
ују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p> 
 она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућ 
то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и а 
>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> 
па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им м 
љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S 
чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала с 
ове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То  
сти према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће  
е и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаес 
они се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је  
гову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам,  
сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима! 
и младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко 
амтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било 
е, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Ј 
p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете 
 разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо 
о господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше 
„Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар с 
што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави  
, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p 
Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриг 
леба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од к 
се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не  
кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка 
 — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допа 
ћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила 
з милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доно 
годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њи 
p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уваже 
то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш ка 
достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Пр 
ко! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима са 
Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{ 
исивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших 
му провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или д 
 слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Ј 
еница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на т 
.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја 
 <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према по 
 се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узро 
.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омач 
д свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је з 
ју.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће д 
 знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онак 
могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као 
а се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, прим 
леда?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја 
остављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S}  
љ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и уза 
не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек ј 
ату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек  
о науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „ 
 и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љ 
. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши  
уго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много 
је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећиви 
{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да с 
ом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и мног 
мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина  
о, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана 
ричао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђ 
ље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да веруј 
стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја дос 
браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се не 
 Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поште 
 и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врл 
S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако д 
сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад  
рицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем,  
 чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n=" 
раке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ 
ш је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати.. 
овеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да сво 
носи.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слут 
 за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива с 
b n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма  
 је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке,  
нка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па сп 
судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му тво 
родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p 
е, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени.. 
Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јо 
 помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p>  
</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>П 
ријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може  
лично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну с 
мишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце;  
аиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преобр 
 оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретн 
 <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце. 
 Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја м 
 чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ниш 
2" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет 
ружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком  
едом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка,  
овела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, а 
ни и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се о 
о вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, б 
 ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p 
ше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једно 
 ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не р 
ну љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и бо 
вала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено  
ије се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула 
надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је 
ги неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако след 
 <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се ср 
ла и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао он 
 <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољств 
еже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у завод 
 шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писм 
учајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надни 
лопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здра 
штву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је  
кла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p>  
тцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху  
 </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити 
то са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти  
Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што 
 је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражи 
а газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у 
, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а к 
се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега. 
рукчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса м 
 лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S 
</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него се 
>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је ум 
p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и нема 
а ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то  
аци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb 
ој мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> < 
гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S}  
{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се пр 
 томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</ 
канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> < 
акала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад  
морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p 
 кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радо 
 што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женск 
дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав 
о.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>-  
одрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљењ 
сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да  
естила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ —  
“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — 
је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где 
 своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно 
одам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој гос 
ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено ф 
мем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то од 
тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угл 
врши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>—  
обру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујућ 
то их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка 
је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало,  
е бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени к 
се црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је п 
> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гл 
ти несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, к 
оје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињава 
другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне з 
е Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Не 
за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Поста 
 их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али 
тило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и 
ти.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</ 
он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери 
девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допус 
т две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато дев 
>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну. 
еш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прел 
необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, д 
година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто 
о небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњасти 
ћи зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том трен 
} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет д 
 доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима пок 
ада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја  
неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гле 
оставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву,  
id="SRP18890_C21"> <head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан 
кле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазе 
 дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на глав 
о спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико друг 
жњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци. 
узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или  
/quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{ 
све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— 
 многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешк 
моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?. 
киде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „погл 
 га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S}  
} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, д 
хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школ 
да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предост 
у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши свој 
је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с д 
 слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадов 
ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми с 
урно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Ч 
ран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p 
авала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило  
еме разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је 
ело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да сво 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и 
ио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо,  
оследњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њен 
ет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, 
им познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који п 
м. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема  
> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња 
са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица ја 
а.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{ 
тојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p 
 да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме сх 
 господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпо 
римети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Боси 
рди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња 
х веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милос 
и, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај 
ћином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому прове 
 и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није у 
?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми с 
јоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољит 
ег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто д 
ш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељ 
S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или с 
 рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p>  
S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћ 
 каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</ 
ам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држа 
аше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен гре 
друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се мо 
царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не ве 
 Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Б 
ика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</ 
 ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа. 
 нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан чо 
.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренута 
те према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам в 
 (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазл 
ш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То м 
 пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идеја 
е и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити 
p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — б 
то страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није 
p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звуч 
..</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} К 
дарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је  
, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце разд 
амо да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма д 
129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — 
јзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то мога 
S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, п 
ед њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p>  
је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио! 
иш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долази 
а, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно ср 
на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам  
 ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb 
реда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, 
ање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта 
срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за  
сну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем мест 
а је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицо 
 ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти р 
ош ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, к 
з љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи узда 
о су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, к 
како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не 
више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник 
а нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и љ 
 позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— 
.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шт 
 у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Так 
 то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, а 
па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p 
ар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас 
мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати 
рукчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њ 
м сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођиц 
в?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! 
е, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна 
ти, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметит 
пустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти оло 
он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како  
а, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећ 
лика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста б 
а.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ћ 
ало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одго 
ти и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек 
, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи ј 
ма, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила п 
 тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја с 
 опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</ 
шао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати 
 тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледат 
дима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“< 
ка, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим 
.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне,  
е, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> 
врћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" / 
сте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна 
и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађ 
его још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје приз 
их других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћ 
е разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уж 
е земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до пр 
ога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упозн 
ојма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада м 
воме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до 
 да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне 
а.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљк 
је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене ј 
ћи слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала ли 
 соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, т 
 почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слик 
“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клет 
овор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео,  
 ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна 
утао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам з 
 одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се дого 
бе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у 
релетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознати 
оме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпо 
и тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особит 
ротив ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од 
и у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што  
ше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле 
Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S}  
ри господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима ба 
о што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је? 
с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говор 
укавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради 
 или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни  
гледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ пр 
{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање п 
о сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек по 
душевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ћ 
</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Ниса 
рни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те 
сти.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p 
очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире 
прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Стра 
е госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођ 
ла је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне 
о, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради друг 
 кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га  
ста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиром 
 њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретк 
 са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољ 
овића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више корис 
сно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>С 
а старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њих 
p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</ 
p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама 
очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трж 
роничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша  
жњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кући 
лемић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да 
ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и ла 
— запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми 
а могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привид 
ени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </d 
цу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити 
исам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донд 
, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div ty 
е грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мис 
вала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде л 
буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ири 
ју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но т 
алица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да б 
ко они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутал 
 Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се! 
 Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S}  
{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта 
н доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по вин 
сори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш он 
 гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје 
 Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати 
за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка заба 
 учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је 
Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав траж 
 осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека  
 члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчиј 
је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добр 
ата.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је 
ви?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да 
ачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па  
ај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Са 
узетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, ка 
то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су т 
руго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{ 
била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је госпо 
о није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} З 
аравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p>  
ина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта  
а утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам мор 
јој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је  
ала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало ј 
ао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мисли 
а је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, 
сорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну 
риметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осме 
и много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одр 
S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти 
из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима  
била пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p 
вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељ 
 ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у друг 
а кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва сл 
лем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера би 
 сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустит 
 му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге  
ахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изуз 
p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да 
бе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, ал 
ад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слаб 
о велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами прева 
а она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају око 
аје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколи 
ме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу 
 не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случа 
је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за  
од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама 
>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја п 
вињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што 
морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али ма 
лити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле о 
 што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Н 
ризна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет у 
 пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по  
 обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но 
мејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају 
и или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у  
ила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због т 
у.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено  
ор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „на 
, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос  
 бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако ј 
одно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чист 
прија за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је 
ула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да  
 и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислил 
љујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, д 
назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да  
 — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> 
> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но  
ла; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад ј 
 <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.< 
ни је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас 
 — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа  
ст њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто и 
авам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она г 
ли свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо  
а је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати њег 
рао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобо 
њи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи 
поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми 
оље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније жив 
а наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господ 
у, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против 
зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете 
тио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у  
оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и  
еке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. 
рсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом.. 
обар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле 
х га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се из 
</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но о 
на, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на 
 њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први  
ем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, м 
дира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, стариј 
мо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је б 
енија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако остав 
хну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хте 
, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто  
 Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо. 
че он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{ 
 ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и  
а ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога на 
нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместа 
најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али 
нати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А шт 
 обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио 
ала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави пр 
а?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина профе 
естрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и сво 
посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће  
Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку  
 Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S 
Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разг 
 Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза 
} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, 
е! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку д 
знамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њ 
з далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би 
аволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, ни 
? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{ 
го из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“  
у и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шеш 
би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да  
заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла ч 
p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао т 
 и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</ 
раца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против у 
била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у сел 
шке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па јо 
а сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> < 
има, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелуј 
и једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњат 
шно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или 
 Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам 
оло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми 
на је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу  
рао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људим 
 таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропад 
 тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако 
 путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би  
убав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу  
му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p>  
сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али  
 мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два мес 
{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p>  
емам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то ник 
ам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глав 
а Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечар 
је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст 
p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга. 
е сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нест 
сеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; 
обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они  
мо ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да д 
зети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно  
не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављ 
мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако 
ила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо  
азбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Ме 
љег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном  
ући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнае 
ва, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста  
е све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи о 
арској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учиње 
>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходн 
ко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и  
 своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права 
, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми  
би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуст 
свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се побо 
сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око 
ставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само к 
!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, гос 
ом овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p 
о; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савла 
 миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој  
у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код 
образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да 
 Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се на 
S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје д 
вајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наш 
 по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ев 
, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од ког 
 једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за 
е некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају 
е гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринк 
па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан 
к што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка заг 
дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте гос 
прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не бе 
ре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би и 
<p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пр 
војство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} 
 красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</ 
 имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} 
 и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, шт 
м и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; 
, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је  
што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала 
ринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно. 
и „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>—  
 да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> 
, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем проти 
уци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољ 
ја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листа 
а грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Дар 
ви пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну ра 
села девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим  
на женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на си 
је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељ 
S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он  
ло или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведр 
 Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; 
тављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њ 
су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујет 
иде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао. 
ш сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полет 
ти Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девој 
ише хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако 
роструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, 
ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, об 
>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из вл 
нају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нис 
н.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како 
о ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели! 
ери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S}  
S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече 
аква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „ис 
 као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете з 
лужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла  
иња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони? 
живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне ми 
p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после 
 седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече ма 
ре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да на 
држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увид 
— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} У 
а дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој  
примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га  
S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђи 
у смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда  
о брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо 
> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну повер 
а их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваљ 
љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да веруј 
<pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</ 
} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколи 
че Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој  
 <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих учен 
.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мо 
дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати. 
а сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без  
осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но 
а друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каж 
млађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња 
ђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насм 
 сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! .. 
д бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} 
 да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p> 
S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи ј 
 шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка окол 
вши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</ 
а.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед д 
рином косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плака 
а.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоште 
, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из цел 
ли је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила з 
их могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и чо 
гдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другој 
и моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} 
а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p 
— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сес 
 ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сирот 
воју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p>  
о овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се сн 
, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате 
виђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе раз 
 стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, 
оду дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ 
што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су у 
бу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у ш 
је ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, 
ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у брак 
ра!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису 
ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сео 
виђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега би 
него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца ос 
ла природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољ 
би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мо 
сле једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Сме 
е моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Н 
јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type=" 
аслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> < 
 те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али  
е, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мис 
и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освест 
!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без 
вљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљи 
сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Св 
се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је м 
 Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде ви 
руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досети 
ао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у  
 и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p>  
мосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.< 
иле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{ 
ати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу ј 
инка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не о 
 ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>С 
Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соб 
их родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, 
жичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p 
и и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти о 
ста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драги 
 Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже 
ућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устраш 
а телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да  
жу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} 
 срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу 
ко и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опш 
p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправ 
 утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки  
Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но  
ма на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво ве 
 у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа 
ности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тим 
ојим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њим 
/p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван  
а три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћ 
рло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој по 
бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била  
Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под ве 
ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побе 
а; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у др 
ућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад рад 
ла је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190 
ла је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кри 
ше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим кора 
цу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама уб 
о у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање ре 
рзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њ 
а у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру т 
аска у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцен 
итеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељ 
човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров пр 
т спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за 
— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој жив 
ће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{ 
р, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Д 
S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p 
едног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор 
тац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је 
p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче с 
 и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти  
еже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ов 
су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Забор 
се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да мо 
<p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а 
ст своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није усту 
таратељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на  
бори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула ње 
ба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз 
приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мен 
медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је  
овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S 
 њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина 
ити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њез 
лаву на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да бу 
е предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за  
ал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћ 
, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да  
већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио пр 
те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје ц 
говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика кој 
е поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Дар 
ам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је и 
ра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се и 
заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо 
 богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти так 
, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S 
ка и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викн 
 њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљк 
та би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда  
настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} 
и ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко 
исмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него 
енад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — д 
у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немај 
о и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S}  
го што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“  
је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који  
 руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе 
> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пр 
 заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и  
ено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Какв 
акао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је 
S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добиј 
као.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} 
у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу речениц 
мешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре д 
че:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са зад 
чуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле м 
 ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је 
ар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина тре 
штина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p 
еш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други 
 личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти 
лаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где 
ати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш  
хну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} 
ад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан  
мерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n 
но и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слу 
воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по м 
нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпун 
емља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не прет 
па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка т 
 да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда  
ине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, нег 
{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта? 
уме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то 
ен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не по 
 <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — в 
е ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке  
 поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му  
.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или 
>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико трен 
их!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде с 
ју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S}  
з то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре њего 
ек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије  
није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за ж 
ринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек 
ио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему.  
 огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила 
pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка з 
p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога уви 
— црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у  
је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж 
, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неко 
нка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажели 
а „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек. 
шли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу 
зумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</ 
долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је посл 
било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се в 
S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану 
 за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господ 
арода, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је 
не.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за 
јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> 
 Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка  
реним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф 
дарао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад 
т претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на после 
 Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, не 
ала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до 
зивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то 
 није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друш 
око се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубок 
 се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p 
 што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, кој 
им српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараш 
 онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, 
 Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољ 
дну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} С 
видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које 
више свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропс 
к беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену тргов 
онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек з 
руги странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на  
ех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што  
си ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва 
понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у 
о другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p>  
> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. 
...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, кој 
заривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Ро 
 путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба 
штва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S 
 Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јо 
о — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој свој 
тераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гос 
волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> < 
о узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њим 
гове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p 
око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из 
ебе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем он 
р чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је 
 Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је наг 
га богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођа 
д и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расин 
и их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима доб 
љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао  
жни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>—  
га омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог о 
ако је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Је 
 сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си 
из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да с 
ун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стр 
 већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на  
ишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу  
о, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али  
е играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни  
зда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мисли 
авље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су  
кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје 
 и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им  
 и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“ 
е беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Најед 
ла као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у р 
а горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала 
них: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А  
 после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхта 
тећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она н 
 виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Така 
ши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, т 
ове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум 
го плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мир 
ромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељ 
{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.< 
о живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Дарин 
 је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну ре 
м заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да  
ар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз је 
розила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе. 
оме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула  
и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаш 
.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на св 
руштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужи 
с надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкуриса 
S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да ј 
о.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство по 
су трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за  
ко родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} 
p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схв 
</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То 
раним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар зн 
 сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш 
то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те  
ој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој 
азјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Х 
алица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ 
да натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, би 
да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка 
на, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Пи 
 глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је гл 
 али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p 
жно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћ 
он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да  
>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме  
>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно. 
 писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit="sub 
<p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па с 
мој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.< 
пше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко по 
.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш н 
лико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стид 
даца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ 
ад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S 
ришту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSectio 
 ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је н 
 Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој  
нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p 
на постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљад 
сиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла з 
} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који ј 
се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то ув 
идиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као м 
у би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је ч 
жа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тра 
ом и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова. 
ин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љу 
ла би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p>  
јала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} С 
адим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме  
това.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено  
м другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је ц 
 своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињ 
p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p> 
волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не 
 њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, го 
м други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јел 
“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гоз 
<p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првин 
је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p 
 довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над 
олем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју 
е, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неок 
ржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом поч 
 нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter"  
е узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и н 
ра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умст 
астидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обр 
оли хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...< 
тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји ле 
> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивн 
скиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити  
и ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здра 
есносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов ж 
мо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећ 
ам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо ј 
е се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш т 
еше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S 
кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се расто 
ше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала 
 се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се 
си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам ка 
ико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се 
{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо 
ицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о ст 
бљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав  
 викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која з 
о грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! 
 па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.< 
се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку но 
вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе исти 
ад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладн 
рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У по 
p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док  
пе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко ва 
задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладн 
<p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз,  
римио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S 
м груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи о 
да су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љ 
о рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би  
ека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби пр 
 разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти  
естрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али 
<p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмл 
еверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S}  
 си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш;  
ворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта 
 нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби —  
и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Сам 
рговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S 
мотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у с 
ји ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек 
ају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем пр 
оме небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кро 
розора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена оп 
ти његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p> 
рко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си 
младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну 
 с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S}  
ај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих с 
 тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S 
евојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми 
чима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; 
S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила 
е на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она  
 почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с  
шта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на 
 чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао  
својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шт 
а своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као нека 
лила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говор 
света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама  
 гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај 
исли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумигов 
ео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света ја 
али.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div>  
вор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме в 
{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да и 
ти.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје  
а Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{ 
едљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је  
 забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кр 
мо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највећ 
а не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>—  
— Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! ре 
ви, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова,  
од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Дар 
рат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те н 
фири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање 
а сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p> 
ама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{ 
им очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљење 
 ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаков 
оју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> < 
ринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка. 
Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удат 
утито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет,  
 онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и  
 <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, 
 у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p 
спођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или  
а.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S}  
ах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стиша 
аринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А ка 
уњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Бос 
 волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p>  
е.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чики 
о тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: да 
ад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Д 
блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казат 
и ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпо 
а свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године 
погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренут 
ки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно  
ите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи 
прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Се 
ти, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда ко 
он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: б 
твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељи 
љка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двос 
<p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> < 
у рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на п 
је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он с 
ио напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све па 
 дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еман 
у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S 
куп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула  
кле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад о 
и године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођиц 
менити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је  
туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљив 
 За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опе 
 да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од м 
 <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирн 
че:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне 
не воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, уздан 
{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко  
ало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који 
екао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је  
ју морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У п 
после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима 
атка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, ве 
преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста фо 
 савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад п 
м пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} По 
су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би доб 
какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и 
подин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> < 
>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А на 
бав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“  
е Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради дру 
Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту с 
Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са  
е по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још б 
и, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми 
} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А 
транац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим  
засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се 
 Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже м 
 Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим 
аспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не 
на снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен. 
Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши 
p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је  
г, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо мој 
а.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој ј 
иш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учи 
ство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се 
астављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је сва 
онашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из 
препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из ра 
ужице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиро 
зненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљ 
верила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ства 
 она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад 
у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозн 
те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} 
ти.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>П 
S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста  
и прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— 
а, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар  
ски љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSe 
за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој п 
b n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати  
мишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке ма 
да Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а бо 
сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је о 
роста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће 
ња, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна би 
 па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема дев 
ла помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични,  
свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карак 
 с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па о 
 чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно н 
за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред д 
како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти,  
а речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно срет 
те, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим  
и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друшт 
 да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта  
 руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица 
дине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после је 
 за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је ч 
Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро 
кала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S}  
а њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе ј 
не црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> < 
, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња с 
 Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S}  
им мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено  
S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише ску 
и део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који ра 
више црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S}  
 што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb 
је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене 
е времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нис 
у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та как 
хваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече у 
ва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни п 
ло мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању 
 бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p 
еме проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи 
не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} 
осле тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да 
евица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натарош 
се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи 
и, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! оп 
 кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! р 
ко увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? д 
увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал  
е се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у  
 Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис 
тери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, н 
ла и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста 
, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да  
 туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разбор 
 Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</ 
оју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дуж 
!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање 
адно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кроји 
?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успоме 
 змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивај 
ник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој  
ачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би она 
ла.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њено 
 вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам 
 само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам  
наче угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} 
ћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог стр 
тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и  
но.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. < 
Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описа 
тку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— 
срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су ср 
се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар 
! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност! 
.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’ 
 у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситн 
ам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно 
и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, 
а хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, к 
ући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ 
ту.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си  
сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хт 
 још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом сва 
ко допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама< 
идела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, ал 
форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то 
снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смес 
 да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма 
вођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, гово 
 те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила ј 
 свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> 
ли — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта  
{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења... 
еки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрд 
ости по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већм 
је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то бил 
бог тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама 
 детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, ко 
онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још  
на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се испл 
едећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу 
педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад 
ма себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.< 
ако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! 
анета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> < 
еците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она  
е.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше ис 
 те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много м 
ци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин наг 
о право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће 
> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па  
диле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: к 
лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме ниј 
 и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити. 
је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{ 
 и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p 
е у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Д 
ику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима наставља 
/p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се п 
осџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на  
S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчин 
.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p 
постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада!  
е грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој  
.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма 
S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а п 
тра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот,  
Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајд 
 је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи 
 па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад 
и“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</h 
 боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за такв 
ави у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, зна 
нај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Не 
 се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа. 
инка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Д 
> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чу 
рђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, з 
аринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је о 
екао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајда 
p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, гос 
</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а 
 Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да  
нувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p> 
ио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</ 
добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпошти 
 слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико 
 хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни 
екиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш пр 
 А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишт 
</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{ 
</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наши 
..</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке сл 
а ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па 
ло — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стањ 
зетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а ве 
ве милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ у 
 понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби 
стале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему 
положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужнос 
јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је види 
у — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро до 
ворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љу 
лости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него  
ече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са и 
виш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} 
би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може т 
прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</ 
у, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним долас 
говор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ни 
о рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно го 
 надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље  
> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега  
м, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога 
је.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S}  
 то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> шт 
ор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сват 
{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не 
 приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на с 
то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори 
ожда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник д 
 да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p> 
видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одл 
уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам гро 
 своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према  
не јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком 
полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишић 
а нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена ра 
сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем чест 
го би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако 
 Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S}  
p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност 
не укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њој 
.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, шт 
 се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужнос 
<p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свр 
дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, гос 
олела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам дру 
свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ак 
о своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она с 
вој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети 
е тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то 
Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим н 
е, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S 
ла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нов 
веку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не мо 
и, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S}  
у чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} З 
брих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi> 
p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко бе 
ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке 
де примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту  
се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата т 
су тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи 
ко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало п 
да је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, к 
тости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке 
ишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад 
рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и 
, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тих 
ема овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гла 
отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и на 
, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по ко 
разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што  
ата.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па 
све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевид 
леко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима ја 
ј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>До 
унаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца ка 
срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој 
ременом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада 
страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; 
тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма  
н „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до д 
 бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p>  
ено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда 
е у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p>  
 да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па 
ети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам  
 да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Ј 
а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху  
ма, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за  
само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и најв 
49" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па паму 
 стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не во 
о шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била до 
Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а  
— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ 
е тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удат 
прости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треб 
азно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко б 
.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисл 
тидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљ 
<p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p> 
на.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово пис 
душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити. 
} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од ст 
.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме  
 мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да ст 
велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и  
>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} З 
ње, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ух 
је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и  
, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p>  
 од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, ко 
p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне  
 судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан чо 
 тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није  
што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме 
идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p 
 викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати,  
во девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не 
е то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје 
у ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но шт 
 на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа 
ремерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p 
од свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, мес 
пет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни сми 
ут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто с 
а часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, 
 не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема 
осле мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; н 
ш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је  
 је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротвори 
еш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Прв 
} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и 
нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не м 
морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу 
шта да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те 
несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, 
и напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја  
че она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Д 
 је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је из 
: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу  
анпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“,  
метна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и  
/p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, 
м настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Го 
ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две годин 
p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. 
<p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међ 
Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад 
хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунц 
Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— 
S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да  
 паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а 
и.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.< 
рливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за дан 
Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— С 
ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме зн 
у у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је к 
женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p 
 које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још би 
!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p 
} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и чита 
о за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>ш 
аке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пру 
ење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћ 
м, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично 
 али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила јед 
ољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не воли 
{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је пот 
се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах н 
прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а  
а радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да  
 је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, 
е знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љуб 
осиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су 
рајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, плем 
е жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Т 
ати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мо 
<p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше 
лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ј 
 постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схв 
ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од п 
"121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље  
/p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је 
ра те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> < 
ено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши д 
луђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{ 
вог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, п 
 Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко  
ч питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и 
етровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико ег 
ливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и и 
 зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опа 
 ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не 
од ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, к 
ре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случа 
 Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да 
ек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плак 
а је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш 
p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само поглед 
еће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубил 
а, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену  
гинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и го 
светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ет 
ца, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не 
о, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би св 
ироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Бос 
опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе 
Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка  
адовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да бога 
 смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда 
ом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женск 
<p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидел 
ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у ша 
 <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, ре 
, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори  
ова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не 
.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече  
 и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, с 
биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} 
ао она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и род 
 матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољуби 
.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ће 
странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за 
ела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стид 
ему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рек 
азумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не 
</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p> 
имети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне 
то рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! 
баба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам  
и га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, стар 
.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати!  
љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене б 
 што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; уве 
 беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Ш 
/p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала. 
 И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је  
да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи 
и тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада с 
ога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити зат 
.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај  
а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити т 
е седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.< 
астаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта в 
>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} 
ка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и 
 девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек  
је живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад  
/p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећ 
је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други пој 
иле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвр 
м.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу?  
 може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и ст 
 бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах по 
ију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га н 
а мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твој 
а знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам и 
разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је 
рсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и такв 
евљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш 
по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{ 
т није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по 
олиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него 
м варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p 
и главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила  
 ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, се 
 прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код св 
на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Ш 
 нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико доб 
го задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то 
н, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у с 
 коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је 
а љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У сво 
и су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} 
</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беш 
рди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни уверав 
се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и ни 
олико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам г 
и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и  
>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла  
и рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све 
У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем светов 
 овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако ск 
дети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милос 
 додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја ст 
о се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у  
 је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била с 
рати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш  
 да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик род 
иња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих по 
јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично бла 
p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ак 
S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казуј 
нка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нис 
м ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да ш 
а а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-ш 
 оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад  
> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наш 
</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо им 
ћ оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је 
 Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем  
оста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за 
 види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а 
>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, б 
би име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестр 
године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам т 
 у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да ј 
 треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал 
 Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не у 
друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p> 
мете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљ 
ајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остал 
, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ов 
е, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује  
 мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином ви 
 прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће д 
</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио  
абогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и досто 
ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће соц 
женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности,  
е може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али  
ладић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим,  
срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се М 
шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни 
о, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S}  
етка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости 
брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири  
це мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријате 
да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бит 
на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Ко 
аметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри прип 
е, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S 
ки.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p 
офове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна с 
е трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам. 
д прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не во 
расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ј 
стати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О 
и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p 
рпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{ 
ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обук 
кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата 
а, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице 
таје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Прева 
/p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши век 
и и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — 
чје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз 
</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе по 
<p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда жив 
ини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студ 
м и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p 
 друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са друг 
а приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он 
.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице мо 
 сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се 
. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке 
сихолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је 
т још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с то 
арлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам с 
, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на 
 сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзират 
ведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија 
био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова 
трашно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и 
у, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом? 
дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, 
естре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да 
ити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и 
еја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовс 
ца је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога 
> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала 
о нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ва 
ло, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њ 
а, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве б 
анити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству им 
ихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лам 
и задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{ 
 очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" / 
о.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе 
ви и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Да 
ас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Дари 
на мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми 
бав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се  
 — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чу 
уда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због т 
.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бави 
вори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да пл 
ојој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку  
а је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — р 
 да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се ж 
>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тр 
 не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела 
то воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буд 
дахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила 
лен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би не 
, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам ис 
којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слуша 
уди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се  
е ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђош 
и ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" 
о склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату и 
а тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је п 
воје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у раз 
тварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и о 
посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунча 
езнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Про 
г, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине гро 
о је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж 
 Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, живо 
ања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико 
рачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што  
умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам  
о дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка с 
ала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице п 
 није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем 
оћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намер 
им животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у спис 
ла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности,  
ротивност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле  
 учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S}  
— љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За т 
смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме 
а то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била б 
 озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њези 
а показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накиће 
д тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих о 
рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је 
ђ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то 
 вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштован 
ила је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А  
веж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине зајед 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрам 
SRP18890_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше 
ије канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</ 
бичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на п 
ћи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што 
тељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По с 
 неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају 
дном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпи 
 што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— В 
о чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чи 
уку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за 
м нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива п 
ици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да  
није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао поста 
 узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је 
ли срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите 
 Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем 
се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> 
; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „чов 
е ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се  
ти; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прав 
i>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да ј 
богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се и 
х женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} 
пити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не 
?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћ 
пају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац 
т ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, 
која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Нар 
, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женски 
 у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зр 
ице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста ку 
ијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је  
жних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, 
ром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> у 
 разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка 
p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријат 
девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сес 
pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под 
Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње д 
арској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна!  
узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено,  
бао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.< 
опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погод 
 смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, 
аке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде  
{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осе 
лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна 
смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си  
се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже 
с, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла  
окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се ниј 
?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово пита 
 би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему —  
изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга  
Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам 
 ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, не 
ок год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, д 
тко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада 
иљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господ 
а друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш по 
ад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу 
човек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и влада 
орила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он 
 шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— С 
е не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложит 
е грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме  
деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p> 
{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота д 
} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога н 
човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно  
иш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која пот 
оказује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и наз 
 јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на 
сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— 
отерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога дове 
 кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и  
стре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се са 
/p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и верова 
љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Мо 
ечи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са см 
ки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила 
е толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити  
љену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="13 
ражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје о 
и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна 
рна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина 
 и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш 
естане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престан 
да, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, о 
о, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим име 
диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад т 
 би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог м 
ш опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан п 
талну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.< 
} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе 
не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p> 
горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи 
ени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш д 
 да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никад 
о да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад  
кав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} 
аст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уд 
цима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се пр 
пагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислил 
је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим г 
емо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „д 
тај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта 
над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се в 
сале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је  
ју?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и он 
х обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном за 
 прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам ј 
друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> 
ако да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој сво 
ку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, 
 дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више  
 Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетн 
о.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{ 
 срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се  
{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Н 
 сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се 
беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка сл 
и могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више 
ене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у живот 
о кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дођ 
ше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати 
суђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле 
.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са  
 нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: 
— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице 
но умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад ба 
не:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша че 
ечи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварит 
орија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и  
Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>В 
ислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле с 
нда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>—  
недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно,  
ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их про 
Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја ва 
ло.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али 
</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — < 
 сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако 
рцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено 
, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под усл 
 бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опе 
ичање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и 
S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „жив 
а своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да  
неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, п 
 другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те 
 Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече де 
 писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и ни 
е. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И м 
н свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не  
н начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња  
це нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али пот 
 тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима 
идети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету  
} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S 
у бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мисл 
што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја 
ућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, о 
че, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је 
ао остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад б 
ој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „н 
тарој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих 
 она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног ча 
икако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге  
на.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S}  
>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познава 
ном онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на 
себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да с 
н је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то в 
Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{ 
ој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем,  
се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p> 
у или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете вре 
ј тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокет 
p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна 
ш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ва 
е? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај 
 да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, кој 
на у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња.... 
рни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице 
ке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети  
ети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар 
дила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се 
ника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада 
ог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном може 
 ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиро 
њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно 
 достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а  
поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми ј 
омисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми  
 мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p 
да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију  
пша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчиј 
{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане,  
 плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем 
то ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он 
ла удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? 
, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити 
бити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слобо 
јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе 
 чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше на 
 тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Др 
а свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајн 
S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате прем 
<p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејас 
на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</ 
{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдиј 
 описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња на 
сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњ 
Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у свако 
есто врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају прис 
тницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p 
ила и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га м 
слити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њим 
је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити 
ве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само зав 
мо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем 
есет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— 
о је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, н 
p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице. 
етварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, 
ско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла гро 
издавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога оз 
учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чуд 
па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа п 
, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу 
 већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг мо 
 да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогуниц 
умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је 
те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценил 
ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада каж 
ћи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причал 
ви од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Р 
е кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је  
 да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ учениц 
сори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због 
шилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Х 
 воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p> 
ругога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам м 
 по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружиц 
ам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Доб 
 твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад нис 
ости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређе 
мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку  
после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.< 
ци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...< 
 <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није мо 
уштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, п 
ја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и мес 
је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше по 
одина дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, 
ад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S 
много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</ 
 многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног д 
обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадб 
ко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпат 
ажити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих  
а људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} За 
шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно 
ни и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу 
ка, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје об 
кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p>  
 тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се 
ли срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно пита 
а сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек 
свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно са 
рчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n 
што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сирот 
/p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сује 
 се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене 
и тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиља 
ио такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати 
 су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто дру 
</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од друго 
Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, ш 
е, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала п 
 треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуц 
сито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи м 
она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! 
..</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често  
ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо оде 
ршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> < 
актера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене —  
ичала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што н 
 „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а син 
штенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="13 
шао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у  
не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новц 
 знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање. 
Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски  
ка друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p>  
о и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини 
у.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек и 
 Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p> 
реба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ  
друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше остави 
гла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагањ 
н није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама ње 
ђено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има 
за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће  
сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири с 
да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршил 
му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестр 
да и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не 
несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао б 
 за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим 
вет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Гос 
аности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А им 
ској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобниј 
праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, 
ивоту најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То ре 
стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не 
чунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слага 
тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми 
адовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је  
редмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна  
а би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите 
 искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свр 
кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</ 
срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас  
пуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите 
и и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега 
егова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер  
— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринк 
да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, 
е: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо  
 често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли,  
/p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не 
њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога  
} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, ш 
 рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па  
а шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му ј 
а! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p> 
тпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што  
ећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегл 
ринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Не 
те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, гд 
p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени 
идети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или до 
угарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а  
ише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко 
 и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, 
 млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не брка 
била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у наро 
> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одс 
ало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb 
{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егз 
тиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Дар 
смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p> 
л’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Дари 
тле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“,  
меру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхта 
к сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати 
p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n= 
 праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као шт 
уга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца мож 
<p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „ч 
 знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примет 
} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женск 
снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом п 
 господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић 
дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао дет 
јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама иза 
p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грд 
пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би мо 
ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p>  
с и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пр 
ебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја 
нику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорил 
неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се  
 устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p 
се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од ср 
онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, ш 
он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</ 
 тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада,  
а; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је уме 
!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли 
 васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би  
ј вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка  
аво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се 
да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су т 
ена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и ниж 
је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је д 
То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па ј 
т му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај м 
> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глет 
н професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S 
шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{ 
, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Не 
осете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по мес 
 то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па ниј 
педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, прак 
тва и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од  
тељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше д 
ођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} О 
ј машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао 
 тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но о 
следице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете 
инка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неоже 
е чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</ 
етку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофи 
{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијанти 
 дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; сам 
тавивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} 
оста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо  
 тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо 
је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако порум 
ека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет д 
ам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да  
 да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не 
 богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло долико 
кли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако пок 
 се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштв 
Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је л 
, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „в 
b n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лу 
ријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да р 
ати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде 
 косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.< 
матрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече 
ку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се т 
бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, д 
чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је му 
 времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки б 
 је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тих 
 то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?< 
ш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал 
знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас  
она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права пошто 
не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Ал 
е служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p>  
аш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но зна 
Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а ч 
а и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да 
чном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца  
ки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како с 
 поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног каракт 
ина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријат 
Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да пост 
нскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су 
колико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислит 
еба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p 
ти.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но 
 да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, ко 
 мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не  
 и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. 
.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Обр 
е одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољ 
у не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример 
ако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, шт 
з сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљено 
 Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— 
цину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи  
чина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је си 
а се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш 
 сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио  
от жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас изла 
моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну  
 Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог  
з смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахну 
тен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{ 
да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Руж 
, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у доб 
једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, уз 
 кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раст 
/p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћет 
нио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type 
ну.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чији 
 привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткас 
своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружич 
— рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубав 
пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну з 
head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материја 
 посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја 
 кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да. 
 Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Сра 
скрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се 
рист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју 
! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо об 
а, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости  
повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко  
 од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале сп 
се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! 
ти до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми нај 
могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она  
ака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран 
раку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, 
у једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S}  
ти и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу ја 
, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>П 
завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога ма 
и домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само снош 
илити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш  
год са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и 
 /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, т 
{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, 
се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, о 
рак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка? 
едно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређуј 
поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необ 
а себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а н 
 волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка 
гон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не 
.{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратн 
је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није дав 
{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам з 
тељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p> 
езнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме 
лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек наји 
поштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги сл 
те, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; пр 
ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се  
ије размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је по 
довољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно 
ечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака  
први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је стр 
оред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напус 
енутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а  
ет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас  
е у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљи 
 упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, 
 што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да п 
ње од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, 
о ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситеље 
/hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схва 
ату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>—  
вој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос  
не околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Дар 
 дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну ил 
товати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношк 
не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p>  
ње госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку  
о га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, а 
адесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више о 
добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, п 
но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ извод 
беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикл 
свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки в 
разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, 
ветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није наша 
ива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно 
и; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не м 
јој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш 
и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господа 
ити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, к 
етом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа 
у, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал  
ко брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је се 
у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„ 
емена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p> 
о је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: је 
 ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необ 
ове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети 
дно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој ро 
p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Б 
е, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које  
де на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор  
ам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карал 
се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло. 
ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше с 
мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у 
испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако 
епријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може пла 
>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична  
говор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> < 
офа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па 
је.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла 
иротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, 
смешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити с 
ља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не во 
еде!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p 
адовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмањ 
мена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варош 
ула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чис 
 туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна  
Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у ис 
>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, 
ти?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним п 
им и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад ни 
е у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самостал 
морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе 
осле због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се  
ицу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према м 
.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли 
овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то и 
, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то 
 немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећ 
јано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, ал 
ла.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и шти 
 је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о вр 
/p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се заб 
 госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па 
p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица  
исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим 
ла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми н 
ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не мог 
 Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а д 
рава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог с 
а оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да п 
већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако ш 
ити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда  
чије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стече 
 <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, —  
сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не с 
надем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла 
 <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу 
 Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини ос 
а јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопа 
о — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S 
д по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то ј 
 само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје  
во кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи бо 
каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држ 
ишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и о 
цуски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши 
:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофиц 
заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p> 
есрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, ниј 
јати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадај 
 мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о 
зире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него 
 у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало 
је су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој  
 „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дел 
рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако 
је је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме  
акључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, 
.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>—  
 људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће и 
то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћин 
има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после  
? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не ис 
одар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} 
 се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други  
питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је  
уса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истин 
 што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Ње 
било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио 
ш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у 
м иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече ј 
које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорс 
ла са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба в 
е специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p>  
ком животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за 
 јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што  
 да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p>  
аде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпост 
дети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у в 
с.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчи 
ањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим в 
 наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што са 
, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Чов 
ли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p 
 Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи,  
 дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p 
је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и дру 
и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> 
 Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и пис 
е он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— 
оје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је  
а нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цве 
а се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала стар 
е је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми 
тановаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разгов 
 учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучи 
 је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и с 
аринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали све 
ма ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз  
p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда 
 не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S 
</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш св 
 сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} 
ли још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем 
о из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, 
лоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се  
/p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што  
аклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледа 
 речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли  
ладих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је 
остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљ 
 неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>К 
инчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут 
но да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду  
, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и 
дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући с 
 коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Та 
, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја  
ете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Д 
езин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све д 
а врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог бра 
ош цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се  
ља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што  
 је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато 
о се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Са 
 онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је м 
 и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на оч 
м најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу 
ајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>О 
 човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од 
 му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, п 
елити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота забора 
 се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек шт 
лазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p>  
това новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, о 
и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде 
 да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S 
ни увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну 
 уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде 
нци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам т 
 без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да сво 
 <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође 
, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад  
ајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души пошт 
аме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} П 
те, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торо 
ек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девој 
моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело по 
је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, к 
.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тума 
кшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те  
а се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац  
 ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из 
једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајл 
, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што 
редаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора 
гова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она 
, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу  
да ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, т 
 речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце 
 околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех 
акве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела  
овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дами 
е мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу де 
тина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би у 
е „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шуми 
?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но ш 
 како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом. 
ар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре 
p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p>  
е најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, д 
 свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред 
Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Д 
.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</ 
данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клања 
 обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се  
Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је 
при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши ма 
њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већ 
огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Пр 
ћма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p> 
 — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе 
има, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само ве 
де:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, не 
матити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Дар 
вотиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју 
же да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беш 
 љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав н 
обио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље свој 
војку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очи 
 па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div t 
падају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S 
ега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да госп 
а, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега пр 
ши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клони 
епослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се гост 
XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} 
већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак  
S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар  
ече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам 
а што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; ни 
т јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и понос 
е могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела 
ише дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и  
ке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, д 
авати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са  
бор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у пи 
а води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и 
су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати 
воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Н 
тељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније при 
 знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам  
осле тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала  
лавна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некад 
.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — 
.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала 
з наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас у 
у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује. 
а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав! 
 шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и  
ти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све  
е у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се,  
штења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веро 
 /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно 
 дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, не 
од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руж 
ђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</ 
и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — на 
жда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи,  
у они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално разми 
оље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало 
вио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком ирониј 
 друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити. 
гова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та с 
ред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим д 
ије види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке  
дседник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је з 
<p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка 
на твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, н 
p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љуб 
арошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S}  
дају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђак 
и све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и  
е; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>З 
ву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућ 
 Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније ж 
рзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учит 
 те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по  
киња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...< 
скала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи 
 и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари при 
ита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се 
 јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себ 
 у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, н 
же одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера  
да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљиво 
 за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне 
шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у к 
 срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="cha 
чки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло  
пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови д 
ти њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>С 
 Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође 
староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова  
од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а ц 
ви!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити т 
о ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом с 
Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а м 
узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ј 
еменом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањ 
ичем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза л 
ије лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку ма 
д нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећ 
асти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудл 
>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, т 
у ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико  
ћу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.< 
здахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо  
 унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, н 
ала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њез 
I</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар  
вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— 
усти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! 
> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку с 
ица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хо 
 луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, н 
т година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати 
ац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим нази 
 вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти 
ао љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, так 
ић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да 
 наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по нек 
гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака б 
тељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хв 
ругога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико 
јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као д 
ик?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, је 
љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! 
ој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нан 
гласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не 
на девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свил 
ише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле в 
начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат  
{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећ 
 Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, нек 
школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па ома 
спођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме зане 
реме бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> 
кли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче 
те — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже ж 
За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар з 
срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешк 
епа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће  
вићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} 
не друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} 
она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, бра 
другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна 
оме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последњ 
<p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече  
 је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни 
 груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „ 
 сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и с 
шици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је н 
 рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{ 
погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење 
зи, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па так 
!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, 
 љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S}  
S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и т 
ави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то ни 
ада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ода свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, ка 
p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примај 
> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест годин 
.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога,  
је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, н 
еду бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу  
војој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест  
оди горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како т 
ави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско 
оје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бране 
 поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе  
тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди 
ка су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — 
p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш в 
 само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав тру 
>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем  
} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закљу 
 живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{ 
шњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромаш 
 учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{ 
срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из 
ласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти 
нка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја тв 
, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца,  
 лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Д 
, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их  
а сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механиза 
 ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Је 
bSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П...{S} 16 
дмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По  
с? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од  
тране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш л 
.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним с 
ражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p 
 није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам н 
се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не  
да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена с 
упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Срете 
е клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна ста 
<p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с  
ринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру  
мили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запи 
 председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезин 
осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратни 
учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој 
не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господин 
а то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за бра 
и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љ 
ароду више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, ре 
своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста 
.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурин 
и корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога проп 
ворила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, гос 
јте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> 
ови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> 
ушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој 
 Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила 
а сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите. 
RP18890_C10"> <head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Ра 
> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте м 
ко сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{ 
{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпу 
ити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> < 
њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој 
еколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добр 
сне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p> 
окречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове  
во није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p 
 рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док са 
инка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, ка 
час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> 
уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту у 
> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плав 
 видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену  
ије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим  
о врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по г 
их жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што ј 
агогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практич 
е нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела ј 
је она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих  
 — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја св 
 зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта ве 
 не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, к 
 ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на само 
pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> 
а јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у  
ади?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при  
а, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она  
 шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је 
обу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа 
 Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те  
и себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она и 
Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p>  
кољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S 
син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, чов 
ду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} 
чела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад 
и веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао м 
 шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих да 
та, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у к 
ти, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p>  
арила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама  
ужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако 
не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим 
еш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде 
>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофо 
оже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на 
.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви 
ди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како мо 
ова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљ 
ени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то,  
не. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169 
овати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого  
на и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио  
штен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они превар 
 истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао с 
амножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, 
ад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришу 
{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра 
рнић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мал 
на учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згодниј 
 допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више вре 
послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он суво 
вао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке н 
 „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, ко 
е момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа  
ча, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српс 
 прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим ј 
вац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} В 
и Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас ј 
добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги  
уге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко 
о часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и о 
 беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринк 
Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несрета 
гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину сврш 
говину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рад 
 <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је врагола 
ажио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси  
овац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени  
младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече м 
и, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а св 
је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начин 
ајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Он 
астеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</ 
 Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p> 
ј домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мај 
, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време  
<p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедањ 
вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња 
омислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји ни 
ли — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p 
и баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју во 
плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте 
ења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски угл 
о и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом 
е, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи 
рговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и 
у средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмисл 
и раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи пр 
и припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— 
ли те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла с 
з њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослуш 
оме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем ка 
акво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је св 
{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у дру 
да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она  
 женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло 
 још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад 
S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема  
, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им дево 
ог чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила 
а изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка м 
ро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да с 
ваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, се 
ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто! 
е није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко  
заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоруче 
>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света 
Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче 
сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди ув 
мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p 
ко, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћ 
собнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавнос 
е то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па  
тај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, 
а се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— 
иштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте 
омислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не у 
чи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још 
је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васп 
а им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би 
 и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али доб 
е народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но  
рају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Р 
лог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме  
опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да ви 
 надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану 
вљају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред,  
присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће 
S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и 
ако то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка 
 присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колик 
се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше 
дава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не о 
а не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је,  
е, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело д 
о смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га пита 
но је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке. 
p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању  
ше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што  
тело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ по 
ца, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну 
се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохте 
 песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испус 
десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни вре 
о пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по нек 
 прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова в 
 се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, 
та за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p 
 већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, < 
 пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност  
ћи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што б 
; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако;  
а и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S}  
ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада нал 
вала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је зб 
о рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве  
ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где 
жио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има п 
и ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми 
 једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што  
 боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути к 
 јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па понос 
и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отвориш 
сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва  
и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све  
ојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за ти 
ати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне сп 
ја не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба  
ке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици на 
ада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> < 
чела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем 
 некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би  
анда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из соб 
е знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је 
ти.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како с 
емити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са 
путаше Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла,  
p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор  
Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће 
</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми каже 
</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како т 
укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се 
томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“! 
и још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Ср 
ан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p>  
ме ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично просло 
 и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и  
о да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и 
7" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или 
а беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена се 
ашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S 
но беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој и 
 јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки ка 
 па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца,  
им путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} 
..{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Дари 
 лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је наста 
i> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а о 
ора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И о 
брази сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа п 
амери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} 
које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако 
о је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет  
 могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очи 
а а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је мла 
м душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпун 
аринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p 
иних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на 
и се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> 
е су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако  
ако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од те 
 unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да нас 
варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господ 
жавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па  
ј некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш да 
то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: 
{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, 
иродни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> 
за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице 
{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши свој 
звати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, 
ред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има  
бали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p>  
а да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} 
ак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог б 
ече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. 
 пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека 
 нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се  
о особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и др 
за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити 
мрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет 
<p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="17 
ир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ј 
дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје миш 
ој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; с 
 човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовал 
ад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште  
средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Госпо 
па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себ 
ицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учит 
есетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуш 
шко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажн 
ре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки —  
/p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити 
е неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из те 
иних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куд 
лико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да 
, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су 
ио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка св 
ло, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости 
сала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit="subSec 
 а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би  
страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи м 
свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи,  
а поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време нис 
 за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свак 
на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна  
 они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помаг 
ужа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш т 
етан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> < 
 сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> 
ног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, ј 
чела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с гос 
ад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на 
 да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Д 
вео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубав 
о да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за ш 
ду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет ст 
 вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати 
е лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презире 
дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету  
арао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S 
.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више 
, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост ј 
њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им  
рата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет  
ли јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необи 
и, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Нег 
 био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће 
 чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћил 
 рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи 
ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и приј 
свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па 
ризнавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с пр 
 дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга 
спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени нај 
е жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као пра 
.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари до 
ко тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, 
 <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, т 
оред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> 
мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случа 
>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби  
љем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити 
 Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна 
и обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком с 
ета ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јад 
ељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је д 
ажите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице 
ао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и м 
д год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- З 
поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима 
рун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмеј 
ртајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз н 
вој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намеш 
ако да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но  
вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човеч 
 што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући г 
 мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>За 
аш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p>  
<p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У једа 
газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести н 
кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јо 
 допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиљ 
При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство каз 
рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушким 
 има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S}  
 <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња 
а, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као  
велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, д 
.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} 
нда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узруја 
а се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, ал 
и заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је доб 
како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Из 
 срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у т 
огла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и су 
до студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учи 
ти јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћ 
Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{ 
ија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је јо 
ече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Да 
а се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се 
> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не с 
е је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова 
и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но д 
е удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с мет 
а препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући 
ре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, 
појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>До 
 у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који б 
 код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но к 
 брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А мож 
смо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а 
ог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и он 
 се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} За 
уцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како  
ком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла зашт 
 уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго 
 шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{ 
ла Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љуби 
!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А п 
} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта мари 
учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} За 
 допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се б 
 не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје к 
амо то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад д 
о те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? —  
њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се ос 
S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом п 
те: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузет 
 То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра  
{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу 
вијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је му 
p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му 
авају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и верова 
, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Д 
рилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима наста 
е, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, нег 
озор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да 
аташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за с 
вредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењује 
 играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шт 
 њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} 
Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лу 
ј се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досади 
и, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па он 
ојом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њен 
оги други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па 
ка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дуж 
 ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих  
то допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних поглед 
иш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам ман 
љаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна 
а, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} З 
оља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После  
ђе?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и неми 
ожда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и су 
два сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени п 
аглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане 
а сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настав 
а ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> < 
.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је 
глед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило ј 
узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, м 
ојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринц 
ли га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она 
ље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и  
> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је зад 
а столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>По 
ицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљ 
>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном п 
личну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих  
 очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гл 
Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиш 
 оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен  
само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поноси 
их осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумел 
це посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била ј 
, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По н 
 Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, а 
 с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случ 
е он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом в 
<p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је 
а њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња. 
ого сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој го 
орчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? пит 
 од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосет 
 ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш л 
а на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, 
о и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они уда 
у у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Сво 
ог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она дево 
а и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоч 
ошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део дос 
е: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубав 
самљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> < 
шних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно ос 
и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да п 
невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито м 
> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Н 
га дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{ 
ах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин опту 
рба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина,  
је је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство 
 Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опе 
иправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек  
ши јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Ч 
 виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову мал 
 да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се 
е ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и зад 
 је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мо 
<p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је ле 
ња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да неш 
а, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники г 
е мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам,  
то воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка  
дан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао  
ог изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше са 
понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех 
те, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сам 
 се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет 
 за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље ш 
хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу св 
чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене к 
још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ру 
 и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет  
зум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: ре 
вољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина т 
еопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у ње 
ећ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па 
p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ 
а од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га  
.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада  
од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати? 
 јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни ве 
оту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очим 
исокородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам с 
тињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озби 
е истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapt 
руге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p 
8" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет 
79" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за  
 већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чуј 
отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако 
слити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што  
и момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди 
Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечи 
у ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце з 
м није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адво 
ушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, кој 
 чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је  
тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} 
а је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада стра 
т.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је св 
црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно 
па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! 
адао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако 
 — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протерива 
женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, 
тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да  
ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољ 
ала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварит 
— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — н 
p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то 
рић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} С 
ом.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што  
ће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је ст 
оју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је некол 
сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време б 
У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборав 
ину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо м 
у.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учит 
сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се над 
е на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита 
нка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тич 
о није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је 
p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p 
 моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист ли 
д збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, 
ла на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко 
еалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p>  
више поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} 
ремена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас в 
господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на 
ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па 
ји, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао дево 
вих за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женски 
с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p 
да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у 
рну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, д 
ничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ниш 
и и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је за 
 собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се в 
— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев о 
 била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ з 
 своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуб 
 нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> < 
еће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Сл 
олико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом 
не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем с 
амо ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта 
ирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приме 
им годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љуба 
када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и ми 
и у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиро 
моти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде 
рце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срц 
ступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} 
 даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме 
/p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, 
>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женск 
е осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли 
ећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господа 
и добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде 
е да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је 
ња, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се н 
је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одуда 
 собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак д 
 предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је и 
а одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детет 
 гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} И 
било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p>  
ди примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се ра 
 с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајућ 
каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па 
жем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не см 
, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку уз 
евојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</ 
78" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног  
 и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад од 
будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јо 
на на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да  
{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео. 
нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме,  
жевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Б 
 ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, 
си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби,  
, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје 
живање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а к 
алаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.< 
есу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> < 
p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то пис 
послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачув 
 задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети досто 
емам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>—  
 не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мисли 
и, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и 
м.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде до 
пођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као мат 
ним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако 
зи, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прош 
 само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од  
, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринк 
Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у сра 
 бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> < 
а.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко с 
је, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је  
евојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то м 
 скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не б 
 се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а пр 
{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, 
с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов у 
 <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена,  
узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја 
аћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба  
уга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да п 
ам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па  
 рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али ка 
е име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се п 
и тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубав 
, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се сва 
их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је  
ешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то 
ца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољу 
ва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њих 
дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно оде 
} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек посл 
b n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан  
ени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газд 
раз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професо 
пет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну 
е интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.< 
} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ру 
азила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, 
т ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глу 
ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако пр 
нци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p>  
42" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и 
ругима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и 
и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да на 
трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па ка 
 обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} 
 тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, 
 је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја каж 
скиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви л 
летку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао 
а при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети,  
марене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитује 
и што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, 
е нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прох 
знавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта проф 
м сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S 
ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довек 
је баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, 
н је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Да 
 коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало до 
код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, к 
е неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из 
ој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S 
углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да  
у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} 
ти: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима н 
сетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од с 
о.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али т 
лати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако би 
ла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће м 
и им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство пл 
{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и  
је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добит 
едај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити п 
 и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} П 
та; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахну 
 да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да  
ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и п 
папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, дост 
село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесе 
па, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако д 
мо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о св 
Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу  
S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетк 
те с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, д 
ет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговар 
хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>—  
су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сам 
кви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално 
дитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образо 
 као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, 
 помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче  
 Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мо 
осно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виног 
најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав за 
ва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Да 
љка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире 
 ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете. 
овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са  
е.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити пр 
 чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} 
акве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p>  
узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет  
е своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не поз 
ешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и 
одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом  
пође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младоже 
љиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива ж 
ако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p> 
ажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи бог 
чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не у 
у мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мис 
мице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме 
ени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћ 
ладог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица жив 
“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играј 
в је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па 
жденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} 
к могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Дари 
а собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље,  
премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се у 
е усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена 
ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} 
ад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од ус 
ије нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намир 
ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете 
ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одр 
дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпо 
ва „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати ма 
 то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, п 
неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпут 
аш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта 
 вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу најв 
а ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је  
{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, доб 
/p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> 
е искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искр 
.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо м 
ед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити  
} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од св 
назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дак 
охте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, д 
?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од ј 
S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати  
 ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Да 
ај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у  
оралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме  
беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу  
.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гр 
упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ће 
 су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више з 
памтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја  
кар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гла 
и вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p> 
чешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</ 
/p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој  
p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је  
ма сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар 
ц сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но са 
лима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам пр 
ан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко 
је а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скр 
 добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па  
аква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма ко 
је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљ 
у да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их буде 
ети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам т 
.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он о 
 примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да пог 
путати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> 
а је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> 
 сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба и 
ћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле  
, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не би 
рвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врл 
твују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприли 
ћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи к 
 Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш 
амо сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стриц 
ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али 
оји хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се т 
је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу 
 речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога з 
отични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму,  
 мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не 
це чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и в 
ечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је леп 
пца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја  
зина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, ко 
их трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> 
>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Н 
l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из  
овечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер 
ој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, он 
за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се  
тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било  
 не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и не 
не, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад 
Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чи 
ебе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допуш 
S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —< 
, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{ 
то напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су де 
 собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудил 
а то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срц 
S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да 
њу.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу до 
милостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет н 
оје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љуб 
шим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се,  
...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите стар 
ли и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла в 
рини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone u 
p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та из 
и је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те п 
/p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће ра 
имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њ 
ш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце  
све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју им 
 боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво  
и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за наук 
 сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по свој 
и сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Т 
 ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко сте 
} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комуниз 
ржала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити з 
дважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на  
 према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени 
ли ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну,  
мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила  
муца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не мог 
звати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдит 
ц морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се ст 
егову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богати 
{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не позна 
ку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p>  
p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљн 
 онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него у 
ле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да у 
но и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда  
..!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени,  
а вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за глав 
, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакш 
аралице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не 
 Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— 
{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад  
 <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што  
и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — ви 
Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" 
} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај ко 
 чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у б 
и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене јо 
ајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сес 
>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Да 
е.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и са 
него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али рад 
 овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се те 
ерник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку  
> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нис 
ти!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе 
ити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Са 
вета јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда 
 викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Дар 
 већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф  
ећ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па х 
мети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрен 
као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет  
ека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се сам 
го пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p>  
и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са 
 и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећа 
 виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга. 
у увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих 
 поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети,  
ој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог жи 
 и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умре 
 у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упр 
 да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где  
на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!< 
а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило... 
. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> < 
јим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме 
да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S 
акав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан 
тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је 
грати по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору 
 зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да  
а, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вр 
— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и о 
чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мно 
дахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} К 
д сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чи 
без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су  
у само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле 
је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он не 
е тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— 
. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Д 
тку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p>  
у руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, гос 
тку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је са 
 сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свак 
а се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, са 
о страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке о 
сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се 
мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до с 
 ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа  
ом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио,  
пет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад бу 
ка.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити ни 
 га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну  
ликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и о 
ад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда 
ки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља 
ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, г 
ве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како 
о Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> < 
аметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога р 
ка, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се св 
оћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп 
е воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да 
 то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће 
 они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од м 
 се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</ 
орна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма  
Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</ 
од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хо 
баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може о 
 није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које  
устити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у си 
, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Уст 
 као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, т 
а да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него 
тара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} 
акаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> < 
ј од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцн 
"SRP18890_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи од 
е узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А 
ли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родите 
те, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом  
ијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од 
 соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће 
 назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни пос 
исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и сва 
а свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је т 
ла озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би  
данпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на кр 
богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те 
е се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Ј 
ија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада бе 
нку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећ 
воје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, 
аше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекл 
ла да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> < 
које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољст 
 усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> 
ти није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам 
ану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} С 
ободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чи 
живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сен 
.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушев 
добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржа 
 трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве 
а њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, ка 
у, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав 
ј сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас чове 
ше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је ње 
се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује  
о.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно гр 
ко научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.< 
и руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најле 
, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, ка 
све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то г 
у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање 
недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.< 
јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Н 
, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе свој 
о се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад н 
р.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљ 
се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашње 
 не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p 
 грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје 
искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући на 
идели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала  
 кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује 
ен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од окол 
За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима рад 
је сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у му 
ам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> < 
, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здрав 
ајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је,  
, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољуб 
онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом чит 
 по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико др 
писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професо 
врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свач 
е говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи 
ино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем 
га немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.< 
 грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} За 
овато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена 
ило у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринк 
 ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у в 
да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине ск 
но некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила 
ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности 
?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана 
 се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S}  
енскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца 
вукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дота 
чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Дра 
а дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ћ 
лите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже 
ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. 
ш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу речен 
} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар 
, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена 
Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па с 
е упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сре 
и од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у суза 
ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен  
 многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје  
временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забр 
, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца те 
еним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле н 
 намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{ 
<p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја 
а то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, 
у њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, 
ајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.< 
вејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — сме 
зи шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од све 
посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n= 
их кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија  
да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара  
ила, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих. 
ма, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљ 
 можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га ви 
можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам он 
отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су з 
а пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — ње 
 више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом де 
како чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми 
 лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешћ 
убио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас 
{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прош 
први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара. 
 па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу л 
 добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Дар 
у каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли  
ања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију  
е удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — 
лавићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{ 
а својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S}  
} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њез 
и са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој  
е у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.< 
 шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" />  
јала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој  
hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест д 
, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} Посл 
добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
је признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је 
а.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође т 
т: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је  
 се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна с 
ле је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је с 
е врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љуб 
ца уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Припра 
она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ краје 
нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито к 
реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматит 
као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени по 
к и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом  
ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123"  
ју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детиња 
а.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћа 
сподина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S 
> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече  
 О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћ 
га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулир 
<p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њез 
сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни т 
S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не ка 
раженије од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад  
а, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још под 
 био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас  
љци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</ 
али, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице 
} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и  
>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, 
ци?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није  
у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учите 
и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу  
аш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу 
мехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше с 
бљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода 
! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</ 
з њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестриц 
е спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај 
дмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оп 
ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, 
ад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше 
 причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколи 
да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, из 
свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме  
љину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши  
смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће  
ли пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мат 
а лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице,  
а извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И и 
лим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S}  
и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица. 
ила собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карак 
тину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и ње 
добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећ 
ту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет с 
аки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестриц 
S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила  
 како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранк 
дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапу 
бе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуг 
 и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца  
воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти 
си гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда с 
пеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вече 
а.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико  
е тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, 
.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сва 
зине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{ 
 кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак кара 
исли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је 
 манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће 
 је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био пре 
 странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи  
оричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза 
 љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више нас 
на чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адон 
ла о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп сви 
оме.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе 
мо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, кој 
ошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном зај 
дим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затреса 
 <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само 
 ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са  
 Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем 
х српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасн 
 га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега;  
газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је 
его ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> < 
а у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дет 
ајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар  
 дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врл 
а.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла 
књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи ф 
служујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво н 
p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враго 
случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота над 
војку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ н 
уља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме д 
оста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити доса 
 да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с муш 
вају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живел 
ти.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} 
о је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се м 
p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незн 
, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада ст 
 својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја де 
а старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смеште 
усретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, а 
ђицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, 
бротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их 
После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње 
 водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" 
е, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито  
а на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по 
емо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења 
 нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђ 
 више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сес 
хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетк 
оли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје,  
зиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и 
шло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезин 
е Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а  
</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то к 
оз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За  
аво, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, 
љно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опе 
стру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгл 
 противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасл 
а огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? 
>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши т 
 додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој г 
и њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победи 
 на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао 
меш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише,  
газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетк 
ари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соб 
позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димов 
и:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна 
че: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} 
и нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чу 
/p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Н 
, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће 
ли и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се 
це,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је ру 
е врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и  
.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p 
рострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи 
благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже ве 
 дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
е друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме мож 
а вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља  
 немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само  
а ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{ 
јејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити 
а прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити  
 има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, син 
обро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, 
 је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати 
одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.< 
 је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетн 
а слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти 
 рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма с 
узавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не 
 помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро  
ки положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање сврше 
> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однес 
н-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе  
две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника 
 по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S}  
ујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногра 
авити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, 
 дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао ч 
 као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању,  
ља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би ж 
учином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из т 
па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто ч 
на опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књ 
{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господи 
утра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је п 
 непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несно 
скиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се 
, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од ко 
ато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском јез 
лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим 
 вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим госпо 
ом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ 
 </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрв 
е с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна п 
 главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p 
чког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да дос 
 таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок 
има свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање 
е она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, б 
ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију. 
 сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, к 
а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице 
своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, ма 
ећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече  
е Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужит 
дпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — д 
 да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на п 
 је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може такв 
S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је пис 
ећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми  
л, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала на 
зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> < 
Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добр 
се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у о 
е увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је врем 
<p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви в 
ој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бес 
мо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак 
д ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садаш 
не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.< 
ре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том св 
вовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће ларма 
језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо 
офом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине  
хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак 
сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти к 
нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S 
тање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидил 
де своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи к 
 вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, 
е сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба  
пити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, св 
</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p 
ка јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће ст 
дио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово п 
маш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујн 
 грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Б 
срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијантк 
 рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како с 
адујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. 
 свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде нам 
?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само о 
 не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „г 
ањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се,  
 <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку 
едао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p> 
 кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спава 
о се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него с 
 очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их 
е која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у  
ребала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је 
 пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пру 
ровести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, сла 
 лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p>  
к наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Дарин 
ромена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, з 
.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, 
поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на  
е о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да он 
 с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смеја 
{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њ 
зи човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S}  
 лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је 
се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну о 
Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, св 
 поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да 
ко жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаб 
је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> 
/p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје,  
 странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ган 
било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила 
да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за  
о је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим к 
 у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не мож 
, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад 
е већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорни 
Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромност 
 имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S}  
 другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила под 
 глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> < 
е стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани де 
на“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ћ 
ла клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења траж 
стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши 
 предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А  
ква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како  
склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај зд 
— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћ 
.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> 
 Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S}  
ихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Ид 
ко ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут,  
 пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p 
рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо  
, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против они 
ас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће т 
 Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудил 
стала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би  
е научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици по 
 несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој 
исле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— Т 
 време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен нек 
4"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Ј 
 него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на кор 
S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске  
ојмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф за 
ја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победит 
 је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја,  
но гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до 
>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад род 
аслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сув 
 ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одуш 
 — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> 
у и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина реч 
себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често деша 
0_C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> 
о не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се ни 
не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен,  
 у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S 
ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте же 
 будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>П 
л — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сам 
на неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице  
никла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле 
 је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у си 
а и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико  
а поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест  
о другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да з 
 скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнул 
онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на  
а врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружи 
 другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се  
кви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због 
била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади с 
ну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, 
 то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ ми 
 сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме  
а.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имал 
ењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, 
 њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и после 
 да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме  
аџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слаб 
head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се 
ко; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збра 
p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју 
учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако  
са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у прв 
, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузни 
</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S}  
 само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно п 
 је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“,  
ена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас воле 
 ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве  
 коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио 
е доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њо 
 будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо 
осила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити 
о за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; 
 штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета. 
 баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних к 
не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љуб 
иво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Ви 
мота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за вр 
разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, д 
> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, реч 
а тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не  
ни председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њез 
пела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си д 
> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим суз 
огао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца н 
 и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровид 
моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки оп 
је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се  
дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! 
до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Дру 
ало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и же 
и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како 
лекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Две неде 
н осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до врат 
евестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости 
било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим  
!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и  
е! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да с 
ерујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, мож 
аки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што 
к не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знал 
 Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку  
тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој  
, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узр 
} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није д 
 према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани би 
 Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да  
азума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслуж 
ању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису  
> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„ 
ајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист в 
хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зави 
м.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S}  
о нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-ус 
ања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ 
о поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута. 
ма, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде правед 
почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на ј 
тка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље мож 
а „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада 
 кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма 
тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ни 
за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен,  
се и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у  
, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више 
ер и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик не 
а налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво тро 
м видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате  
јој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се доса 
ну, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге по 
поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он 
ан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та 
 непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљ 
ла није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „ 
! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту  
, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то 
 да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за 
товала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се п 
 али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине  
ди; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је 
Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе  
а допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога  
ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења  
ила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док  
о у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S 
а се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поре 
ивидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста  
S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу 
ваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опа 
а.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко зами 
де у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се 
 љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, 
и увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зр 
.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема  
д нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.< 
 <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p> 
еријално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран  
а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који  
} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих дв 
тове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се 
 сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоце 
л шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да 
.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али ме 
јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни р 
но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних  
.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе 
зборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, а 
тнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учите 
ако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски  
т се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола 
.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, 
о је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозр 
ђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко гов 
примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онд 
> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабе 
! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За 
И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? 
ромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржат 
ска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> < 
она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода,  
рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! ос 
већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, к 
ној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати 
 се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојч 
асти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone  
мнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то пи 
аде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сув 
није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад н 
тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа куп 
ао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којим 
а се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, в 
о и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица ј 
риста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А 
можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемар 
а то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi 
на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више  
?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје. 
је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењи 
 један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у к 
д хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, ил 
а га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдн 
 казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Д 
 мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па  
Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не ум 
мивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, се 
а у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобн 
исам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињст 
во, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви 
рби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о 
а али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину тргова 
осле неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме,  
ругој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто,  
/p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам по 
оспода нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој погле 
њем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго п 
је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на 
 кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати  
и, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што  
оложила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предмет 
нци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је забора 
</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и  
 да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом муж 
нскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не  
је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће б 
 је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наи 
; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и  
ивала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше по 
лед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам 
ађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак 
ње.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са оста 
чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Г 
женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће  
један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељи 
да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Ред 
S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први  
им јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довел 
ђена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет 
го наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по н 
 изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити,  
S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти,  
м?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из т 
шљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мис 
гова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо пи 
При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у  
о наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се п 
своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, 
х радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије 
ам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место  
ам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао,  
 ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Б 
Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је  
ије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је 
о два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била св 
а спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је д 
и могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина 
 ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам 
 остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред  
а је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 
и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души  
отив њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n= 
 рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарн 
>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, о 
ко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S}  
ати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац 
излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље 
устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој погл 
глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Дари 
 празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико ж 
богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S}  
, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која с 
његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, ка 
 баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усн 
Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ н 
рофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које 
 била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њ 
а је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у осн 
штен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ к 
 није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на 
а честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић ос 
<p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, ко 
 смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре 
</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“ 
стину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— 
, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, 
 стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија,  
т беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужит 
де из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши и 
оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је п 
ње предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише бе 
 <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и плем 
човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућ 
ељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо  
то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S}  
еко моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене ни 
е бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родит 
<p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у  
приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И те 
</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за 
 у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се 
>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослав 
 изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу 
 и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривиц 
о пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но  
и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и  
 Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори 
 Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем ди 
 јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, м 
тео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Ј 
машних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно  
 код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла  
{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног б 
ла је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у о 
Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако  
/p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је ж 
 n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео 
важенији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} За 
 зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врл 
замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико  
.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>Пос 
унакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отро 
аја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна д 
ности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна 
 Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је бил 
Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти  
на би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљев 
<p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младоже 
ј, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не  
и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, 
жарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а о 
ка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој  
из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: 
 се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли,  
ову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спаз 
ћ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може  
} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образи 
ивлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих 
те!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим ваши 
огаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S}  
е и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да 
 кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њ 
увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојак 
е; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици 
.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету зап 
 пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давн 
а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било ј 
весне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран св 
 постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет  
 мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type= 
 и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем г 
нку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхт 
бро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности;  
е уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче 
се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовир 
им то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј  
вама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо 
њу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни 
ан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији  
: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака 
не сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и 
свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан 
> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили  
о им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу 
тојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично  
м тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p 
 радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед леп 
 је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба 
мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те 
 <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на  
туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и покваренос 
а, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству  
и смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према ово 
зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их  
 јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало 
он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла ч 
бави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама о 
две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради то 
 су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на 
е остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово 
м наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} 
породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо  
тар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије во 
браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш за 
цама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те б 
 који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а об 
о њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати по 
ад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Фериј 
 <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Јо 
а је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на  
ставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пец 
опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај 
мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је 
м код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком све 
ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То и 
шту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то м 
је се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта  
х снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то 
је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме д 
</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе 
 и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило,  
ка ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи 
 Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред 
ињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се  
 дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош. 
 руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог каракте 
 те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свем 
 али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младо 
и не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господ 
 доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даро 
 понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хва 
 њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе 
 за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за б 
 превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам пра 
на. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих дев 
е дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје,  
Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p 
ама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју  
; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да с 
ј тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња,  
а ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победи 
глед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије извол 
 тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз  
азговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи од 
скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и  
пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну  
 прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна 
утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како с 
 Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а  
ј се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој с 
тигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах у 
мо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу  
ете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају сп 
ишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми 
души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> 
а.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити см 
ховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком 
 то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, к 
p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих  
а Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође бе 
ољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам увер 
ла, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div  
 џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила 
 тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очим 
гатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.< 
овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно пл 
лију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих т 
 међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад ми 
чје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће  
 да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш  
једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p>  
пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, д 
l:id="SRP18890_C2"> <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната л 
данпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а ув 
извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Ш 
војка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати 
одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је  
 али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можем 
д нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је  
е и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да 
а? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере 
као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жар 
но!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и  
а и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвики 
а, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад с 
му помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчи 
 народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица,  
патио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} А 
је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније 
ећ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу 
а погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаље 
пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па т 
ви!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађ 
 имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице  
S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па так 
своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у 
 поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда 
и и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <mi 
S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то преп 
 и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па 
није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче изв 
јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца!  
ад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Ш 
домити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он;  
ј се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове с 
рунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном 
ти за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте  
Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тет 
људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Да 
а презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само 
кву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то 
 добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, и 
да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакр 
 у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место  
у то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске 
 којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскињ 
ји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка 
јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Так 
 ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину 
p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла 
к је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послет 
етка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Дарин 
но моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да 
p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф узда 
годарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме  
 мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Зна 
 је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме 
 се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што 
ожда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло 
 је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене  
неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница он 
> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу. 
к најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> 
ци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносн 
и на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко  
тке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка глас 
о ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива 
слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женски 
чела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене к 
рема својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањ 
ткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S}  
и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом 
е им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па 
заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у ов 
, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А по 
ом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом зано 
обиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, н 
арка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да с 
ошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се з 
 да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> < 
љада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира  
ам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</ 
.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећ 
а.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.< 
е ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А т 
 и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у сел 
те морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту. 
и своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и 
 а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њи 
дања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заос 
идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живот 
 машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и 
том ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштв 
зети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдит 
е саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, у 
ова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је 
д жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмеја 
д не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја;  
ћ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја п 
 своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар  
S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Ј 
а, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда  
 он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим за 
а узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p>  
="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да с 
ривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај,  
в је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја ист 
из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S}  
агородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је не 
оћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити  
 јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била у 
да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S 
е оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром ту 
ан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо! 
хну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу вера 
е тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако 
и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, дево 
умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубав 
тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе 
" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвов 
педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кри 
, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Дру 
и један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају,  
ме би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потрес 
/p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе с 
} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све о 
лно мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како 
ихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али 
а, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немат 
у на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам  
S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да 
 не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар 
тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине 
зренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као  
и.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због бо 
дела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и  
у све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам  
 оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лак 
, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и 
 има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} П 
узе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{ 
дмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње бил 
ри а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језича 
, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти 
 Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком п 
може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак 
ење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Деси 
н грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и о 
но се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам  
за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете 
ун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} 
ста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, 
{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као 
 ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мис 
и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми 
сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула 
рачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном ч 
ред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p> 
риметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да 
 пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њ 
са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и 
љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор 
p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га през 
огла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Го 
 околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варали 
скају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак б 
ко не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с  
 трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не до 
ирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>М 
ца је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро  
е, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S 
в тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она т 
 правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; у 
нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. —  
оворим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, 
и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p 
“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>—  
е Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али н 
ост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и  
светничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Пок 
 онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срди 
е из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам м 
 ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка,  
ваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канд 
тне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу п 
и, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p 
ако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљи 
свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. 
лидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђ 
неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора 
бијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пето писм 
амо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можем 
а би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високи 
ално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети м 
а, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре  
 онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, д 
угој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирц 
од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом ос 
 права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш с 
и.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму,  
љда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој с 
ста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и град 
p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, ко 
гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, сам 
 у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те бе 
 познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и  
 још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздах 
ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} 
е ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осе 
 је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је б 
љство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, 
ило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му с 
ле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослаби 
о у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш са 
друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосн 
штином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њ 
м те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко 
мислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осе 
окренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасуд 
ном малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у рук 
четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би би 
чила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка ни 
ој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз т 
и!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девој 
 али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и 
а и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код 
шним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца,  
е очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу 
е све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" / 
, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју 
ох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно б 
ерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неко 
оравила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у  
 не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! и 
е и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средств 
тедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта с 
рао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та м 
о, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те за 
а.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а 
војка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати 
оја девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Гос 
нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самос 
а од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" />  
ишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је 
S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу 
рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста 
ва и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi 
ао себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>А 
а пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра  
ојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно 
а почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S 
— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако 
дећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} 
 познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После нек 
вања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.< 
ого, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете  
уле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозн 
 и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај  
 књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуж 
е живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, ос 
стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек о 
а и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} 
ћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се 
оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се з 
је ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико  
> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора 
аринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише 
ти и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у  
ече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче 
и знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станиш 
.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, с 
спођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је ј 
аво имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бада 
пут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за  
дбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — ко 
<p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p 
сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а  
 до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се 
и за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну 
а без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је 
ала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и 
ти:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p> 
стаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали,  
те су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са с 
деш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу 
 лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хт 
О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све те 
 имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечиц 
гом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти ве 
наменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у  
пођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и  
а мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо паз 
.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стри 
 оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им  
говим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо 
езичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови 
а им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то 
Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да 
мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и т 
?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично про 
а ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога  
ад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те 
а, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне о 
о је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и  
сно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко 
 обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом 
 се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је т 
а на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим г 
о важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла,  
оме кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле!  
елицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, 
чиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, с 
оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог 
па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згод 
ше с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви 
 разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га  
м је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Ш 
та рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатс 
Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па  
; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Дар 
 изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка 
ела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам  
је; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст 
 који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није  
а, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на посл 
р назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте,  
 такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице у 
арским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избе 
уђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већи 
и тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада г 
 амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо м 
ем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то. 
 Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелиге 
Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва и 
дица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела 
бро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш он 
шај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га  
све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало д 
итање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске влас 
 што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спасит 
ек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме с 
 врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p 
еговој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, пон 
јалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p> 
ком дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну 
мпетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквен 
 и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</ 
ерење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напрет 
 што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих 
 двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са виш 
ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права 
и, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ из 
</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за 
на беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако нав 
жем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} 
н у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од  
им свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушк 
сле, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ва 
а крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господи 
.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и 
чела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и р 
ечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да г 
, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ј 
ка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија к 
и цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није н 
етљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправе 
бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда н 
ас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цве 
 којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а  
 да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито  
срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута о 
њивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лак 
ога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време 
ром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p> 
јући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва  
је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и м 
 опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S 
ом и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде госп 
и се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је 
срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ств 
о по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадо 
први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој б 
итељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.< 
ного.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и 
н, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чин 
уди остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни по 
праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? 
едног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради стр 
/p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „О 
ћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости,  
ио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S}  
 мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, мож 
да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p 
!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја 
да јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је 
етко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или 
 писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала ј 
: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о  
детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас 
ији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему 
ајвише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака 
дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана  
утак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме н 
 Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних реч 
ринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S 
{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ход 
 по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи 
весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред ве 
настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам  
о своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је  
жала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S}  
езиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, 
 звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина 
 ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољ 
т.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људ 
p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било 
 себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо 
првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>Посл 
ен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те гос 
дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу 
оћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка;  
умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи  
е једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи 
p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твог 
тисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вр 
с и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња  
ла се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако  
ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p>  
стенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старос 
ишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" />  
наче би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ 
? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у по 
ати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као де 
, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је 
рата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у сво 
осле неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво,  
ла, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p 
 опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добр 
и?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, 
мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, ал 
</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p 
 она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p> 
а се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потр 
преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не,  
 оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза пом 
{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што с 
 ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми с 
ати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и зами 
грешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави 
ашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се оп 
Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решил 
катили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појав 
слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекал 
м не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ миш 
неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим 
ти.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што  
> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, он 
е падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сир 
кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незна 
 мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се с 
н учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али види 
а па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка,  
ња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи ра 
о.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премери 
тпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> < 
ем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете 
 младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те г 
да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледа 
оносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од т 
знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, ра 
: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је 
слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу пр 
и.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> < 
јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, ве 
озору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправни 
ати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хо 
слови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и 
и су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљају 
ук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чу 
ј хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој ка 
те, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био 
итком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „С 
ју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по  
 он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала. 
ш да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била,  
 добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац  
ња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи му 
 овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедит 
Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Г 
мо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема  
може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки 
не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме п 
ш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> 
> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете 
постојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадош 
оје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после  
 ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је 
суђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну  
оже претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи 
— било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, д 
 Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете го 
 по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дреси 
одари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, т 
и код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, 
у, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на дев 
срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руме 
можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваш 
атрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га  
{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би  
ве моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда 
ина</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да пита 
 очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту 
угдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и  
груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и проти 
а је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да 
:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узе 
уди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринк 
ио, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек са 
ка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу 
ади новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзир 
и употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ћ 
оже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи,  
ила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} 
рата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго 
ично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, 
же су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису т 
И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, 
> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S}  
е и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто  
нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлост 
ед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назо 
 од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим 
>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с  
те, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан п 
е?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам. 
</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш 
— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у з 
 руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила  
а брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофо 
слим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод  
у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} П 
о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— 
сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад пом 
ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом  
p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S 
госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми та 
S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што г 
X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао  
 растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој 
оче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака  
тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право им 
огу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је 
бе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не р 
ерен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме до 
инка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то  
p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ све 
у, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, 
згледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опе 
вори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гл 
 јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината пла 
ила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али о 
и хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам  
?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесн 
 у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ј 
то вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте извол 
своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искр 
ој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит 
ме премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам п 
амац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Са 
ици.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p 
 прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу 
 повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао к 
то њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За м 
зом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S}  
ала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није  
{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он 
Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавств 
незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, 
х материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p>  
сијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака проша 
 се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господин 
еговом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није. 
 смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, буди 
 његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један док 
/p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} 
ћаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нест 
ога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женс 
шање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом е 
се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да  
у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их 
кли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су ми 
еља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем 
и и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако 
его баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{ 
те и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бе 
ајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} 
даца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — 
су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је  
аћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, 
а ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мање 
итеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milestone unit="subSect 
о писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим  
ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога 
 се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста ов 
; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њ 
нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за  
овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружича 
орацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсн 
а и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрча 
— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да  
моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди т 
— сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, 
 више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пре 
ом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам  
 неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање  
{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши ма 
ођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је ни 
мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као 
лиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их ј 
/p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку  
луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што д 
гледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност 
опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости по 
Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи ба 
 свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав ств 
S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Пове 
 девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S 
а ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш  
опадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави ње 
би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и јо 
 с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја  
озре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије  
м?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да 
у из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостив 
 и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка.  
ар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{ 
а, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љуба 
ска и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, 
 је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци  
ављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрес 
она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, 
.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њен 
р ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила,  
ар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —«  
} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; б 
огуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било 
 је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако 
и провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p 
 првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што виш 
м бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је ве 
и.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одгово 
p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и  
вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци 
 погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије. 
S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ 
о знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати;  
то је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пег 
пе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и 
тру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад  
ти и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ 
им, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је к 
 зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на з 
вом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога 
а!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече: 
>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— 
ису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатли 
о Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њ 
ој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке,  
 криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је н 
а беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је  
е допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињен 
 отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, 
го је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, мој 
рног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је 
; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама св 
господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличај 
вилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.< 
је несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у 
о пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Ма 
ро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се  
ласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном  
х омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не и 
дем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана 
ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одо 
 без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без 
<p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда  
 брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш 
мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор. 
учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари П 
оре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје 
еком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по све 
 сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, шт 
 <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била на 
стрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти 
руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је 
а његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако н 
воју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сам 
очетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се  
една од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за 
де на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша 
ијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се  
 ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Ал 
е.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од њ 
ој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодил 
 /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели 
 па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>—  
илостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не  
е у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.< 
љење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав прод 
у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>—  
нам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је ј 
нам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђа 
/p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савес 
ротив свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме с 
е стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Д 
ем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, 
а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некад 
ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љу 
пут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац 
деја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја дево 
ад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих 
>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела 
<p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој п 
езнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан 
S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, 
 пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала  
нчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био ј 
, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p>  
ке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе 
е.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и з 
ена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која 
а јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом 
ико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је ста 
то се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> < 
 сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прст 
 вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да б 
 која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарла 
арати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, 
ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Дар 
S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећ 
C6"> <head>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену ни 
 сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; би 
на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енерги 
 ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она пле 
ечи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом  
ин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са  
узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће д 
{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, ф 
лонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а р 
ј вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S}  
 шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми с 
.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек  
 не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то ка 
; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај  
говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао 
дић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја  
в кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку 
бро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p 
 сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и 
шљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи с 
сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборав 
 косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упа 
да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако припо 
ој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто  
инка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој  
ишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, ус 
о; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади  
ем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p>  
у лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од  
у, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова  
ик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, 
као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет г 
аком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или 
остати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{ 
ужичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да  
ринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћ 
 кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину по 
 требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, израз 
љаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p 
на.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи.. 
овољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом дево 
одинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и 
ивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичн 
, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би ј 
рног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскињ 
Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је б 
а и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих стран 
 још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко п 
 живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се  
ка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три  
>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац 
} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га р 
 онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз 
а и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству  
ледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако  
стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је не 
умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као он 
сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху 
о на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које т 
станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва,  
је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад п 
га ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; 
их карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа 
при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужев 
у, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ак 
е по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје 
ати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму н 
А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врл 
 ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо,  
 њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што 
г се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити? 
 ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је 
киње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој го 
 својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до тр 
рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p>  
 купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада  
..</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раши 
омене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што в 
ече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин  
 <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеос 
аш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше в 
је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да и 
 сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Ми 
мостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi 
о!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово  
 очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајм 
дара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене ј 
 да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка пок 
уму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју н 
таром женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је ко 
> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећ 
та била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p 
, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то 
е да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ћ 
слила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила чит 
ао она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За  
нила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школс 
бљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету б 
оли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: и 
ед околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен 
еже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погл 
орења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да  
но.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца 
 прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену м 
арено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели  
ј је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећал 
а, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није  
ије тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и 
она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретк 
ило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли с 
викла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се зва 
ком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Да 
ихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати  
о она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као к 
</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Н 
> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се  
 </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати 
ојој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — узда 
е.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога дол 
 Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрли 
слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женски 
, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> 
накости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш 
е брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столи 
не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</ 
рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} 
 разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</ 
один муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Д 
ти!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ ре 
ме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало ј 
а?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад ма 
је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И  
 описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу најви 
, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „н 
рање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S 
/p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим п 
ио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претвара 
Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да ј 
допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, госп 
ује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и  
 година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу вар 
озна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног над 
позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твој 
 јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ  
утић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је ј 
 по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> < 
ом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које п 
 међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио 
тава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидн 
е дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гор 
х учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и  
о рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p> 
 да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе  
>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар  
е воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p 
 имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, 
 марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" />  
ење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани пр 
ју“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тв 
</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала пра 
ате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год в 
да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни д 
 ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, д 
глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под на 
 броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чик 
њу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да б 
лио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у вра 
V.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, 
“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешт 
.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p 
радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ 
ја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да ск 
сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала с 
срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p>  
, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Д 
, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лепти 
, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стал 
 рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу  
р вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од 
! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци брац 
ма, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али к 
, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута н 
оже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? уп 
ом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Уп 
ачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад  
рстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш  
.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад уда 
о додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите  
чно.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим ви 
тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они ста 
> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, п 
и на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе,  
ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учите 
ако би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше м 
им своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и суви 
да не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ бра 
е у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>—  
ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осе 
пустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали чит 
 Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, 
 кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само  
и си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} П 
а.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и  
о њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу 
амљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста т 
о двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које  
ицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, би 
 зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није 
ло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; ј 
/p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, ка 
ез санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не  
/p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ 
ђу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој б 
а, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, зап 
 него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не мож 
 диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је дос 
ри, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био т 
д, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада 
која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика ж 
ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p 
м: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради 
ти.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшал 
 они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она зад 
ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлу 
="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љу 
} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све по 
ажила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapte 
а је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, ко 
ао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и  
, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледај 
Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна приро 
та се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и  
ли.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то  
е и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то б 
оша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају н 
партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствуј 
> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зн 
то помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о т 
реници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још оп 
и, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити име 
S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не зат 
у „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? примет 
својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим 
улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте д 
то њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је  
жа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да сво 
њског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно. 
нија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење 
све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да  
ђа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту 
лотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и н 
са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завуч 
асмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S 
Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра дев 
 пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ 
че, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може ку 
ве док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти у 
колу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да  
много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке 
евојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} З 
ку и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником ба 
>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа  
 што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам ј 
пода професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предав 
 знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и ш 
е, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} П 
>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и с 
ице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи,  
нци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо прес 
д неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и 
мена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образ 
Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насм 
богме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачин 
из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљ 
у се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према 
 знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: са 
долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Дари 
анске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ ч 
а страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих 
азговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну сп 
, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ и 
олегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има  
ка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њ 
м уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте  
њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p> 
мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад ка 
 опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошу 
очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напро 
 доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви т 
S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако  
насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца 
д часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Сре 
{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> < 
<p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринк 
аша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне 
це.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи 
 сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадов 
а.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то нау 
 где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена 
лу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, нас 
и психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако  
иштву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су 
 некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод тру 
те ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има  
{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с  
Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и 
 бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ј 
о често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се  
 да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> 
а, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нерв 
ако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} 
атисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко 
ада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање они 
 опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А 
г тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и с 
а, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од ов 
p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који 
етак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чи 
head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места  
де, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p>  
, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама  
к огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, досто 
 да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је 
.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта каза 
 гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По м 
да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине так 
ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особи 
улар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредб 
а боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцен 
те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари мн 
, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила  
; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље  
>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још зд 
оје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар 
ложај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, р 
 утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитеље 
авница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и се 
е не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то вид 
та на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских  
јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је 
те.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво сави 
уга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> 
них женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то п 
 ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</h 
ртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три  
ило име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција о 
 васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замис 
нована државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је  
се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава ње 
{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је  
е изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, предс 
 већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т.  
ање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како 
атови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати,  
с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу парти 
и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и 
у лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење 
 ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом  
леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш ци 
уди, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им 
ога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује праши 
у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S 
да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за т 
али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом ил 
ку школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма 
</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становал 
лике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба 
маџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправ 
з уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радил 
е чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У наше 
 сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је по 
да у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сва 
и хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално  
и за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду б 
ити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за м 
 замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi> 
извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из  
 положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршени 
, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би жен 
еде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{ 
поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест ил 
аестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељи 
а кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави. 
ви према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама ода 
 јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бит 
{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог 
ике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина  
ље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним мате 
 дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и н 
да ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су  
{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, св 
ке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошиј 
ти мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к 
 година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћен 
е ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
еба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце  
а своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја 
 ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако ј 
ка вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, к 
ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје 
огла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој 
у моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, ш 
ре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца ви 
 свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. ле 
 забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја 
а сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с велик 
школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три  
м да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву дове 
 деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код  
 на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељ 
шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако м 
и, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, о 
форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила с 
је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград;  
 на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из  
азивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најс 
{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>—  
оју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли са 
много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се 
а својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за т 
ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео 
и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека 
а цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И  
штину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане г 
нувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео  
“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S 
оворила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну  
ру девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама  
е кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабо 
 не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерн 
уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проигра 
{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта ј 
ише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добр 
, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не 
 адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар  
ледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S 
S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да 
а ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не  
наест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S}  
 те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку об 
Section" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад д 
 нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, шт 
е удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Вл 
 и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а др 
ле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци по 
} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <h 
ељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте тр 
Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом пад 
 петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на и 
ње књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица 
рнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двад 
а му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеј 
служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти 
скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p 
ву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имај 
ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи см 
 непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није  
„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, 
е тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је 
добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Бос 
та вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете  
 чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику. 
а Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица? 
 допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — дев 
а хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међ 
 удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак  
 јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и н 
 ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, 
 то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је  
ок није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш  
ено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и  
дар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и 
 селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у се 
јка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати;  
Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Мож 
е није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је 
, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је 
баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако 
езине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами к 
ју њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Са 
то црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна ха 
гаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да  
е Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p 
ину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши 
роф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја т 
ла се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде 
јим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} П 
 њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочит 
 гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде 
се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу  
о моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле 
падају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S 
мејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво че 
 својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{ 
даје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не н 
им девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мир 
вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећн 
ам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему н 
и на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, пр 
кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло ус 
 назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у 
а богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш 
 ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је  
а писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је пам 
јао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покуш 
н младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му заце 
{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S}  
е имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрље 
о је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p> 
једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном н 
ивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p 
ора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи  
 ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p 
 дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру? 
евољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школ 
 вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Да 
 модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богат 
 она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S 
 весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: ж 
в, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту с 
а је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у  
ном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!... 
ас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадише 
и глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком од 
 Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ ст 
сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, 
и и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кр 
сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно ра 
ве мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се  
Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја праб 
им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p> 
} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је уне 
Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам ум 
као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође 
 кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи уч 
мети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица 
е, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се  
руги степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и  
ејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је дол 
ав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни ч 
ор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, д 
упка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, и 
 хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> 
плива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар  
волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење го 
/p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода. 
руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госп 
 Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благода 
 стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" 
бравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан 
 папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више по 
, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверење 
 како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају  
о бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S}  
мети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече 
 примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали  
ати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у ш 
и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да о 
јао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју же 
а и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказива 
Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</ 
на, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то 
 сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p>  
ава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће  
Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка  
за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! 
ченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба  
 издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и уч 
морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сух 
казе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек  
 дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зе 
у, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — 
исање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив 
 седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је к 
оје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако  
ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> < 
ери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му з 
, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак т 
има била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, как 
не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим 
која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне 
ог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији 
а и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја в 
 а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, коли 
дећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави 
 питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус 
а жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, ко 
на сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„ 
бави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>од 
 да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да времен 
ла.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, ис 
, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свак 
ше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Све 
цене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брз 
 од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен 
човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ дово 
е после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлак 
м је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> < 
а, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је пр 
ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час 
ије ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, 
ожда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љуб 
 рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринк 
— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p> 
поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувш 
ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти  
мљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, д 
ему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак;  
нку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S 
>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право к 
на, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од к 
 је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, мет 
 Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла сас 
 — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало д 
кође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио,  
p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио со 
е моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обор 
огла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.< 
прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један м 
е изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премиш 
књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. 
, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хт 
а у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, дра 
{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па 
е на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувиш 
гоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умо 
не милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да може 
„имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да 
 <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад у 
ном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсет 
ста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је з 
непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм. 
ви ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она го 
 појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чи 
е то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На 
 особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам 
упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> < 
е:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из ту 
деје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли 
вора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша  
ше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> 
стигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њи 
ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо мо 
p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</ 
е и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стиша 
а памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да 
ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он,  
 Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли,  
ином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са 
х, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих  
родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пре 
{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пази 
о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком 
} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија дево 
ети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива  
карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће  
м да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, за 
 све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па б 
сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш  
е и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за  
треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то сл 
 од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Дана 
шу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p 
 воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у  
га под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје  
То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па 
крен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти љ 
а смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано мо 
<p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али он 
крено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте госп 
одити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> < 
че, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одв 
те?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До в 
заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја ни 
 Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријате 
 <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како 
ет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој р 
етио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој д 
ости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ 
 тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Да 
саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Дарин 
је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце 
еискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану,  
и векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непри 
 данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш 
двоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју р 
еје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчи 
ц говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и 
ци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140 
о ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не  
ече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући по 
дника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе 
? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос 
и ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућ 
 наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче 
н писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се он 
скиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добри 
г смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ на 
, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће  
г образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет  
ила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад ос 
их осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом прија 
им, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорим 
во ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{ 
 за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију  
 и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} 
 Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку буд 
ула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад 
 гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има м 
евојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и 
ма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљ 
остала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Дарин 
А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно ма 
 и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи  
ујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас прекли 
p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп  
тној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S 
али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам предсе 
поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — а 
 беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвал 
То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије 
еч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела 
ва могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немо 
а ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:< 
пет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, т 
, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поп 
 био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољи 
надом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од  
естре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога г 
ристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи  
ругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у о 
к, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:< 
убио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти. 
који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издад 
ских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљес 
 не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су п 
и; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не с 
 пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу  
, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој  
д њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пр 
мњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не да 
 да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца 
рила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је 
а па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Др 
 Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је св 
Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисл 
ла, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје учениц 
д тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика  
је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог  
 Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле  
знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба де 
а:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, ка 
 удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце 
своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу 
у собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком пог 
 је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давн 
је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне 
кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико г 
 тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у ста 
 да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакш 
 добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се 
Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, леп 
као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије они 
— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа 
ра бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S}  
журине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој с 
шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан по 
} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Ж 
ије боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по не 
олози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то 
равати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} 
а?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважн 
а живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад не 
а; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф  
ицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми ј 
разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично 
 то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовањ 
мпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледај 
>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским 
н професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче 
али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли ш 
 прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним сел 
 једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти љу 
p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив 
 Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Стан 
о! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се див 
дицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдил 
њем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премн 
бави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p> 
ће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву приро 
обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Т 
да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица от 
е његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из 
падаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци 
сели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио с 
обро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p 
и зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек 
Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећ 
 сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Дарин 
е зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увред 
оје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из о 
ам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу н 
 њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама  
сим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село сличн 
смо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти  
е видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ен 
рати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људ 
аже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, к 
ј, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да  
е; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не 
 па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</ 
за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашни 
Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> < 
p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спу 
 и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену 
 то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{ 
 детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети,  
спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да ша 
 да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више д 
иљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чуве 
рка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведри 
ела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха ту 
ала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до д 
С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S 
т много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знају 
еће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но шт 
ом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нек 
ако је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше так 
 глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — ре 
 ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо о 
према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофиц 
 Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог  
 ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сут 
на, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да с 
Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је р 
хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд  
е отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S 
нити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам  
е помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па 
, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући 
рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице 
симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша 
о је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана кар 
окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше  
За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p 
ирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што 
еко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — до 
, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S}  
њени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете  
<p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан уста 
ај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељс 
 за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој уви 
 бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: 
 децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стоти 
 опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад 
раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а чов 
 боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала 
оја га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему нек 
еменом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог чове 
 он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Дарин 
е надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, д 
е он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова —  
{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У то 
каљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле бил 
е то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S}  
ворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солида 
и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана 
 код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се  
лазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу мог 
ћу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јест 
вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше 
ћим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе с 
ринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.< 
а у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> 
нила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде обл 
 с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p 
 не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> < 
 Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако,  
е свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима н 
же љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да  
 ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— 
е би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но т 
, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} 
ране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увид 
 на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том но 
 искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.< 
има по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буд 
есвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам д 
 очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{ 
<p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> < 
е? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети з 
још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто с 
да, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читањ 
нам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Са 
ко добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „ш 
 бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{ 
 чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис 
ам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства 
, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви ч 
.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са остали 
разничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жен 
анас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори,  
а ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке ј 
и! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па з 
ге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окруж 
сту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S 
ла је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весе 
и њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирн 
ко је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и в 
рофесор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, ил 
мпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} 
абогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све ј 
к самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава  
м вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се б 
 му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се,  
е.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто 
хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојо 
} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко  
ла етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмех 
 те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело 
 не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми до 
гме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојан 
се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече п 
е у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао... 
амишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојств 
 је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Ид 
цу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“ 
их игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и п 
е им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те нејед 
ј појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те  
то понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</ 
по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко  
слиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка наста 
да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? пита 
уге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина 
ста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Дарин 
шла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре. 
 се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле  
жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где на 
мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но  
анколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почеш 
ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе пара 
 мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и 
.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код  
едамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све оста 
 је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, ко 
 То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону 
пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља х 
 је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистам 
! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Бо 
то прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па  
је да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Ви 
, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво 
вати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако  
ша ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој 
, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поште 
“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интим 
у до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— 
а студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Го 
ка.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>С 
ла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми п 
а превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку,  
намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се  
.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да  
естра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p 
<p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је 
погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изгов 
 је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{ 
— викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице,  
 Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чив 
предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретн 
ајвећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Ра 
суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и  
родица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} 
ти тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они 
{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађал 
 гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло 
и руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијоз 
ацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад си 
 станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и  
, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорил 
т сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка ј 
, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед к 
ешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} 
ши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> 
p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни је 
 а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара? 
јде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него ш 
и сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада  
ро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се та 
он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста. 
ојих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, т 
Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху  
 слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и с 
бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! ч 
 ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> 
и назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она г 
на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запит 
н писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студиј 
не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за о 
 и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице ч 
Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико 
није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каж 
 чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко љ 
га срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S} 
ше се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом веж 
ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој  
бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених  
 сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет во 
маћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху 
е цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљен 
е, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већм 
таше је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али о 
!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти  
ти и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S 
ше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родит 
слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти с 
ујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — 
ољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— 
 није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гр 
 момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа з 
„даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“ 
 млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и 
 се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом  
аринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{ 
 вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако в 
плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал суз 
аш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути пи 
а.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на 
p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Х 
оје су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље 
> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас н 
ростодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорет 
јем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А  
летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је глас 
 браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не зна 
</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је ми 
вирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зат 
исли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— В 
Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велик 
нском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} А 
! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си м 
ли тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати  
 <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке  
естрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша 
{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише иск 
 своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен? 
 по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је па 
аља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} 
ло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем 
S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метн 
 смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с  
о да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста 
а седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уште 
 рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је руж 
чи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да до 
нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек  
о су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како 
у, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то у 
ао што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали  
, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском! 
требљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у дет 
p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније би 
људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би треба 
 сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак  
поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она 
 време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тад 
 лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени вин 
>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што  
аневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Пог 
ањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу 
воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, 
жаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</ 
</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Р 
ирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на усти 
естаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф.  
да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико с 
 изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама леп 
ала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грд 
е по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар ш 
о? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сиро 
ље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је чест 
куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад р 
завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет  
ту под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све  
достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с 
Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је  
“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, св 
по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој 
ела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учите 
 боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p> 
воје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их 
сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, а 
ара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да з 
она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.< 
да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем. 
им гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје 
азовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка ј 
а савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет  
сно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у так 
ресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше  
ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих д 
правља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметн 
а ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајк 
да не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у  
сто и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш 
а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих ма 
уди о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар ј 
идити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и вино 
о сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој по 
ка најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих оти 
рам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате 
убав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка 
 беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они ист 
рали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је 
меши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свако 
е може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а мл 
оле, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговин 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, 
диш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и о 
те још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви зас 
{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене се 
и ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти пи 
ш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за н 
томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос н 
задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и 
Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S}  
>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам 
ну наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз не 
никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су с 
ле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела пе 
ди за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И  
тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, годи 
свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод вид 
мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља 
 тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у п 
го бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, в 
цу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се 
дселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за св 
 је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а о 
 исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те по 
 /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука  
ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада 
рьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може воле 
трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и  
иташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А 
и, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p 
ој нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знат 
ти немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p 
е чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— От 
томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним ско 
/p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Б 
иђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру 
а ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве 
икну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше уч 
 што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </di 
ла.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског ин 
збору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби п 
ња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина 
би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није бољ 
, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незн 
, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p> 
и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „уз 
да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’ 
да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других ср 
бично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђе 
и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док  
ислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младож 
 Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је б 
јем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју  
ку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нага 
знавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ 
и мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веро 
ине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, с 
е Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку 
дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Дари 
ћер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман ре 
коле, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дг 
ти матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим га 
вакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма < 
сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио т 
 <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; 
 ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њо 
аже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмиј 
 виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства  
њег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста  
 оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мен 
ељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом п 
а цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разу 
лазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључ 
е неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} 
иности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љу 
поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и ос 
трина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту  
штовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> < 
цену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да прес 
тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према с 
да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како  
још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз  
их очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па 
е по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам н 
ају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењ 
аситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ ве 
па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно с 
S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с  
е неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужнос 
ече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки б 
не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу  
пе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па 
арам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да 
лимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и  
сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила. 
} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: м 
ожда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом. 
ати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осет 
а.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ ње 
 скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Ве 
{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је  
провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али пос 
е истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само де 
</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум п 
на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише зап 
ку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, в 
е</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Т 
тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете 
е.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на св 
, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Дари 
чајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и ње 
стринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је в 
и мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге з 
заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p>  
} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О,  
и ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу  
 што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, е 
 она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи поко 
разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тад 
p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само с 
јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ с 
само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: 
дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше 
 грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који 
 тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу 
 сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S 
бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ј 
зела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на  
се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те 
требна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадо 
ора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, шт 
 — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и ств 
ш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су  
ова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној  
даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост  
а?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредује 
е сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су 
на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дво 
<p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Да 
ле у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи д 
чина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго о 
<p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања. 
аљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте,  
осматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, ил 
богме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па  
 стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме 
а воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао ника 
тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурен 
лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашње 
оја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и  
мехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја н 
оворила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Дар 
ута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapt 
 била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност  
 </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми комент 
{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно пр 
председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми пошт 
ена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада 
јих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p 
овац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи,  
на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калу 
тих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни 
 да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она 
 поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Вара 
ржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам с 
ка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини  
много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да 
— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p> 
} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здр 
е могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којек 
 ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нем 
.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејал 
умиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Дар 
 С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се  
јао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да л 
вљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је исти 
т.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам т 
ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, н 
ладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакр 
 <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! 
е и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </d 
отужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло 
е кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можд 
 Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити,  
ка.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свик 
ти љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретањ 
доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа др 
допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога ом 
ше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, шт 
 <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да ј 
т листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити 
д се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какв 
оветкама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} 
во писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женск 
 ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Да 
е л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знал 
ка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а сам 
кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — по 
исте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас  
> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, ј 
раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује  
их могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек п 
ијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква,  
еш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је  
месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потра 
ковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И на 
 волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и  
 па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав 
, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота дево 
 гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила  
е треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p 
је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба пост 
онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: ср 
овања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбори 
ло да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика. 
 мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тич 
поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и ка 
емам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и б 
заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још пле 
 опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен? 
/p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле 
сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> < 
 <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је 
езиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни позна 
би?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулир 
остојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну 
само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам јо 
јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже 
ле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа. 
 њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допаст 
 и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирн 
ме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, а 
свим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познав 
тка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву н 
 није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској 
не, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатст 
ки.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка. 
 свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега 
е држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад  
 богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као п 
аш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</ 
 што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одгов 
ши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове 
ди без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S 
долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече  
де тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа. 
уша им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а у 
тити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; з 
 лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваш 
 хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад сврш 
своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује 
м ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p 
{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици 
рз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног 
м ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О,  
се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да 
 што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лиц 
цивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостоја 
елу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринк 
 Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи 
родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговор 
ти?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за  
 роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, 
усти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, преск 
 не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао,  
т, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, 
нам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалиц 
а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати 
вницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чи 
осијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, б 
го се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми за 
; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Веруј 
најем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то  
та беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загр 
е за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њ 
младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сув 
је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења 
оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра  
и, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те ен 
ом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је 
 заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави прем 
.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала,  
ад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{ 
ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка ра 
воре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан бра 
ло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива  
опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто т 
ем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан ч 
{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп  
е познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако ми 
их.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек 
</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми  
давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, 
еном из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавал 
аринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми им 
чена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то  
.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она 
 онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немил 
ој појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постој 
е ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гад 
ада ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, д 
а девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има 
итеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело.. 
етнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p>  
о могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{ 
ио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Дар 
ди се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S}  
 њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> 
ине смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да 
д не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико 
 на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p>  
 Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симп 
да јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, ка 
аже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ћ 
вадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каж 
 је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и 
ти својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпа 
љно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који  
 ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> < 
 Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки  
агрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имат 
 свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се 
менту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голо 
овор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је т 
авао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замиш 
ени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} 
> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био ог 
и, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам до 
p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} 
<p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам 
азмиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, к 
меха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је  
ви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претер 
ремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Да 
оче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али 
 тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом назива 
ер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда през 
о погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{ 
ћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p 
е... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих  
одаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно 
но с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а 
у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, мног 
ло је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, 
слиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним  
на! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клу 
и је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпо 
 раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родите 
зитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела. 
Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си 
 детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гану 
е у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја н 
зио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.< 
бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би  
 реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> 
им.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним 
угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> 
илику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више не 
тци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање 
и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те мла 
! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола ст 
очијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост зак 
аја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти ја 
ржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта 
некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је она 
.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно до 
ога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринк 
та ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима б 
ело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и 
ек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p 
отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој наро 
на ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ 
две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвекло 
 Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи:  
јвећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утам 
 туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то дево 
Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, дов 
 шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с т 
S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} 
ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија  
ко.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торб 
аз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка. 
ојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb 
 против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе крив 
ада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам с 
ког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што  
увши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки  
бражавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на  
кима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас,  
ретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из насле 
 као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљ 
, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена  
запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити 
аше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде  
љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више 
ова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ наста 
вати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p> 
те узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред з 
ем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта ми 
ринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу 
лонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има л 
 ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да 
итују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p>  
а ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и парт 
 колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било 
> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружиц 
p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се 
.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек 
не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то 
иташе брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчи 
еш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвик 
 сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала 
, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; в 
беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јо 
ом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом 
.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше  
 сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да ј 
.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шум 
мо је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Ме 
зумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се з 
} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није мн 
м судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад б 
ила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца  
 Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли,  
е већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле да 
а одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега 
и можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни по 
 <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац у 
случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ир 
рих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљк 
ш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за 
</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том  
огла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњ 
ј сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам  
х! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Гос 
и се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, 
рајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог та 
 за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш 
.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p 
вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка  
је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка до 
 баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p> 
/p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше муж 
ју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви 
соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер. 
 не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завл 
 ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то бо 
 младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што р 
ли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> 
гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми 
и пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да б 
 радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Мил 
ко, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, к 
ф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушк 
е од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у  
а овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта  
чи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињско 
Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она 
завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</ 
 и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то д 
 заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу 
ожила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметим 
ачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p> 
p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на по 
их, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не  
дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако м 
та.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после 
 као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да 
ејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ 
зда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је т 
p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то кор 
емој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ак 
та.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за врем 
/p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе,  
ле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и т 
нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па о 
 који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на доди 
спођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим г 
/p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— 
ве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену у 
се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади  
>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— 
уњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти  
S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стак 
а.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добија 
пет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— 
то приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право 
е повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како  
 куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматра 
.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће  
 али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле 
 крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те  
мо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се о 
уку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му н 
видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још 
ла сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, 
ринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} 
 немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци с 
 „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата в 
p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одл 
стише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p 
 па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвал 
ладо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе 
аном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије п 
ју.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, 
Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добр 
сече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто. 
сао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи  
ојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том 
 се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући п 
ији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у вена 
 их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми к 
 му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, кој 
 угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Тол 
ју се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самост 
 седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече 
ечи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом сл 
, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити леп 
 гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чуд 
отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу к 
p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.< 
воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату виси 
на свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила ка 
познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и 
ко! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, ко 
лучајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под куп 
ра дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у д 
а јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема при 
е зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти  
штеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не 
ругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.< 
лазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао 
.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у 
кла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женс 
ледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „бр 
ости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурниј 
у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни је 
 денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише бој 
нка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми 
 сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, рад 
 Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непа 
 мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хот 
е, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности. 
то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у по 
спитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не в 
 кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером 
ње оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети 
S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих 
} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу 
лу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та 
грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда 
ви пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч. 
 већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</ 
ја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, 
ад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни 
иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимна 
тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком сво 
деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а н 
итељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе з 
а се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница своји 
ла, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науж 
месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељи 
рица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и 
Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дош 
за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? о 
ка-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Гра 
 <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим  
то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се стро 
ad> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање пр 
а Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој из 
ам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога  
онски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сирома 
азовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе 
. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа н 
удућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо п 
{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пу 
акве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изл 
, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се го 
ље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, з 
ига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи фра 
 и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се м 
Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу  
жда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарен 
по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S}  
м.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођи 
 својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко и 
поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ј 
 њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он ба 
Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале 
но! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни ш 
одари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих 
г.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим он 
и вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да пр 
купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема пр 
ши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми д 
и гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше 
ала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и  
 ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме  
еност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p 
свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и  
епо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час оду 
м писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовањ 
 Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по  
ладања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби  
аринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— 
ринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да м 
ко се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не  
апита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним ос 
 опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — ов 
рка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је о 
м из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за бр 
лању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право  
— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па т 
 била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том д 
никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени,  
 њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само он 
p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p 
евљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им н 
нцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимн 
ти — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је 
p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на ост 
 <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>—  
у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милос 
викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да  
пођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице ув 
и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим п 
ушо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — св 
а опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разг 
лестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло р 
 Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с так 
ви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки 
своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и 
вам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу 
S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спрем 
рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против  
, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме 
итељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем сво 
о и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се  
лико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настав 
адашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Дар 
и; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да  
а кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати  
им гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гле 
ик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа 
рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p>  
 голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо 
ме практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женс 
е тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био при 
а кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпо 
у у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност 
озне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p>  
 би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и  
порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често м 
у испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад б 
 на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу пошту 
!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима 
о пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натр 
b n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Б 
 радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца 
„зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све 
о је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{ 
аборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала  
, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге једа 
/p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Н 
 ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> < 
ивота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да  
емагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово за 
 на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао 
 никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, не 
би одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била 
обром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све т 
ошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини 
 не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај ма 
p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се  
 дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смеј 
тим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и  
тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула  
успендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење 
отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он ост 
рпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; в 
јеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напос 
 васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила 
оле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И 
хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— С 
 Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад бој 
војке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним г 
ка ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — 
видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.< 
ђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p> 
а тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љу 
ни.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, д 
и у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити? 
таде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</ 
 отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</ 
рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши 
тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устра 
 и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зу 
као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S}  
збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазив 
свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! 
Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мрт 
ам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што 
.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та  
 <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S}  
ата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше  
један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положај 
 „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже  
инка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа п 
 каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрин 
девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па как 
тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венча 
 је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.< 
осетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде так 
ла си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p> 
 <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после ре 
о, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати,  
а другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професо 
> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени у 
 чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.< 
рироди примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли с 
 га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, сам 
е може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, гроф 
века с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна 
ка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} 
ајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а за 
да је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет т 
<p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: 
хну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела,  
о нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је д 
ти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем ка 
шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам м 
редаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и 
аве с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад г 
 још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите,  
ила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била ра 
Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела 
 тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем 
а.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли 
и се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што 
е упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p>  
е он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљ 
учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу,  
азуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашт 
} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је п 
не је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“ 
ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити  
p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забран 
Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставниц 
в ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине 
.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p>  
S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Д 
џбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у св 
та ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место 
ћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила 
о, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују 
p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја с 
покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, н 
 Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавш 
 нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се уда 
 сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше  
p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво г 
чин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и про 
лад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се 
м, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста  
а ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе 
у такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специј 
и родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште об 
 дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а 
ћ је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата 
шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да с 
х дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, н 
 — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво,  
и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је о 
ацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко  
 ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сиро 
и чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима мн 
 виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за 
љку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за  
у: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у  
си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} О 
дећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем,  
ар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожа 
оћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, ре 
овољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се 
ње, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, д 
ло, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, ш 
>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зач 
ве тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их п 
 то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако 
ао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте  
 те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред  
м, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је н 
 корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женски 
ечи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су 
а бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непог 
p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Прима 
а и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљ 
ино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се ми 
раз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам с 
 <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је;  
рујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој верени 
риправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће  
Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам 
ога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај 
иљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си  
анећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то ни 
 стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? —  
гама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те  
де даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да  
к — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонет 
ло јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{ 
се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик 
} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усуди 
ашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него те 
оворити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и разм 
почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p 
м нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, и 
>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па п 
ована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не 
к?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме м 
{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин о 
 већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и 
иљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуца 
школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>—  
е дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</ 
} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од це 
е рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у  
рода, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p>  
ђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника 
не шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио  
ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интерес 
 и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p 
е Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p 
> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> < 
поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова пр 
ахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету 
творено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро р 
 мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, т 
 А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није 
еколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узе 
S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi 
снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, а 
По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она 
грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са тр 
адосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родит 
 је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да 
м, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи те 
оту мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо  
рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спава 
и се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са сто 
оликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљ 
у живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила ј 
го време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на дана 
ати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизме 
ма сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас т 
рло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада пати 
 и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле  
 много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак  
’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На  
анаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ак 
</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудн 
уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда пошт 
ој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, д 
звија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, ко 
 ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то гре 
е, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сирот 
разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опе 
 Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p 
 а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу 
</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, 
в, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и к 
аторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то он 
е ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна.. 
ма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога  
ке или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе  
</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу  
огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће так 
чела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта  
>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу. 
рца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само  
ојих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине  
ринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих ј 
ост карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле раз 
Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце 
што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по свом 
посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помог 
 је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од  
осле овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брин 
} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} 
p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у соб 
јте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима 
p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, ко 
а се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди па 
ле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела мој 
а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња в 
дила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу б 
 отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова п 
да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле  
 радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти  
о је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом ж 
 би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке 
је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енерг 
памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S}  
, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз 
} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред други 
} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћ 
 речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде,  
засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац 
но први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога 
о дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, 
 и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не 
гању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очино 
ече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често узд 
 она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тај 
ећ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што ожи 
е молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом хра 
о! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разуме 
рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила д 
 ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сироти 
е за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смиш 
} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог. 
школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам 
беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи,  
 своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољ 
мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је о 
ких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Не 
то се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата с 
ез љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писм 
не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} 
 оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али  
 је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да с 
 не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати,  
ве то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнс 
ала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи 
некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове реч 
 само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју поко 
а да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо непр 
обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му 
какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било ј 
.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била  
а, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим п 
 чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> < 
н очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} 
 казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче 
ар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је 
анковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види  
г даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учит 
pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело ни 
d>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да м 
ви семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како 
тави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опоме 
чи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико с 
е многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанст 
Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је докто 
 јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашно 
ка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој н 
ао и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком 
 мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила  
 понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, к 
ек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабог 
 Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Др 
 па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="19 
еда на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши. 
ставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас 
 тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она  
нога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски наг 
е, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што 
и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната чо 
<p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштв 
ног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као 
а жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са  
живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора ј 
и румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Пи 
 А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео  
 тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Ал 
т жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> 
.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезин 
 Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који  
варала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је 
тро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не  
ти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који  
ка, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, 
л; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сес 
ао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за 
се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type= 
а ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаков 
 Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши д 
та, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препре 
 писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мен 
зразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна 
ути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су т 
х да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" / 
Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за 
кеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и сл 
е, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око п 
о бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, мл 
<p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете,  
жно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.< 
 <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога,  
е украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, о 
 што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важ 
етну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би пр 
тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш 
 вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније жи 
ица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овам 
воја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменил 
нити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако про 
/p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам 
 сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој  
 средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати  
адије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње 
 сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па д 
, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад  
нскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су 
 сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опе 
} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па г 
ђице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно 
 Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба. 
 отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро д 
едан део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се 
да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у 
ро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царств 
г натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела,  
гранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} 
стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали —  
речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога 
че ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује 
јем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног прек 
ет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу и 
ута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку б 
ислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпље 
</p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави прем 
бично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мај 
рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада забо 
а у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p> 
меша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није  
Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се 
ке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отв 
уша, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, 
 па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, ко 
оју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забун 
мо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе 
ергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој  
 <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— К 
и стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прв 
добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љуба 
лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, а 
рани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи оства 
иљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта с 
 могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и  
 све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> < 
 вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари 
саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избе 
ахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита ј 
е би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим 
таде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их! 
ривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</ 
 за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> < 
ица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — сме 
за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се 
ко имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p>  
огледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви  
м очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? —  
знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније и 
а се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да н 
ужице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него у 
ила.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињ 
лата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! —  
Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле о 
и тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако 
а брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајви 
 воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> 
 Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</ 
 доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погл 
, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и м 
га бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и бе 
товати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите 
о је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљ 
ћи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> < 
вртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим 
и људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да  
отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи 
ојој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљал 
а мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити  
</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Тре 
ад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмеја 
ло памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неу 
а их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! 
о амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди т 
браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и мож 
ао да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак у 
p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што з 
ладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у  
 је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја с 
аљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за 
казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то 
слиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока С 
е.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа ман 
ихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бит 
словом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска чес 
ећма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме 
е, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријате 
ала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично вер 
људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је 
ивати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје? 
еме.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да  
е од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутак 
ћу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115 
 убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љу 
азује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да ј 
 и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> 
<p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S 
живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три 
аивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина  
е сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање прем 
о да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је  
јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Ум 
наче не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву св 
 да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мис 
 већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, шт 
само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увреди 
 то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то ка 
p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди 
 каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Зн 
на девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; п 
 кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, т 
S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја 
.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте з 
ред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у 
ште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само по 
 ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула са 
о би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора ни 
ена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S}  
ама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешенос 
ластим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не  
могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш 
а уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њ 
му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су с 
у.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије св 
а:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, п 
е један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним  
ледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру 
 замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се т 
 ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод 
 калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ  
никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком  
е мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што  
ста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите 
 што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је и 
што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што вол 
а се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумњ 
е четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате г 
од мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене 
ижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ћ 
нка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни д 
, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Уч 
дан исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у 
ути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у кој 
жда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, 
омена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, реч 
 њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још т 
 Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда м 
, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавил 
 тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се  
гда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа вар 
сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су ј 
 Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То ј 
еја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и с 
инка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, 
ла.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не ова 
ене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче. 
и тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, им 
ом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња 
опустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад те 
опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита 
S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и д 
 мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Б 
наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми пр 
тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, 
драслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако 
 ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом 
 али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од 
ако ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће 
S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се цело 
чином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш 
ве схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са с 
6" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи пр 
лов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способнос 
питању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Проху 
сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам 
ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Ш 
 не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнем 
, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166 
поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била  
 је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! —  
ар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S}  
г хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у  
то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ман 
.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година н 
ће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} М 
се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како ј 
не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па  
у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан 
, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогм 
 љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том слу 
 то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, не 
 земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека по 
сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштуј 
и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, 
“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами  
еображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечер 
 ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што 
и полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донек 
: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си т 
а се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест,  
е се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем,  
 као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала 
ији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не мога 
ња.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставници 
 Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У 
заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим теч 
 повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не д 
разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам ми 
те то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварит 
висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод г 
 невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сре 
} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били 
но дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према при 
ељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и ост 
ишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не  
више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају,  
ш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе  
њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, 
анила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости,  
на стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао 
пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лоши 
сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други  
зети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p 
рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће в 
ну са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама  
тави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на  
 радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде с 
би, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:< 
дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је,  
а, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дак 
 нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан 
а“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је 
 јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је честв 
да ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног  
 баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња 
Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; т 
 да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паор 
тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патри 
 и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и  
<p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво 
<p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Да 
о и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја са 
мад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</ 
е за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља 
.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим 
и; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичн 
о и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као 
цима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу нев 
осподине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да с 
дију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, д 
 строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти  
 а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњим 
тања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не ду 
Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљењ 
ије откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Јед 
н члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни крив 
м водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи о 
...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају 
вог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по н 
понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечит 
ml:id="SRP18890_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, л 
одно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и 
ио је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас та 
транац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на 
 о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију 
је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се мол 
,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку 
и је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборави 
p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Ср 
ош пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 
ли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је г 
ој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало,  
{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и 
ра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре 
рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због св 
/p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабет 
насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћер 
ачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути 
 би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не зна 
 по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног виногра 
звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу води