| е да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предо |
| е новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зач |
| на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — |
| н зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Д |
| рва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, |
| тиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и |
| добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није сло |
| у, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То |
| p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{ |
| ађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, |
| ребао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће |
| жица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата св |
| војим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна |
| о јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Ина |
| ма више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом |
| и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, в |
| сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај |
| те чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше |
| цу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, |
| ни виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељств |
| тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је јо |
| ње и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће н |
| пределење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени пош |
| {S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} |
| граничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам |
| ти:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја |
| > <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за в |
| м другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци |
| из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погле |
| се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад |
| е, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а мил |
| ?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веро |
| ече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, шт |
| S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све |
| ао вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке |
| p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а |
| Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, ш |
| ом речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, |
| е!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?! |
| је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} |
| м матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је по |
| ена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те |
| Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто так |
| рима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају м |
| из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да |
| <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим |
| ет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу д |
| ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротво |
| са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простаку |
| она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква |
| ив утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S |
| p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па оп |
| на; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини б |
| че гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</ |
| ећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} П |
| уде и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима чове |
| а тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</ |
| ара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случа |
| желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима |
| ори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то |
| реме премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам |
| га надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне вољ |
| киња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стри |
| некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти |
| адожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако са |
| хода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда- |
| ајвише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: заш |
| је ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>С |
| ешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски |
| века познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— |
| :{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате пр |
| Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико пев |
| ле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, в |
| бива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила г |
| но лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се че |
| ојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију |
| </hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да |
| ејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима |
| римила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога би |
| право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи св |
| писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело ни |
| ећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задов |
| али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њ |
| ли роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да |
| е била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је |
| .</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала |
| ија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин |
| некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна. |
| често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмеј |
| офесора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становал |
| се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти |
| >— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је к |
| ински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповед |
| е никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој |
| је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.< |
| нка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> < |
| етна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и с |
| нила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" / |
| соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним |
| она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники |
| ривлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањ |
| тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпо |
| а мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у |
| се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту |
| не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извес |
| > <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Неј |
| марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је не |
| {S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се |
| ства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сир |
| еш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет |
| о и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број |
| то је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срц |
| ао да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{ |
| ледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их зн |
| им градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста |
| а женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, ка |
| чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје |
| ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побоч |
| атити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад |
| тим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мо |
| гата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признат |
| а студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела |
| } Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи |
| га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те |
| .{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се |
| и, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице през |
| е грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ј |
| друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни ду |
| {S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за се |
| љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без в |
| маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} П |
| копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је св |
| ужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар о |
| а радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због |
| их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, |
| и.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S |
| ан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредов |
| перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би |
| е хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу |
| , бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тог |
| ; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављај |
| учицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ свак |
| ти од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Бо |
| оспода учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> < |
| Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце сваш |
| у две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњ |
| да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да |
| ви; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити бољ |
| старелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе |
| ријалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> < |
| провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте |
| лико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми ј |
| Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада. |
| пшта мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њ |
| Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него |
| ољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагањ |
| љском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебриг |
| е знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погле |
| компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику цркв |
| е на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити. |
| /p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да |
| орити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунц |
| > <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, |
| , а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразл |
| довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сир |
| ра воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, ка |
| д ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да |
| љице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка |
| ете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш пр |
| поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту не |
| вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Д |
| е.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на у |
| Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p |
| прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све |
| и.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се наст |
| истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она |
| ом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дан |
| } Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући пе |
| га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није н |
| себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, |
| будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах |
| ући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојт |
| у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из п |
| Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не |
| се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{ |
| ца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</ |
| огатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p |
| жна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, к |
| изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најг |
| је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а |
| о и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво н |
| ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам каж |
| и.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана пр |
| ш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> |
| услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, |
| и у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па из |
| асти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник |
| ати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Н |
| саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског р |
| њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али |
| длучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о |
| .{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре пр |
| роменио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је |
| ече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији |
| е удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакл |
| је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> |
| н први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стар |
| еза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не в |
| њује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда |
| та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима у |
| е слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством узд |
| поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па |
| ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загоне |
| и један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном полож |
| незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете доб |
| ње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам |
| вог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо м |
| же оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све |
| p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију |
| етко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, к |
| о нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не |
| ао „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каж |
| мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је |
| овао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз |
| p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку. |
| беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена |
| ала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима |
| к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба сл |
| вора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко ј |
| ишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у н |
| е у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху са |
| Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и |
| едом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на |
| онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узру |
| ни па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу |
| , што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћ |
| Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о |
| слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које с |
| , као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело... |
| м је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним јез |
| Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Дари |
| реме би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потр |
| ш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђу |
| натлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то др |
| морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p |
| и два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко |
| ам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични љу |
| е ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет |
| дитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана др |
| тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као |
| љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обр |
| а за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће |
| кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити? |
| итељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед с |
| ла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанс |
| свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржав |
| е не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам с |
| прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зе |
| здахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољн |
| ки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим |
| му и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“ |
| римерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног |
| ва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Д |
| да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S |
| е и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је с |
| јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну све |
| овела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао са |
| војој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— М |
| и угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако з |
| отово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познан |
| же све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе |
| иља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.< |
| ?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је реже |
| ас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Д |
| им тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше св |
| грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да |
| муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кро |
| </p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.< |
| дар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па |
| међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у свак |
| друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпостав |
| ћ.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрд |
| то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене за |
| 92" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учите |
| је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине год |
| и поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много |
| енији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у ве |
| оверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напр |
| етим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислит |
| била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекулантк |
| мо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац |
| него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет |
| {S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш |
| а тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузур |
| су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то б |
| се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је |
| а да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока |
| ичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам |
| се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари |
| мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим глас |
| е поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је |
| балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле |
| ају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш л |
| час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} |
| евојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; св |
| венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> |
| ки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелиге |
| .{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док ј |
| ам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хв |
| а и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стр |
| други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад |
| ерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, ј |
| с позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{ |
| ој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличн |
| ога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи |
| нке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати |
| p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој см |
| мо нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, о |
| евања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позициј |
| еља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет би |
| к ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га она |
| га деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не |
| окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, ил |
| авност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} П |
| > <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила ру |
| е морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и не |
| љину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— |
| о тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела п |
| о него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица о |
| а, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно |
| м не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да |
| , које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспос |
| а мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Н |
| {S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу |
| рати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</ |
| ало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест годин |
| се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала |
| а.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Дар |
| им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p |
| оје уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да ок |
| бније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и ошт |
| и је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и профе |
| проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</ |
| у“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове ча |
| и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки |
| ри описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња |
| то ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђак |
| {S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да |
| г пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарк |
| ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одла |
| <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек з |
| о је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је |
| авим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад |
| још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим свој |
| — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, ту |
| ња достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женски |
| рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помиш |
| злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! |
| с и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb |
| иславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити |
| си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет |
| е ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја |
| да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас |
| аринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа |
| {S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га |
| власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, |
| , као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезини |
| {S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но о |
| е срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога |
| з је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно |
| али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То |
| највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чу |
| ла се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед |
| е, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о см |
| — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистич |
| њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и ку |
| остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда ре |
| {S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поште |
| е с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те спосо |
| , већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кће |
| ром старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела |
| Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда |
| да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Забор |
| иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки кор |
| тавила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> |
| ила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју |
| Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да |
| и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p> |
| к, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није виш |
| S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не м |
| а сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сме |
| — Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле |
| ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што |
| јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је в |
| } Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сва |
| оши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор н |
| мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште дост |
| >— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал п |
| ?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} По |
| S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јо |
| оју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p |
| је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је о |
| удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнућ |
| не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.< |
| е, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на св |
| {S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање има |
| — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени |
| е узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада |
| енску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје |
| заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, |
| ним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети |
| се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у се |
| >Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почел |
| p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало |
| </p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" / |
| и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци забора |
| к све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само |
| ајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, |
| о, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо б |
| ди, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је |
| их чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} |
| придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још |
| ла.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вара |
| ишту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У ф |
| {S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> |
| често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пр |
| а од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> < |
| ла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла |
| ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Жури |
| против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха |
| е несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мисли |
| ћ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме воле |
| је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка |
| д.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као маг |
| еш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју оп |
| матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, н |
| чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настав |
| ој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са в |
| ољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ак |
| дицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{ |
| ирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издрж |
| стину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се |
| „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! . |
| ући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случ |
| — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па к |
| јзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а ника |
| за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужд |
| ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ј |
| раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> |
| д крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које |
| о и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџи |
| ћи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја ва |
| има брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понај |
| Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро са |
| и и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или свој |
| жења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Х |
| у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{ |
| ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p |
| са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S |
| смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча |
| олко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава |
| газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; доз |
| изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој |
| ањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливиш |
| етан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљи |
| ар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим |
| ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.< |
| } Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Мо |
| била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га |
| женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— |
| а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскај |
| иротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То |
| — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти |
| волела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бремено |
| и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако ј |
| даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми |
| А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачиј |
| ну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није |
| ављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађењ |
| то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву |
| мо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S |
| ка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепш |
| ја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</ |
| довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми |
| лази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — |
| — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p> |
| в, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стр |
| а девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па к |
| ена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљк |
| и тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се вен |
| и боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније |
| и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} |
| на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је |
| рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— |
| под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људск |
| ана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро з |
| >— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка. |
| имо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној |
| а, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако |
| то је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић |
| — Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — гос |
| досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде т |
| мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њ |
| ки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну |
| p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је рет |
| — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао н |
| ању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, |
| улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чи |
| овина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем н |
| сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узр |
| ш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком од |
| нац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, о |
| а болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора |
| стог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природ |
| ала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој |
| зео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. |
| мирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{ |
| њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити |
| и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тог |
| ни.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове к |
| ишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је |
| p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она н |
| </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степ |
| старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте зв |
| ead>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут п |
| в, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према м |
| {S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њ |
| Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије |
| бав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, |
| м у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па шт |
| у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Пона |
| дност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Б |
| мају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Да |
| та па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љуб |
| м ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је пра |
| емамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспе |
| гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврс |
| ad> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше н |
| би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети т |
| Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних к |
| ла ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шт |
| > <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет н |
| га бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао |
| Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате с |
| е савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос |
| нати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржб |
| е ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што |
| тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, |
| смехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек доб |
| ородицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{ |
| ако си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики |
| {S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је |
| жу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај го |
| стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо |
| вештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој |
| ?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, |
| е сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свог |
| ри дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допус |
| али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јо |
| ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвал |
| екада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ј |
| једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге осв |
| ети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ |
| м са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа свој |
| <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој б |
| ромену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срди |
| ле, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихо |
| ала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n= |
| , да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на |
| на је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је |
| <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представ |
| а је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што |
| ити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сест |
| а о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </di |
| је....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, |
| <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у |
| на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није |
| } Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај п |
| ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стоји |
| деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужно |
| иће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст |
| паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да |
| Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубав |
| о је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десе |
| нка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено |
| но сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних ж |
| Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спа |
| а је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после |
| а је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећ |
| утку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида |
| то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и |
| дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се |
| {S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је пош |
| ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Би |
| је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" / |
| тарију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у жи |
| према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па г |
| све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пош |
| преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редо |
| виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су парта |
| н у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти |
| т њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је |
| мукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и |
| рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чул |
| тајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јо |
| ли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p |
| идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} П |
| на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пље |
| чела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на св |
| другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} До |
| ле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица |
| м, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њем |
| и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— |
| есише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка зад |
| ><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест |
| родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </q |
| ац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! ма |
| човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти в |
| о, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака њего |
| лико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на дв |
| би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда к |
| ро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце |
| још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара к |
| воје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</ |
| ала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понаш |
| старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издај |
| ђа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни |
| приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, м |
| дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш п |
| I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необ |
| !“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ св |
| Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и д |
| На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погле |
| ем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице! |
| заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши |
| плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и туж |
| делење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштов |
| ек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, ран |
| а ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао |
| им тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђ |
| /p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особи |
| и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и је |
| >Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Треће |
| нковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и |
| д попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на сва |
| прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type |
| не ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, |
| ати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она т |
| ад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју |
| ала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој |
| е оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео |
| во; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке |
| /p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслуж |
| ујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед |
| !{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гла |
| Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јад |
| х ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А |
| да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се |
| ју?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачко |
| ско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— З |
| а?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме |
| !“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> < |
| је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјас |
| не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке |
| а, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одл |
| јући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут т |
| а имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна чов |
| мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет оста |
| и!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметн |
| не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим |
| девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> |
| на. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тра |
| одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости б |
| их руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p |
| </p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не госп |
| а је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти ре |
| код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити |
| на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а |
| косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам |
| сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити д |
| , рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, |
| и је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не |
| ити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Пр |
| то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени греш |
| сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} |
| срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— |
| ић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми сво |
| ш јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас п |
| Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто ба |
| лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само |
| лила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p> |
| езна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру |
| спомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сли |
| ју.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушењ |
| е и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, |
| да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као |
| имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, |
| ом рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име за |
| ав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од |
| на прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њен |
| ју, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, |
| писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити |
| снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, ш |
| здахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} |
| и, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не вол |
| и. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Т |
| ихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа прот |
| и и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на ш |
| и те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, |
| а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако |
| ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин- |
| це увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице |
| су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Доб |
| но, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца б |
| о имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељ |
| , њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је дру |
| а, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те ум |
| лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му бе |
| ах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући м |
| смо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој те |
| , оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као |
| ти благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — жи |
| се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знад |
| тајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола |
| “, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се о |
| им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишт |
| ољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се бр |
| ите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња |
| љивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни ј |
| убоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по |
| >— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и сало |
| пођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и оп |
| моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врл |
| заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако |
| , а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па |
| секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимиц |
| назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беш |
| се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> |
| има.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љу |
| .</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата |
| ...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би мах |
| о, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па |
| а да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека |
| томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељиц |
| зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би им |
| ни да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте |
| трама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је |
| су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са м |
| <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ он |
| p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шес |
| може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпо |
| } Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисл |
| лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на тво |
| есори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају |
| помену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам |
| да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика |
| руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише н |
| ој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штет |
| <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом пом |
| оворило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, |
| редседник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга |
| е, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо н |
| им осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од |
| опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, |
| вом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и сл |
| бра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика |
| опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и он |
| S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се |
| јала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети ст |
| дина.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело |
| } Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да |
| ла, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова |
| о усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, |
| ала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, |
| озна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад |
| ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти |
| он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" |
| } Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили т |
| </p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери? |
| ак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} |
| уди.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, |
| Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити |
| носе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па к |
| леко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми |
| зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарез |
| S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и на |
| еби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вече |
| шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још ј |
| тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да с |
| јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад |
| у твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, |
| писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S |
| у баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад |
| ала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено |
| а нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео |
| вена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години свој |
| касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бит |
| есто јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S |
| рдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић у |
| у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</ |
| у хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се |
| сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p |
| рофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је |
| на примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што |
| дно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи |
| ико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Вид |
| слушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислил |
| је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} |
| љка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Срем |
| раше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви ст |
| етни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо. |
| ећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту |
| слобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не бу |
| а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је |
| , та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се д |
| р...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету в |
| тва то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити и |
| он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, |
| себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје ср |
| аваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за ро |
| кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има |
| досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гл |
| кривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мо |
| ола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Дарин |
| еше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти |
| аринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победит |
| , задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о |
| ију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да |
| еркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p> |
| езнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, пе |
| ; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нем |
| кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, приг |
| слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна |
| .. </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S |
| овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени. |
| јих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислит |
| ем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — |
| <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљк |
| рговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте |
| м да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употре |
| м да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек т |
| ...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао |
| нка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, |
| олским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, бриг |
| м сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је |
| то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</ |
| } Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} До |
| о и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам т |
| јих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" |
| ости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислил |
| ањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала дет |
| :{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек он |
| Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, при |
| тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, |
| а без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у се |
| гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек. |
| понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се |
| и?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, не |
| /p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење |
| , која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њ |
| вао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p |
| кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине |
| а раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и |
| ег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изража |
| ише чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец п |
| ркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих |
| те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац |
| /p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја нема |
| је дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; |
| ијатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује прав |
| ака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, |
| зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је |
| врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — наст |
| е свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ она |
| аве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприро |
| ао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји и |
| ла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Дари |
| ачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те срећ |
| , сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш |
| <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече |
| и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведриј |
| кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби! |
| у, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хо |
| ка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гл |
| о би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на ме |
| морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина |
| лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме |
| жак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћ |
| м заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, |
| изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком ирониј |
| /p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку |
| их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из |
| од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а |
| е природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар н |
| ка тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да |
| ла од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли не |
| гла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвез |
| нде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцим |
| озила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, к |
| м осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а |
| професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни |
| а.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе |
| твовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упоз |
| p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учите |
| узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице |
| <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ с |
| /p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој ј |
| е знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи |
| мао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и |
| } Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свеча |
| оштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка |
| опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла |
| >, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се ист |
| и и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остат |
| г села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и |
| а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> |
| писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очим |
| >— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— |
| можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, н |
| ва, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег |
| им.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову со |
| ало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлен |
| нковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио и |
| гме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек |
| хотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина |
| кла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни ч |
| заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић. |
| мери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је пошто |
| али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је |
| нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте |
| та.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} То |
| о.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> < |
| е ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весе |
| ром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи т |
| а.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме |
| за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашниј |
| његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца пог |
| ами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли см |
| ник у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја д |
| азда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој |
| е бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, д |
| >Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је б |
| изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чи |
| у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговино |
| поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, н |
| вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и |
| у вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни |
| ртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати |
| ош и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар |
| ш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела |
| који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица |
| му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p |
| вост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем.. |
| о треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла |
| оме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата |
| шу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не |
| ада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да |
| {S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p |
| p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} В |
| мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар он |
| доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатн |
| ила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек |
| гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме |
| д и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не |
| ижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима |
| и мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је |
| ринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко |
| дини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је |
| има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство чо |
| а више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопств |
| а дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мо |
| неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу |
| о Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и |
| еже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, |
| е могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна |
| да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили на |
| ече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</ |
| асно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га о |
| те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише |
| овор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет уми |
| ех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху пошт |
| } Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искр |
| а.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p |
| </p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је н |
| душна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се |
| апусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је т |
| прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> |
| римети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} |
| , мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигур |
| ти, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у |
| рећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате |
| стише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p |
| олико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, з |
| и.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и |
| ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу рад |
| Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту ср |
| придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под и |
| И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћ |
| шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> |
| — По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корис |
| је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то в |
| грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, ко |
| сто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издр |
| околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили |
| заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре |
| е брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Нена |
| е?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали |
| ала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они до |
| ожда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога с |
| ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта |
| себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија |
| његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:< |
| е од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна њег |
| , остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече он |
| ост је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други |
| .{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не |
| сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуч |
| арала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је |
| те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што поб |
| њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро |
| е:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго за |
| викну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми с |
| Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који |
| едам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га откла |
| — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов з |
| о не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих м |
| година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за |
| о ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам |
| оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло |
| не.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се |
| питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи |
| она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам зн |
| а, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад сми |
| му биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — |
| <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наста |
| стина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p |
| још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем |
| ћ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју |
| оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде наг |
| Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу |
| тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госп |
| е Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си т |
| е, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам |
| а мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али |
| </p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p |
| м пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Мест |
| , у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио |
| наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S |
| на тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко в |
| ој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, |
| е жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки |
| , о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о та |
| } Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буд |
| нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — н |
| трице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мора |
| будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Зас |
| <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још п |
| да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.< |
| p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> |
| ислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ни |
| а оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти |
| онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком |
| : поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— |
| што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко о |
| о је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике? |
| х можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа ч |
| — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, |
| ротив ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају ње |
| је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, к |
| те.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег |
| ег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу |
| меш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, у |
| е?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и послед |
| одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па ка |
| душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад |
| пуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког повере |
| је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и |
| ринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, |
| лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..< |
| ље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити. |
| на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем |
| во се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је о |
| сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не |
| мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, ја |
| ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p |
| елиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, |
| им?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{ |
| ми преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не |
| памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорск |
| овека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> |
| успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, |
| и науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не |
| ог појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S |
| от свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољуба |
| Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну |
| скиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква пози |
| рице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девој |
| ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на |
| , баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислит |
| имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девоја |
| .</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> |
| метила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој се |
| е и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па др |
| S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те |
| примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје |
| за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој с |
| без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштова |
| ћала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, |
| е грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваши |
| кињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара! |
| Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</ |
| а, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учите |
| мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав |
| времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише |
| љ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога |
| век тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је |
| Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице |
| ило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, |
| о не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је врисну |
| ар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли |
| <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји |
| знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живљ |
| а, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укор |
| е ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у к |
| а, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Н |
| га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На |
| /p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ћ |
| ошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би |
| а, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S |
| екара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p |
| ом новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не |
| сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћ |
| треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот ос |
| прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из |
| је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе |
| већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учит |
| е, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним |
| покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За |
| сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринк |
| ренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правц |
| сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће на |
| ку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи |
| лика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо |
| ли не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем прав |
| угала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Дарин |
| се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је ста |
| ено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S |
| оље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у |
| ала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка з |
| рофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је |
| он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас |
| Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек об |
| помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из |
| синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише |
| схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и |
| >Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала сво |
| ад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? |
| намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, ша |
| , од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S |
| ори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна |
| ном вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и п |
| вуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па |
| , једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на |
| евене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да |
| ма је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и |
| сеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде |
| и пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бива |
| ва.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „ |
| огатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ н |
| анат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све |
| p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече |
| не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за ч |
| е усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа |
| p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осме |
| S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само |
| м рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племени |
| А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и |
| старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исм |
| ко по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> |
| ; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин ми |
| м муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— |
| овор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти |
| х, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држ |
| па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а |
| ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се с |
| Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично по |
| ри лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се ука |
| мче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не б |
| м осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забрани |
| биљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше не |
| аду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној све |
| лицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из т |
| евет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и |
| е буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла с |
| мо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, |
| p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и о |
| обићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде |
| би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас. |
| жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће |
| их спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме |
| њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла |
| ада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или с |
| добне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одан |
| отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све |
| на.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге |
| м оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се |
| је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беш |
| , има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу с |
| ом пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто ср |
| једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме |
| ем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради |
| ело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> < |
| } Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанс |
| и.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној дома |
| ре, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли би |
| ко исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли |
| но слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој пом |
| i> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Вера |
| рило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим зми |
| аже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер уд |
| ; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема. |
| поштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особи |
| д ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка о |
| сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> < |
| мићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин |
| пођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Дари |
| <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још мла |
| клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само |
| вати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div t |
| ве.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце в |
| заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз л |
| боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> |
| ту, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом |
| стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса |
| но.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако |
| па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{ |
| азивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти |
| не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љуби |
| рофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.< |
| же.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стоти |
| Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачува |
| г — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна мој |
| ише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљ |
| з наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> |
| врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и наг |
| тка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена... |
| а на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Бо |
| > <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{ |
| кате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и |
| к је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безб |
| Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тад |
| е био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже кора |
| а ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бо |
| лужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и |
| Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Е |
| евари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој поб |
| неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај ниј |
| аш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, су |
| девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> |
| не.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јо |
| нима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потп |
| ни се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У |
| шли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече с |
| сиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p |
| мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па он |
| нку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво уми |
| а“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А |
| е можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи може |
| !{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је |
| , да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...< |
| вина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџб |
| мунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с ва |
| травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и праз |
| не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабо |
| е, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</h |
| а!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно п |
| а, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри |
| баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Нарав |
| које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женски |
| бра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јест |
| рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="15 |
| она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. |
| не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Ка |
| ече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање око |
| овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у на |
| често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ј |
| т, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— З |
| теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ру |
| <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— |
| таше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја са |
| ине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не з |
| } Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се |
| ала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви ми |
| ва госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила гос |
| исам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да на |
| ш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила |
| аслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, |
| м човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све ви |
| и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво с |
| ге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела |
| {S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} |
| слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује |
| познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није |
| збиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом р |
| и њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборав |
| ута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па шт |
| е.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се закле |
| место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних по |
| } Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте с |
| рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: ш |
| су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Дарин |
| лутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> < |
| о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају |
| чала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарце |
| ти, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> |
| орината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта т |
| а кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и дев |
| ао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образов |
| огао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Први |
| љина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> |
| ри.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар |
| она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако |
| ве лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигу |
| жно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи м |
| газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} П |
| лила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Др |
| ина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заи |
| p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови |
| њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изгов |
| Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, остав |
| ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без ц |
| ош мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, к |
| рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није |
| о је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се |
| о свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од св |
| госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> |
| фесори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да |
| ква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином? |
| ичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и неш |
| ачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, прим |
| а није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држи |
| нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, |
| S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу ц |
| гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је |
| новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— |
| Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логик |
| вињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ј |
| <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Ал |
| е озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрли |
| ла?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђа |
| а истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и др |
| ела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на ме |
| радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење |
| p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је те |
| p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} |
| Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је |
| о без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па |
| о тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од гос |
| Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Ј |
| чно дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењују |
| држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам |
| уде видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, о |
| м о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</ |
| , којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по |
| новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирот |
| и странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце изл |
| би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женск |
| ранац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко т |
| ши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вра |
| мах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Т |
| н доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p> |
| н воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не |
| ављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но |
| ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска пози |
| м је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучил |
| се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Да |
| опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам |
| усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> < |
| покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама |
| спођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натра |
| а деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p> |
| опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књиз |
| >Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви вид |
| часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Да |
| ш уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у |
| а и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ в |
| госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После |
| , какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те виде |
| ла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика пр |
| њу, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па |
| зала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто му |
| и људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{ |
| не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај извод |
| а упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног |
| <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев |
| идим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, |
| бљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом прили |
| метно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они |
| S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Ј |
| спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда? |
| пеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна |
| >~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим ко |
| а и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и п |
| егове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, зна |
| о си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p |
| рпкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој иде |
| речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увре |
| ехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, ш |
| а.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том т |
| е, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво |
| љеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа |
| е ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој св |
| и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p |
| е и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као |
| Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учите |
| це, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам |
| ме.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, |
| кињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Мо |
| ам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то |
| авна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ |
| мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слу |
| а је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу |
| је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим по |
| ло пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљен |
| ? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— |
| S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина |
| обра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Т |
| позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме з |
| > <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли |
| је могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало |
| а се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокрет |
| и се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А пра |
| {S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисл |
| је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, |
| у.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се |
| или родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на и |
| </p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им с |
| е савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> |
| аслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде |
| четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и со |
| S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замисл |
| а нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p |
| еш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела с |
| дитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, з |
| , хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застиде |
| а велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестр |
| вца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на с |
| убим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} |
| облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је |
| а према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад в |
| оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан п |
| фт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p> |
| је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на в |
| њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек п |
| А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењ |
| а са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и си |
| метењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео б |
| ке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје |
| , само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{ |
| њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи з |
| ма под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њ |
| ој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило |
| допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.< |
| ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па ош |
| је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић л |
| н изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{ |
| ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају |
| вокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{ |
| те моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, жив |
| мам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави т |
| а ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се |
| коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особ |
| е и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све |
| је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим |
| ају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, |
| ислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и |
| шком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но |
| оје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="12 |
| лити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити |
| инка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је ме |
| ави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да п |
| ... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат п |
| а сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, |
| редмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добр |
| ек свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту |
| опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметниј |
| то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из |
| а, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је са |
| стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сија |
| или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а |
| мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно им |
| а опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, д |
| ом одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док у |
| ама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Млади |
| ху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p> |
| pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот св |
| ошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обу |
| није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „н |
| тавши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — ре |
| н преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У |
| свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! в |
| ма а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана. |
| е упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој пл |
| војке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> |
| ству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузет |
| бог тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекл |
| мишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сн |
| шавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да |
| p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што |
| налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу |
| ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно с |
| има јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} |
| умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш ј |
| је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка пит |
| /p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и |
| се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, |
| /head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде |
| с.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовал |
| евојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено |
| е добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настој |
| Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месец |
| е, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма |
| ше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та |
| и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је суд |
| је имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој со |
| ом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, |
| трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба. |
| ао обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро не |
| мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да зн |
| мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.< |
| ај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и с |
| сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; а |
| оверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем |
| ео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затвор |
| рк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, к |
| мрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а т |
| а колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те |
| ст а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Пра |
| них погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако |
| а га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, |
| све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо сме |
| <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног |
| ило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи |
| Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пу |
| то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у |
| не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> < |
| хе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани д |
| S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непреглед |
| дударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак |
| еколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског п |
| ца заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше с |
| слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још |
| после се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покора |
| це.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађ |
| Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у об |
| хове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања |
| му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађај |
| ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловач |
| теља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе |
| ва млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први б |
| њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, |
| уром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал. |
| аринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} |
| и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против м |
| приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад |
| а слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже |
| гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} |
| да.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше |
| на весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са ц |
| е „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговач |
| ате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Р |
| нка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изле |
| чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придева |
| ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобође |
| Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угри |
| да, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чу |
| ко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врл |
| _C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он ос |
| тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху оба |
| је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је |
| је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кће |
| ога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше прес |
| ље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на руч |
| о је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру |
| је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, кој |
| p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти м |
| о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивал |
| и.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Ти |
| ху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очи |
| годило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради |
| нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце |
| њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио зг |
| свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi |
| </p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упи |
| ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо |
| би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му д |
| тњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском рад |
| Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак с |
| цама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка м |
| </p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо |
| о, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је неп |
| човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме |
| {S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој стано |
| дног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Мес |
| „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора |
| видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: |
| ацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина |
| ости, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одре |
| к они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Други |
| ћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Муш |
| омаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљив |
| од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у |
| ин.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p |
| ла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући стро |
| ћи му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оста |
| ти те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави |
| њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{ |
| шла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође. |
| езин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали |
| , па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> |
| ла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мисли |
| најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде |
| и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син нек |
| кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли д |
| , само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцниј |
| , те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и по |
| ј беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога |
| опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да пр |
| н не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаш |
| лед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издр |
| адала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини. |
| е се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на |
| а беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оно |
| , врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће |
| је, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на п |
| оф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену |
| свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљал |
| ам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слуша |
| лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, |
| Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.< |
| е!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу пону |
| знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с оборени |
| зиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој м |
| ка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> |
| > <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Д |
| примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „иму |
| е, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао по |
| века, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те уч |
| рофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женски |
| еци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у |
| не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушк |
| и прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне |
| , да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у |
| мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{ |
| о што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључа |
| кле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што вели |
| дица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице н |
| <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А |
| радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S |
| видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно. |
| ет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би |
| вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb |
| руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p> |
| анковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више ко |
| довао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теб |
| прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да с |
| ко и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га |
| у је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, р |
| ао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом см |
| И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре некол |
| је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била |
| е брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, зна |
| што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати ова |
| ад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> |
| а си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, с |
| ила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о |
| књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у какво |
| љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спеку |
| ти.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењен |
| тити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Гор |
| девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човеч |
| пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предр |
| старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећ |
| ала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.< |
| надем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве ти |
| > <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не |
| мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да |
| {S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев пот |
| p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек |
| раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогуна |
| е.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на пече |
| и се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не бе |
| у жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, по |
| јским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад |
| <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — |
| нат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе свој |
| упила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, кув |
| олише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одр |
| казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав |
| унце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се |
| амота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> |
| вати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој в |
| е, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, г |
| о је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне прир |
| ље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препа |
| ан да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, |
| ли рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива |
| није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје п |
| кок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мат |
| среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све сам |
| ндовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} |
| не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Дар |
| На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и |
| ле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мен |
| ољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако |
| тељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни је |
| ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је п |
| ала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де |
| да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S |
| етку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам чов |
| оста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, ши |
| зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, |
| S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, |
| знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на |
| е</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и к |
| дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и гро |
| кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p |
| помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је в |
| но јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а посл |
| ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљн |
| се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како |
| и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од девет |
| би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако |
| ла тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису |
| што је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она |
| то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија |
| х родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке |
| радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплат |
| е би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста м |
| нос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из |
| ужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самос |
| сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допада |
| нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чество |
| ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и по |
| твом уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да с |
| енскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, ш |
| кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада |
| уго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад бог |
| или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако |
| 75" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем п |
| p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра |
| чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, |
| .{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је |
| <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из |
| а те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједе |
| већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала |
| рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</ |
| својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад с |
| друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапута |
| на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи. |
| ше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:< |
| ристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, |
| дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, д |
| зумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с т |
| ако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и |
| у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и св |
| је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својо |
| ије непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Бо |
| о знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна |
| ише превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Чес |
| ја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знад |
| намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, |
| није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p |
| одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, |
| бу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није дела |
| кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и |
| ећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па к |
| рло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасно |
| ћи очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад на |
| адећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За шт |
| ши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашће |
| дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовск |
| постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{ |
| и — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно |
| ст морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје сл |
| Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим |
| ад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p |
| </p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Да |
| а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да |
| века, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Он |
| } За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу |
| /p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитањ |
| убави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку о |
| </p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се |
| омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одел |
| тву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила. |
| као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, |
| ..</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али |
| .{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би јо |
| веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се до |
| 4" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста углед |
| луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја уд |
| .{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</ |
| ице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је так |
| ем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и |
| пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни |
| Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим |
| > <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И |
| ти и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцниј |
| ства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодно |
| е ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!< |
| тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас |
| b n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је гл |
| ла, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; |
| им, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љуб |
| професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта |
| ашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ак |
| овницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства прем |
| пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</ |
| м, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила. |
| сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер прав |
| <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S |
| Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свес |
| и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клеч |
| сађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рек |
| } Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p |
| >— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле |
| Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рек |
| </p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Н |
| рв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од нагли |
| .{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професор |
| мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} |
| а, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А |
| твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p |
| Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата бил |
| из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! уз |
| љка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А |
| р ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти |
| они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала |
| би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао п |
| д којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују пр |
| не гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеј |
| име и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти с |
| а онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, к |
| абранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност нала |
| ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твој |
| асно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изг |
| година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} |
| ема вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваш |
| вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још |
| /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш ни |
| учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор преки |
| логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју |
| али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, ме |
| те мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гл |
| нак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашали |
| ! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p> |
| школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да б |
| ти, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се |
| матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти |
| не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу |
| као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти |
| мем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па проми |
| лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити м |
| овор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, у |
| дња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да н |
| кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и к |
| им детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша |
| осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би |
| } Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је |
| сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал |
| ротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, к |
| никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је с |
| да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А |
| а.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те зна |
| ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: |
| зика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{ |
| е, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, кој |
| орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место |
| лативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што |
| пада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се брин |
| {S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле |
| а и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза |
| и и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хла |
| лостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш сам |
| ање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми |
| а у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје |
| познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не ве |
| ави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и нас |
| смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и кле |
| у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањ |
| сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а |
| врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се |
| >Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било |
| је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да с |
| остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S |
| а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју |
| b n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћ |
| да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и |
| е ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, |
| је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или ка |
| е одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S |
| ао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да |
| е боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слобод |
| еком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; б |
| противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаб |
| ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љу |
| нице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу |
| она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</ |
| олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћиц |
| и свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзор |
| оносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је |
| а.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се |
| </p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је |
| чега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовље |
| ринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је би |
| инку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> < |
| ригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било ст |
| .{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан разве |
| е противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно |
| но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па ј |
| уго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. |
| ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. < |
| зине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К. |
| с викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је |
| ности, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица |
| е хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљи |
| ла ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, к |
| уто о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала ва |
| p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замиш |
| ло је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљив |
| дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право пошт |
| S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За жив |
| ала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љ |
| о је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, |
| ала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала ос |
| е је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Н |
| смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањ |
| еда и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени по |
| име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни |
| иш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш |
| е расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ла |
| о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, |
| шан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а н |
| чно, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтел |
| ла, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обав |
| наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за |
| /p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскињ |
| Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја ниса |
| ла га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало |
| аше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им |
| шлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој п |
| У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе |
| иђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њ |
| јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисл |
| х народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој |
| дело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече с |
| ије о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећа |
| ху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла дев |
| и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринк |
| она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе |
| се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна ње |
| оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје |
| , а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад г |
| ој количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S |
| и мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, дос |
| ратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да ј |
| p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке |
| јку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка туж |
| штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се к |
| тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој |
| беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, |
| погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши гос |
| воје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја к |
| бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, |
| ве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Н |
| сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајд |
| ш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам |
| лас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у |
| е, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваља |
| офово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно |
| њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину п |
| болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло |
| па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво |
| чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло де |
| ! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро |
| сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово |
| радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је |
| у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој |
| но вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању. |
| , кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да н |
| важно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу пла |
| оривши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је |
| а, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „сек |
| од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној |
| вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут |
| стало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n= |
| гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је |
| а и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додат |
| да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда и |
| Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био |
| да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</ |
| људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Н |
| га увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, че |
| Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је |
| да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављ |
| гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо с |
| јака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је п |
| ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза |
| <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> |
| > <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Дар |
| тарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер |
| би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да |
| осиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла |
| опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела г |
| ?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много неж |
| исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женски |
| о, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је ув |
| у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно с |
| и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење |
| сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одеље |
| и Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручи |
| д их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да |
| ти, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или домет |
| е ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал не |
| /p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, в |
| душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, |
| неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држ |
| >— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају |
| </p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио |
| и ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb |
| лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљен |
| скрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло |
| се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале |
| никла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече п |
| ве његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна к |
| ти никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код сваког |
| и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допушта |
| жати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да ве |
| } Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да |
| чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора ис |
| етних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, |
| p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело с |
| женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова |
| шњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам з |
| ји су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се |
| ену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време |
| тељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, |
| >Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противил |
| лети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се |
| "173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећ |
| д ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства |
| шених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор |
| } Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалит |
| читељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален |
| гао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} П |
| чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и |
| раве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на |
| ато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је де |
| {S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p |
| p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло |
| >Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — |
| е окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је н |
| Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи с |
| и и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{ |
| 87" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом |
| који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против |
| неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљ |
| те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и б |
| .{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{ |
| је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, |
| гађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога |
| само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једн |
| и провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, |
| или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гос |
| а.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни? |
| но до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњо |
| Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безоб |
| се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — |
| мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p> |
| те; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш зна |
| ас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писа |
| поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помо |
| , и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре збо |
| .</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази |
| остиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам м |
| неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Н |
| тво показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодуш |
| е може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру |
| а мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, |
| еном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ |
| о не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву |
| наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из мо |
| десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовал |
| волска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поште |
| киње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што |
| ви. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли |
| вела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовањ |
| ем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека |
| ти боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде |
| у неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар |
| е у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобн |
| ом баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одвед |
| , кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не зн |
| — Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта |
| ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти руч |
| био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за њего |
| амо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза к |
| и јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је д |
| те намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и му |
| их мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и |
| и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам |
| учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталнос |
| ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени |
| мо дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Лел |
| ећ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја зна |
| блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али о |
| ле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао. |
| — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, бић |
| требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи у |
| и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни с |
| но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица |
| <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске |
| њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и о |
| е у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој ч |
| > <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе |
| је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих |
| ко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали |
| цу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да |
| О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женс |
| ног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајд |
| у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Нар |
| нац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисо |
| вет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар |
| ица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па ка |
| да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристо |
| надем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње |
| <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда |
| моран.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— |
| ао дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се |
| ој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће |
| додата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То те |
| бе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан С |
| цу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, |
| зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање |
| p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S |
| је спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамо |
| вао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођиц |
| много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактер |
| озбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бит |
| ућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и |
| аду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зр |
| Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше |
| ене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за |
| а, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво |
| , шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна п |
| о старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече |
| и папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како |
| Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити пон |
| ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, |
| Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="c |
| глед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљи |
| од њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, |
| у бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да с |
| им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„ |
| волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је |
| је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофиц |
| онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолик |
| p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула сво |
| ривидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом |
| а, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене |
| научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико |
| ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, гото |
| тократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, шт |
| Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> |
| долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестр |
| и сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у |
| > <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, нег |
| па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у |
| понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који миш |
| више ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не диза |
| сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако оду |
| то тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега н |
| , друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу. |
| удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? уп |
| ико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити т |
| о и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те |
| је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти п |
| м познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите! |
| их родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основа |
| ави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <d |
| ћ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Др |
| је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толи |
| цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дош |
| S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо з |
| ету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива к |
| ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш |
| тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> |
| бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, ка |
| у плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се би |
| јемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише опи |
| ких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то |
| диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо |
| рацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне р |
| њи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно |
| ајплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Ра |
| приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу зад |
| , те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а о |
| живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако дале |
| рхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} К |
| у Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести |
| им, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од |
| вољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучит |
| бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с |
| и увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и |
| </p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је |
| ком љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</ |
| ој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети |
| глед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онд |
| за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту |
| почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од |
| учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак |
| Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који б |
| е грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда |
| х брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете к |
| к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, |
| он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она ј |
| ш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Осо |
| што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад |
| .{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве |
| ио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узаја |
| > <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љу |
| било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „сло |
| не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и о |
| у, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринк |
| ако му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Рец |
| о често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али ниј |
| љица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је л |
| а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце |
| p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би |
| ви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Ар |
| ено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и о |
| —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно пос |
| исаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, о |
| сталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила |
| , а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њ |
| одитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— |
| и.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је |
| пачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да |
| ем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја же |
| ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с |
| ју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспе |
| S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ |
| на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“ |
| али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога |
| д? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разуме |
| ено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа |
| 157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, н |
| но не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треб |
| за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури |
| ећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи не |
| бодан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да поз |
| Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига |
| се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фал |
| ст, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведо |
| остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота сво |
| емо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно заг |
| није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује |
| Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у |
| шина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може |
| стави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора воле |
| и јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао |
| смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онд |
| тни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији |
| .</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обични |
| о она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или о |
| олска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} |
| ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубав |
| p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш п |
| бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у |
| примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са го |
| хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски теш |
| у и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица |
| {S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас доч |
| да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, сам |
| ри да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад н |
| овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место |
| оспођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у |
| езао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као н |
| уству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, |
| ље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица н |
| Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> |
| и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла воле |
| лице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — |
| ик и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и и |
| дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у фут |
| а тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</ |
| езин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи |
| ову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да м |
| вела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.< |
| ња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене |
| њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на г |
| о петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па у |
| а, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући |
| оме.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S |
| ра или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, ал |
| а, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јеса |
| то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љ |
| а посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и в |
| амо је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ з |
| и друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти в |
| слио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Т |
| ити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, |
| ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то |
| .{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, |
| којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не |
| им.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми ј |
| м дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осе |
| и говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако пре |
| тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави: |
| Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први |
| м похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад о |
| се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка ј |
| куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ј |
| тала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунист |
| ом или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} |
| твеној мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја |
| е.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p> |
| познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и на |
| бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршил |
| А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањ |
| и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, д |
| нос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љуба |
| Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куд |
| изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и |
| ам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила |
| што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“ |
| лби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ства |
| и но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} По |
| сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ |
| се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видит |
| и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, |
| брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, к |
| мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педаго |
| тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога |
| се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина м |
| исала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је сву |
| свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила |
| г поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — |
| м у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати |
| че млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од стра |
| .</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве |
| ети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој |
| онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћ |
| оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — бол |
| , млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не може |
| дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапут |
| д мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — |
| гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви |
| ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела? |
| десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим |
| како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезањ |
| најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то т |
| оле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је св |
| м симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гл |
| S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{ |
| :</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{ |
| ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад с |
| зим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив |
| ега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљ |
| шила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Ј |
| аша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али с |
| менути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити. |
| спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} |
| ако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом |
| о румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи профе |
| на,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче |
| је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се |
| ћа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следује |
| римити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли т |
| је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар ле |
| унати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем |
| дно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у |
| исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим вр |
| н је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе ј |
| </p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тр |
| ена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више ж |
| рофесора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и |
| на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и |
| у.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да са |
| >Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неко |
| Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, м |
| еше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је |
| се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Боси |
| то зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног в |
| ?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бо |
| сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у к |
| е видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> |
| друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протество |
| ним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању др |
| аше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина. |
| S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих и |
| >Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две |
| ла сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, |
| ?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p> |
| д нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек |
| ињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована са |
| о ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и нами |
| ријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар н |
| Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити свој |
| е у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели |
| аца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад |
| њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином с |
| чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себич |
| им она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не |
| у у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу |
| {S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем |
| освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и пра |
| , чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске |
| ем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг |
| , смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мисл |
| брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, ре |
| д и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби бр |
| } Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет |
| е човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном ирониј |
| ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p |
| дрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари |
| дан мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Ув |
| да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— |
| ој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уд |
| аш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши |
| е у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јед |
| да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш |
| вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из |
| ића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома си |
| ете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима |
| девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорит |
| ада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје ср |
| кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на |
| ео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Дари |
| уда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.< |
| ести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала с |
| >„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешава |
| е лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако п |
| у мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, |
| које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспосли |
| ови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је |
| стојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да |
| очетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, шт |
| е, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу |
| из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а |
| воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је |
| м мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам ув |
| оноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смеј |
| родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; изму |
| >II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То сел |
| ам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на мој |
| није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених |
| оф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она |
| а ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сиро |
| импатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезин |
| овале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било д |
| ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има |
| кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет |
| p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се |
| ите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се у |
| за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лак |
| рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је паза |
| на госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, м |
| људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинил |
| о женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек |
| тити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиро |
| у продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушев |
| јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, |
| вши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у |
| истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, |
| кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборави |
| ину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се пр |
| а се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на |
| ет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко поз |
| и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла д |
| јим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</ |
| и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а в |
| p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке |
| злило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште. |
| и?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} |
| сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још ј |
| о те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба ут |
| отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином ву |
| е игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> |
| а срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек сл |
| видно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је неви |
| езе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну |
| ија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на ку |
| ећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — ј |
| сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене |
| опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете иск |
| ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о све |
| аде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе кор |
| она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па ма |
| не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљав |
| а, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Дари |
| е ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нис |
| м гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{ |
| осле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} |
| у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Дарин |
| те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, ка |
| на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чу |
| ча све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; |
| > <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за |
| ми.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помисли |
| d="SRP18890_C13"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га п |
| је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих с |
| /p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринц |
| с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га мо |
| о је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се за |
| д оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Бож |
| смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— П |
| одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек |
| , утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, ту |
| ринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заје |
| што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мен |
| преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би т |
| </head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинил |
| Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу |
| је дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, |
| е он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био |
| ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p |
| ледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а |
| Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S |
| и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често |
| /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Д |
| прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ј |
| ос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у ср |
| и јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им по |
| <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје ле |
| се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је науче |
| је.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад |
| тара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда |
| {S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Рецит |
| и њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држ |
| ора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> |
| <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да с |
| е због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се пос |
| сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је бе |
| у; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама |
| во помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала св |
| неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нес |
| ну казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — |
| угојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да ра |
| им, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи ј |
| , рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела |
| могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се |
| пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала |
| х учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да приз |
| ринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, гос |
| де; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, |
| .</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам |
| една другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Пок |
| ...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен н |
| осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам ку |
| ли је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпо |
| ном доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type= |
| >Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свач |
| је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина |
| сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— К |
| под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p |
| овор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф б |
| — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да п |
| да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можд |
| исли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж |
| није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девој |
| бра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква п |
| равно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства |
| реди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак ч |
| шапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се тр |
| је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно |
| зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, как |
| иди недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш |
| S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест |
| неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да |
| спођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или |
| ако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на с |
| , ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> |
| о ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу |
| икну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</ |
| поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не |
| а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће у |
| ити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране по |
| </p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је |
| м стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S |
| има.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} |
| она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности |
| ресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, на |
| сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој к |
| о је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? |
| , старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, ре |
| але познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, |
| рко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да с |
| и је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгл |
| цу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} |
| тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је о |
| ве стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли про |
| ати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најра |
| истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очеша |
| розор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне до |
| — Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја |
| м то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал ску |
| укчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, |
| ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што ба |
| о, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти ч |
| веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком |
| ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, |
| задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља |
| ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да |
| д није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па |
| ица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час |
| Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, |
| ка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није мо |
| <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не ра |
| во се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: д |
| мој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо |
| ијално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран др |
| бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих |
| да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! нек |
| ом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с |
| сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дођ |
| Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима н |
| , и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности |
| >— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада. |
| човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре |
| , за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло |
| ирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам ве |
| ети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба |
| ој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, |
| уо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чуд |
| /p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра |
| </p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је завис |
| ати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јут |
| у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове |
| е је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Свој |
| оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе |
| о њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми п |
| љице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је приро |
| а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену |
| {S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав |
| т.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју |
| уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на |
| ија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што о |
| {S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњ |
| и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи |
| <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју н |
| head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беш |
| и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и оп |
| ле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у ми |
| <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретк |
| брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече |
| талим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се насло |
| свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Зн |
| све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} |
| ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садаш |
| ћи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</ |
| е са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} |
| ала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S |
| сиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не бра |
| оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше нек |
| њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече: |
| одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се |
| ош то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло ј |
| ћи своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић м |
| ујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Жи |
| > <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро зн |
| и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она б |
| ј пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине и |
| е грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смеје |
| хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање ј |
| сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</ |
| ј петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестр |
| овор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> |
| аш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незн |
| угима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</ |
| лачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Б |
| ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и |
| <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпу |
| ју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде тол |
| иљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушк |
| ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мо |
| 88" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти |
| е здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p> |
| </p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младож |
| јешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одб |
| и безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко ј |
| хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад |
| азу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као шт |
| } Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмех |
| ица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично оп |
| ида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме посл |
| ашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама |
| .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} |
| ; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из соб |
| је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која же |
| о нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно друг |
| је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задов |
| адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p |
| у неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, п |
| .</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати к |
| била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу |
| наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек пој |
| зговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли сам |
| чан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пи |
| у.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби с |
| </p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода |
| > <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић |
| доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела б |
| <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у м |
| и веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољн |
| пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, п |
| /p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, д |
| роту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, |
| p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије |
| ећ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није је |
| увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте |
| А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.< |
| ја.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p |
| а децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после за |
| ам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети о |
| кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад |
| .</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па ка |
| лучају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стр |
| да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечит |
| ла мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега в |
| је се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и по |
| зглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њ |
| понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и |
| ако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринк |
| учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда |
| сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало |
| ого бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке |
| мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је гл |
| ознаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином |
| ки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, |
| <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима н |
| ре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појм |
| сто жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с де |
| ече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> |
| старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора |
| азала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Доб |
| ди стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њ |
| <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу ме |
| ма што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milesto |
| док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са сви |
| , па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћу |
| >На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у с |
| ћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него јо |
| д бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и не |
| исте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор |
| но поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше |
| нији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на |
| дитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S |
| ну тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и з |
| ију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, нег |
| мо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обич |
| ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна на |
| а разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је н |
| а, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућнос |
| ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињари |
| не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала |
| ћи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осме |
| .</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу |
| не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њих |
| <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране с |
| виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} |
| била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у ш |
| прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} А |
| отиви.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздис |
| — Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила |
| у и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код те |
| .</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељ |
| осна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом д |
| има — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ј |
| еје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих с |
| <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа |
| ца жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде |
| иташ, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често |
| S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јес |
| и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — р |
| тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} |
| ш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а |
| рекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растер |
| атим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Т |
| стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за |
| ер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога в |
| а псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је л |
| на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не в |
| хнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим г |
| подар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S |
| о су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разбор |
| p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другариц |
| "190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на |
| Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да из |
| ине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Н |
| је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да ст |
| то је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти |
| спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваља |
| лела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме |
| онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла |
| Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S |
| волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судил |
| аквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубин |
| ни главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, г |
| <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на |
| раке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти |
| оме често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Н |
| а убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ д |
| ку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</ |
| — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> |
| могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале по |
| болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — |
| летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голуби |
| к што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, |
| е и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си не |
| , не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ |
| ли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапу |
| не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| а срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно |
| е и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_ |
| Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри |
| е, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“ |
| рло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту туг |
| ислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ м |
| p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку о |
| а да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „з |
| а.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с де |
| ринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па |
| ене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он ни |
| ству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању |
| , те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубав |
| лно расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и |
| у, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми |
| т.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} С |
| јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, |
| S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова ње |
| , кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Ни |
| во у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих м |
| е.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад сти |
| твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као |
| ца и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико трен |
| што кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви љ |
| а.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да |
| свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госп |
| већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас дола |
| познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapte |
| кве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе |
| ти.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Ж |
| ем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи са |
| ој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да |
| , без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, п |
| ила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учи |
| >То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних о |
| сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Прек |
| у сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу |
| вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, п |
| соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила |
| је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — реч |
| и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале |
| је могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву |
| и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p |
| ини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није |
| г предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у њ |
| p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и |
| да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, |
| није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, |
| собито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збуни |
| е за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у |
| зе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Њег |
| нци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са уси |
| и читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћ |
| у „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на л |
| , поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, технич |
| <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— У |
| </p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лука |
| а писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после |
| актера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучил |
| ижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену припи |
| ледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење |
| добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> |
| ти?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, барони |
| е и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то раз |
| ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваш |
| родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игран |
| сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца к |
| > <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада св |
| трао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа |
| >„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За ко |
| спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је доб |
| и тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа |
| ка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, |
| ате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће пре |
| знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље наки |
| ч.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала |
| то вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузни |
| и свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — пи |
| да, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки |
| рокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети |
| } Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се |
| , а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и |
| привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам |
| ије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојал |
| и:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да |
| е бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђа |
| рош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p |
| љички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест |
| {S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> < |
| кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма |
| од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S |
| за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може де |
| јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена ј |
| да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гурк |
| егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>О |
| </p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје |
| замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{ |
| ачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару М |
| } Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле |
| пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га н |
| огу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И |
| кураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, на |
| највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умн |
| е и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје на |
| xml:id="SRP18890_C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године бе |
| Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би т |
| н, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, |
| најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре |
| а играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена |
| то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Бил |
| Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, нег |
| га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, д |
| а се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећ |
| рхимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају л |
| уштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, нег |
| м животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да |
| наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} |
| а, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је м |
| и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду |
| ла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учите |
| ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам ва |
| с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна чов |
| е извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти ве |
| нка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.< |
| <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рад |
| добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па |
| е нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викат |
| касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирин |
| никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, |
| И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш ј |
| ринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде |
| а у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а |
| : кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка на |
| ин њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведо |
| м упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, ре |
| му? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смет |
| че, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за ч |
| ити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p> |
| о било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је по |
| а кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим пог |
| ме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају |
| ад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротво |
| ва, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је веч |
| шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни др |
| би завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри з |
| селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете |
| го да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога гото |
| мишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја |
| ица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говор |
| к у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо су |
| и, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Сам |
| це и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма иску |
| тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се тр |
| Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нит |
| у главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па |
| дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту де |
| амти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, ду |
| ао бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, |
| е немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— И |
| ј догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците |
| м се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за |
| д се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi> |
| есена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> |
| лушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Дарин |
| рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у |
| чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад |
| Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина |
| е, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју дец |
| рићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> |
| ри и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешава |
| цу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} |
| , Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћет |
| лазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} М |
| <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је г |
| > <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама о |
| али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, |
| и да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и |
| у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо мо |
| — Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и |
| је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика |
| а.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можд |
| је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити кра |
| н тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и нев |
| стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а |
| а мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> |
| е удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето |
| После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и дом |
| кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, |
| !“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати |
| за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а |
| е млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p |
| е циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправед |
| се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p |
| у, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти марам |
| реба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И ма |
| , да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се |
| ће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} |
| дине беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б |
| е!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли |
| ље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета |
| дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.< |
| и живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њ |
| лижњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> |
| оз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилос |
| , добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не д |
| лоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме доб |
| а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, |
| ула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да |
| ком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност |
| знути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога н |
| срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофов |
| па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем и |
| ђа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Да |
| мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Боси |
| киња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској |
| исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у соб |
| ко је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш |
| руштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди |
| да женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки де |
| места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што р |
| војачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} |
| савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очим |
| а сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће |
| рту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још |
| Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците |
| рним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта |
| адити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се |
| и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, ба |
| а.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S |
| ругачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд ид |
| б па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — с |
| узију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је нек |
| > <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша |
| шљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, |
| ?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођиц |
| у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за таб |
| узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?< |
| ељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, к |
| ирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле д |
| да не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он забор |
| амнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</ |
| „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога |
| је видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешил |
| њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћ |
| врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и |
| ребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и |
| ста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави |
| авишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиром |
| учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се д |
| ма, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија |
| , него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством |
| и рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би би |
| не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не |
| конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, угл |
| човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кр |
| то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се |
| свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, |
| ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћо |
| зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, т |
| му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Ш |
| клете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у |
| ређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздр |
| га, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што |
| А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико |
| римети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита |
| ин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаћ |
| онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа И |
| цијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе. |
| тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> |
| не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одрж |
| а се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другд |
| обро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми ј |
| , колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ће |
| ашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљ |
| к.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе пра |
| добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше доб |
| у то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То |
| , али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда |
| .{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу |
| се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</ |
| оли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{ |
| рчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увре |
| е знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, а |
| ки језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се |
| знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не би |
| ете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи |
| немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, |
| тавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може ти |
| тен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам јо |
| осле две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад нем |
| ложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигу |
| p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће би |
| >— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам ст |
| оже, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће с |
| а кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете |
| /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, поз |
| истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа ду |
| >— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад |
| о пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата |
| инка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово б |
| у, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.< |
| овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Да |
| етка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извин |
| тепен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не бол |
| трина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћ |
| извесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погле |
| укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено |
| ром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности |
| е требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, |
| овољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и |
| арица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор? |
| тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, |
| ем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души |
| .</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — |
| овац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе ј |
| начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p |
| изу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душ |
| се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро зна |
| рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива гр |
| Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у |
| озналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; при |
| , за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мог |
| обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прек |
| стити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал |
| детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена пр |
| , да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој. |
| — Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онд |
| о?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или ка |
| <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: |
| а мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар |
| а велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном |
| исму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишља |
| родност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам |
| p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао ва |
| рихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си н |
| поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и |
| кчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио с |
| че:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене |
| и се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам |
| штована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код ко |
| ене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене гре |
| ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> |
| ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степ |
| е рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас мо |
| то се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав из |
| рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме за |
| и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу |
| сположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће ва |
| можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно |
| а јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда од |
| е додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} |
| нку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом |
| вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке ч |
| ота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржав |
| господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусрет |
| а вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Ш |
| љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави пр |
| :</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски ј |
| енад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пр |
| ћу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, |
| е пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и |
| м мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо |
| } Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, зајед |
| ио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, |
| тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала |
| њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb |
| , одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Ј |
| <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, им |
| еђу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком |
| је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно н |
| е и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, |
| газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} |
| ј учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван шко |
| свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог по |
| ју.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трг |
| опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова са |
| о не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С |
| зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не |
| ег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} |
| лост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S |
| ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи из |
| хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се са |
| им нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах п |
| томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју м |
| који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли |
| од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истин |
| .{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> < |
| Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави чита |
| овора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја бић |
| диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против с |
| ем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда |
| излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпун |
| ио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Д |
| она, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту мило |
| понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против |
| ено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумел |
| у у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не сто |
| о устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих |
| куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам |
| , племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад ч |
| и пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилинск |
| ко далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда ужива |
| варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} |
| {S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n=" |
| аве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте. |
| и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у т |
| је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> |
| пада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Ал |
| А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теш |
| ad>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — св |
| S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина |
| какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и |
| и је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „да |
| ине морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што |
| с сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у |
| ана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 |
| о смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женс |
| се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатк |
| надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолит |
| увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p> |
| — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стар |
| обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из |
| вила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад см |
| S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задово |
| и.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и нат |
| им руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не н |
| моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шт |
| , као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су прил |
| тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је |
| .{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим ц |
| .{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и |
| ар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста |
| о.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сиро |
| Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отвори |
| <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу |
| кле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у в |
| оворити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — |
| је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, |
| ?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да |
| сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.< |
| рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> |
| раш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом |
| тка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што |
| колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерн |
| — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми |
| нитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и |
| е гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љуби |
| оштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатич |
| можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> < |
| ишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни л |
| љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Г |
| спођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— |
| м, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени ос |
| љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Дари |
| е, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не |
| бро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n= |
| тељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, гр |
| же видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, |
| : нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — |
| ла, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’ |
| ар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p |
| да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, б |
| > <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио с |
| Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рек |
| вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен погле |
| , како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма |
| поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То |
| т у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но уве |
| е! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње |
| да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} |
| пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили. |
| нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milest |
| стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</ |
| тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSectio |
| аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, д |
| арате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима си |
| тало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га ј |
| а својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми |
| >— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт. |
| њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Оно |
| али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њ |
| Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас |
| Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа с |
| му и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити нај |
| отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва ок |
| ја, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и пош |
| де — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељиц |
| на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} |
| угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— До |
| рпкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не до |
| ам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чем |
| фе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p |
| вање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Р |
| ад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type |
| <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио с |
| S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка. |
| ду, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше |
| смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зн |
| {S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, |
| и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју рук |
| <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> |
| ало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зн |
| арујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада |
| ца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! |
| и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или |
| S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она м |
| це.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те в |
| оде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сеља |
| вачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олу |
| но.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано по |
| Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете ј |
| на речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху |
| ма Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш л |
| душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила |
| вало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених у |
| ори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче |
| преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био су |
| ц а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не |
| срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p> |
| ку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му бе |
| , виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка ј |
| о увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим х |
| ази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p |
| а коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Нар |
| е исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво |
| е, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав |
| е.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе с |
| пода нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, |
| авом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Не |
| ом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зат |
| атак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је |
| .</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама |
| та сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплаше |
| ати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка |
| вим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији. |
| адам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацив |
| ја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам |
| ма.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељ |
| бротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSec |
| господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту д |
| примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке |
| ишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с |
| Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то |
| опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога |
| ву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и после |
| ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па |
| дно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или |
| пи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> < |
| чиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" / |
| губише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва на |
| >! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</ |
| и говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка |
| , на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред рече |
| молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече о |
| ено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштен |
| женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, |
| њег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили к |
| Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Дола |
| инило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и |
| фе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањ |
| те она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда |
| ама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши наз |
| га труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, о |
| , да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите |
| е и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној |
| ижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле |
| ођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, |
| вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна |
| љашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам б |
| руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају |
| гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда ста |
| /hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онд |
| им вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећ |
| ујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би |
| овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака р |
| стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви к |
| аших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да р |
| p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било дода |
| рофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да |
| ни и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би та |
| S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примет |
| /p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се |
| ричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Д |
| али би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави |
| ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетреми |
| уди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачу |
| војка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па |
| руги дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом |
| ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих |
| бави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристок |
| уша.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину |
| ивоту поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима |
| и.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече ту |
| ума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужуј |
| усом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас |
| ате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам |
| ота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али и |
| никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — |
| логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ч |
| творе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друго Дар |
| таре наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSection" |
| то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, к |
| не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, ве |
| ни били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао ра |
| да угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја госп |
| ештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, ко |
| не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не прима |
| ене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве ист |
| ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од поко |
| видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице |
| моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше по |
| а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} |
| њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по |
| аком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сија |
| нца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> < |
| ’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{ |
| обично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на за |
| е она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S |
| <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштова |
| енад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и |
| е, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу |
| можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш ра |
| била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је с |
| своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ и |
| жљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних |
| ије ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз |
| а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на пр |
| , да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити т |
| ианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је |
| се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заг |
| ле шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито |
| чито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, |
| етнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски поз |
| бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате накло |
| S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га |
| ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Гос |
| авне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p |
| } Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> |
| аже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> |
| на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} |
| у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>С |
| није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хв |
| емо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је |
| p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатс |
| д не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но |
| да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} |
| паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па |
| ила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по |
| и пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p |
| да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима. |
| у ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, |
| моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се |
| ерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} |
| мити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете |
| ршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медиц |
| рота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сир |
| дин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговор |
| не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та вр |
| велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је |
| е Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хт |
| ра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по д |
| и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које |
| Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини |
| е још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шал |
| .{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и м |
| .</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је сво |
| .{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се ма |
| оји ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} |
| о ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и б |
| с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео д |
| бок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о тра |
| ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{ |
| p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела |
| вању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ст |
| ше ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе |
| > <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Јед |
| Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газ |
| а је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је ре |
| , која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме |
| , секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: |
| Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих ру |
| к се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако |
| то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па по |
| ла за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не мо |
| S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Вер |
| а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу гос |
| утак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек |
| н је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} |
| ћи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда |
| ма човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и го |
| одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њ |
| па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце |
| ави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају |
| , засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да г |
| твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја |
| мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да |
| ; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа проти |
| о с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љуб |
| пажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само о |
| н бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то позн |
| весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестр |
| а гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринц |
| {S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше р |
| Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да |
| за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни |
| а ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он |
| сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима |
| она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут |
| ју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p |
| атрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани п |
| ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не мож |
| и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</ |
| и?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, р |
| јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује |
| С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, п |
| зумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на род |
| са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи |
| го обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S |
| Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули ве |
| а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матер |
| беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости зас |
| назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно м |
| жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и вел |
| у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли |
| ање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није з |
| би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, у |
| и своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отп |
| ка школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, |
| !</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје |
| /p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, зна |
| ога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Дарин |
| ешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим см |
| а видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С т |
| а је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше |
| о је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбур |
| ањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, чест |
| е ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине |
| тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен |
| .{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да |
| </p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о |
| код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се |
| понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш о |
| ли сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не |
| се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поште |
| а лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то |
| е.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.< |
| просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече |
| Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић |
| <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а дру |
| пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те т |
| си, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од ње |
| чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n |
| анерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се оди |
| де:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите |
| } Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то |
| S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због |
| , увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност измеђ |
| „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је |
| и дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина |
| о звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изглед |
| треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остал |
| {S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и |
| савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показу |
| ница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чис |
| Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац. |
| ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај |
| више прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских |
| угу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она би |
| Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да |
| ен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда |
| /p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волел |
| а мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласови |
| речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се |
| ан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам бил |
| удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, с |
| гој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n |
| е речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није та |
| ужичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а ск |
| ислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у п |
| их“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују |
| управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак срећ |
| уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестра |
| лети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та |
| .</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} |
| ерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на |
| ула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за ле |
| о.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзопле |
| па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружит |
| емам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји |
| ски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Ни |
| проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, |
| бављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно |
| и и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и |
| стив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никад |
| Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обма |
| све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> < |
| каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после ца |
| а људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђе |
| кчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага |
| а“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исм |
| .</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он |
| незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S |
| бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овак |
| сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад |
| зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сес |
| и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним |
| еше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанп |
| езину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и он |
| е се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је д |
| .{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душ |
| ама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме чита |
| — Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда т |
| љом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто см |
| смех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} А |
| прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се |
| ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка заста |
| помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже |
| чним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од |
| , па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb |
| допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гр |
| иноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње |
| погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос |
| > <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде |
| си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p> |
| м Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кро |
| ред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад п |
| презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Ни |
| ено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринк |
| а девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром р |
| гледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама ње |
| или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу |
| p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувиш |
| једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ м |
| а поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не |
| гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> |
| , ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутал |
| и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љ |
| .{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?! |
| је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрел |
| > <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погл |
| евидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гро |
| вај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме |
| али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фо |
| привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је |
| асуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљ |
| аја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Пр |
| шу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверењ |
| е, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врл |
| ло јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се укра |
| — Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи п |
| Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом |
| ушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкч |
| ета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> |
| те имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена |
| } Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p |
| је сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> |
| која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако |
| ојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ир |
| то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S |
| .{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута вар |
| усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S |
| {S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахн |
| грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ |
| ми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно би |
| за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или п |
| се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већино |
| може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љу |
| обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и |
| да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за |
| дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S |
| ек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љуба |
| и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за св |
| ела.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица франц |
| и се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, |
| ажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паорк |
| .</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог |
| јући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустит |
| на би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекл |
| обру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво ун |
| измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему |
| ном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p> |
| стаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да с |
| ли не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, |
| о Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p |
| ом тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима п |
| каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже |
| то се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за на |
| ам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, п |
| баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им |
| инка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> < |
| <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Х |
| /p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и |
| човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанк |
| ар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај |
| огу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — |
| беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у к |
| итељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за |
| зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест го |
| све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само д |
| ц.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онд |
| штила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и |
| ани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} |
| зоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова |
| ној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даљ |
| Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се ле |
| село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог сел |
| е, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисл |
| још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма ни |
| </p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести |
| и странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, |
| у годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини т |
| нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу над |
| е могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, реч |
| ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док с |
| о и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквар |
| } Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с |
| ка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, т |
| p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари |
| — Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови |
| цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часо |
| ар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка |
| утила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала |
| егово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том |
| /p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље |
| странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти дол |
| си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случ |
| домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она не |
| и ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја се |
| Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе |
| о, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста |
| јић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захва |
| ли без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали |
| упе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а оста |
| да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па |
| ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> < |
| не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело пог |
| али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисф |
| нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред |
| Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, |
| > <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у ку |
| ро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником |
| војка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанс |
| имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао прав |
| } Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две |
| вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време |
| ко тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га в |
| , и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам |
| а речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милк |
| <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога |
| ј не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и з |
| мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом ради |
| дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— |
| ошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — |
| ам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њи |
| жна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди. |
| p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" / |
| никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а |
| и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дод |
| ам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонив |
| уго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује |
| етињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун в |
| ј месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим |
| буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, труде |
| бу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила с |
| мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је н |
| ам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напу |
| >IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаме |
| па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јо |
| онак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једно |
| Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати |
| та ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, н |
| е ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати |
| и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им |
| је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да пошту |
| S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш |
| схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице |
| опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презре |
| ављала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за в |
| е у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је бо |
| е није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има л |
| женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S |
| би“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих |
| Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју ду |
| оме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељск |
| се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе |
| } С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесн |
| а женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да р |
| торисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вар |
| ра женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном п |
| и су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила |
| какве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, ко |
| њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а ка |
| екулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју с |
| палих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као |
| > <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу |
| {S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме |
| S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила |
| > <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као |
| госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од |
| ема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> < |
| ице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој |
| психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спада |
| о тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развиј |
| не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није |
| та.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа. |
| јем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} |
| што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, |
| малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад пон |
| само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, |
| оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је |
| p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— |
| својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има |
| дно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p |
| Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</ |
| ати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и пом |
| дати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> < |
| .{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а д |
| својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочиј |
| па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад ру |
| је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="c |
| тарка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милос |
| ста месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну ш |
| ину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} |
| мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепст |
| и, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку |
| , исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S |
| .</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Мест |
| .</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке |
| арошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Доз |
| бро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зов |
| .</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф |
| оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извешти |
| {S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Дома |
| у срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, ка |
| ки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало |
| Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав гос |
| кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког |
| овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине |
| вршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њи |
| миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринч |
| зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није |
| и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње |
| буњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Дар |
| ринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> |
| ли она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике и |
| а посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо |
| ала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла |
| оводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> |
| у трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије |
| не.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схват |
| ара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и |
| о, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“< |
| сте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; в |
| , да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „ |
| ти то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој на |
| озила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободн |
| есто и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан |
| а, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме б |
| уж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и ра |
| вела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости |
| рекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p> |
| уђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита |
| дамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом |
| ада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која т |
| о чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако ра |
| грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није н |
| е ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, |
| ију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је некол |
| </p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело |
| го крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду гол |
| д би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним |
| гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и |
| ди.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; |
| ш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Т |
| Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и в |
| и и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јест |
| у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све т |
| омаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да |
| те разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота |
| е у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погле |
| колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара |
| ите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас ув |
| p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.< |
| њу тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и |
| оглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чуди |
| сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам |
| p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било |
| „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> |
| ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам |
| а подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— |
| дедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све на |
| учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поу |
| и донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над |
| ече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули |
| : људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> |
| > <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и |
| ако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би |
| то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искр |
| срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — |
| ога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он |
| ах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка |
| а од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, |
| и, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос |
| лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише т |
| избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у |
| ша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар |
| ите ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе? |
| тојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У о |
| S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је |
| и ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с |
| Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се |
| ко да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Про |
| а рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и у |
| Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењ |
| ли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно |
| авно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано по |
| тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и |
| сто, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би |
| а искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност |
| медби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; по |
| з је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — г |
| S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> |
| заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да |
| и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Да |
| хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, |
| отине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве по |
| денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја ин |
| заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту т |
| <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То |
| тарих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Ра |
| :{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од |
| ка мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, |
| ше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам |
| ?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти нема |
| ..</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчу |
| е трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, |
| што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих о |
| дошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она |
| што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, |
| нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он |
| ешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и о |
| рви пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо зас |
| главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Ха |
| } А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми |
| уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хај |
| атница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:< |
| у је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> |
| х, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Бос |
| } Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p |
| е Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и |
| анабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за |
| јана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те |
| гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у глас |
| У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на ба |
| још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево ужи |
| </p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њо |
| исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} У |
| одно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да с |
| су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде |
| ајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче? |
| о што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одр |
| овека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила |
| <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки ма |
| и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту |
| љаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење. |
| Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p> |
| човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" |
| р неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе |
| шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би |
| то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „при |
| p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када |
| p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем |
| ског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После ве |
| ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних род |
| ра и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душ |
| љу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро ј |
| d> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка ј |
| зованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно п |
| лико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љуба |
| .</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља |
| ла, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка |
| још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од в |
| !{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; н |
| Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Са |
| ек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хај |
| је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што |
| е, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ |
| оји час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Боси |
| јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n |
| као је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како ј |
| потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени ра |
| вињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женски |
| ену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња |
| ве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последњ |
| ити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па пр |
| Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то |
| сле неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} |
| које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и пош |
| мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ири |
| мере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Про |
| не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то виде |
| буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по |
| еданпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно ис |
| , и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила неко |
| о, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, пре |
| ! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Д |
| ка увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>П |
| ош није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — Т |
| ћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао |
| е срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стар |
| као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао |
| } Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу |
| , а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислил |
| срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као |
| итала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо мој |
| трти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити |
| у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестра |
| а!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихо |
| аучио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно |
| лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Ци |
| риметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби |
| добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, |
| је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се |
| њаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је |
| S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да с |
| е лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што |
| у чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.< |
| љад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј |
| га види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но |
| натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за час |
| по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидни |
| бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља |
| ао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Руж |
| и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеј |
| допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз муш |
| вот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно пр |
| ме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n |
| репоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела п |
| еше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе |
| ато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ узд |
| } Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у свак |
| ко сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала с |
| p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад |
| ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, как |
| </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле |
| где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њ |
| } Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздра |
| ом мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, |
| ајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је о |
| ег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни ув |
| ишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> < |
| >Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p |
| њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После не |
| и толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. |
| село тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти в |
| оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чи |
| сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних жен |
| врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је |
| е, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи о |
| .{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба |
| адосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, про |
| p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} |
| и јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господи |
| остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпо |
| ед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не по |
| .{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p |
| штују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми |
| заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пу |
| те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких ре |
| е једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају |
| ново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</ |
| ете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти |
| ој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} |
| вољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не п |
| ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна на |
| >Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, д |
| Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица |
| онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену |
| бедоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{ |
| а, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{ |
| ивице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, |
| пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкас |
| напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветн |
| ше он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринк |
| једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и сво |
| овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши њего |
| загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, |
| над:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— Т |
| еће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другариц |
| жичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамн |
| кашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрас |
| бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као |
| <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га ј |
| опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства |
| оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа к |
| пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године |
| јој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта. |
| д треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда гово |
| је моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди ми |
| ?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик с |
| н у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници |
| ене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p |
| а варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’ |
| кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, |
| мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; б |
| заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} |
| њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну |
| 120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући |
| усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Да |
| јчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени |
| p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> < |
| ча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из |
| се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом! |
| мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу |
| увише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у с |
| о добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећм |
| {S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело |
| . </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, |
| <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: |
| пашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно |
| аком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С |
| о раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} |
| убав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на |
| но љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђен |
| адоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половин |
| , да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шт |
| свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сва |
| и глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, |
| иње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих |
| ам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p> |
| а Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још с |
| аралица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало п |
| и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а з |
| а пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је |
| ти удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је би |
| такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! |
| <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем. |
| <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Дар |
| молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, |
| оња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Д |
| задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; |
| роф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш |
| не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од |
| решку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек |
| рце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећ |
| } Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледал |
| {S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је мо |
| ало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече: |
| њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и па |
| често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било н |
| до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова но |
| сјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро св |
| е...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се |
| а можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда |
| ричати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико |
| .{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Д |
| ретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али |
| p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За ког |
| рад?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу несп |
| ори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p |
| дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и |
| има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за |
| “, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца |
| е тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био преле |
| штење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S |
| нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу |
| јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, |
| а шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте к |
| су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је г |
| ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, |
| фу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје |
| p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијо |
| ишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваш |
| зраз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, |
| .{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су |
| ћу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну |
| ика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ с |
| је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком м |
| комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и |
| тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а ов |
| иће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучил |
| а оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! |
| презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у |
| <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много |
| накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с др |
| ан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само б |
| тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој |
| о Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> с |
| брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетц |
| то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у см |
| јих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, |
| био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Од |
| девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да |
| и газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узруј |
| ада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућу |
| ек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су |
| у и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не |
| амо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше |
| зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац |
| м о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим са |
| ине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По ч |
| познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p |
| мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама |
| нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p |
| > <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од сво |
| ше мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се за |
| но.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> < |
| но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима |
| нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глума |
| сти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како |
| јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете |
| е, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један де |
| први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би |
| а од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да |
| д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расеја |
| а света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p> |
| уке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесето |
| д сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.< |
| сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрост |
| дност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек |
| че, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи с |
| } Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се |
| будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је о |
| стојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав н |
| оби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, |
| .</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила |
| 890_C12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам д |
| реће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је но |
| ке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ с |
| S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се |
| е остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубав |
| издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> < |
| ешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост |
| S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене |
| убав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзира |
| } Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, за |
| ао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег је |
| и.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где |
| што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше |
| хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни ка |
| рдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спа |
| — Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни |
| превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често |
| дина.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} До |
| S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жрт |
| маш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би |
| е већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети |
| </p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свр |
| ећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широко |
| лужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не позна |
| ејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштр |
| бично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, |
| њу.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло |
| гуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу вид |
| сто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су л |
| сти и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности наз |
| љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но |
| глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличн |
| и баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би |
| права препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па м |
| еној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> |
| ти.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и н |
| бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div |
| ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад. |
| {S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би б |
| садан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она с |
| али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само ј |
| овац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата н |
| , Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад |
| , осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна |
| } Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је |
| убити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем л |
| јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је |
| д, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „по |
| х степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, |
| о Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до р |
| и по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у ово |
| вом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарск |
| у мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{ |
| је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с |
| има код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> |
| проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем дал |
| рно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет |
| } Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о |
| , но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— |
| и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших на |
| че:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла и |
| еће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то зна |
| ра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Д |
| што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу клас |
| о или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; д |
| иња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{ |
| дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају |
| диш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињ |
| иком, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај |
| ом.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да |
| , него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како |
| е, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој |
| S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би |
| реме; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу |
| >— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи |
| ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на по |
| шла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред |
| Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу |
| ,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> |
| домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, |
| ихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој |
| о да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали |
| о ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се |
| опственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек о |
| да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба |
| ељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, ниј |
| ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он. |
| не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А |
| спође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једн |
| доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела так |
| о за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се зами |
| ек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у б |
| а онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Н |
| ек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не з |
| ме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци ј |
| аки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много |
| мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због |
| е с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већ |
| е, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљ |
| силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући сл |
| Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже п |
| иште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах |
| ла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удат |
| ога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој с |
| ам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не |
| S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новц |
| ства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> |
| .{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или д |
| /p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске око |
| ајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у свако |
| а у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешћ |
| сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, при |
| ога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти |
| ношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од |
| {S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до |
| ће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S |
| он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њ |
| евојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила |
| ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> < |
| тре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не во |
| ца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло д |
| , да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли п |
| ши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не |
| е Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су учениј |
| се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам |
| леда а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нис |
| на је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за |
| тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, к |
| тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи |
| {S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаш |
| ује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду |
| азован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био |
| да, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих |
| ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако |
| огу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још н |
| бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, ма |
| риродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак |
| нај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје с |
| ној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга |
| ино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви |
| зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си |
| име, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје ј |
| Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручи |
| .</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, |
| ; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се са |
| S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим т |
| жеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакв |
| , а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често |
| може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних н |
| она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад |
| стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ет |
| даде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јел |
| наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, |
| м умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда |
| пет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздах |
| кла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз |
| p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p |
| аш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, приме |
| то стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p> |
| и, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њен |
| никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима ника |
| ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! |
| , и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и н |
| дан на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним живо |
| ко с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да с |
| знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196 |
| > <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз |
| удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас миса |
| ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично ре |
| но на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло ч |
| најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љуб |
| ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} |
| А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, |
| и одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Д |
| <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису он |
| та.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку к |
| чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао би |
| е ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих |
| еома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте |
| а, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да |
| тало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, ма |
| звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја вољ |
| а се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај к |
| д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да ми |
| а је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз ли |
| читељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се |
| јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p |
| останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца |
| апита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и |
| S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране ма |
| је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једн |
| ици, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропа |
| госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p> |
| као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој д |
| питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташ |
| маче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p |
| асније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и о |
| и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећ |
| ок их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{ |
| о живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да |
| тко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>ну |
| ало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за на |
| ила интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад |
| се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" / |
| верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми |
| и како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох ов |
| отчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, |
| ћаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сет |
| у девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пр |
| окорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — све |
| динама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће |
| госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још ни |
| . „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никог |
| ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати |
| > <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „К |
| ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабо |
| рис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да ј |
| исао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не |
| и степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је |
| и, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.< |
| и је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар |
| аринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца |
| су имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} |
| да Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Вра |
| слушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана пр |
| а не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко. |
| и позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би |
| вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на |
| осиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?< |
| а њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</ |
| ти, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчи |
| о застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како |
| зи због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже |
| искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у д |
| е Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да |
| људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан |
| е дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учи |
| ориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкињ |
| <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као т |
| д до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако |
| е.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и |
| богме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењ |
| шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча п |
| не.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је изм |
| у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одгово |
| обу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се |
| о ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то |
| дити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, го |
| нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши |
| ан.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад |
| исима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“ |
| ујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена доче |
| о није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, |
| ђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја |
| меш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Гос |
| римети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p |
| — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — |
| , а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се заг |
| би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да |
| азно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и |
| сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно |
| промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа |
| нађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За |
| војој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, |
| , које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писм |
| истио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те |
| и је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господ |
| сле ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле з |
| она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на |
| ећина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра п |
| е трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Ник |
| гори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолидн |
| омоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господи |
| оша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича- |
| беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити |
| из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изи |
| њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове. |
| ила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{ |
| S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његов |
| једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али њего |
| <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла |
| о Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти |
| редметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, |
| оград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу |
| а је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јо |
| с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате |
| ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог |
| ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— |
| сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо |
| а, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сест |
| мерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој за |
| есте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је |
| коле те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су б |
| , што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у |
| о у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није |
| >— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца |
| нком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није м |
| ко јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоста |
| је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у бо |
| била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„ |
| у, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде с |
| куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти он |
| творено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се |
| ам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи |
| о је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, ка |
| наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је м |
| биљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав зас |
| S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих же |
| .</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш |
| — Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Свак |
| е су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привл |
| абогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било д |
| е Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способност |
| искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? |
| речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице |
| зи их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којек |
| це, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, |
| ење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига њего |
| кима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, |
| што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и ј |
| та вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?< |
| S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак ов |
| а почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту чест |
| јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су |
| ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле бо |
| , што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} М |
| љедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> < |
| не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам з |
| то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је |
| сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути |
| рди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S |
| мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плаче |
| се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је |
| м!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас |
| богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше |
| ао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! р |
| ичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женск |
| ?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом рад |
| Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чи |
| Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро |
| да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и |
| Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p |
| ла је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господа |
| <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одо |
| т моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, |
| оф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — она |
| богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на |
| временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div |
| > господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је г |
| ела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{ |
| го, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лел |
| беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака пр |
| а здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши св |
| би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерц |
| го више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{ |
| Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога |
| . — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си |
| ати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоно |
| на дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па |
| ј савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам и |
| ала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} |
| на прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само ш |
| ивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Ка |
| ц — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном |
| SRP18890_C6"> <head>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само ус |
| врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце |
| .</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Так |
| да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за ова |
| читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 |
| ubSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Б |
| о није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> |
| еле к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двој |
| ринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање |
| Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их |
| у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и у |
| падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и |
| ло знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, кој |
| твари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само за |
| {S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.< |
| син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили |
| ише говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитач |
| уди, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је |
| нашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, ког |
| ма треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког мл |
| р господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и п |
| ресовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p |
| ишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред окол |
| , већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утвр |
| а нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно |
| есретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим |
| им, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити гл |
| в рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псе |
| рад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, |
| оте“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да |
| аравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учит |
| и, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање сам |
| " /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није дола |
| више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди |
| атост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, |
| се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак |
| влачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем |
| ашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, |
| >Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас |
| зео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напр |
| чје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не |
| е опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик |
| лед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и |
| ?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много |
| то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грех |
| а радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло |
| е нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али ист |
| стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто т |
| , потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу |
| ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одрас |
| но отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај н |
| {S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели |
| шки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада |
| што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је св |
| им те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног |
| зрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде ј |
| чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S |
| и тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држа |
| је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто |
| љака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра м |
| а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за вр |
| е би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је |
| ла у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми ду |
| примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи о |
| цију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да смест |
| <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb |
| оџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет у |
| и хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се са |
| е увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} |
| зговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватр |
| ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| лила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је |
| S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p |
| рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита |
| ојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, |
| мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; м |
| /p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у да |
| ића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, |
| и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиро |
| м се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, п |
| а знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га м |
| никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завири |
| шкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не поз |
| редила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко так |
| а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не ве |
| али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да |
| зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због т |
| рофесоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S |
| узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам |
| француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оце |
| идети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака. |
| троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ |
| ледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шуш |
| Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обич |
| ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да у |
| ирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{ |
| у да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ов |
| високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи |
| наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „ |
| ћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се нади |
| ужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на |
| /p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвет |
| S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> < |
| д отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касн |
| са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече гос |
| гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} |
| стакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали с |
| у.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром п |
| е ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је |
| ту, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама |
| узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре види |
| сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од |
| сле дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.< |
| примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> < |
| ло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту з |
| ној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служит |
| ек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — ре |
| тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које |
| це оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S |
| ој вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољаш |
| о...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива |
| опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих |
| им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме т |
| а природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штет |
| а срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ |
| био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, в |
| атом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све |
| тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу д |
| заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она ј |
| ло онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја |
| речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. |
| ошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p |
| што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали |
| коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и м |
| елу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што |
| ј човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаље |
| /head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место |
| да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! |
| ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за он |
| е се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети. |
| му, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозван |
| знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} |
| ему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам |
| ије доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено п |
| Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбо |
| це и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, и |
| љно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаш |
| жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштв |
| p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и |
| . „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави ч |
| етке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па ник |
| и своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ др |
| то нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особит |
| ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако з |
| ћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра |
| знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве |
| ац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већм |
| о од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{ |
| и ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јоп |
| н је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет с |
| његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна шт |
| ош јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек |
| што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога реч |
| е ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, н |
| уби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> < |
| > <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, |
| је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>Т |
| ко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његов |
| ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана. |
| ам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала |
| на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, игр |
| мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да над |
| си...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љу |
| к, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исп |
| риликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што м |
| о сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта |
| а плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S |
| и пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу |
| и није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмов |
| м не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да |
| ок је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, |
| ети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} |
| а познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није. |
| /p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у и |
| p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова мо |
| аш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка с |
| рчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> |
| примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, ка |
| /p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лан |
| ања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија |
| прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громо |
| ме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и б |
| п, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не по |
| и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече |
| мејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишћ |
| кла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих за |
| збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу |
| /p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p> |
| зио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила |
| тврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговин |
| агло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила |
| их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упма |
| а, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени |
| <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О к |
| и понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку |
| а ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скри |
| и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S |
| и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега |
| д оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишља |
| опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> < |
| Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно |
| себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони гл |
| шће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одс |
| мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како |
| S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвира |
| о.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасу |
| , него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје п |
| детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави с |
| а јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све ј |
| , и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту |
| ле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљ |
| како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед |
| ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> |
| имулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још |
| олко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га п |
| било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и дол |
| Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благ |
| ! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеш |
| > <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз св |
| спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свем |
| ако ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивот |
| и!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал при |
| а ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је |
| p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, |
| ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} П |
| ло је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар |
| е брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било |
| међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јо |
| стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но од |
| ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је |
| за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— |
| } Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? |
| и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— |
| ћи сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p |
| } Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне не |
| ћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, |
| о чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није пада |
| ечи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он |
| рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела у |
| p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, он |
| нковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то мл |
| аслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p |
| влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела |
| жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разре |
| а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су ч |
| поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право |
| ћ тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у ш |
| домљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n= |
| Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но |
| едног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте с |
| похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он |
| а, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и у |
| азноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не веру |
| >— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшниј |
| оле.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлаз |
| из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и стар |
| — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим о |
| p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени |
| ије ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезин |
| на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор суј |
| ен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се |
| а ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не |
| о позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, |
| а ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које с |
| то га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад н |
| жала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „ |
| ли она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показ |
| а, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— |
| познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека |
| а је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њ |
| ка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се |
| лежничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и |
| лежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет мо |
| уђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што |
| види?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману па |
| лага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме |
| м ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обични |
| вест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може |
| ш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш |
| а.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— |
| ше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и |
| /p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Дар |
| је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, |
| ој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} |
| да га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“ |
| једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је |
| > <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф у |
| извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су н |
| сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мо |
| века?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, |
| име да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге |
| <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeво |
| од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разу |
| а, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снаг |
| Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</ |
| исмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љ |
| њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не |
| двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која |
| ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен к |
| > <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о |
| — Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се н |
| поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да љ |
| /p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Зн |
| а постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужниц |
| оту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лош |
| оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале ста |
| сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помаг |
| г зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устра |
| ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а |
| јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не |
| ћ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не дад |
| љана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Бож |
| но, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! |
| збунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ ба |
| унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше за |
| то га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена с |
| ка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно т |
| ерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може |
| че сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је |
| ом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог пошт |
| а може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је |
| био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих ро |
| и се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p> |
| ада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од св |
| дног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправни |
| ри са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но |
| S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекош |
| она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, |
| или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> < |
| > <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља |
| утрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже ко |
| век и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, нег |
| ча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше про |
| , те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Др |
| о мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не |
| це веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} |
| сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, го |
| о погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има не |
| , што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерк |
| ашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим |
| се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет |
| неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се д |
| рица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост к |
| ати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се |
| i>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује |
| чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути с |
| че и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за |
| а важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, зб |
| у рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узе |
| т ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до д |
| тарицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског |
| роисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће из |
| уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсто |
| {S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да |
| војих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Дар |
| у.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да л |
| мисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уј |
| ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку |
| а у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се о |
| овање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професор |
| руди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би би |
| шарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредити |
| другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин профе |
| ити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад на |
| е, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она д |
| дно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Так |
| то рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се |
| видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети. |
| — Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би |
| д њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак свој |
| шку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада |
| , кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше жи |
| о га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> < |
| ог ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејућ |
| с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је пи |
| коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најм |
| рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и верова |
| умен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одби |
| је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности |
| женији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар |
| ве — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дет |
| првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још је |
| ушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уве |
| е неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти |
| в.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p> |
| куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је б |
| алеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а н |
| авио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она |
| главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крај |
| ности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није |
| “.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сирот |
| е ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је |
| веће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје |
| не дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Дари |
| али су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а све |
| едаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро |
| прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу у |
| прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже и |
| ах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p> |
| ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</ |
| е задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спав |
| каквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде г |
| како поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори |
| јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> |
| /p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене |
| ула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љу |
| а скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Дар |
| рати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, |
| е изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оч |
| , та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за м |
| им, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљен |
| и ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у |
| наш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска роси |
| ђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали прав |
| ладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, |
| понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{ |
| е увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети |
| нила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече он |
| вори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упам |
| </p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре |
| илних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави с |
| су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал сн |
| ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје и |
| еда.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укор |
| е могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад н |
| мате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— |
| p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{ |
| да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љ |
| дово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачуд |
| бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње сред |
| се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уз |
| ј је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је |
| повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет ј |
| ризор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не |
| онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринч |
| а одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p> |
| .</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спаз |
| га.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што |
| еде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестр |
| > <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Д |
| корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се |
| ригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако п |
| едити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из кућ |
| ре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван шк |
| аори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гла |
| мрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти |
| обро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а |
| се! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад по |
| ј засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео |
| .</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> |
| ксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их |
| госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и р |
| ше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, во |
| оспођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{ |
| варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу у |
| и у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог |
| >— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој мат |
| помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само |
| војче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нис |
| } А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у до |
| практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољаш |
| ј, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео |
| ући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се ро |
| ина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и сму |
| опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— |
| о и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>При |
| и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо мој |
| заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај |
| да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милос |
| а за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих |
| х се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, |
| — Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила.. |
| , да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша пам |
| о вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свира |
| p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју |
| м још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваш |
| : „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> < |
| , вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Са |
| сте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је |
| и дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а |
| дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</ |
| гло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> |
| Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше |
| саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце |
| ца!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, |
| га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам |
| ти! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ |
| {S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус ни |
| о мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — К |
| ита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> < |
| је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошт |
| она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не м |
| инка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде н |
| жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба |
| ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — сме |
| ргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> < |
| хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде |
| да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друг |
| ове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле |
| ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Боси |
| нутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Н |
| о да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! |
| да је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је |
| се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!< |
| о мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, |
| <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку |
| па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свак |
| м моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али |
| лим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она |
| добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? |
| туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка з |
| и му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господ |
| аљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родит |
| а ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене р |
| се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Д |
| им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми |
| ово узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене |
| а не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се освр |
| а је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп |
| диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје |
| продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара |
| едаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, |
| раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада |
| зору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше суз |
| жица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има п |
| дила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она по |
| е месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе |
| у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она |
| је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и |
| ство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труд |
| зимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради свој |
| е сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, |
| за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! к |
| <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истач |
| а и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде с |
| аде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздах |
| о чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...< |
| они на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Ва |
| дитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашил |
| хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођиц |
| ити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати ср |
| н од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и да |
| <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав |
| p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како с |
| наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је т |
| оја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењ |
| ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Нез |
| оверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си |
| уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка н |
| лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, |
| ем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад |
| т свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка зад |
| ц се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљ |
| ечи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — р |
| ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, го |
| м чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је ст |
| са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што ј |
| .</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар |
| висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заис |
| азница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту с |
| али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа |
| .</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим |
| ам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мис |
| ђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погл |
| он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да |
| де Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав с |
| с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим ус |
| прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само с |
| чинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утег |
| ори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> |
| а диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско висо |
| довољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче |
| p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а са |
| очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зн |
| енад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала |
| оспа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се |
| нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица |
| ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а |
| кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{ |
| !{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима го |
| } Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на м |
| ! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече м |
| да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> |
| најем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју |
| док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па |
| нутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо! |
| не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у да |
| а мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, ка |
| лу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни п |
| како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која |
| да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило |
| ета јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те |
| р ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не |
| не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и свој |
| осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и |
| — Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да |
| ућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муњ |
| зобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац |
| но Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта |
| само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи |
| се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, на |
| е.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од барони |
| е.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p |
| д отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли г |
| ам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама н |
| и тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: |
| а, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад |
| аборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но |
| и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, с |
| може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је |
| а! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ пон |
| крена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине |
| ље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познам |
| као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у ис |
| а онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вре |
| а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисл |
| и сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.< |
| је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и св |
| у сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постан |
| але.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S |
| енским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и с |
| ећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су стр |
| асу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који с |
| <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, |
| уштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој |
| раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој к |
| а проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда |
| рзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, ве |
| Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш |
| лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не |
| њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, |
| је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да |
| засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај |
| ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно |
| ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахну |
| ећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није у |
| суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи. |
| отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, |
| м?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А |
| ако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у |
| још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми |
| ма са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увред |
| емој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовањ |
| ст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно де |
| јало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</ |
| спитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима |
| је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> < |
| од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих |
| рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па |
| дбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено |
| <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше стран |
| ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Дарин |
| {S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, |
| трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе |
| ње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој |
| у устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је т |
| а шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{ |
| та ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра |
| а, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си |
| виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p> |
| а за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је до |
| шевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз |
| Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје |
| шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцр |
| ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућа |
| ила сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љ |
| је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабра |
| на, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притв |
| не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе |
| е“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, к |
| не“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учите |
| S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патил |
| и жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми ј |
| > <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно |
| ет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују? |
| не детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њ |
| био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, |
| C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога |
| "subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, |
| анице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекл |
| у узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила |
| ти тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити |
| .{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па |
| се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да с |
| вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је т |
| ужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та про |
| идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="c |
| ш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{ |
| почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за м |
| ио је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, |
| и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Нена |
| нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се нај |
| S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у д |
| а се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба ок |
| .{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за |
| ином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну екси |
| против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се |
| е опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом зва |
| ој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— |
| јсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове |
| јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И |
| вност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и ва |
| тељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или |
| била је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, к |
| t="subSection" /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам |
| о који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег стал |
| Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам. |
| мао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчи |
| аше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, |
| "> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој |
| ј сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави ожен |
| дим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{ |
| налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, пост |
| <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сеља |
| крови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> < |
| осле неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора |
| p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неогран |
| вљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала |
| о нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чудниј |
| прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То |
| о и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим д |
| а се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав |
| којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S |
| двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? ос |
| је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом |
| овац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо |
| и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога |
| срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а с |
| сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit="subSection |
| /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам ре |
| 8890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</ |
| е</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у у |
| а више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружн |
| треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо има |
| ако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, кој |
| се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме муж |
| S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња |
| војачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, |
| ати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Дари |
| тпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети н |
| а Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда! |
| а би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре |
| ве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужи |
| учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по дв |
| ицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но |
| ога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, по |
| вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, теш |
| помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима |
| рила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сес |
| беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, |
| спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али б |
| опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, |
| а уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи |
| ави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој |
| ки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на о |
| кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, |
| уо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си т |
| није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што п |
| S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“ |
| не.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да н |
| о је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад |
| а је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве |
| ногих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде |
| ма богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојан |
| смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, зве |
| тра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији |
| ; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу. |
| ка породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према свој |
| Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењ |
| /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољ |
| слим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што |
| о:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с в |
| .{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју о |
| по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирно |
| ају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усан |
| да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> < |
| и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се вез |
| душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те н |
| нас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек у |
| <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, |
| разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то |
| особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале споља |
| Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и |
| чи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је |
| убави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад |
| и стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас нов |
| шник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њ |
| ласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господ |
| иљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неје |
| есте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила нег |
| било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив |
| неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ |
| и о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о |
| га га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Дарин |
| а његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па |
| ки ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и лас |
| га дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва |
| та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имат |
| ница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случа |
| ружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово бе |
| ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или д |
| > <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— |
| не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су |
| ва — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> |
| к има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе |
| Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другим |
| па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то |
| може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као та |
| е мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, примет |
| о се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, кој |
| слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну |
| p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се ње |
| тавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио |
| hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми |
| ху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поште |
| бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаш |
| се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? пита |
| радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде |
| , јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— |
| је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској |
| спитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи сво |
| ута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неко |
| , али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} |
| } Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>Посл |
| } У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда |
| p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклет |
| ја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неко |
| сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p> |
| </p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју дец |
| или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и |
| Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један трену |
| и то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају |
| кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и с |
| а нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика |
| јка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла |
| l:id="SRP18890_C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S |
| амука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком к |
| p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбиј |
| ного премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — нас |
| рце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она на |
| среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вр |
| есте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не пока |
| а и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирм |
| уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— |
| у сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче |
| то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брин |
| ка пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, |
| м и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође |
| јаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или нека |
| ком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, бе |
| > <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — зап |
| огорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времен |
| је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитуј |
| ако се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} |
| се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на кр |
| икад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега |
| > <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Н |
| за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p |
| би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе |
| ф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да |
| аго оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад с |
| а.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он пошту |
| дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Об |
| е Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој пре |
| се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћу |
| студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела са |
| е јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p> |
| </p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетк |
| н усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој |
| и великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата |
| ао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — |
| у се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата |
| р и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га |
| ца.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова мил |
| <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти |
| што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на света |
| де вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „п |
| <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин |
| > <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Неми |
| p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, п |
| е искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! |
| у а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч |
| Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жил |
| Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете ил |
| S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блаж |
| гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p |
| је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје. |
| Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам |
| етније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би в |
| а осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре не |
| сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} |
| И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за |
| м начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најма |
| настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вред |
| , док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде о |
| настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и б |
| ог имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични по |
| те ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Р |
| господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај наз |
| не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ва |
| ашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка |
| а вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, |
| <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са |
| милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; |
| у беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене |
| обро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— |
| бити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као |
| /p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, |
| а шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од н |
| аучила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила са |
| на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарск |
| ца је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код |
| би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно |
| > <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки |
| уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својо |
| нка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син |
| ђу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати п |
| рофесорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога |
| да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истин |
| дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадов |
| ју.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Дари |
| не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати |
| ва у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, за |
| је боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да буде |
| ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди г |
| би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твој |
| ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и |
| се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам |
| м ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.< |
| свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју дец |
| чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, |
| Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и |
| та.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навик |
| о то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— |
| туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се |
| p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело. |
| ам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> |
| дахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ства |
| већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} |
| </p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам |
| ој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — |
| За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p |
| <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- |
| ш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мат |
| p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном ра |
| поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу |
| е и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино |
| родаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но |
| јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али |
| ни „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више |
| непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог |
| , свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, т |
| г младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке |
| ти и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предра |
| еђу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Р |
| само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госп |
| е лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине |
| аче. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад |
| бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла де |
| странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Ниса |
| све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, |
| вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господи |
| ф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми м |
| Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можд |
| оспођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он |
| е! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, |
| оја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, |
| ство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не веруј |
| вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја с |
| е, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама |
| уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ру |
| ам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре |
| примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао |
| у. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нис |
| смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{ |
| придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p> |
| } Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и |
| чећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.< |
| {S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одз |
| лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим |
| ај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сир |
| има пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{ |
| , него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко |
| {S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринко |
| ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ |
| запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p |
| на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{ |
| сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пр |
| ед мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате |
| о сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да са |
| д спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде |
| намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су |
| p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва |
| ацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја |
| то је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љу |
| на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разу |
| као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— |
| но здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Ну |
| е и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сет |
| лику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, |
| аголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{ |
| вори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвише |
| а па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јавља |
| нала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српс |
| е овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је пев |
| ? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{ |
| а људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла |
| ог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар |
| е природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек |
| е ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија од |
| добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не |
| што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упозн |
| p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} |
| ко зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познан |
| и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Х |
| а другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има прот |
| Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове |
| мпе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек са |
| ди кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет каже |
| ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} |
| бајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотоп |
| инка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се по |
| преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви г |
| тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.< |
| о сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> |
| из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те |
| Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном уну |
| иправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпо |
| де, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа уз |
| још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће |
| ожда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но |
| ти само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу реч |
| ласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним с |
| оју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у с |
| се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог пре |
| не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Дари |
| каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.< |
| реклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим и |
| сам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оста |
| </p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако |
| ђа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде леп |
| те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И так |
| а доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад |
| те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у |
| горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.< |
| нда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> |
| <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и п |
| зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је с |
| p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — прим |
| едеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живо |
| вала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се пре |
| оје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, п |
| код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету |
| и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Д |
| тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скром |
| каше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељи |
| ече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочека |
| > <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао |
| ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка |
| од тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, с |
| „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет |
| и, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још ју |
| е главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свира |
| м туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, к |
| у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</ |
| ; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место ов |
| и одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Бос |
| p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста |
| е сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да и |
| лити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина |
| ша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте б |
| х жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели |
| , и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је |
| је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на глав |
| ћи грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш |
| о се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушк |
| ад, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело |
| е писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} |
| Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p |
| је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи г |
| то најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да |
| иња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи з |
| се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, |
| змрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопс |
| аш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо |
| пољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није јед |
| , кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка |
| у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта |
| . — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.< |
| а.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом |
| и много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно пре |
| ичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере з |
| -Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу |
| ог ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не |
| ји само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисл |
| су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предме |
| спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпит |
| девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — |
| идили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па |
| ле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Др |
| се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде |
| ем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то леж |
| елети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та ре |
| .</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећ |
| рећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се с |
| т млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш те |
| ра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> |
| пири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су |
| едаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника |
| S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљ |
| сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p |
| узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се он |
| е:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уро |
| њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниј |
| ције а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима |
| еколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магази |
| и зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави п |
| а Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемару |
| Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али |
| ва?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> < |
| ва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> |
| знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се сво |
| де.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, |
| цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брз |
| тва с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} |
| али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда п |
| би“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим не |
| ј тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не д |
| ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај п |
| ила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече |
| оруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? |
| ености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добил |
| их каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а о |
| га уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну о |
| икнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци. |
| /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> < |
| о, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је ж |
| био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашн |
| осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сат |
| рзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> |
| њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за |
| бав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други н |
| о је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била |
| их осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала |
| , ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракиј |
| ој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у |
| Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног с |
| !{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам бо |
| >Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у др |
| {S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође там |
| ред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S |
| служио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога |
| ад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој |
| шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећ |
| то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би |
| на је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити ру |
| згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала |
| Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула |
| ћу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећал |
| у задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора |
| ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта д |
| х мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и |
| ећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да н |
| рех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варали |
| , да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — п |
| како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила з |
| о грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознал |
| о малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосм |
| ам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи и |
| су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта та |
| обичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би ве |
| сећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело |
| и дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога гроф |
| о јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... ув |
| > <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме |
| ретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок |
| писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Да |
| тка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</ |
| Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена |
| ше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, |
| новала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда |
| едно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, |
| ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но по |
| <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизме |
| ред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би |
| , разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не |
| столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник при |
| } Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице мој |
| .</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| е, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођ |
| .{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно |
| </p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенито |
| ити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, |
| ароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико |
| о оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S |
| Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Ал |
| и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког п |
| сподин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнс |
| те ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеј |
| а дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали |
| ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју р |
| та!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сирот |
| овести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из варош |
| ше, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише по |
| о сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисл |
| и а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита |
| гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> |
| <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господин |
| тив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему бех |
| тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводи |
| p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одсели |
| рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни |
| узетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодо |
| Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка д |
| ј ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена |
| мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка од |
| е да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p |
| ="SRP18890_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у |
| d="SRP18890_C17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кро |
| о, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав с |
| то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако |
| кше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет |
| осити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио |
| викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p> |
| одним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врл |
| а старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила вра |
| е руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после некол |
| — Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши сво |
| ечином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала. |
| ва се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p> |
| мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала побл |
| е из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе |
| својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља мож |
| ам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека к |
| одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато би |
| — Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Н |
| да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је |
| , будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет п |
| едан корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена не |
| разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је |
| ече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви муш |
| само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нис |
| свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом |
| вити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме |
| оје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достоја |
| ући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави |
| Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па ка |
| а не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота ра |
| е гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалн |
| тени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име |
| а крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат |
| брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда м |
| ило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p |
| е на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са свој |
| а.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> |
| тојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома вр |
| е, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњ |
| рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет |
| је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше |
| тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро |
| а чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 |
| ан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но |
| ће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка виш |
| его дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али те |
| амешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мо |
| дица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке |
| она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа о |
| , што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају д |
| гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доб |
| нца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, |
| осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, ш |
| <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по |
| на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек поб |
| едног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита |
| се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не з |
| тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то |
| рце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да ј |
| тиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорче |
| о камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Б |
| е пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лис |
| е надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића |
| ј мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</ |
| ледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људ |
| м ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљн |
| аже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је н |
| клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу |
| аринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо |
| све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На |
| ешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког вре |
| често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито |
| ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, он |
| вој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије |
| p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га |
| косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S |
| човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раз |
| > <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, |
| комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту. |
| пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још |
| >— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p> |
| па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истинс |
| ала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, теш |
| мо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше |
| освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће виде |
| аденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за |
| {S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху |
| не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да |
| равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, д |
| > <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била срет |
| врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> < |
| нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p |
| p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По ве |
| ла, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој о |
| ло не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} |
| а разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово вас |
| е времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца |
| , која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљењ |
| види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно по |
| асно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде |
| и само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ов |
| .</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, ч |
| а није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ |
| } Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, |
| оју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! |
| риправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша ан |
| озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по с |
| , а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> |
| м ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мој |
| риге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра игр |
| > <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења п |
| — Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радуј |
| их месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је по |
| јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да и |
| а одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за |
| о је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина. |
| вања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџи |
| оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије |
| се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се |
| м! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} З |
| а, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је по |
| а њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка |
| и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има го |
| ку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тим |
| њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јо |
| чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај |
| меја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, |
| ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: р |
| а, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада м |
| смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богат |
| те се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Де |
| ити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искр |
| зао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Д |
| о љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива. |
| дим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов |
| ада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, ал |
| Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животињ |
| огла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти |
| егови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи |
| p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господ |
| и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се |
| <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али д |
| се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се |
| не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити. |
| Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> |
| ш усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и к |
| оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Г |
| р с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; |
| свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти каз |
| али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „бр |
| е то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две годи |
| управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба з |
| че:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па бу |
| да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш дола |
| едећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле т |
| и крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор |
| спела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре некол |
| послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теч |
| а није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако |
| ној кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би |
| е мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, |
| дела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада с |
| ак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, ал |
| богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање |
| е, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она так |
| а је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком поглед |
| насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</ |
| е хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, прав |
| </p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? пи |
| !</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, |
| p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио |
| у“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о |
| уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да ум |
| слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је |
| де и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Ради |
| </p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> < |
| м баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Које |
| — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја |
| ност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је |
| е дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врл |
| лине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био |
| опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.< |
| p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше уп |
| вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар |
| ина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли у |
| у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на свом |
| на с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучт |
| аринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропст |
| претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложи |
| ив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окан |
| но рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, |
| женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла |
| а је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све |
| .{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплака |
| аво јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бр |
| p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још |
| што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену |
| их ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке п |
| ти! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју |
| ик црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али је |
| је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са |
| ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу н |
| е амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу |
| ека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе и |
| је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане т |
| рења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и оста |
| ка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим |
| /p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му прид |
| то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, к |
| S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није зав |
| есела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребља |
| и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{ |
| и; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакша |
| да за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло |
| ринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</ |
| ења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оц |
| з’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је |
| намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејал |
| пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће о |
| га мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође |
| га бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он ј |
| ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то нада |
| моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и |
| девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по н |
| г гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога |
| гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Т |
| загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити |
| е надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису т |
| одитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без |
| ла. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протер |
| тала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{ |
| собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнул |
| </p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим реч |
| нап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији про |
| о исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па стра |
| сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штет |
| оказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ј |
| а, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и бил |
| а издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да пр |
| /p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и с |
| то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пр |
| иња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, увр |
| Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у < |
| шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, кој |
| римају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, |
| чино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</ |
| не.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за мес |
| е љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник |
| подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је о |
| тња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знат |
| и је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење опр |
| но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са |
| на женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправда |
| потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде |
| поро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> |
| мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да |
| својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p |
| на заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Он |
| ужица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка ј |
| нци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страс |
| арена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом изм |
| p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их |
| упке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам в |
| ко пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, има |
| на учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, |
| {S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њи |
| м — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу |
| {S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, |
| ио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> < |
| ке власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца с |
| срећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мисл |
| то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал им |
| љен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мрж |
| постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорн |
| играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгур |
| подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дак |
| ринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а |
| био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учи |
| груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала т |
| је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, који |
| она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто |
| касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о зар |
| — Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, д |
| јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, љу |
| ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу ола |
| ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих в |
| јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и |
| , што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или |
| бе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, |
| ака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угл |
| , како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој |
| ац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ст |
| ње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула |
| ећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и д |
| ти, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у сво |
| у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице |
| и.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, коли |
| т рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да г |
| оту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Да |
| и.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра д |
| нда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овд |
| е сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и |
| к у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадил |
| олико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже! |
| сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морал |
| е.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле |
| има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умел |
| ли ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — |
| еселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнад |
| етињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бори |
| с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је зве |
| ме ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиг |
| аринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Рад |
| поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, |
| А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на |
| и другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та |
| p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} |
| ости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је |
| прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију. |
| а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p |
| ати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке |
| угим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда |
| аш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „ |
| код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла приј |
| .{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако |
| моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја нес |
| у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из |
| Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле |
| е трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...< |
| тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао |
| творило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим |
| /p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} |
| одитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>П |
| олико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа |
| еговој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важ |
| и, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господ |
| кт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и др |
| ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о |
| е крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разгово |
| а од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они бе |
| помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије ниј |
| шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То |
| мим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долаз |
| те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> |
| лаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за живото |
| мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем уку |
| ш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце.. |
| инка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и с |
| понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, |
| ирити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна н |
| ј се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је у |
| није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучах |
| ле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала ба |
| је главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје |
| сећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас прева |
| <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? |
| > <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на |
| бало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће |
| ислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и и |
| и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих |
| агло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико трен |
| два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је |
| Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад |
| а...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи |
| ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чи |
| е, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p |
| има од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хо |
| ите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к с |
| > <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ н |
| S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савес |
| милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагл |
| знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другариц |
| ако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последиц |
| колу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па ка |
| ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Бос |
| риправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се т |
| сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племић |
| село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам с |
| и.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Ра |
| човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те |
| беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши |
| онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда |
| не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша мед |
| а била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, |
| Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рек |
| Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S |
| ногих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се |
| едом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— |
| </p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи |
| од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријат |
| ах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и |
| } Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а св |
| до, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више ж |
| дно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Он |
| } Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој годи |
| желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p |
| е љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије д |
| ; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</ |
| особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини |
| > <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме |
| {S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> |
| спођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали повер |
| аву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то |
| одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, де |
| ар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две го |
| вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у |
| ик, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, ка |
| , Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} С |
| је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се оп |
| света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, м |
| у сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— |
| ...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, |
| е грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су жен |
| ти од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу |
| видном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Дари |
| S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља? |
| и и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Ал |
| ићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то |
| на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву прес |
| подине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— П |
| ала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избо |
| нскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и кри |
| мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде пр |
| греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да |
| </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је |
| људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мил |
| и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је |
| незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако ј |
| тале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S |
| моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, про |
| а, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „м |
| ш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим са |
| друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садек |
| дан на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима |
| а ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што |
| знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из м |
| сподар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда |
| несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатнос |
| странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све |
| еп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности ок |
| , тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на |
| оравио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи про |
| грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишл |
| клонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је бога |
| ар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— |
| метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог к |
| кад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано |
| мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар мо |
| е јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се о |
| патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта |
| мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав св |
| ! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} |
| ви опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ р |
| ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантер |
| ником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, ш |
| вори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из ку |
| неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је |
| и ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби леп |
| м уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек |
| а, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртв |
| вет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три д |
| о.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љуба |
| , а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци д |
| рбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој |
| се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> < |
| оже схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца |
| наче, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гоз |
| да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдо |
| ла.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узе |
| На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то д |
| и и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина м |
| да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га |
| о поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох |
| о расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рек |
| е сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ак |
| .</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то |
| своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је не |
| ћи слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мисл |
| и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, а |
| диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то! |
| е браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар |
| ћам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околност |
| ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у |
| утам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш |
| чим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи тр |
| Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли рум |
| стати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и |
| да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче врем |
| ад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва уг |
| у радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, |
| > <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адре |
| едалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако |
| олиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао |
| {S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то ј |
| инци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S |
| поведа оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није н |
| коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је дет |
| муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљан |
| љавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријат |
| је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће |
| ко је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> |
| адовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни б |
| е сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко мож |
| S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је забо |
| а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је |
| муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништ |
| ц и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Дар |
| решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допа |
| одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета |
| м делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но ш |
| м одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који |
| м. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла |
| онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти |
| p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде |
| још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка |
| S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што |
| н гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} |
| вић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и мет |
| <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, |
| тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: |
| за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на т |
| е видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогреши |
| а видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу би |
| и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казат |
| га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, |
| ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћем |
| сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добиј |
| је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> |
| и моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што |
| љицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за у |
| оље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам |
| новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа? |
| p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе ил |
| ко то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми н |
| {S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девоја |
| то сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се |
| тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закљ |
| а тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли |
| м почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи ч |
| вом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цр |
| ам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, |
| значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад су |
| , оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изг |
| Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за |
| ла би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Доб |
| кључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, |
| разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим свет |
| едно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста |
| дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што в |
| е слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да п |
| је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг |
| .</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, же |
| следица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последиц |
| била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Ал |
| катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама оти |
| е јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет м |
| три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком си |
| Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису к |
| питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је за |
| <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку дана |
| пава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури н |
| тог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Б |
| дна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не з |
| господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно |
| тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње уд |
| е Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ва |
| попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ни |
| њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да расп |
| је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!< |
| Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. |
| ћма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити |
| као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек б |
| Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за ц |
| {S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детис |
| узетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква |
| сам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се |
| је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три |
| а и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу мо |
| и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} |
| Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хл |
| p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} |
| ележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, д |
| ну; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што |
| аслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране. |
| {S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да пр |
| јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневе |
| оже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да з |
| рема њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, |
| Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог посту |
| е, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да с |
| орао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се |
| ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Доб |
| ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправ |
| ући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па |
| личну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало в |
| ишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Д |
| збрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену пр |
| Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам |
| I.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али мес |
| аринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као |
| ва пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, |
| > <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за рук |
| т је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих |
| сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} За |
| чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су он |
| p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је |
| се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар |
| била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у |
| био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мо |
| се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему тр |
| лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особит |
| а „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсн |
| е наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкч |
| .{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени |
| био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразниц |
| <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис |
| господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила |
| казало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна пре |
| шту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогу |
| са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} П |
| о, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођиц |
| често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и н |
| Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да |
| у је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, т |
| S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери |
| рала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други кр |
| ања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слобод |
| ехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кр |
| ажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „по |
| додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигура |
| у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице |
| ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, а |
| вог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у |
| — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да |
| којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига сва |
| нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми |
| прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора. |
| не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, ј |
| мити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не тре |
| што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за |
| и мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом г |
| бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким |
| се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак? |
| . „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођ |
| разом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, |
| њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло |
| , који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, с |
| , осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењено |
| </p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а |
| </p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p |
| Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисл |
| ојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разуме |
| це, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту |
| , него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Не |
| лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису |
| е, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још |
| д си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, ре |
| помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице |
| здрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Рад |
| н; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те ст |
| аквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог си |
| чину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женс |
| кидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо |
| поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но |
| ве фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам јо |
| че, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{ |
| аговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко з |
| сам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, б |
| ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непоз |
| за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мир |
| дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може |
| а је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ |
| вачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Раз |
| .{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек |
| и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се об |
| Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за так |
| ије непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се п |
| аке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па |
| устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње та |
| рно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати |
| душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћ |
| љица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од |
| у скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био |
| ди анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина за |
| ретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога |
| рћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух |
| ла се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватов |
| Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би м |
| ално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не м |
| том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. |
| инка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатиј |
| јем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори |
| ади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и |
| оје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори |
| реба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тон |
| — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p |
| тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме |
| с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, д |
| } Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихо |
| престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, |
| ко бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</ |
| да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи |
| > <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> |
| — Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узима |
| негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дор |
| оћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти там |
| ем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{ |
| оје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но |
| </p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — ре |
| } Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани! |
| од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учит |
| рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати с |
| а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био ко |
| ачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта |
| > <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало |
| р разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p> |
| варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан до |
| ну, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија |
| стави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три д |
| , па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде |
| ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим |
| } Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> < |
| онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, |
| ећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и |
| док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после ид |
| е.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова |
| Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени љу |
| чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и кој |
| и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Ра |
| из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p |
| примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би нас |
| од купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове израз |
| настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштов |
| дућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на |
| забрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости |
| не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{ |
| ју, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми прев |
| м, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, а |
| <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назо |
| воје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад ни |
| оти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или так |
| ="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и пра |
| Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но |
| неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, |
| знати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега |
| храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто |
| само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чуд |
| ку оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима |
| ао да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Боси |
| — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па |
| хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиља |
| иче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</ |
| је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек |
| а то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џ |
| ра, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права |
| Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би |
| поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам |
| иш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — р |
| а после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад |
| иркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — не |
| Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу |
| опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко |
| учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћ |
| е боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са |
| рила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле пла |
| у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете |
| си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А ден |
| то ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врл |
| ла, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти |
| дличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна |
| ебала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао. |
| ати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женск |
| евати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се м |
| ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист |
| ти и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза |
| томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да о |
| ам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишл |
| тељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p |
| врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна |
| ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуц |
| че учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некад |
| коше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбија |
| војим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њ |
| видео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не те |
| у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, б |
| а.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му |
| и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда д |
| ају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све јед |
| и кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом свак |
| е га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди |
| бав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за |
| е на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су |
| >— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> < |
| влада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта д |
| оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже |
| еш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каља |
| грешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих |
| рели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву |
| p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни она |
| укчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као шт |
| ри очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погл |
| .</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{ |
| наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш ос |
| то, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здрав |
| вао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера! |
| опустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприрод |
| а сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости пле |
| н се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући за |
| Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, |
| а мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детиња |
| ше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, бо |
| ато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није б |
| p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а н |
| ши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена ср |
| — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај м |
| црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напре |
| оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Дру |
| а, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оце |
| ога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може в |
| Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет |
| а, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Род |
| једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем |
| ице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота д |
| {S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отв |
| а! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече о |
| опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да |
| д ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено |
| хну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p |
| а сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, к |
| обра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Дарин |
| ле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и к |
| е питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Да |
| е уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окри |
| Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени п |
| кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и |
| ог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природни |
| у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што |
| S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уо |
| а.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="1 |
| а, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње |
| тарости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте |
| хтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш при |
| па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p> |
| о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако |
| овољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, ко |
| ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} И |
| .</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p |
| знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S |
| оноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је по |
| н. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице |
| послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, у |
| као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад с |
| ити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме |
| } Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да про |
| {S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејал |
| љавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико роди |
| е те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опамети |
| Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевроси |
| то га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симу |
| ољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, |
| , онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лел |
| а, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То |
| а то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S |
| борави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Ве |
| енуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојач |
| оју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико д |
| о много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а |
| м избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту |
| но исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то |
| {S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{ |
| насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар |
| ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога |
| мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да |
| свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је ов |
| .</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се з |
| е ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа |
| Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па шт |
| ам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада |
| ор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је позна |
| ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја |
| p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују |
| гла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> |
| ху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте |
| о опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе |
| иша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p> |
| ; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу б |
| а никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђе |
| уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листо |
| теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендр |
| та од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да |
| е је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, |
| у својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као |
| > <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p> |
| на, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене |
| идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слаби |
| екад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и суви |
| Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Ма |
| уку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чи |
| ла сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретн |
| а.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не |
| јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осе |
| љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом пр |
| благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и сво |
| њем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, |
| еш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед |
| голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се |
| енија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа ви |
| S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не мож |
| му излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} |
| ин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само |
| челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна ме |
| ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег св |
| их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда |
| никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу |
| сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb |
| за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад |
| ам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шт |
| м, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела |
| ле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се на |
| ија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора уз |
| равом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову ср |
| ена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде мом |
| је, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га |
| и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с |
| каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет |
| } Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пр |
| срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате |
| имерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле |
| ржећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој при |
| ти не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, |
| узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледа |
| ку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је правед |
| а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала |
| ђе из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Бо |
| {S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно |
| ој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, диј |
| } Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форина |
| ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћ |
| , каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица |
| о и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта д |
| јке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођ |
| вети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофо |
| ом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким о |
| , већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се сам |
| паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих |
| анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о |
| да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да с |
| , архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постај |
| су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш л |
| сно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна л |
| партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и д |
| ност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допад |
| — Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече |
| м га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а |
| то Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, |
| пекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да |
| ни се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети му |
| бало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што |
| тно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретп |
| да тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћ |
| питање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила зго |
| е страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> |
| p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити |
| мем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, |
| је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота д |
| аспитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</ |
| смо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка |
| уцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми |
| год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то |
| ели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по |
| азници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је и |
| осле неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши |
| а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва |
| ечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови |
| *</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће |
| на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешћ |
| е ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици л |
| е, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} |
| на — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да |
| и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеа |
| м варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео св |
| Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ |
| је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Дарин |
| е дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе |
| смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" |
| ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде н |
| ти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужн |
| стрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушит |
| ош ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Ал |
| у крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени пол |
| е и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговара |
| атељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити |
| ио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна дет |
| опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p |
| тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као оби |
| снама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, ј |
| ли.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шт |
| заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, тр |
| И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да и |
| зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но |
| ама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивос |
| допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом |
| енскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула гла |
| и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, пошт |
| ра.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао |
| ла је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопст |
| ад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, |
| шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо би |
| тати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, од |
| а како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} |
| рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, к |
| их.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у |
| променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина за |
| ћ; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од |
| ла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини |
| е реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</ |
| Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касни |
| ех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и |
| них околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и вар |
| зују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли |
| не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И |
| није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илуз |
| он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p |
| нтимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је |
| е ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене. |
| и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи? |
| е, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће |
| икаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права. |
| понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина |
| “ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треб |
| добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сирома |
| } Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „вер |
| живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S |
| грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху с |
| е се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање |
| ају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} |
| , каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај дел |
| и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из на |
| другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <p |
| то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: |
| душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњ |
| икатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и ве |
| жени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече |
| ету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре |
| да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може за |
| Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност ка |
| едник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, н |
| ње.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на |
| ву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да прима |
| еле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам |
| не околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну ж |
| питање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако ј |
| о паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тог |
| а школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, |
| ивена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p |
| „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, |
| ах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом |
| Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о |
| има свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необ |
| верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати др |
| , које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него в |
| плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, |
| е све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти та |
| децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без |
| е се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живо |
| о долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које с |
| сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“! |
| је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једин |
| е нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одб |
| ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као |
| јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Б |
| а времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Дана |
| чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не с |
| <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам |
| ш није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђен |
| би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> |
| шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и де |
| /p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођ |
| — Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ћ |
| мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи н |
| илици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који ј |
| га предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седел |
| ема њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати |
| е.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, |
| зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао |
| погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако ср |
| те, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамот |
| S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смок |
| ривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би к |
| и тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре |
| зати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла |
| чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за |
| рила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире |
| олизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће |
| а сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S |
| p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „прим |
| па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех |
| и лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни |
| рамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших |
| {S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је т |
| агати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, д |
| га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p |
| де прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, р |
| сто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, |
| {S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са жени |
| и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с |
| тер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда |
| друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, |
| срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила |
| д окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје сокол |
| је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш |
| ељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, |
| је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type= |
| опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се |
| .{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене свети |
| обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} До |
| “ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} |
| ца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу |
| има не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужуј |
| могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави |
| ела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у мест |
| це!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна ра |
| ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити |
| е, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар |
| , каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопе |
| још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ уче |
| временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамље |
| чки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је |
| е могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет н |
| е соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћу |
| да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то |
| аз к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваљ |
| од, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настани |
| знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Д |
| рави, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> |
| акој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због |
| реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их |
| не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови оста |
| арали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> < |
| е жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи т |
| Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година |
| а; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубав |
| Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — прим |
| овољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ миш |
| {S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! |
| је ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужно |
| нскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређ |
| та; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не |
| Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да види |
| ао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S |
| него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога г |
| по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се о |
| опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како са |
| амо за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, к |
| ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа |
| тац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав вре |
| коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јо |
| овништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што |
| о презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће го |
| Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га |
| пођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу н |
| S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи |
| ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заб |
| о мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојак |
| развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, |
| {S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге |
| тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на |
| ужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— |
| дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа к |
| ротивности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у у |
| беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину живо |
| не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да свој |
| ти Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Чов |
| ове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> |
| овек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је |
| а не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p |
| езнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више |
| ца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се |
| се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо |
| еним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па |
| рећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно |
| ори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја |
| ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — ре |
| незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „ |
| ра, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо м |
| за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у |
| носите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, с |
| а пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и |
| нама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с уч |
| бијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва |
| била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више |
| је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако |
| ко година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати |
| вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро по |
| а, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...< |
| ли исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворц |
| <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва д |
| офесори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех з |
| а; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће |
| недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало ст |
| ек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваља |
| ј шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни позн |
| јући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз мате |
| ање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што |
| клоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се |
| ад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју сву |
| оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> |
| е пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{ |
| ори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не |
| а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} |
| никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нек |
| ко тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, би |
| е.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисе |
| изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S |
| да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, |
| по ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> < |
| на жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело дру |
| биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспе |
| p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто н |
| аћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} |
| жнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао д |
| он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> |
| } Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћ |
| молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ир |
| а тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколи |
| {S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из |
| > <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже |
| сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ј |
| естрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као |
| .</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незна |
| а али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Н |
| световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али паз |
| р и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија. |
| шалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само |
| {S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бо |
| ја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у ст |
| пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мен |
| н дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— |
| аравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам |
| е смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се тр |
| баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, мо |
| ј ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне жен |
| он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> |
| а другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто |
| те овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са |
| ишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о |
| оје су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам виш |
| товање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, ко |
| ира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л т |
| ац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.< |
| аву“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужи |
| римам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими |
| , рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исме |
| д на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове |
| загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за |
| она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настав |
| а био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек |
| ња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> < |
| ред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица пород |
| S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p> |
| о чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, ка |
| мо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама |
| оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а |
| поветке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па |
| смо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не |
| ше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам |
| мета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја ос |
| можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, |
| учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако |
| родни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, си |
| топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, пока |
| > <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена с |
| {S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се |
| pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — |
| да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта |
| ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљ |
| та ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме |
| ка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што |
| кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако |
| ко!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> < |
| ријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем |
| , оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем з |
| своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са свој |
| , о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Нем |
| се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па |
| Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређ |
| Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се |
| ћи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их ла |
| оли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. |
| римам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, и |
| о су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту |
| вању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да ј |
| село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело |
| одност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништ |
| Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци б |
| , а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n=" |
| ао да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жен |
| , браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни ц |
| музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог |
| ше китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено |
| та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати. |
| ељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле |
| јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде |
| уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш |
| } Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то |
| ој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове р |
| о је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} |
| оји немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринц |
| е у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, |
| пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се |
| > <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори |
| у жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово |
| ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти |
| адић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепш |
| мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шт |
| д другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његов |
| трпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо зат |
| радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} |
| {S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу. |
| таде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се ст |
| руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она |
| уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још с |
| ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S |
| а.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</ |
| Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је по |
| ј побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице |
| , како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата |
| о моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним оч |
| вори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и |
| дражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то |
| на, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још |
| ити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, ни |
| ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си мо |
| ="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно |
| диш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од |
| удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња дец |
| окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, |
| ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејс |
| е.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојк |
| их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку. |
| у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, |
| ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> |
| других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, |
| <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помод |
| је; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школ |
| е приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на р |
| ад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{ |
| што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Бо |
| , али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засм |
| удба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што ј |
| .{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и ч |
| !</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опе |
| е пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Т |
| !....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепа |
| дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи |
| <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смисл |
| ржи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а сок |
| се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да |
| сте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} |
| уја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђа |
| /p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писм |
| довој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Н |
| S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам |
| сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлос |
| билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба |
| ослетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срц |
| ја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, д |
| овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам |
| о му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“ |
| га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног |
| том а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ћ |
| и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="14 |
| сни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправ |
| сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за ме |
| ке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ |
| ослетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се ист |
| — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав |
| ота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за д |
| мишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себич |
| к спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се вар |
| ветла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у уч |
| клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на |
| т истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} |
| а Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а |
| од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпо |
| е, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за п |
| говао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом |
| туда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релати |
| о на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ |
| ој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој |
| , па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у |
| то.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, |
| обно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <h |
| не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и л |
| сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> |
| етићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div |
| им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-з |
| зображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и к |
| ин. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је |
| ћа.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако |
| њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена |
| е могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто |
| з великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при св |
| љати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је |
| ника, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је ј |
| е воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годиш |
| од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што |
| Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је |
| адао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати |
| p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и п |
| 5" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, |
| , смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом |
| бра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владањ |
| награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— |
| Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p> |
| а друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све |
| јају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много ва |
| са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој с |
| ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају госпо |
| а сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиро |
| поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа пог |
| {S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре не |
| чешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> < |
| ада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућу |
| можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S |
| д осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти |
| тку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја |
| аше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је сво |
| — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина ј |
| већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало |
| гава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још |
| ђаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живо |
| да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да |
| ловина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да |
| ар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба п |
| ди за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се р |
| ом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често о |
| ли нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске |
| не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју |
| осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и |
| ли има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих |
| ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само поглед |
| <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да вид |
| и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и под |
| <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевље |
| њам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И |
| клоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>П |
| приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је |
| а, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покаж |
| сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чи |
| рност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S |
| ерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко |
| а би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо мој |
| рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор |
| и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа |
| обучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмех |
| асмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не сме |
| {S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и тре |
| рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У тв |
| као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину |
| она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомо |
| тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мо |
| руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке бо |
| али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била б |
| чно од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и нео |
| коле, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју |
| ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А по |
| е није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расп |
| годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вре |
| е право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам |
| о знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам с |
| аба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да |
| чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хте |
| волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — |
| стегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену ви |
| {S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва буд |
| она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече |
| аиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана р |
| езнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, а |
| бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у не |
| инка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и с |
| ти његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је че |
| је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од |
| аринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо п |
| ечма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} |
| то је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} |
| Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да сл |
| вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да |
| ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ |
| ти може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Б |
| ву љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, |
| нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p> |
| и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда зна |
| уни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру |
| о узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради с |
| пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p> |
| че он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма |
| и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула |
| на ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо |
| ати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} |
| За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем |
| моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Н |
| нда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чи |
| најем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта |
| тив своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности |
| врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке |
| на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> |
| .{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да |
| немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој |
| мети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос госп |
| ха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио |
| меха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељст |
| разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Јо |
| е у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је |
| {S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког време |
| ги.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не |
| о.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка |
| учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допа |
| е и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој поса |
| одини, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубич |
| :</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" / |
| ме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц |
| — Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Осо |
| се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислит |
| ати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крај |
| да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се |
| га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лак |
| м по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт |
| ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на |
| >С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш ра |
| розница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако ј |
| S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и |
| кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} |
| Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро |
| мети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед |
| Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p> |
| а својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати |
| те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатл |
| те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је м |
| така.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка |
| симо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не |
| горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражи |
| кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу |
| је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове реч |
| Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати |
| , ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако |
| <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења те |
| е, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{ |
| асит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Р |
| — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без |
| имице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „прет |
| ишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, п |
| се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби? |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају |
| х предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, т |
| поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша госп |
| еца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стри |
| наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела |
| више, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше доп |
| есела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Д |
| осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> |
| ој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често |
| ије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не мог |
| нка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p |
| сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, оби |
| ше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} |
| це, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила |
| </p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi> |
| .</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог |
| ћем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удво |
| него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свет |
| !{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, |
| теор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је |
| p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек у |
| а у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако м |
| није се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њ |
| од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место |
| воме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се нада |
| Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али |
| немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина |
| "191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десе |
| , „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако |
| , људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи |
| овека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињс |
| вилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, ве |
| , зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуж |
| загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма |
| још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се изви |
| он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су г |
| она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} |
| јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на |
| {S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, |
| м послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачиј |
| оворе.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на па |
| ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је |
| сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Дарин |
| ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> |
| у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{ |
| ти непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него |
| дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, |
| андији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прос |
| а као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежнос |
| у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о уда |
| би сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у ш |
| рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех но |
| p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет ст |
| енад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је жив |
| шала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку гов |
| с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је |
| и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} |
| Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>До |
| сли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мен |
| у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема д |
| Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно |
| е села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако д |
| !{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али |
| корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу личн |
| <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хлад |
| о.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но ш |
| мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи |
| ли његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Он |
| па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело др |
| тити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да гос |
| оше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да |
| је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је тр |
| а племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је |
| бе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели |
| е три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиро |
| м, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде п |
| ем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Ра |
| е верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познаје |
| владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не зн |
| — И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> |
| i>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од |
| ло највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима |
| рофесорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у ко |
| вољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених с |
| су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љ |
| и не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним |
| ас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе р |
| викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, р |
| ставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те |
| ла, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана |
| уди: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало он |
| за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не |
| во.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштов |
| женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка |
| асно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али р |
| а јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада |
| и чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки руко |
| стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу |
| видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу |
| улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лоши |
| о смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа проф |
| не опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако |
| , него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и |
| сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, г |
| азлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санко |
| {S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; |
| .</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згар |
| ка.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати |
| p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети |
| својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, |
| ад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан |
| е Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, |
| кужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</ |
| } Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичк |
| , назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. |
| ао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила ј |
| зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују |
| .</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се см |
| бије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, |
| лирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то |
| добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање |
| рца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој ј |
| скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ |
| заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S |
| : „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, |
| то она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није |
| ено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грознича |
| сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непр |
| сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалењ |
| ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} |
| о отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако ма |
| многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој |
| рекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га т |
| свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу |
| жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже |
| младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћ |
| ећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубав |
| о, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и |
| другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> < |
| такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла |
| исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем |
| њен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, |
| ред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслуж |
| роду највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога |
| — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да т |
| га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је |
| дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, с |
| е друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка про |
| ела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бу |
| не, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љ |
| истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit=" |
| у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по |
| вила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</ |
| Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци |
| странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспел |
| а одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, р |
| ка приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са |
| “, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици кој |
| ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти |
| Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сиро |
| есто и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што |
| ећма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, |
| ету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била |
| и полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, |
| назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем. |
| мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично л |
| мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} |
| ахвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — |
| ј мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, |
| их и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ |
| и, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих муж |
| ићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао п |
| на седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити |
| омно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — бе |
| сте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога ник |
| >„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање прем |
| чију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} |
| је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сирот |
| ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ |
| има.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба |
| и.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не |
| е у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађа |
| ш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, о |
| ој школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прослав |
| ?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — |
| но, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним гр |
| на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, |
| па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{ |
| м овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! |
| уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} |
| } Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њен |
| и покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, |
| ако се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко |
| е на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, |
| ад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њен |
| <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили кр |
| — Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша |
| ас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли п |
| е Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву в |
| па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породица |
| ате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природни |
| о ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} |
| ше.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држ |
| било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на |
| за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у др |
| винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а зл |
| а њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које |
| дирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињск |
| његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{ |
| о провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из в |
| ојој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Тво |
| врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хар |
| злазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истин |
| се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „бр |
| ага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> < |
| беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио д |
| ме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем |
| о, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на св |
| а ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} |
| >— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно |
| ок се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читав |
| ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и д |
| к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како |
| врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p |
| ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми |
| па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе с |
| ма и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћи |
| о, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се |
| брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замол |
| лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина с |
| p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети н |
| дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо г |
| , али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да |
| рио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна |
| l:id="SRP18890_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности |
| о видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада ник |
| } Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, |
| бави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини о |
| на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </ |
| дине Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше |
| незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом |
| </p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p> |
| мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше нео |
| од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p |
| , оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Да |
| ме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова прими |
| озора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе н |
| арода свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у |
| срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а пос |
| head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — д |
| оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, |
| > <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је |
| нутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, сме |
| олико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? |
| d>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сер |
| > <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часо |
| да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала |
| куша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади беле |
| кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па |
| <head>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли и |
| ереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са |
| Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога те |
| ећ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са скл |
| ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— |
| з руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја са |
| уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење |
| моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да т |
| ства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар |
| ји што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су про |
| шније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећ |
| ћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на |
| 0_C7"> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђ |
| ше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{ |
| . </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!! |
| очитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорн |
| позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка? |
| је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ће |
| е послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре |
| ћао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави |
| Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, |
| развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да с |
| оверце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају |
| {S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће |
| мо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће |
| дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нам |
| иликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш по |
| од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш |
| и рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скин |
| } Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, |
| е вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О |
| вашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, бољ |
| не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S |
| иљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти |
| тно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним |
| в, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дак |
| бећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> |
| } Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а как |
| о у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па |
| еће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари |
| а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста? |
| ењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она |
| да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p> |
| на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера жен |
| кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и о |
| несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једн |
| сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; |
| чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год |
| толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса |
| наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, |
| рото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је и |
| који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, |
| шаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога к |
| ама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! |
| у двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекл |
| е за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила |
| а, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам |
| у, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већин |
| у је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цве |
| но, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоће |
| сподина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а |
| <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се д |
| пшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одра |
| е још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не зна |
| тво и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја |
| есто је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу |
| а прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадо |
| еда рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гр |
| ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама. |
| једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, шт |
| S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је |
| се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, шт |
| 164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јо |
| е, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, ос |
| а освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша |
| дитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова |
| /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки |
| ћ; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили |
| дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она то |
| без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} |
| Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „ |
| спођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> |
| ило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, мој |
| } Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта го |
| се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована г |
| града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа |
| илостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што |
| Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као |
| на, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и ста |
| к и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје ј |
| сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога |
| ....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шт |
| ad> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да |
| ..</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубав |
| устро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш |
| се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није |
| аше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, ст |
| азговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред з |
| /p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, к |
| .</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију |
| >Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па ј |
| н и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада |
| је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у свато |
| /p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али |
| маћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклонос |
| т не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb |
| d> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју ј |
| и док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо д |
| да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице |
| љда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година њ |
| а и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестра |
| I.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пођ |
| је...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quot |
| лас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</ |
| ала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе по |
| може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но б |
| ј је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге за |
| , гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у р |
| во је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и не |
| госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина раз |
| , голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Те |
| бу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.< |
| заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским г |
| ља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе |
| За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се |
| .</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужив |
| е из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, |
| ion" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за |
| душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла |
| 18890_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беш |
| ст газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, с |
| и, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и |
| е из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њ |
| .</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јо |
| е:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док |
| 5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б... |
| тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и |
| 0_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрош |
| one unit="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у г |
| , и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку ум |
| сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надз |
| баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје роди |
| ће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето |
| ојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори |
| није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио |
| одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње |
| > <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „бу |
| и.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на с |
| ту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта |
| ој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ |
| ња и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, как |
| тљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш |
| и помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> < |
| !{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па з |
| Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шт |
| знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она |
| Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада |
| игнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је |
| ази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како чов |
| ица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерн |
| да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те пла |
| <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно |
| прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар пока |
| заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дош |
| Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Ни |
| p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудори |
| <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била |
| угого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти |
| љка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју оч |
| а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: д |
| Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> |
| p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! |
| већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Т |
| де својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и |
| је, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n=" |
| га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! |
| у сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то |
| дин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј... |
| ?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њ |
| а на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="s |
| но одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на вр |
| ца?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Срете |
| ла је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти |
| , враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме. |
| Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста |
| веће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежн |
| вачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куд |
| екај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, |
| други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што н |
| ти?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ирон |
| што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p> |
| куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци. |
| p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само |
| љи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди велик |
| о — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} |
| да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> |
| мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је мож |
| . </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шт |
| дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах |
| усте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти пом |
| како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ |
| > <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да |
| не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо ус |
| </p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је би |
| ци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојч |
| <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам ка |
| изи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Теб |
| рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, |
| , нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, |
| Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци |
| <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разго |
| мо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да |
| сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> |
| чког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече своји |
| S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња гор |
| м, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одреди |
| , шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено кл |
| Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ниш |
| о би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече |
| мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> |
| У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За ве |
| и или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља |
| а Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме т |
| је...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} А |
| аде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако |
| , као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} З |
| лост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично |
| сом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} |
| етка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који |
| ажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може оста |
| ела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могл |
| ет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остар |
| ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено н |
| о, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога веч |
| .</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здр |
| и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и |
| а Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</ |
| никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташ |
| издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу ус |
| p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> < |
| ић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту д |
| Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом |
| ло кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском л |
| дно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.< |
| вање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од пр |
| ! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— З |
| и газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, о |
| а сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац |
| што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од са |
| .</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то |
| обро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце |
| од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба так |
| их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку м |
| о се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљн |
| нда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми |
| е цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, ни |
| сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их: |
| нац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је бил |
| — Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чини |
| <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди т |
| аш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава д |
| аљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Дарин |
| ва!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} П |
| но.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше бр |
| , што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што са |
| ди других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми |
| зива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих в |
| п и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Ш |
| ама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У т |
| ласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајућ |
| носу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколи |
| сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отп |
| сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз |
| знао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стри |
| дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи г |
| id="SRP18890_C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и у |
| па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала |
| :{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у виногр |
| сели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављ |
| крха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диж |
| ?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који |
| а превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи |
| да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што |
| S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; |
| свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо |
| оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Др |
| ојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весел |
| чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван |
| од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше |
| што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p |
| у да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: |
| оз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, |
| и опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој са |
| Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметн |
| млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледа |
| неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, |
| опљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано вик |
| ори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На |
| и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметил |
| p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде хо |
| врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те по |
| долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је треб |
| ојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно пр |
| пет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; б |
| у.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Бо |
| , прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену |
| го ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а н |
| шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут пос |
| и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је |
| их крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S |
| ље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави |
| им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онд |
| о вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који мног |
| — Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на |
| те да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С |
| кла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је о |
| упа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те вес |
| на не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — сно |
| цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другариц |
| нијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, |
| , па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ |
| ш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Б |
| но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је |
| исам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече |
| е од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, |
| рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође |
| ше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше |
| не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти зна |
| ејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи |
| чије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, |
| аше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Реч |
| ника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није |
| је нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, |
| ушице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само ј |
| мена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и ре |
| инци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се по |
| ови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весе |
| завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада |
| ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпо |
| си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико |
| јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, нег |
| крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде м |
| и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, м |
| Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је пр |
| е тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Бр |
| ач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле им |
| о изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица |
| Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сест |
| тре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да |
| нпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанк |
| о коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој |
| /p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: < |
| изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, |
| фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читат |
| етна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; с |
| ћи:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не |
| ојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви с |
| ј до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник пи |
| Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да саоп |
| не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се к |
| еискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мећу ти |
| тни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана доб |
| али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је ко |
| /p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, о |
| >Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Бо |
| и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од му |
| женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> |
| ги глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p |
| > <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на др |
| оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издава |
| млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла каракт |
| е, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није |
| S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из |
| огледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи |
| за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љ |
| иси од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{ |
| о?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје г |
| љу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и |
| здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње |
| рхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја с |
| же:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ић |
| дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју |
| аква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад с |
| S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расе |
| , јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Д |
| аче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији |
| ма своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, |
| од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— П |
| е живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицах |
| тле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, реч |
| еског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учиниш |
| о винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше |
| опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном миш |
| ма.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом |
| па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотиц |
| м тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сес |
| > <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га ра |
| опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на с |
| новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је |
| и.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да |
| /p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— |
| вши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сест |
| лижње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је поз |
| онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} |
| кну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, |
| говале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах |
| да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив. |
| о несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, кој |
| е ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином |
| p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> |
| /p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати |
| и у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у св |
| о као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и за |
| ио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Нен |
| едоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да с |
| готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.< |
| ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш т |
| гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се т |
| не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну |
| ост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> < |
| оф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде |
| спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> < |
| иљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на посл |
| нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него ч |
| госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као м |
| олико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} |
| е — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Четврто |
| и.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једн |
| прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, мет |
| сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као з |
| љчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враг |
| S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, п |
| скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако |
| три око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса |
| иротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио б |
| н сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и ст |
| им опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га во |
| ху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но |
| ротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро |
| ше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом сам |
| ба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе д |
| ислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па |
| есно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{ |
| рима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се |
| ош живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на у |
| ма загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и |
| d>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета |
| его најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</ |
| ак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да |
| ци, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њо |
| ој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још |
| вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају с |
| омаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S |
| а ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожењ |
| ве су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра и |
| трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање |
| говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, к |
| ="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које в |
| milestone unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection |
| аква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је мног |
| ана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитељ |
| d> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} Т |
| head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљк |
| плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен изр |
| о три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом уну |
| subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се ње |
| ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога д |
| а наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужев |
| ло је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра |
| су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак роп |
| лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у |
| измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком т |
| саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па |
| у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љ |
| сиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нис |
| кање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на |
| ије оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p |
| о у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила ба |
| Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода |
| омогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису т |
| ест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који |
| да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за |
| а је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— |
| жити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала |
| ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Дарин |
| не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајск |
| ој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује |
| ни! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Приди |
| у шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате |
| озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} |
| ге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако |
| к.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила пи |
| је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видел |
| лу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би |
| ну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је мож |
| а из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубин |
| е љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количи |
| су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко и |
| бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ј |
| у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестри |
| пута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p |
| е девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узи |
| ила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца |
| да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад |
| ате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти |
| јку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нем |
| азвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посма |
| невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој |
| све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, ш |
| ти ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не има |
| ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да |
| е мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} |
| а и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p |
| ета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Је |
| S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женски |
| _C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође |
| чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| тељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, тре |
| у јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави |
| поведим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати руч |
| целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином |
| уго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; мле |
| вљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, |
| на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S |
| } Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другари |
| за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој |
| d="SRP18890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сес |
| ица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у |
| ицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта мож |
| гаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским |
| нанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено |
| туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, в |
| ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од |
| нцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени св |
| ка је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патн |
| ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на м |
| и се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљив |
| је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо |
| е човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p> |
| као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не |
| ио јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали |
| .{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га |
| це.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина. |
| ђоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p |
| стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три о |
| руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још |
| ек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готов |
| има светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што |
| ењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно нас |
| у.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се доп |
| али смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapt |
| а?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то т |
| а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> < |
| /p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукне |
| новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, |
| је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке о |
| научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до |
| но, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од з |
| итељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и г |
| во савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против |
| дан разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељишт |
| сти поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана |
| вези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зн |
| десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и |
| жени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и н |
| ешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу про |
| дима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па у |
| е дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, |
| сам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељск |
| е уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истин |
| иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је с |
| ост пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женс |
| емена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSe |
| неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изв |
| е себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се н |
| ости, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем по |
| ло после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим |
| >Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, н |
| и боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиља |
| <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у роди |
| се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збиј |
| е, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је з |
| тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом |
| женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем |
| сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како |
| е пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућ |
| p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не пор |
| која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на в |
| то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, |
| ене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима |
| све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога п |
| и — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и |
| те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њези |
| заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Го |
| } Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што м |
| к онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допа |
| а и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години |
| ме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Да |
| од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у |
| то је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери? |
| то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје. |
| ла по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била |
| а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерил |
| >Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је |
| ти, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{ |
| {S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загр |
| но наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ пр |
| упа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љу |
| њем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговар |
| ?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком |
| жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, к |
| ’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи |
| не приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја |
| едном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за тво |
| лужитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право |
| о је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, |
| а разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврд |
| <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу |
| е грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам |
| а је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се |
| оф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му веру |
| ај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој |
| гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — сам |
| } Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате л |
| ема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и дома |
| едамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се н |
| ојима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајс |
| идела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском |
| граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита |
| сподар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су |
| д женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у ста |
| са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђавол |
| љно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> < |
| инком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се |
| елост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; |
| у у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког ок |
| ицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још |
| о гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ак |
| Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака |
| да настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богат |
| т, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</ |
| ст и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечије |
| све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак нав |
| , и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и |
| Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>По |
| ака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и друг |
| и ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало |
| аметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, |
| , ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месец |
| е имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, |
| S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад |
| оше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то млади |
| д камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хл |
| ори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да н |
| еда, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!< |
| е.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз |
| амо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени ро |
| уди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девој |
| се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам |
| учујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казу |
| } Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би |
| њу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прош |
| кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера н |
| противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад |
| се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, ка |
| у <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету г |
| материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Бо |
| p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту |
| није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали |
| погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посра |
| стину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{ |
| ра одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, |
| ик или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина |
| а широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савлада |
| „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као |
| — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије |
| седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и |
| {S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p> |
| >— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест |
| Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да |
| Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p> |
| те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра |
| исам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо моде |
| е задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но п |
| {S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим п |
| , кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху |
| ета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамна |
| ам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоч |
| ео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и |
| зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ |
| и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је з |
| давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш он |
| а ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p |
| што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.< |
| ету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смије |
| .{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их уч |
| тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо |
| >. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женск |
| ватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обор |
| ђе и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} |
| е била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати мног |
| верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p |
| и.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела |
| х не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није дока |
| /p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неко |
| ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> |
| о срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упозн |
| у можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они ве |
| што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од |
| боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели |
| добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „с |
| тку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то |
| </p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родит |
| утра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити |
| м.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем |
| га, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било с |
| усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p |
| е.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — л |
| } Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики с |
| , а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>В |
| <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га |
| ико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно с |
| Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тре |
| да, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, |
| а узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је с |
| скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>К |
| знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете п |
| варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, |
| ек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због |
| ="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, |
| ри владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Паз |
| вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — реч |
| „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и п |
| 77" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; о |
| утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milesto |
| ласти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, ос |
| карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило |
| господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је т |
| их муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазно |
| но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део |
| уде у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљ |
| остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, т |
| акав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> |
| е као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него |
| и, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и |
| орита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али |
| ста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А у |
| јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима нап |
| лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с м |
| } Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздах |
| астао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућ |
| двише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш прос |
| па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отег |
| сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и |
| ама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више |
| аш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш |
| а ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{ |
| живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је |
| гова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисл |
| ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један |
| есто и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обич |
| ску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па |
| „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери |
| да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала |
| еднога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад |
| оју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити |
| ?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну. |
| отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај к |
| </p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је |
| ек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} |
| га готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко зв |
| ту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Нег |
| слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>П |
| дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господ |
| е свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У |
| пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што ни |
| <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола |
| мао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешава |
| Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} |
| е па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са |
| S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учини |
| мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели |
| едав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар |
| ветује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, |
| е добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да |
| нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредил |
| вац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га п |
| умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, |
| Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше н |
| скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она |
| Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као га |
| аринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што |
| стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и м |
| госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем |
| .</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо у |
| а зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што |
| косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, |
| <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила |
| јде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане глед |
| почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутр |
| о седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица игра |
| 0_C3"> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног |
| е глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет узд |
| пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — клик |
| мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p |
| ху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па о |
| и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпо |
| а најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— П |
| елу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако |
| ти не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.< |
| и па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чу |
| <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати |
| ако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природ |
| волеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и з |
| му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p> |
| зистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је сед |
| својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад ј |
| д жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачу |
| размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред |
| у.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је |
| ном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим |
| ла за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била леп |
| у! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађо |
| адо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа |
| е она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Д |
| , а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не |
| амог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му насло |
| омилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, в |
| а срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, |
| ност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ири |
| .{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по |
| у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступи |
| ине.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а б |
| код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило ј |
| е већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на б |
| /p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није ра |
| а мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{ |
| Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, |
| ави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} |
| Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад |
| да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— |
| крени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар. |
| ражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар |
| — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору. |
| о, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и д |
| еде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То |
| иву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а |
| лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и по |
| амо мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, шт |
| , а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као |
| е на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у с |
| ћу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестр |
| " /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је са |
| S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чим |
| га вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу |
| пке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита су |
| нка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осе |
| је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још |
| а неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али |
| ше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, вид |
| ма заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{ |
| нка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не бе |
| бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и с |
| трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар м |
| нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> б |
| ави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назв |
| .</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| е, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— |
| лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала најв |
| а наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да |
| рекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</h |
| но исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p |
| цом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, |
| разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p |
| } И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја |
| ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели |
| тави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац |
| се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра |
| ојој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако х |
| о вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе |
| знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости |
| лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енерг |
| а жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p |
| ни.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не б |
| а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонет |
| што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем |
| во! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и н |
| е од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на ј |
| е баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> < |
| ого имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски г |
| ез успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и нес |
| смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и |
| ав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ј |
| м бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау |
| е дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напре |
| од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, |
| е би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински каја |
| </p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка п |
| ше од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, не |
| или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказ |
| мам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње |
| углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је |
| и им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div |
| ирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови. |
| <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном |
| са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додад |
| м корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онд |
| .{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете |
| њају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свак |
| за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у нов |
| репарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може |
| се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумет |
| је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или |
| аринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је об |
| тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да д |
| тара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра |
| ецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђериц |
| де лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} С |
| {S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскак |
| остојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> |
| иш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женск |
| на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Бо |
| тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њом |
| тији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка |
| тановала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајућ |
| тери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна у |
| на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; ка |
| а доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва |
| ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n= |
| а још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110 |
| жи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, к |
| онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да прос |
| апуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ћ |
| хађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да |
| уднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жаба |
| ила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чеља |
| оће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не |
| снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа |
| S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш |
| инка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била |
| о свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколс |
| образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превар |
| чари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било |
| а, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је |
| се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својо |
| била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па а |
| и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што ј |
| — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене |
| "184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста уг |
| браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не тре |
| ој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, |
| чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом непр |
| друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не д |
| омаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да сед |
| што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је с |
| .{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмех |
| <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а |
| на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгић |
| кла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала с |
| S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> |
| ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако |
| {S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали с |
| Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријата |
| ана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је |
| а, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далек |
| права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сак |
| кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место об |
| раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, при |
| {S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо |
| а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчини |
| и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младос |
| а у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну бл |
| мешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> |
| руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p |
| сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих нео |
| м површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Св |
| е чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, |
| које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац |
| p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла п |
| етврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је |
| есом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозил |
| и сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надмет |
| вољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p |
| још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: |
| у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у о |
| је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— |
| и не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре |
| ици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из коро |
| је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори он |
| енутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погле |
| истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, |
| сиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено поб |
| е бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" / |
| да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали |
| ња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња пост |
| ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашља |
| трама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда |
| спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам |
| сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диван |
| лога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, к |
| раву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S |
| е јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већм |
| ета.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и |
| а рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучн |
| осле овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи ни |
| ка љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаси |
| Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није |
| чног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница. |
| зора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, |
| а и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шт |
| идиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести |
| отивница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја |
| разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постој |
| то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају м |
| атрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До кој |
| ?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али н |
| ту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! т |
| су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, некол |
| којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпос |
| јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад |
| ?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дет |
| ора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате на |
| на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цве |
| <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чист |
| онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, г |
| а.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а д |
| ам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај |
| у је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш са |
| ла.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда |
| в беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрв |
| чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си |
| у.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичк |
| ић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одв |
| изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмех |
| ицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у л |
| ојим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по ње |
| да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили |
| сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ст |
| еба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: к |
| ог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином теч |
| мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је |
| онетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журн |
| и крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је с |
| ета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До |
| тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти |
| релети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ б |
| , ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је |
| <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но ср |
| рех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати |
| ица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а ужив |
| > <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним вел |
| противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да |
| пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја мора |
| , па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница св |
| </p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} |
| мејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзи |
| и“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „т |
| то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста пос |
| да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости |
| та, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав |
| вши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натра |
| него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кро |
| нка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, |
| /p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ак |
| дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на прот |
| ој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене |
| у.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно |
| у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Н |
| оду међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти |
| о школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да с |
| заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из ово |
| ко је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но |
| и, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још о |
| ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p> |
| ного ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајви |
| човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— |
| l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зач |
| е бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p |
| но, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача н |
| и из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. на |
| ако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p |
| -Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, |
| лашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сун |
| имају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и сам |
| } Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је сва |
| } Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и |
| мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пу |
| е не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — реч |
| Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то го |
| о што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, |
| оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде јо |
| душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека |
| освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу |
| ну.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с |
| о рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча |
| на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Са |
| дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је и |
| вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више не |
| ачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту го |
| .</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадово |
| нда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тог |
| има настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да ј |
| на, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она |
| ашти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, д |
| адожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p |
| против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Па |
| .{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не |
| адалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је св |
| ш се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрав |
| ест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док т |
| а.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислил |
| а немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сам |
| ове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубић |
| овека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици д |
| лежнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су ја |
| вао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој |
| вање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по |
| да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака |
| ена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; |
| ажи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се |
| , него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не б |
| есорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n=" |
| ћу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љ |
| р — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узима |
| ици, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту |
| и народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, |
| е разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је ру |
| не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу |
| оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Даб |
| те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу |
| трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ из |
| ојој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обич |
| ом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Д |
| и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се ст |
| у јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока с |
| ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка у |
| си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шп |
| ешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због |
| је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језиц |
| к, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али |
| ећ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газ |
| > <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> |
| ведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, дру |
| премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанк |
| , а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учит |
| дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Па |
| јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре |
| мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја |
| то да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да |
| t="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је из |
| /p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, ка |
| ице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и нај |
| {S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи. |
| орална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— |
| а каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час |
| } А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо |
| т погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купи |
| чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гр |
| ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха |
| аш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће |
| па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са |
| ница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна |
| ости удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памте |
| за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које |
| е даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету |
| и ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твој |
| ушо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен г |
| тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, д |
| цу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак с |
| вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ва |
| > <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар бољ |
| нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао |
| ћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њо |
| ецијално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} |
| — Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчин |
| ђа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја полови |
| кој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара з |
| шећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о |
| војка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} |
| шта не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је јо |
| дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, |
| удућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко! |
| ака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа с |
| арана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе |
| кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала |
| ла бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени свет |
| е баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно проти |
| на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и за |
| јан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту превар |
| м се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету |
| и волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у т |
| је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољу |
| је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p> |
| а којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пек |
| баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа |
| верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, |
| } Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље |
| жити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то |
| ине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте |
| дачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад и |
| неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S |
| „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног све |
| .{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позив |
| раве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а |
| е нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у нам |
| ету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих |
| етне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, |
| а?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, бе |
| ерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и чест |
| неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви сла |
| одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва пл |
| а им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Н |
| ласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и |
| е године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена |
| ече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам |
| — Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш по |
| еше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена д |
| е, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати о |
| еше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их |
| ако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду тростру |
| ере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али доб |
| своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Д |
| знао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И |
| аних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професор |
| и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад |
| само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив н |
| какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже |
| ом иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раде |
| брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са |
| е.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, т |
| да ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код ку |
| новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој |
| да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобра |
| /p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићки |
| отимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, < |
| та се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју |
| кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постељ |
| дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се |
| е да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар т |
| Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} |
| виђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице и |
| .</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли? |
| оде.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и |
| ветом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Доб |
| . — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p |
| увише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног |
| неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим |
| ти најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја зн |
| какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни |
| застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а |
| је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чи |
| тедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о с |
| погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то |
| е Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ |
| сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настоји |
| је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече |
| кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</ |
| чем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n |
| јбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш |
| рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— |
| а срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То |
| у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш пом |
| ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливш |
| ј тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих |
| ма, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају мес |
| уркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но |
| Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки |
| о сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он ника |
| сала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли |
| иловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових |
| те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасви |
| нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз |
| ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“ |
| ру.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе припо |
| се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју рук |
| {S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину проф |
| ге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај |
| одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор |
| <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те |
| з његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је |
| а мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нест |
| лободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је л |
| го се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вр |
| су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче сво |
| е замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су роди |
| м замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се с |
| /p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, к |
| ротеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а љ |
| само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, |
| била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не по |
| p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини |
| ш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи |
| о запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и |
| вет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не мож |
| није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, до |
| сто.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као |
| е природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем с |
| “! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди |
| човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> |
| етан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</ |
| овања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њ |
| Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се |
| <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек |
| каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела |
| аш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретк |
| о ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љут |
| студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из дале |
| доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој |
| е тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши |
| p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин |
| а. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље может |
| пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и |
| ијатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да |
| боритији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> |
| да говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! х |
| је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, св |
| по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери |
| у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због |
| оље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> |
| асвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> |
| не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</ |
| један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> |
| > <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов прост |
| у беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заб |
| ку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже |
| Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, од |
| Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој |
| ро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је д |
| а буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз |
| о ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико |
| ко је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Н |
| дај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спом |
| било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећа |
| адо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом |
| а, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред с |
| девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сирома |
| смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али ч |
| Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе сви |
| е Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да |
| Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба п |
| не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да нећ |
| ад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} |
| у такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да посл |
| <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је ш |
| у имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p |
| наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да наук |
| овца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до |
| е од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен |
| мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да |
| ио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у ср |
| аш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих |
| равница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхоп |
| Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти |
| и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ |
| свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро гов |
| д којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S |
| без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, а |
| ила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила н |
| } Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој |
| и у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, не |
| душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потре |
| у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега тр |
| горчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p |
| но својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да |
| .{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начи |
| треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакци |
| ио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну: |
| два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све |
| малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да с |
| > <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у мо |
| н и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци ов |
| дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?< |
| >— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само |
| ирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац |
| ши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао |
| а се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да свр |
| хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слуша |
| <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно ј |
| знаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави |
| озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде са |
| лади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест |
| та разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање |
| ија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим слу |
| боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљни |
| ра грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред ве |
| ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадав |
| а домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помо |
| саветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла |
| p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за дива |
| } Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p> |
| ћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p |
| и удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла. |
| с у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе в |
| пет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> |
| Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p> |
| олитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књ |
| и се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за |
| ејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка је |
| p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! . |
| тини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; |
| Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може пос |
| унце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> < |
| уле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанствени |
| ко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја ни |
| ишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и инач |
| ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином о |
| да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самос |
| Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те |
| а.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме |
| ша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S |
| вача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — |
| </p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала ј |
| озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p |
| човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једн |
| тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n |
| Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А |
| , смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, |
| предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{ |
| шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и |
| Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој д |
| ла то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{ |
| о од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали н |
| ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружн |
| розрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Го |
| љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не |
| загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сес |
| беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на |
| ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сват |
| тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није |
| лост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; примети |
| /p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула |
| је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, |
| ена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и зами |
| шљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремиш |
| Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вече |
| ржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, р |
| ви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’ |
| и се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није |
| она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи |
| овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом |
| ли као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу |
| се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки п |
| е јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беш |
| кве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме |
| Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши |
| па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се |
| и девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} |
| го ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а |
| о, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љу |
| лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не |
| и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник |
| није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та он |
| >— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Н |
| оју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је |
| приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита |
| добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, |
| собењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео |
| ници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> < |
| смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вр |
| љено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне |
| ота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; ј |
| ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type= |
| ољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, |
| ему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему |
| гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — |
| </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не |
| S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у ок |
| му ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да ж |
| ну:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као д |
| ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све |
| <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши поглед |
| ела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена понос |
| цију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког с |
| лила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div |
| аринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле |
| ју сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега |
| Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном |
| оше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако з |
| а згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љуб |
| то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сети |
| } И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од о |
| радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; |
| се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седош |
| и поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што |
| ка крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти |
| и да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка |
| је срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ни |
| неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — |
| ћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био с |
| о говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан |
| ем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Д |
| е дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно са |
| “</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосре |
| же тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано |
| лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; с |
| књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда те |
| излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, |
| се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће |
| ро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш гл |
| у Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цел |
| ати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа и |
| о врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније б |
| а то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{ |
| же Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нем |
| је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога г |
| пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" |
| да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да ј |
| Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — р |
| зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље ра |
| Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смеја |
| ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да за |
| вати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштал |
| штву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећ |
| треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће ж |
| ли.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} |
| ић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну соб |
| к“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано |
| p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу ос |
| ом приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав |
| његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и |
| заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као |
| или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни во |
| ја од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан |
| а опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом рад |
| .{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде |
| оспођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хла |
| оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, ми |
| ли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те |
| каз?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По |
| ешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпит |
| јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај пла |
| , госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Дру |
| им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показуј |
| ти.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљад |
| хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмун |
| ти и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитава |
| {S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, |
| ња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас |
| фесоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети |
| ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлет |
| тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор по |
| о врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје по |
| е би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>Посл |
| стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њез |
| ћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</ |
| на приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињ |
| надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не жд |
| д сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар |
| због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту |
| у овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и ж |
| се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.< |
| се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што ј |
| олико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са |
| је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.< |
| е.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво |
| је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињуј |
| а девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девој |
| е већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове год |
| ле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треб |
| по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку |
| кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринк |
| је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замиш |
| знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ. |
| има правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај |
| сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра |
| и сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то |
| има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутал |
| ути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада те |
| анила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{ |
| лу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је чита |
| звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао |
| S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — ч |
| у, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у |
| рила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре бил |
| и чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде |
| , господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с м |
| о могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете бој |
| ти и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса |
| еселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском не |
| е док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очим |
| 6"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби |
| ека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то |
| вати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја за |
| понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на сал |
| е, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> |
| у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у |
| ге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против матери |
| ако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се за |
| еста, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуш |
| <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са |
| <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла осло |
| к се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе. |
| <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Та |
| , кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети |
| ед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка с |
| } Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими њег |
| еоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних п |
| аје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној муж |
| ек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у п |
| воје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два |
| увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им дру |
| кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с мо |
| ?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не р |
| ључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте с |
| књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њ |
| м детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и до |
| Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се |
| ред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно пр |
| а.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>О |
| и.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити д |
| ћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам |
| бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли до |
| еби лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће њего |
| ругу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је о |
| ање.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, и |
| а, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се у |
| своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S |
| о имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не |
| <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Да |
| а, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и |
| опирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па ст |
| еплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова |
| јбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужев |
| „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на су |
| е речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост о |
| ст, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} Пос |
| ој мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљ |
| <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше |
| друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све зан |
| ену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, |
| као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави п |
| с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жен |
| лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку матери |
| нда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која |
| ра мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, |
| р.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању. |
| своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише п |
| изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је ј |
| женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама свој |
| ад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у |
| благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} |
| нику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу |
| лико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазн |
| Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </ |
| те се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите увере |
| закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног чо |
| овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спас |
| а свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се |
| ени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти д |
| а, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се св |
| ству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно < |
| као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измол |
| д ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколи |
| дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а о |
| а то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба вели |
| допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по свом |
| рено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим на |
| шено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед од |
| Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће |
| ајивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сес |
| е госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друшт |
| ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек |
| спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет за |
| аче, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоћ |
| товањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случа |
| и да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</ |
| њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, ш |
| је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказат |
| шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S |
| цили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природн |
| аринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање < |
| дитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку |
| > <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од |
| јени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад ка |
| } Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отпра |
| , него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, нег |
| погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет |
| То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Боси |
| падне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живет |
| ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби |
| алеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ниш |
| е за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, |
| нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у |
| Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео |
| же, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту припов |
| место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</ |
| да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело з |
| S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог с |
| ; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст |
| се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а нов |
| сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите |
| и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека при |
| p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече м |
| е, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но |
| и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но њего |
| <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакак |
| творена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остал |
| ез дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко |
| помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али |
| нскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заб |
| примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћут |
| ћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу |
| љала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Та |
| а у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што |
| па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p |
| ати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу |
| ако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, |
| у, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину |
| ћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго |
| Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, ка |
| а у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако |
| е, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш до |
| радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, |
| гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као доб |
| римати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S |
| } Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати |
| ад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“ |
| ате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја и |
| {S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не |
| и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена |
| тоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча |
| нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи |
| Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида |
| као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до к |
| } Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се це |
| и рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад |
| па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши с |
| народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а |
| решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила с |
| ећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оц |
| та стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p |
| p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао |
| мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те |
| вога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељ |
| епристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду |
| она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек |
| од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасит |
| а продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и пр |
| ђе, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка ку |
| /p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, |
| других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да н |
| ива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може каза |
| тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, послед |
| и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, |
| <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека |
| ислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, |
| ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — пр |
| и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} |
| и нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а |
| он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избо |
| ој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Нена |
| еко моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе п |
| стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који пос |
| чи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, шт |
| {S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, |
| нке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Пис |
| што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. |
| ост за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам к |
| ога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Бос |
| ност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје |
| е, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми |
| ак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи |
| ски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству др |
| би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, |
| {S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „пр |
| , а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за нар |
| и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго ни |
| муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорче |
| то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замер |
| не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напише |
| неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „н |
| хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме с |
| драсла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; с |
| причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заист |
| тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек зб |
| за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно |
| ше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи с |
| , ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљи |
| >Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рај |
| лободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног |
| а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога |
| о, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, по |
| p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не д |
| сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p> |
| војином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су |
| ро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, |
| љана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не мо |
| м гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на м |
| <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него |
| сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распро |
| де, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини |
| школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан св |
| о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из |
| а што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с бо |
| ело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која долику |
| особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, нег |
| и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какв |
| обрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме |
| њивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| nit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то наро |
| читељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којим |
| мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свак |
| оја је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, |
| не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у |
| ати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати |
| , па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, сн |
| ој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће |
| употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је вел |
| а ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту |
| и, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p> |
| одала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — реч |
| — На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p |
| ено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђе |
| али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јес |
| је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку |
| и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није ст |
| ојој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Р |
| људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, см |
| онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџач |
| доше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p> |
| никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајс |
| е у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је |
| стина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Нек |
| у приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер |
| тала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</ |
| ед огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као |
| шо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— Н |
| мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p> |
| оре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим |
| ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда |
| ета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика з |
| но дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p |
| мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи приме |
| Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</ |
| ко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрб |
| е проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ т |
| осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с |
| оге младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По |
| е сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи |
| задовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је м |
| поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешни |
| јан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није |
| <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и о |
| но назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међ |
| гавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се зами |
| место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и |
| стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Једа |
| рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и п |
| сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетн |
| ођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће о |
| знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам доби |
| де на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим |
| мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што с |
| еде опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прек |
| пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго |
| јег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и |
| тра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад ј |
| е тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — |
| Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У |
| инку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После |
| да, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и кр |
| р Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — па |
| то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и |
| а пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео |
| ма, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Дар |
| се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где пом |
| свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, |
| истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко |
| и; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам |
| века не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" |
| атеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитал |
| јку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> |
| је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј |
| ати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали |
| била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у д |
| тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој бе |
| ио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{ |
| и на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да |
| ченици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а ј |
| ано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на |
| и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила п |
| х је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у прија |
| љај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Д |
| Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин ст |
| тове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{ |
| а.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада |
| ром слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао б |
| ајчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p |
| јаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи |
| Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже св |
| са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго |
| у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад ви |
| се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама |
| Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{ |
| } Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што |
| вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и |
| /p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и п |
| нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његово |
| Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{ |
| а.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, |
| врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под ј |
| зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те |
| рије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, |
| >— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим с |
| ја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети |
| <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздр |
| одитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плач |
| у нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, |
| p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то ни |
| нка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере |
| е су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Го |
| инка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; н |
| <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме |
| ако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа |
| >Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позив |
| х. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са сво |
| љ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њ |
| иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хо |
| ну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Д |
| јатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је |
| ин! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сиро |
| ново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> |
| <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не |
| и, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за шт |
| ети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног по |
| тресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ |
| /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмим |
| цама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем |
| ="subSection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање |
| t="subSection" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како |
| subSection" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре |
| да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њ |
| пште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> ни |
| ој бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p |
| добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— Н |
| е су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не |
| ш од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Пр |
| нство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не про |
| д а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвал |
| вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дот |
| ор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љ |
| склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је г |
| тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма |
| а, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо ра |
| агови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну |
| их изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем ка |
| гано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку |
| и: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта |
| ица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте г |
| е воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренут |
| Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила ње |
| гу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ру |
| е вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} |
| заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње |
| а пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — |
| усији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Уг |
| боравио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике |
| нисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не |
| е стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била соб |
| како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљ |
| ко, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много |
| косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла ј |
| ећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је ра |
| и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" |
| уша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света |
| лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо ц |
| ји је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му н |
| другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра |
| штва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна мног |
| И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гро |
| азак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан |
| о званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у друго |
| арактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме |
| ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетил |
| о нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они пла |
| у да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да |
| на душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако ми |
| ж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са |
| испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће д |
| ом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може уви |
| авити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да |
| ринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи наст |
| ећина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано |
| другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, ч |
| д човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се п |
| пођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити |
| а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копц |
| ог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већ |
| али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су уч |
| су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не и |
| ам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, |
| , рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па |
| не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо с |
| а ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То |
| оре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје |
| е, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{ |
| ја с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почел |
| нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју д |
| цу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> < |
| .{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан гр |
| сто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене |
| ством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његов |
| ћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ру |
| о јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, |
| већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ов |
| смех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе рад |
| .</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше |
| ашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите |
| ветиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да |
| ком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb |
| вести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, |
| била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничк |
| на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила ваш |
| моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а в |
| тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превид |
| о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад |
| две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњим |
| девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам сви |
| ло текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно |
| S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не |
| </p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{ |
| аш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, же |
| шалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S |
| лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придсед |
| p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{ |
| тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али и |
| ожете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с о |
| ач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би |
| ије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељишт |
| тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А |
| нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужд |
| ЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> |
| а су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно |
| — Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А г |
| се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{ |
| S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи |
| днику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та с |
| си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад ј |
| се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал |
| коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на с |
| Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то |
| } Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био |
| ете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је |
| ријег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимна |
| к.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{ |
| ема позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако |
| обила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно ог |
| улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој г |
| лим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која |
| т, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; по |
| коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, ш |
| и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга се |
| знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од |
| то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — |
| {S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених |
| лека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S |
| осле учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела |
| ике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи д |
| ље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али оп |
| да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде н |
| ни: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро |
| Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лел |
| узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна |
| приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она |
| кла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па |
| авније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, |
| већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учит |
| очашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} |
| а ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — |
| јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш |
| и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, |
| забрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгор |
| ек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као св |
| није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка ир |
| S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте дев |
| најем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> < |
| ј се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала |
| биљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књ |
| те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, к |
| прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с љ |
| невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли |
| ише, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што зату |
| јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу |
| мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> < |
| а. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја зн |
| види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је те |
| ј молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих |
| као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те же |
| „Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу |
| жењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да |
| у професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> < |
| донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из |
| и, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> |
| ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, ка |
| чку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален |
| ћки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичнос |
| „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> < |
| су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који да |
| од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на н |
| риликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа тр |
| је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим |
| ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико с |
| обро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кош |
| угоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошл |
| ија на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихват |
| <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје ка |
| рофесор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је н |
| е био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то |
| кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка |
| е знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! реч |
| не.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> |
| је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те в |
| и.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по ч |
| времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с |
| ња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове по |
| ам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.< |
| /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јо |
| смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у |
| уге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другари |
| брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — з |
| ко у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужил |
| ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих н |
| ли стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јо |
| ом капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Ч |
| уђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободн |
| секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају |
| а?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се |
| ребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти с |
| те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до |
| тирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније од |
| <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Ау |
| , било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је воле |
| се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку зб |
| м сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Дар |
| дадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па ос |
| а сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије |
| одицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} |
| на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица ж |
| случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из |
| ћ рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу уг |
| цу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Т |
| читељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="17 |
| несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту |
| најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина |
| о, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочит |
| им погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни |
| ост и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> |
| што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу |
| лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дел |
| мунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке ид |
| нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је изве |
| е, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је |
| ту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S |
| аматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије о |
| а одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S |
| аква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учит |
| пских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни |
| во, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по с |
| виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на |
| у вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Ј |
| мехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрна |
| гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели |
| ако сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Насто |
| е кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака |
| вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела |
| >— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати. |
| е дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p |
| ина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на |
| ако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шт |
| ињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} С |
| мо за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Да |
| ла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> |
| е муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан |
| , те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама |
| де хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљ |
| рице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се |
| рце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све |
| вци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет з |
| мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромн |
| руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твој |
| едујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, а |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subS |
| уштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А |
| Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p |
| много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику н |
| таје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већ |
| ви:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана |
| а поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет он |
| о не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душ |
| мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лице |
| рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А |
| {S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они кри |
| чи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде |
| оја се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и р |
| и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом нази |
| е чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружи |
| ица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али |
| према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо |
| о дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p |
| ешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за |
| није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће з |
| ред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно |
| тна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у ку |
| , у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена и |
| здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она с |
| и се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим пр |
| а ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} |
| о њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која |
| је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке |
| се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назо |
| и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још ст |
| е, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— |
| а као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвећ |
| <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће |
| га је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} Т |
| против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој |
| ожда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га види |
| а собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива каракте |
| о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ м |
| але те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас |
| " /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ. |
| pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар м |
| љевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S |
| тац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама |
| ли и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} |
| а очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прс |
| ски фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедни |
| >Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако проме |
| Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљ |
| } Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137 |
| царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к |
| {S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не |
| и што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са св |
| и, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби |
| шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се |
| а сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се за |
| љи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; |
| мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им |
| и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро |
| тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, в |
| гушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски полож |
| али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина друг |
| јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка |
| а је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина љ |
| служује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као д |
| Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је |
| ица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка узд |
| ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако |
| тоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпостав |
| ! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па |
| али би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушки |
| гледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искал |
| ојих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притв |
| велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад |
| итељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде. |
| зуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.< |
| е можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, с |
| , као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што с |
| усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а см |
| моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља |
| делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су ме |
| <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздах |
| препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њ |
| и ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, |
| {S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уваже |
| гла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста |
| ном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обо |
| усти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети |
| ајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринк |
| S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и грк |
| ла.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се жури |
| место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што с |
| е, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло |
| ве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па |
| о да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми |
| p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на после |
| а несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој гру |
| му мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о том |
| и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом пр |
| де из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и с |
| прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и |
| мала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Не |
| , колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан |
| се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред |
| киње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не од |
| аш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, |
| јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, |
| им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу п |
| е спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему |
| уту нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем шт |
| срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да |
| који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p |
| p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега |
| песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — прим |
| преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, |
| саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач пи |
| дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која |
| најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, д |
| ле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То |
| би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева |
| сне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран свој |
| ство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само |
| они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Так |
| му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломље |
| аније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостив |
| кама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим пу |
| пођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох ран |
| штва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, |
| .{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на |
| оме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху д |
| а час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати? |
| м! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Та |
| само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили |
| и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је не |
| наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по |
| је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би треба |
| ије зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерк |
| рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је ј |
| на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли |
| је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? н |
| ена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми ж |
| им је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло з |
| обу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пре |
| видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном |
| род, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти |
| шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухват |
| јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође |
| и, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек ње |
| ! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се ос |
| ла је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут у |
| Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с |
| <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је |
| ачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:< |
| да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту сп |
| а устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После |
| воју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је т |
| г</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да |
| о хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> |
| у сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгуб |
| ље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у ку |
| и тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} |
| гла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Оп |
| д више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпо |
| ми његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам |
| ше безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по |
| аћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Ал |
| којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На пос |
| оз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Пог |
| о не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док |
| ја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ват |
| је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на ви |
| ином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих |
| S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професо |
| отина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не из |
| одара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, т |
| иге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се |
| овор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милост |
| е сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изи |
| ицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала се |
| а, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овд |
| карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађана |
| та „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја |
| ови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели |
| а продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, |
| , сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и |
| сећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али |
| о гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си с |
| јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који вол |
| да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, |
| је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је |
| {S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам |
| чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али |
| еш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати |
| } Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискре |
| ече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и |
| можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> |
| љи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости |
| у вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После |
| , а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки г |
| аринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљи |
| „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} М |
| акав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p |
| {S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од оби |
| , да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила. |
| и девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папир |
| м против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме зна |
| њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на какв |
| они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— |
| а жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети мож |
| у и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свир |
| смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљи |
| {S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што св |
| ишта чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим |
| ца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност |
| пунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Нави |
| обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо об |
| е и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа ј |
| о!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:< |
| .{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи |
| је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толик |
| , красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам стар |
| неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, |
| мицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, |
| ница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то |
| карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, зг |
| его нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писа |
| зи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њези |
| {S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да сви |
| само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појм |
| тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у много |
| S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке п |
| о зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је пит |
| је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ов |
| увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Г |
| ј, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута |
| але спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљени |
| .</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, н |
| а цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера |
| ед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и узди |
| ла их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смешт |
| веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се |
| са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се |
| {S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Зн |
| идно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њи |
| уби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а |
| радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, |
| > <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је жен |
| сти са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и |
| ек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је |
| према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говор |
| а се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме |
| дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се |
| > <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S |
| ву на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим год |
| те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш |
| олбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рође |
| га. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли. |
| она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није с |
| од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па |
| Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ј |
| говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо |
| гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да |
| копис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</ |
| и женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ва |
| уде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{ |
| ико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је на |
| где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала |
| резирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; |
| н је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он не |
| ну изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усре |
| но, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n= |
| у неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу п |
| скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако |
| {S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би д |
| а сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, д |
| о је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчин |
| а заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но он |
| /p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прв |
| л за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се |
| та, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате игр |
| ма. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{ |
| зла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госп |
| „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоал |
| арих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не ид |
| тво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, ка |
| ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају. |
| карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разбори |
| 117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољ |
| ањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђен |
| ош и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбо |
| из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учи |
| азе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допушта |
| Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Дарин |
| tion" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па мет |
| су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познав |
| олина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш же |
| желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја с |
| есује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учини |
| олико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву с |
| поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не |
| а.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадово |
| то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син |
| } После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ће |
| } Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не |
| биља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада |
| друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Глед |
| ио је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити |
| ла.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, м |
| >— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му |
| гдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ре |
| каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и |
| ас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама |
| Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то |
| ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шт |
| то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје дру |
| тправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, |
| јле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с |
| је родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у п |
| растеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у |
| не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је |
| ше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити |
| добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је вел |
| какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила. |
| њасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Дарин |
| се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу |
| је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој поз |
| оје влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Дос |
| но писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба |
| p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих у |
| њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији с |
| ан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па |
| ата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу. |
| .</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природ |
| м је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.< |
| ка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље к |
| едно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слуш |
| , које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свак |
| читељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} |
| {S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој |
| п глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу.. |
| ако женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>и |
| — Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођиц |
| Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, свој |
| p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претп |
| ледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаш |
| виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не го |
| надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на |
| иљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> |
| им.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>О |
| тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се уз |
| у ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да |
| ит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онд |
| иде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазил |
| мо да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше |
| еденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходај |
| {S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет |
| српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опаснос |
| ћ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па |
| деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане |
| нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" / |
| е код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>види |
| } Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причека |
| алуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи |
| о биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озел |
| и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би |
| } Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко |
| ској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — |
| руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, |
| рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрз |
| те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју |
| атерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наш |
| ети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} |
| .</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> |
| иш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оно |
| смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треб |
| и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком пр |
| е и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, |
| ра, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето б |
| гог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час |
| } Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p |
| че, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је не |
| а оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:< |
| узним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече: |
| вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бри |
| аринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Друго |
| и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору |
| се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} |
| /p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То заце |
| <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, |
| де у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да |
| <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила |
| ји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Ду |
| пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кро |
| а — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена |
| оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима закло |
| ју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} |
| ој мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише х |
| вога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{ |
| ети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмех |
| За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази с |
| та да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих |
| , што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p |
| где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаља |
| што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности |
| а да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми |
| стави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње |
| и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После некол |
| ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тре |
| усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх |
| она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге м |
| ли — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живо |
| .</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ |
| му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило |
| глед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то тр |
| м, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо |
| p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво госпо |
| о, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да |
| угарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и д |
| {S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече: |
| и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волије |
| вела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже н |
| те, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте |
| ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, |
| не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејал |
| с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, ко |
| име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, ј |
| га сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу друг |
| За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу на |
| b n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Ком |
| ираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.< |
| их наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале |
| , не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете |
| ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих госпо |
| ије можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или |
| чином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} |
| а ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољ |
| ожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сања |
| уж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроко |
| в је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, д |
| ем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те |
| вља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми же |
| о твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа |
| се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а ш |
| ала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној же |
| осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труд |
| уцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је ч |
| Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је о |
| но о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осе |
| је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, |
| е често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја |
| еше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особит |
| а.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; |
| } Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску н |
| е љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, |
| у не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> |
| онекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да поми |
| и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он |
| } Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, о |
| а је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мисли |
| о ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти реч |
| ало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љу |
| следице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, к |
| прављати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може р |
| рива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено |
| <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p |
| ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда |
| е Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је |
| достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим |
| д су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ п |
| деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка |
| ам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</ |
| Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, |
| ла.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму, |
| p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре |
| ри припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> |
| проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе |
| ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и дру |
| еше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, |
| ло.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што ј |
| има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран |
| јих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта в |
| свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту в |
| је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говор |
| то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а ниј |
| је тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ак |
| да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавш |
| ворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{ |
| — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место о |
| на природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друшт |
| на стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки зван |
| ирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, |
| стати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас |
| домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} |
| </p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина |
| сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Н |
| видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и |
| и осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њ |
| , жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је погле |
| а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја |
| Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамна |
| — Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни |
| и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља |
| сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је |
| удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се |
| , лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођ |
| и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласови |
| а и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш ника |
| радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су |
| четом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} С |
| а изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савла |
| опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S |
| ра неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та е |
| ити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте |
| зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде |
| е саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита и |
| е замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, |
| питање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова |
| де о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких м |
| ело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При раст |
| а им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута о |
| кчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељишт |
| опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради |
| тимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадо |
| г позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни поз |
| {S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказиват |
| е бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта |
| о то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању с |
| актера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек |
| то се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште |
| речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, п |
| та мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој |
| лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, |
| лас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне |
| размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може |
| што баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.< |
| већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непозн |
| ило лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој |
| {S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи. |
| сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта |
| ог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њен |
| редноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бит |
| p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. |
| .{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад с |
| својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, |
| ад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то н |
| теди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па |
| које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је |
| — Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад м |
| рукчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и |
| ислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад |
| их госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће |
| опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: |
| о говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући оч |
| иње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки |
| жући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, |
| .{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{ |
| Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у о |
| ила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чи |
| е становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо |
| у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се |
| која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> |
| с лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта |
| позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врл |
| доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је |
| ед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варат |
| е криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим са |
| и немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, бра |
| > <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву зас |
| лностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.< |
| ну мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врл |
| а столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, |
| јамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је |
| а и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће |
| <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати! |
| ко моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без |
| ожити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да |
| нас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> |
| ко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, |
| и требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема |
| , као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, доч |
| .</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <di |
| hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад |
| њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и прот |
| нетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није так |
| анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми јо |
| ису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Св |
| више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то ј |
| од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга |
| је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и свој |
| домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и прав |
| и мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа |
| мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, |
| нита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у |
| есен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да ј |
| и разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су |
| > <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разум |
| .</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти о |
| сне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при оп |
| ака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, к |
| } И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} |
| победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осве |
| лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворен |
| чан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да |
| тањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви |
| Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни о |
| де још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па ча |
| вечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш |
| замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задов |
| ?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за с |
| ранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки |
| испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из |
| ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу |
| замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо |
| ше друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре н |
| ло је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је |
| " /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; |
| о одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> |
| ју, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говор |
| ју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, |
| рак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учит |
| то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети з |
| , у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паме |
| јка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње |
| неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — реч |
| сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} |
| озоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за |
| а чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам о |
| о грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здр |
| “</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена |
| <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.< |
| } Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити пошто |
| вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко |
| С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата р |
| /p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек зб |
| ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли т |
| о да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому |
| новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Д |
| ено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом |
| они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати по |
| ижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па |
| рло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варош |
| ивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена |
| заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће |
| } Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још м |
| сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да наба |
| Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала |
| клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писал |
| илости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио |
| 17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво с |
| S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, |
| та рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не боји |
| јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, |
| , па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота |
| и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслуж |
| рали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетк |
| нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год |
| ет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чуј |
| ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, ко |
| своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борб |
| си ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну. |
| ада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше |
| коле, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме не |
| па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила |
| јгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малак |
| и, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти |
| мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, н |
| на.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамн |
| ас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице. |
| вање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован |
| ли ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Нена |
| <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинит |
| морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} |
| из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани |
| љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" |
| /p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Д |
| ви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „приј |
| у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.< |
| бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је х |
| пођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Дарин |
| о а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нис |
| има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} |
| у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Он |
| е ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са де |
| се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и |
| средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар н |
| некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично л |
| .{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој |
| од великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склон |
| .{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионар |
| то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она при |
| ски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она |
| це, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — |
| је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а к |
| сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вреда |
| </p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више по |
| постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из |
| нови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио мног |
| рења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лу |
| етар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, |
| з љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о т |
| ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од бра |
| не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше мол |
| а разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сирот |
| и рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, |
| друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда |
| а и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је |
| на, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступ |
| ему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе |
| тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У |
| моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим пр |
| слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А |
| опале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој |
| тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што |
| ђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму у |
| стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!< |
| мор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{ |
| а ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезини |
| беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{ |
| ио је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> |
| а би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра |
| није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — р |
| у после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, са |
| племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госп |
| излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.< |
| именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то |
| то се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — ре |
| го патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очи |
| жи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, арх |
| е и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве љ |
| више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим у |
| Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S |
| боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми ов |
| и, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се |
| з логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> |
| вота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци |
| ш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бр |
| и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту |
| лачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ |
| одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи |
| а сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шап |
| оји је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то |
| p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа |
| дра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам |
| адем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За |
| и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, |
| беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњ |
| а задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нече |
| сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка |
| вог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, де |
| рном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загон |
| ли; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор |
| показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромашт |
| кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појав |
| .{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправд |
| а њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="c |
| .</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у |
| <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестр |
| га зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца |
| е страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаш |
| њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, |
| p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, |
| } Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шт |
| а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — реч |
| ла, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома |
| <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао |
| ка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле вол |
| на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</ |
| и имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето т |
| ародности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставн |
| че, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> < |
| учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хл |
| симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија |
| извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет ве |
| е нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одго |
| удила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S |
| е лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе |
| а сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} |
| е ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда |
| , за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али |
| уго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљени |
| } Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице |
| ко моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузав |
| у ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још |
| е звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и |
| н не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан |
| иде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад |
| збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја с |
| ки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо |
| их отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се пор |
| својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управ |
| абранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству |
| а да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мисли |
| је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit=" |
| b n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По најви |
| /p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружич |
| ла:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} |
| , кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насм |
| „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележник |
| ју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учи |
| пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато |
| т осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе |
| азборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; нег |
| оје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом |
| мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога |
| Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као |
| Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увр |
| је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послет |
| к се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, |
| каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће |
| која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом |
| p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, п |
| он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стиди |
| сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!. |
| ,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p |
| /p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није |
| ретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег пос |
| ору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, |
| друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок |
| твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и |
| ка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше |
| е година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвал |
| , кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели |
| на много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен |
| Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као шт |
| Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дат |
| шењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што с |
| са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једно |
| је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При уд |
| алеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, сим |
| одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове свој |
| , да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} |
| м, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у |
| мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Поч |
| већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве проме |
| ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не диж |
| дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна тргов |
| нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје |
| а, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</ |
| ре.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одс |
| за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање |
| „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе |
| } Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно п |
| е да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је та |
| оста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али |
| ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно |
| авши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у одел |
| и у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121 |
| иноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су г |
| је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињс |
| бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Дарин |
| огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <p |
| реба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Он |
| све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виногра |
| тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груд |
| — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и |
| , као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежа |
| За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, си |
| о?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без с |
| еп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођ |
| еће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је м |
| и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, ум |
| дећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати х |
| .</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као шт |
| своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узећ |
| тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда |
| згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу |
| то сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринк |
| да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ј |
| и био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек бог |
| у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је |
| го казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За |
| ему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто |
| мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђок |
| ца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</ |
| ласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} |
| д си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, |
| но.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од др |
| {S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, з |
| љење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа |
| ви Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита |
| само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} |
| у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па изла |
| учно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о т |
| ом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на д |
| убави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте |
| вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} |
| ојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све |
| ну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер |
| деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћ |
| } Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају |
| прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше |
| д условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска |
| глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Д |
| дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти |
| дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесн |
| ш већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад |
| ва тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, ко |
| оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљал |
| мо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на п |
| необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учите |
| сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих позна |
| доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; |
| оносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себ |
| сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпо |
| > <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за бога |
| То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практични |
| љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф |
| ле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p> |
| ажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стид |
| ла, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или а |
| поставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> |
| њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p |
| госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да н |
| а, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> |
| енидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако |
| те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала при |
| мисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</ |
| p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>О |
| /p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је ова |
| а сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута: |
| ; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него |
| то не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, |
| треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па к |
| ао што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жерав |
| ла; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината |
| жи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверава |
| да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се воле |
| еби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> |
| много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и |
| госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и какви |
| ило, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале д |
| ј ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> |
| о шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, |
| оже срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао |
| о, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо |
| рме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времен |
| све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p |
| у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши |
| , да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је иде |
| иваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Д |
| ица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! ос |
| ини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Св |
| ао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Чес |
| p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је св |
| и држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка паме |
| о је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда деси |
| зао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па по |
| а, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо |
| роде, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила приј |
| питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично |
| се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да зн |
| своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p |
| ћ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда |
| д куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си збо |
| ји дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у св |
| рала би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назо |
| мо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље па |
| , леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим г |
| требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p |
| ецу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, |
| це.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је приј |
| ви и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице |
| } Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb |
| свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p |
| карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене |
| ше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отво |
| ече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла кар |
| мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбу |
| . „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је |
| ђе по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и та |
| ика.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама б |
| ше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаће |
| . </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; пис |
| ђице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка н |
| и учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће |
| преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацим |
| матрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак |
| . </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно своји |
| дићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледи |
| им сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал јед |
| нас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини пред |
| {S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих |
| причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, шт |
| ут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом ств |
| остати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погле |
| ђе дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чул |
| „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да |
| лост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, |
| Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљ |
| , којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљ |
| , да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? |
| рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био. |
| у? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истр |
| — Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— |
| а то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана |
| /p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Д |
| ао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е с |
| Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишљ |
| азлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим уп |
| p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао |
| бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љуба |
| ф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све |
| о.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало ш |
| ајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа ла |
| о намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња |
| ду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а |
| ако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће |
| о сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, к |
| ба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се бе |
| ти замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је за |
| <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се у |
| мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Д |
| браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — |
| ом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што |
| и је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Г |
| су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, |
| > <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше прип |
| гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А |
| тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, ш |
| поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n= |
| <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом |
| Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хт |
| тичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу |
| најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и де |
| узавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, |
| онашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла |
| а, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају н |
| д њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем |
| S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> |
| ије знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматра |
| сте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељи |
| девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друг |
| ом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лак |
| иколко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас в |
| им погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф из |
| } Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p |
| ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што |
| S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој |
| еодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, |
| S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељс |
| о мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за |
| е што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да |
| ка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та м |
| уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штед |
| ј плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би |
| се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, |
| ше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „прим |
| г мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чи |
| у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љу |
| одитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем |
| дом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, |
| упити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</ |
| ба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрино |
| </p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женск |
| осла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оце |
| свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</ |
| рено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љут |
| аза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам |
| ошћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати те |
| {S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> |
| а треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, в |
| че друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше ост |
| и, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе сл |
| и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Сва |
| тари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с |
| она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, д |
| ресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да |
| могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче сла |
| удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучн |
| S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{ |
| дати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта |
| шла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мен |
| е он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама |
| је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то |
| „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачн |
| у се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка рази |
| Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? сме |
| енађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени |
| о; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко |
| p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше гра |
| Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapt |
| , у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права ј |
| екао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је |
| ала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не |
| о, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети |
| додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и |
| непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срц |
| мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш с |
| а га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотими |
| је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четир |
| сиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и изда |
| луживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре сво |
| ише мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} |
| ја и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: с |
| назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносн |
| праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не освр |
| време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, |
| глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година |
| <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљ |
| по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их |
| а, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од |
| ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вр |
| анац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мн |
| ве — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте |
| има.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обрат |
| .</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} |
| е општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно |
| е, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Т |
| S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети д |
| чин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема |
| роз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она ј |
| опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јас |
| о знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и вара |
| ве то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни с |
| није од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико трену |
| мрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n=" |
| а јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му |
| ушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; у |
| то му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, се |
| ави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, |
| адине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и |
| баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мис |
| опада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> |
| и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за |
| /p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и ч |
| ретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега суза |
| т неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — |
| аже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми |
| пи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши с |
| рзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без |
| другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> < |
| родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање |
| иште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чис |
| што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш |
| а, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слаг |
| же.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Друг |
| шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако н |
| и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, мора |
| хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живо |
| м заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; ме |
| га се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је увер |
| судити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S |
| о је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> нај |
| свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</ |
| е пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од |
| сту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{ |
| од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> < |
| лади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и |
| има, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „ |
| богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двој |
| већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тог |
| хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приж |
| <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — ре |
| евојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женски |
| ште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презир |
| ! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како о |
| и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш н |
| дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банат |
| Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и д |
| инка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће |
| се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац з |
| " /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за т |
| да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не ве |
| љиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је |
| ми.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи |
| у у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! . |
| навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Дарин |
| о је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на зан |
| се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта ма |
| о свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} |
| од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као |
| о на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, д |
| тераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А |
| ој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће з |
| се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више |
| тељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удоб |
| емена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш |
| имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; приро |
| основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То |
| {S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их доб |
| ако гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није има |
| лушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне |
| му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је |
| <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази чов |
| ез праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи вра |
| м животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То |
| те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер |
| рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом сл |
| , а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учи |
| ринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p |
| ој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које |
| ј домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица |
| показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, д |
| увише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у само |
| не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, |
| о, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попел |
| љала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на п |
| 171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комуниза |
| а.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> < |
| а надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p |
| у сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и |
| већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен ј |
| и обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи |
| како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада |
| p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја неср |
| </p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе н |
| ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоће |
| били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не ос |
| а за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала ј |
| омоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} |
| био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} |
| али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захва |
| м! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестриц |
| је тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да |
| на, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота де |
| иватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује |
| <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је врем |
| х очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{ |
| {S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде |
| да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, |
| од, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много |
| ла;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели |
| незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му |
| е предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више стра |
| нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборав |
| али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да |
| ао и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу |
| и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека |
| ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваш |
| ву срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по в |
| потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрз |
| дити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој нич |
| о његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; ј |
| х указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико с |
| Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</ |
| е своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у |
| аху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S |
| 133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна |
| p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан у |
| Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је |
| се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....< |
| како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разуме |
| о је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. |
| а се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо |
| хом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српк |
| г, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се |
| нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но |
| читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све |
| лика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} П |
| је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљ |
| p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племен |
| што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тог |
| ка времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Он |
| о Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретк |
| <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, не |
| амолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтел |
| оји га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, п |
| и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мо |
| странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо |
| а је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> |
| ојој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне б |
| о је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радо |
| /p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у свој |
| од огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам |
| што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на с |
| дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} |
| је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту |
| и је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учите |
| , баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он т |
| ем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније |
| осподине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели |
| , шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати |
| ти...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке. |
| и, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који с |
| , а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборав |
| е се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да |
| и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих |
| а угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била |
| ош ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је л |
| Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискива |
| ла увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се |
| , што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда поста |
| ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опе |
| его свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече м |
| утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста врем |
| есе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун пр |
| опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је |
| ош две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису |
| обро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања о |
| сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Ал |
| би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је к |
| ш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А |
| p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа |
| уга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук изму |
| >XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Д |
| > <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — зг |
| буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.< |
| ном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка |
| ска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у |
| ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност |
| о, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и |
| икну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање св |
| и, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка. |
| секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с т |
| жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и |
| старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p |
| а ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало о |
| танским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко |
| ађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчењ |
| о кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се о |
| ас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђак |
| а воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шесн |
| и о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> |
| ао што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, не |
| чима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их ј |
| {S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала |
| дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђе |
| о, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко |
| ста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне |
| па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је |
| почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључи |
| S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи |
| е могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и |
| ком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише |
| тен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако |
| инка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да б |
| обро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и об |
| ога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} З |
| ј матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, п |
| а живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде |
| адићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је посл |
| ија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради. |
| ад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах |
| зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана до |
| <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може |
| а новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем д |
| све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга |
| ко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Нам |
| лете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а |
| д куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосет |
| побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.< |
| p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, |
| Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно |
| ераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти п |
| рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, |
| јне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p> |
| што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке та |
| ву?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла ј |
| у ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни п |
| вана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње ве |
| ина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или |
| знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се |
| атељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да реша |
| ли сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима |
| ржали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, к |
| противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака непр |
| “!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p |
| > нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не с |
| је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „г |
| о од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити |
| S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — |
| рна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше с |
| ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој |
| ретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да |
| Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, |
| мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја с |
| <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја |
| а пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, |
| ју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати: |
| ила си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је |
| ти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар |
| резиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило |
| летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је н |
| је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и труд |
| другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино |
| .</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су |
| ему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>О |
| је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Да |
| тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери с |
| head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана го |
| говим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако науч |
| е! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или |
| и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевље |
| ерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искусни |
| ке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и з |
| ти да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, ког |
| ла не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми му |
| огатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је р |
| } Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име |
| ао нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p> |
| о.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— |
| за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у ко |
| енскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S |
| p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, л |
| це и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не |
| па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снужд |
| лучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, ко |
| м научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошиј |
| о што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре |
| стру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, а |
| „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити |
| .{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Прен |
| оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.< |
| ћ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, ш |
| .</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач ре |
| допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле м |
| и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те |
| њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! |
| ду и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи с |
| огледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, з |
| јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам |
| {S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна с |
| аднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигош |
| плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут |
| ош јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, о |
| ад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p |
| ћивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што и |
| нада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</ |
| моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила ј |
| гло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.< |
| јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми |
| — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А погл |
| ишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се |
| екад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} |
| } Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче на |
| ано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније и |
| х погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туг |
| и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му |
| риправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору |
| ахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим в |
| — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за |
| заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, |
| <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је о |
| ужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом трену |
| лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ поми |
| , да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но |
| сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то нарав |
| она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору |
| су за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с |
| уже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице ба |
| p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— |
| } Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али |
| а другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да |
| вамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речм |
| улација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице изб |
| ава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, пон |
| p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <p |
| сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену ул |
| на сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена |
| бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позов |
| а прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, уве |
| али о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, к |
| м осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиш |
| рабрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће ј |
| препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А мо |
| кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, |
| томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисл |
| ви према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“ |
| ме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p> |
| ошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у не |
| а у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлик |
| S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ак |
| осле весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше |
| је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерн |
| е ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се г |
| киња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —< |
| ну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — теш |
| доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу п |
| ала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Ш |
| ћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то мно |
| ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу |
| разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па н |
| браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам |
| ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љуб |
| и.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али |
| сли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Па |
| ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> < |
| S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, ко |
| а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тет |
| дног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера. |
| “, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оц |
| довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу |
| } А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара с |
| чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих виногра |
| о по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и |
| своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег го |
| ркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с де |
| јом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносит |
| — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајму |
| — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги |
| p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад ј |
| шљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра |
| аљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> |
| што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на |
| лободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као |
| или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку |
| во, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер |
| о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек оноли |
| А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало г |
| рина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Пра |
| собном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на |
| под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укра |
| м вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу |
| дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отпр |
| била <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — |
| а.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој |
| ашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Мож |
| и ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му |
| а што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би д |
| ности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Поче |
| , гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам |
| а за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се |
| ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може ч |
| а те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за |
| о!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмех |
| ла у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква муж |
| друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила свако |
| {S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, |
| замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврц |
| уњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу ко |
| инчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају |
| д таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осме |
| ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица ње |
| а, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света ј |
| ед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести |
| нутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у |
| ога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="1 |
| <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, т |
| е дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете |
| еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, ка |
| p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би |
| е и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, |
| /p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за |
| личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— |
| оље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно |
| на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у |
| ћао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је сам |
| ако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовс |
| /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе |
| Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, |
| е поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} |
| ом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> < |
| о је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу |
| онесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над мл |
| а.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину м |
| душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је |
| што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: |
| </p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>На |
| го и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијск |
| а свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити о |
| p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара |
| изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижев |
| њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без пра |
| сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Б |
| осла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то би |
| ожај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно |
| са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту д |
| радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? |
| отле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек |
| олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а |
| тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулациј |
| све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушк |
| а разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповед |
| ожда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би п |
| ин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги |
| јјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу... |
| те тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ |
| ше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Р |
| скрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад |
| у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче вре |
| ши мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> < |
| скакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: |
| S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" |
| да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ зав |
| ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге |
| са, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у ст |
| у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали |
| ети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n= |
| им рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити го |
| е подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети |
| м ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам в |
| тку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> |
| осно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Г |
| озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад |
| грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси |
| и су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске оп |
| е речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трг |
| <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како |
| вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прош |
| бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете |
| јлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам |
| ду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се |
| Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу к |
| неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћур |
| тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> < |
| ме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да вид |
| брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за |
| је.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> |
| ну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прав |
| то, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> < |
| да се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова |
| над оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињс |
| и ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше |
| ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родит |
| роклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две годи |
| ? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој бу |
| е учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено |
| отово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кући |
| е тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а су |
| ири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављат |
| мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — |
| нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета |
| о!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — д |
| Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других об |
| Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, |
| ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског? |
| и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ поста |
| мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p |
| вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не п |
| са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала |
| га.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим м |
| би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Ко |
| аведно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцим |
| а он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то |
| вету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном у |
| гме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{ |
| је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“< |
| ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то нећ |
| итворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нист |
| ијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће |
| ис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се про |
| и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} |
| >— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препир |
| д би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Ни |
| сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S |
| ве ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда т |
| >— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док н |
| ије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но |
| ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, |
| .{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живе |
| је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> |
| о! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — |
| >таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли д |
| мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} |
| је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним осо |
| раву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> |
| људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично |
| инила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те |
| <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час до |
| аринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим имено |
| , рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити? |
| Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не вол |
| Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани! |
| за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те з |
| ћева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S |
| им смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу |
| а не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси.. |
| </p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, |
| .{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац сву |
| ло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опр |
| олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна |
| рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способ |
| зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре чет |
| лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— При |
| е искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, |
| па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш |
| е права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стри |
| а их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? ре |
| да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и |
| ђице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича св |
| сао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p> |
| ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сиро |
| } Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо |
| твара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да про |
| рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госп |
| идевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради но |
| ло паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри |
| ла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и до |
| и — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У крат |
| ад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да за |
| изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S |
| једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не р |
| у оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натеж |
| нцуски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p |
| ретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви! |
| е грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодуш |
| прављати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво м |
| сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима |
| је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То н |
| а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже гл |
| и — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте до |
| гнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте |
| ка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да з |
| се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда н |
| већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та |
| инама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говори |
| и се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда ког |
| шила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учите |
| уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али |
| је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p> |
| ерна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га пог |
| ј даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш шт |
| /p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме |
| пута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин |
| ла његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој из |
| } Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p> |
| /p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— |
| о постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{ |
| о.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту |
| це.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године |
| <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је дост |
| наест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље чов |
| се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек |
| ичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и он |
| поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не |
| својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала ј |
| Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и ули |
| мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је |
| асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирал |
| нка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, |
| 36" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} |
| двари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело |
| актера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то |
| развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпи |
| воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу |
| ко мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да |
| варати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— |
| /p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је гром |
| у богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте мо |
| о моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху учен |
| је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb |
| ога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш |
| .{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њим |
| че, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, к |
| чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" |
| сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству ро |
| добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то к |
| а то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је он |
| а и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу. |
| послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</ |
| } Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста |
| ад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трп |
| же, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p> |
| е ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него ко |
| не, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посет |
| ту може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти јо |
| рба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу ти |
| онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светује |
| жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га им |
| друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је к |
| ео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера |
| егове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ |
| м га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица. |
| њен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје к |
| и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло |
| аслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остај |
| рудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем пре |
| „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Сел |
| арице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „ба |
| ти се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се з |
| ну у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, |
| души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, де |
| ти користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју с |
| жђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и о |
| иде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, р |
| суда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но к |
| и и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису до |
| ау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; |
| ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Тре |
| ера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај |
| у.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p |
| не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је |
| као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — |
| шљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је све |
| вало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и |
| собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија |
| м промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ј |
| е ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и бог |
| с из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у то |
| да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и |
| беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек |
| ђе да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта м |
| вако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне |
| смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— К |
| ћу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би |
| ви и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на ст |
| имо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно тв |
| ући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадош |
| аг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што ј |
| очеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> |
| дник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, |
| же главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело та |
| ед диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди |
| ашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођиц |
| "134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете |
| у пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се |
| Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била поблед |
| иште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не вид |
| госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плач |
| и је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p |
| ју се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам св |
| питање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је |
| p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поуч |
| у најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је |
| случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} |
| скрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуд |
| од попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође |
| <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у црк |
| ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике |
| ви рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела |
| Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста |
| ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи |
| ко није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Го |
| <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру |
| а ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне |
| мица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако |
| сподину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, ј |
| } У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће |
| Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе |
| даје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш так |
| део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на |
| је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећ |
| , да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да |
| е девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени с |
| учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати |
| узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине суз |
| рода свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type=" |
| ј он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел |
| оштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свр |
| едаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не про |
| у дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још ма |
| . према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара гро |
| о-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је |
| ше послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много ја |
| “, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело на |
| у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда |
| чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, |
| вога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да |
| путила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошл |
| сец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим стар |
| ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због т |
| у уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још т |
| е:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа |
| да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Он |
| /p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p> |
| <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију о |
| слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то |
| ко подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не |
| заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — |
| мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу |
| рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за |
| кву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. |
| па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подра |
| не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрн |
| азио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — |
| да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка |
| печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — |
| p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цве |
| инчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p |
| /l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p |
| хтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била ј |
| .{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, |
| <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави |
| о већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: |
| <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, |
| инка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, заст |
| вати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори |
| } Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Гл |
| а и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, де |
| ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она |
| у, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде |
| <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је глед |
| — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — реч |
| аринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она |
| , попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја |
| мо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице |
| а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних |
| цело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће прес |
| а весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако |
| сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред стран |
| а:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, |
| емој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња |
| е речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> |
| , оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред |
| , горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> |
| ана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави |
| ко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} |
| овим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окр |
| ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> < |
| ост — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа |
| о би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је |
| у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, |
| чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако ј |
| али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> |
| живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћут |
| а не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал |
| је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књи |
| е Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} |
| им јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у |
| то радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у који |
| То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он ни |
| каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом д |
| и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера |
| ако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке ув |
| своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а |
| да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците на |
| ању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама. |
| да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о с |
| осподар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p> |
| у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше с |
| жица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p> |
| ера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака кла |
| ордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како фи |
| лу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне. |
| да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њези |
| ућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој |
| им ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала |
| ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег п |
| удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена |
| други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима |
| <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа. |
| та готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небро |
| сиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! |
| да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене осо |
| S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног пр |
| други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка с |
| адни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворност |
| милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет |
| сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стоти |
| срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету |
| о то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану |
| , осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашл |
| зум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, д |
| ве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што |
| } Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још в |
| .{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчи |
| о „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки |
| е мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је |
| ретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p> |
| налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, а |
| одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одгово |
| че:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будући |
| он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате л |
| {S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да |
| тави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, |
| <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми |
| ети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „ |
| у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још |
| ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи |
| n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друг |
| о Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јо |
| туженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је |
| обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милк |
| сти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.< |
| слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко |
| <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су |
| а су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе |
| езиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опе |
| ас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако с |
| огађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчето |
| е тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу |
| е опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом |
| људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш |
| тен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себ |
| } Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнан |
| човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“... |
| радиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, ш |
| ођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофо |
| звишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имал |
| , и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по ш |
| нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затреп |
| ци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њих |
| аке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да сви |
| гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неи |
| тали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Д |
| осле од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала с |
| >Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, р |
| шла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учи |
| смехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Д |
| је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца. |
| .{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се |
| <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од к |
| рај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, < |
| песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка. |
| а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то |
| ки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушк |
| а“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љуба |
| ли филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, |
| ј реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам л |
| у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему т |
| ече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би |
| а, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек п |
| ста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претво |
| боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече д |
| p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да |
| т из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли |
| " /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, остав |
| господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је |
| <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребу |
| а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Ути |
| м несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. < |
| р и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да оп |
| е, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у друго |
| актер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те н |
| анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{ |
| е се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морат |
| то.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, |
| ј и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је |
| !{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени обра |
| /p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у сур |
| њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам с |
| ота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се с |
| азуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејал |
| све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало |
| о су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде јед |
| д има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча |
| .</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном |
| ћи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико |
| од њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки б |
| је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш |
| а је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, |
| авите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone unit="subSe |
| драви старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone unit="subSe |
| живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказују |
| ђе код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, по |
| ; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал |
| иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} П |
| сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subS |
| <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав |
| и сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим |
| S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сиј |
| — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт |
| беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се |
| аседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије |
| <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булаз |
| састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са |
| о одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} М |
| и села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p |
| ао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем |
| немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</ |
| <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му |
| ље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти с |
| и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је |
| стати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред му |
| а је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што |
| нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С |
| зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> < |
| Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мор |
| верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су |
| и то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{ |
| да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, |
| сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено при |
| офесорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чуп |
| ји од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и |
| елеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеле |
| ву, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необи |
| таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за |
| лице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у |
| S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњим |
| снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш |
| ви.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мај |
| слим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка п |
| ако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, м |
| „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата муж |
| д га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозна |
| ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав м |
| спитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, о |
| ена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је покази |
| весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „ |
| лане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху ду |
| и оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помаж |
| она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је мет |
| о сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге доб |
| е, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због н |
| а дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црн |
| струки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да свој |
| мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми |
| дница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, |
| гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит с |
| Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је л |
| ри и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себ |
| мо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју чове |
| им,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му т |
| Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и т |
| збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих |
| који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигива |
| ладожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако |
| лете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватов |
| и на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, |
| ој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тад |
| е, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови о |
| е да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га треб |
| ти! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи з |
| /p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је |
| стољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опаз |
| <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p |
| вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, |
| ам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па т |
| имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад |
| ма природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће |
| " /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету пог |
| > <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, |
| да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором |
| егова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатељ |
| по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале г |
| {S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код |
| а.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на п |
| ање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју |
| вопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину |
| есна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} |
| ико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, |
| рилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да ј |
| Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му повер |
| суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му |
| аринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговањ |
| дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учи |
| ка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, не |
| , оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име |
| p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — И |
| сле неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи |
| ему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и |
| бе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми |
| .</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, |
| да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину |
| нас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- |
| почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; |
| ; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви муш |
| } Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — к |
| ој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш |
| у да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде г |
| анац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетил |
| з више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду |
| </p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, |
| ло...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умир |
| а је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и |
| учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да пр |
| у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било как |
| ех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, |
| овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врл |
| родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле |
| очекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе ко |
| у годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју |
| о ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нима |
| а кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с то |
| накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{ |
| е заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве |
| да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети мог |
| и њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мисл |
| се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, |
| ело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколи |
| женио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахо |
| це: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> |
| S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, с |
| дац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није |
| говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се уда |
| је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Вид |
| е, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фра |
| чно трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврди |
| знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су б |
| жица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један |
| јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један пр |
| рговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место |
| > <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чуднова |
| није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пр |
| м и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат |
| скрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи |
| рна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мен |
| н није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те |
| е а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици |
| е? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо |
| никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> |
| а бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{ |
| има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се ста |
| а сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика |
| <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени |
| лнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непо |
| није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада с |
| ! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била ј |
| грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори о |
| их, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја има |
| {S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро |
| да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћ |
| е.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћ |
| новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из с |
| тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде ме |
| је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са ваше |
| чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских |
| јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p> |
| То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је |
| и поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетк |
| чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Ј |
| .{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и |
| аквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија |
| оју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмук |
| .{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова |
| а новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац в |
| тила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се |
| ркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} |
| им за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p |
| се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда нећ |
| треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, |
| е се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, п |
| очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човек |
| Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде ув |
| а ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: |
| ст и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих |
| икну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринк |
| то ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу п |
| мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих |
| забрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сиро |
| не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе |
| их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупц |
| аглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па |
| тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али п |
| ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту |
| ласу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме т |
| одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> |
| м ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не до |
| се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смеш |
| м Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштуј |
| ајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотр |
| он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нис |
| е.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — |
| ају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за |
| а, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље |
| в јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и виш |
| Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каж |
| већа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који м |
| се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— |
| } Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може воле |
| ако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој |
| о и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} |
| , оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; |
| аринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли |
| ш од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче |
| ре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — р |
| ске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опш |
| ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта |
| То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>П |
| : „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о до |
| инка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора |
| љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност |
| уди!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима нез |
| огунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац вра |
| м лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај |
| о у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху ре |
| тва.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.< |
| ком животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и шт |
| ! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије н |
| о вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га иј |
| ео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а т |
| што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе |
| ..</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: |
| т свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју см |
| ољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и |
| ни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама |
| ила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудит |
| а је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижури |
| ица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна |
| сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је поша |
| га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна |
| исам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша п |
| една не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти треба |
| мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоц |
| иво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је прати |
| а.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек с |
| у јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га г |
| — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборав |
| а сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господи |
| дија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из у |
| њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чем |
| p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не |
| ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи бр |
| хваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом |
| што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема п |
| у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом о |
| {S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир ј |
| ка варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на |
| е отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је... |
| идев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да |
| говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чини |
| оведања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја |
| страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка ле |
| и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</ |
| ти одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p> |
| хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што |
| е, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— |
| и је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћ |
| ој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовн |
| мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док |
| Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је дост |
| необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртло |
| није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденул |
| ујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него |
| ије сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — пита |
| </p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то |
| , па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно ч |
| се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о |
| рофесор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} П |
| ре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, |
| учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у |
| м ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врл |
| ле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду о |
| >— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прсте |
| у на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, |
| , али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од |
| S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S |
| л питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве |
| S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас |
| Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина најв |
| гнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко |
| адовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</ |
| врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако пон |
| амо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељ |
| <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — бога |
| које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с на |
| викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а д |
| јала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ћ |
| /p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p |
| фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледа |
| еш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паме |
| грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица |
| p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећ |
| неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухват |
| ало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу уд |
| рже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p |
| да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две кра |
| мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка сле |
| оде нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпати |
| , као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме |
| ирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А |
| у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где т |
| рискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — |
| бранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз |
| ка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако |
| ути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје т |
| стрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех |
| ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицо |
| <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>О |
| ?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личи |
| мирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> |
| м, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди |
| о, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би б |
| уће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, |
| о да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</ |
| а оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и |
| одар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} |
| него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нис |
| и звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву п |
| Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што ј |
| и, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, |
| венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци н |
| } Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило ки |
| е се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху п |
| је оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја р |
| о јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и |
| чете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама |
| итељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се приз |
| рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћ |
| ела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и |
| ба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа |
| ? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеј |
| само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p> |
| ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране по |
| S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека сн |
| каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На после |
| чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, |
| поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, |
| то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душев |
| ег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стра |
| невно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, |
| е дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опе |
| иповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божј |
| вда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким би |
| се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задоби |
| јчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна му |
| .</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заос |
| — И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! м |
| ењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> |
| и њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему |
| ала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те |
| ама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> |
| обу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} А |
| ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула |
| ка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му |
| тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је |
| руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја |
| е у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p |
| , још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже |
| времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> < |
| се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p |
| у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, |
| да, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да |
| е не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Х |
| младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица ж |
| </p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу пон |
| мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући |
| > <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце |
| рак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Зн |
| том моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао ал |
| нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p |
| к сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и |
| ило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Оса |
| и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила. |
| то шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље вид |
| е јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе. |
| писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој |
| гме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} З |
| , сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Пос |
| гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сест |
| нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотич |
| то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</ |
| уги пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</ |
| p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Не |
| мти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки ру |
| што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: |
| арио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите |
| р, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се |
| то ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома не |
| б заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као |
| ела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мис |
| је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини у |
| женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да ук |
| твара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љ |
| ле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које к |
| — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо с |
| мерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љ |
| его јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме види |
| па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, |
| егове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозре |
| зрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позив |
| не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по засл |
| их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се ког |
| бодно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој |
| Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јо |
| оварати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање инт |
| бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — |
| о писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, пос |
| Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро зн |
| ину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он |
| по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволс |
| Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи по |
| о је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је |
| S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласк |
| у још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ у |
| се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, |
| те временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усам |
| p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врст |
| па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па о |
| есна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на |
| ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским |
| ат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се |
| а им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељи |
| Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, |
| у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, ве |
| мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољев |
| јачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима |
| бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се |
| ац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди |
| S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да |
| идила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отп |
| ез суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед |
| слите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голоти |
| не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет |
| многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p> |
| утљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни |
| дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, |
| {S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газ |
| а поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, |
| ти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показу |
| А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема |
| сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то |
| </p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. |
| ироди горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како |
| ице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије кој |
| лика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — ви |
| кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступ |
| i>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао |
| рје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова |
| била Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љу |
| ираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја с |
| <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и са |
| а је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене |
| реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно |
| се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпост |
| а тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мо |
| самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само з |
| а је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родит |
| и: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, г |
| аквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је. |
| оношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати |
| е“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, |
| ије се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше |
| од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што |
| .{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је о |
| ични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не |
| више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше |
| онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је изво |
| и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћ |
| .</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се засти |
| вало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ве |
| председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да ва |
| јући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала |
| можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с |
| „Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота. |
| са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— |
| сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, кар |
| ути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> |
| S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну соб |
| у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, |
| це почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена сл |
| <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш ју |
| есте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам пок |
| у.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p |
| се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на мо |
| же и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, |
| ?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, кл |
| чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све |
| оспођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и |
| непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руково |
| ена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, |
| тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше о |
| } Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но д |
| о се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зл |
| они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе |
| женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћут |
| у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што г |
| т, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то в |
| етли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гле |
| похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала ко |
| м се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би |
| се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к с |
| оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не |
| то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} |
| Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређе |
| S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се увер |
| вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се с |
| рдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, |
| научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, |
| оче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетк |
| , па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха |
| а тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су |
| кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматра |
| астављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од |
| но!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А |
| Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји род |
| би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> < |
| д богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила гл |
| и је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим муш |
| ла да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдит |
| ољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p> |
| S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с д |
| свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је |
| тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су ба |
| мала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја |
| причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је ева |
| љана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> |
| чно схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности |
| , да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се |
| анства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, |
| и мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје рук |
| нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир мо |
| матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поје |
| ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет ни |
| све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе н |
| рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Дар |
| S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је |
| и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрин |
| ску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје к |
| ти, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу |
| да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на ч |
| а — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрт |
| а за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овда |
| е било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче не |
| ачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад |
| d>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не мо |
| едино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се |
| ељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитиј |
| ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p> |
| ва, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, у |
| лаве...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и пос |
| сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, |
| p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и |
| и и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapte |
| Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село сли |
| о и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} С |
| а љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.< |
| ма добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпи |
| мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, шт |
| је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више |
| ак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве ми |
| е давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се в |
| ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не позна |
| га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није |
| она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја |
| мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чи |
| Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала |
| {S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није |
| у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао |
| боље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да вер |
| о зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи |
| а.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма ог |
| е стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја д |
| ражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који |
| и надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде. |
| ва према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани |
| .{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} В |
| жу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је с |
| његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама |
| дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, |
| аринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положа |
| тељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно г |
| длост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, |
| ти; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакша |
| S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, д |
| нка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино |
| рстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора |
| ах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете |
| опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ река |
| управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може |
| ад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако н |
| разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не засл |
| би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш |
| мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се |
| непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по м |
| крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и ње |
| p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За |
| оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета |
| њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати гру |
| знању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нис |
| ћ...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, |
| ако је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, ш |
| ; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поно |
| и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p |
| и никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушко |
| лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, |
| ије, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, ка |
| а:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и |
| то тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много |
| ност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи сл |
| али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, гос |
| прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но |
| е биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{ |
| то, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осе |
| е и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врл |
| си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Он |
| им?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не |
| и у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до чет |
| кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој |
| ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, |
| ик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљ |
| симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{ |
| ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се |
| ата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рад |
| у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљ |
| јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некад |
| а, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш |
| — Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па бу |
| штвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем с |
| — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гос |
| авиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку жен |
| позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет |
| а је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно гов |
| не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пи |
| баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чу |
| као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, |
| ...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснам |
| , него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје дру |
| н вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, |
| као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и р |
| и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту м |
| ла сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— О |
| аре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да и |
| азиваш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „пр |
| — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако |
| браз к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не в |
| лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у с |
| поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнуди |
| шта не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешк |
| ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> ве |
| убави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељиц |
| лабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада |
| с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што |
| су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико ч |
| који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{ |
| умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и о |
| доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуб |
| ала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па ш |
| ини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, ш |
| е био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Дарин |
| Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — |
| улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољ |
| и, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удал |
| икога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одлич |
| који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а н |
| рофесорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече |
| мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада |
| ох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за ти |
| истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме ни |
| су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} |
| е, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога |
| то за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак |
| и њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још |
| ла на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и |
| се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И |
| превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата |
| орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лиц |
| , а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват |
| ет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним пог |
| це му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, |
| осле неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав |
| певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњен |
| аг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> |
| угу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, |
| ило па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} |
| теља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и |
| ћи ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскињ |
| ма лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то |
| овор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и св |
| рода, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета тро |
| ш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше ме |
| .{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је м |
| ога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може уве |
| вао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, |
| твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господ |
| , сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, п |
| розору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше с |
| пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се |
| а браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се |
| и јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, п |
| </head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња б |
| вога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{ |
| а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љу |
| фовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је ис |
| а пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли д |
| теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у ду |
| га мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кад |
| реко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Нен |
| p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико |
| о је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањали |
| </p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла |
| иход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</ |
| читељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда |
| понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је б |
| сници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да бу |
| ом је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу |
| то заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути. |
| ?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и оби |
| би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— |
| S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мисл |
| и свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И |
| мученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи то |
| Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинам |
| и нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, |
| ију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али |
| ац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људ |
| /p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p |
| — Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се |
| о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, |
| међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући м |
| ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама |
| ла она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, |
| пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба д |
| да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са у |
| их могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче с |
| гом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за |
| није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа |
| и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратк |
| арод, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао наста |
| е, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} |
| ије не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то в |
| ната на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српски |
| вом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при то |
| ски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већин |
| на удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлу |
| створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам |
| друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> < |
| љина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости |
| !</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добр |
| је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, ка |
| воју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма |
| сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка бе |
| е учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле приј |
| не, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једним |
| ћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} |
| смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које позна |
| бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголаст |
| аквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} |
| жих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално |
| познао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p> |
| брадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не |
| ено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погл |
| граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије |
| све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: |
| ица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, р |
| , што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада |
| таријег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гим |
| већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к |
| шли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Да |
| благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — го |
| шао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p |
| клети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види |
| интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити |
| здајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист |
| ица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света |
| е у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је ј |
| оправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</ |
| раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала |
| сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула об |
| ринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз |
| а загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у |
| то сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, б |
| S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељ |
| S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{ |
| била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени св |
| а ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше |
| ојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погл |
| на девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговор |
| његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратк |
| е лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица |
| о је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права п |
| ака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка |
| глед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрест |
| е много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме |
| и заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ак |
| в није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера сам |
| ом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и с |
| диш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе с |
| сли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле д |
| „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки |
| p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретош |
| >Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост |
| ајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} |
| љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали своји |
| е беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.< |
| руге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окр |
| и из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, ка |
| ити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико н |
| /p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, |
| с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но слу |
| ише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно про |
| да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем |
| њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и |
| ао у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било к |
| ица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога ј |
| ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је |
| , па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи сну |
| тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али |
| оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> |
| бав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу т |
| из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било неср |
| зивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар |
| > <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; а |
| је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— |
| новату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детет |
| него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу |
| , која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, д |
| реност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим |
| е. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</ |
| е хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек за |
| веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нис |
| S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису прим |
| иромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у м |
| некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада |
| ла у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, как |
| <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.< |
| отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажн |
| о је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена зас |
| ому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... |
| те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком м |
| а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? |
| у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову уч |
| цу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимни |
| вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> < |
| у употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска н |
| же и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек уд |
| ро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, |
| размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити пре |
| у мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек |
| } Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног |
| — Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свен |
| осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, ми |
| ха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед |
| актера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љ |
| ар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{ |
| .{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори |
| {S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта ма |
| ко је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком |
| импатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, би |
| Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек с |
| , која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика |
| то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Д |
| према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</ |
| с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неуг |
| лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене |
| и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек нау |
| лачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село |
| преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} |
| као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код |
| за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гро |
| м уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шт |
| те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада б |
| ли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се |
| е уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал ч |
| а завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздира |
| зиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“ |
| соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да на |
| ству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — |
| мо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим |
| S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— З |
| о не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, исти |
| е, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отреси |
| рофесори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучил |
| и; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</ |
| можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, |
| ремишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и м |
| та младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, |
| ко утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, свак |
| тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, |
| убав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена |
| бро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући |
| иђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да иде |
| из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју пош |
| ући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитељ |
| војих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> |
| ! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што с |
| уке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— |
| о ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а |
| ићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећ |
| срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А св |
| е допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз м |
| о, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и изда |
| о тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај |
| им</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искрено |
| оворна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већм |
| удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Ш |
| а беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао |
| ликана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Об |
| у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим |
| на вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, може |
| } Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, св |
| љењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва |
| стан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} |
| м уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне разву |
| лост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну. |
| </p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленш |
| p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам |
| тићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — ша |
| и у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре н |
| еном сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да |
| о стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ |
| пође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим |
| собито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пр |
| мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да |
| едова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једно |
| м где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} |
| осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по |
| ј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је |
| е воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ ј |
| е није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито дев |
| а, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пр |
| а јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала.. |
| а срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута |
| глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, |
| девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале |
| своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, а |
| може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је н |
| ригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и |
| подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљ |
| } Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу з |
| — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се т |
| рофесори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се д |
| ш је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни |
| еле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив по |
| ине се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ |
| вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи |
| На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, |
| више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре |
| ћ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречени |
| .{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последиц |
| а мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнак |
| , а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је |
| ету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, разм |
| нуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му |
| о ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најм |
| давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом с |
| ом.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом |
| ађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или |
| ди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често в |
| преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била заг |
| ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажем |
| ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори |
| што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се |
| кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Дари |
| већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; та |
| азори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она по |
| ћете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, пром |
| један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} |
| шчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање |
| > <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су м |
| тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од |
| е заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у |
| ује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на б |
| и.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— |
| ље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S |
| с је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да ожи |
| па; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас |
| ајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаш |
| .{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако |
| ородичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта т |
| } Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би |
| еш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да |
| што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за в |
| ице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако по |
| која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и |
| к види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је |
| и хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни |
| е сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S |
| ршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго с |
| вој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врс |
| само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне |
| е на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једн |
| очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет |
| је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| е ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце |
| је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој |
| кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду слож |
| а им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поб |
| те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За шт |
| ему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p> |
| едали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љуба |
| преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих друг |
| укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен полож |
| онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз как |
| Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрт |
| дгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријат |
| ад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на ки |
| осну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље |
| нутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кро |
| p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ зас |
| етињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије св |
| , ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и д |
| ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се |
| it="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које |
| обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече |
| доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да прости |
| о не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одр |
| није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаш |
| е она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му б |
| инку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпош |
| скиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе нек |
| стали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празни |
| много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} |
| орена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, |
| нија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, кој |
| а више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но |
| Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на см |
| мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљ |
| учили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо с |
| писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у сво |
| ије у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина има |
| одије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојк |
| сиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Дв |
| ....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног да |
| је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на |
| ла, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече о |
| ад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настав |
| кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хај |
| ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица поч |
| а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је |
| ="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања до |
| , као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас |
| > <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране с |
| анитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он |
| !{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, |
| наш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шт |
| м очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обич |
| вог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о |
| погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— |
| атан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ло |
| бе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не м |
| шла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> |
| адавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од до |
| тиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И а |
| га већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као уч |
| чила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити т |
| ој љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{ |
| него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија. |
| ије од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела |
| ве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>П |
| еко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о |
| мо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати |
| баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, |
| у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, |
| вством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузава |
| ост у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но у |
| а су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња суј |
| сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај |
| о питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хва |
| ; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, |
| ne unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељск |
| овољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би |
| } Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело |
| девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могл |
| о, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том |
| новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> < |
| , већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S |
| p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи |
| е ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком с |
| ење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала |
| лио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, |
| узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрх |
| по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови прија |
| кла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскињ |
| ове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће ч |
| је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и |
| воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није |
| је постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се раст |
| ча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај |
| нак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђер |
| вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Остани |
| иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће |
| , даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитос |
| а,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више |
| p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ов |
| екиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговара |
| воју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити п |
| кушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога |
| и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и з |
| на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао |
| и и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како |
| {S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими њ |
| јана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према |
| онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, |
| у испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Та |
| он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, |
| имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до |
| ћа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом на |
| ите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени |
| то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми |
| а, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љуба |
| а се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. < |
| ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p> |
| непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може п |
| а су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако ј |
| е; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} |
| ћи: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већин |
| ач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син |
| се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или ми |
| ла у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада |
| и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и н |
| тиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А о |
| „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форинат |
| о је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type= |
| оштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих д |
| школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада |
| вљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећ |
| Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је мн |
| } Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавс |
| јим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива |
| молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој |
| есте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете мож |
| такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Збо |
| в одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узр |
| тишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од м |
| ћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ |
| ла код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла |
| нка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је там |
| .{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остал |
| су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и |
| ју своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност прем |
| узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сује |
| пет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „ |
| <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p |
| гледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не п |
| и онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, н |
| > <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гл |
| јој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из који |
| од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје. |
| и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, |
| аринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те |
| сетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и |
| ву реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што и |
| нији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи |
| нула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Б |
| .{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца |
| ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! |
| рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успел |
| бом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S |
| и углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад |
| p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио |
| {S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, |
| а, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је |
| , виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је |
| ико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је т |
| ољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; сам |
| бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; ј |
| ђи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Госпо |
| а вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја |
| .{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћи |
| и и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је |
| и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Паз |
| ; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет |
| м вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледа |
| удите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се |
| и својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био удар |
| неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, мага |
| узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати не |
| хнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Дарин |
| ако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и шт |
| доџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада |
| Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како |
| /p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| раведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање |
| ету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усам |
| па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме |
| а дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љуб |
| ао очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво ма |
| подара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене |
| то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која |
| авље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зач |
| ој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S |
| етири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављ |
| ек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> |
| а.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Рец |
| ат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше |
| о ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по наш |
| у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — |
| сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, |
| олико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а те |
| е; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови ос |
| лих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре |
| у свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место д |
| , да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо мој |
| читељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тог |
| кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом |
| се, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај |
| емо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна н |
| а осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто |
| велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје |
| то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка |
| ироде ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, |
| тина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно бех |
| сејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад |
| ара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већи |
| таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због |
| у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нуж |
| других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{ |
| ећина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се муш |
| очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и о |
| ста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посл |
| ола, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па г |
| ла је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је о |
| ајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљк |
| а дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и |
| карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> |
| ом важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме |
| новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не |
| е може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да |
| ш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лиц |
| вној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице просл |
| ој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољу |
| ла.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша |
| не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски |
| и странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и |
| <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— |
| м рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За |
| од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допушт |
| на диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против |
| ирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Оту |
| она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако |
| је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? |
| отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, н |
| воје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} |
| а опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клиц |
| енесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун |
| о, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, |
| бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комуниз |
| воју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Дру |
| <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У |
| ао да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испуни |
| квих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа приро |
| чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам д |
| почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да с |
| баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо |
| ли су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неко |
| како да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— П |
| о сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} |
| етела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се ст |
| единац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече му |
| >Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради с |
| допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје жив |
| .{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Б |
| би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} З |
| нула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао |
| војте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне п |
| ли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па о |
| а га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! |
| .{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{ |
| S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој ота |
| госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам |
| .{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију свој |
| е сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је са |
| S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не |
| S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је пр |
| добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} |
| , па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није има |
| ако Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{ |
| је".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— |
| и и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитељ |
| ли двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? |
| ако је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се поме |
| Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да пол |
| као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која ос |
| p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:< |
| како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, до |
| м једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — пита |
| ра извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекл |
| есет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше |
| „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па |
| Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у |
| p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Г |
| сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</ |
| ца.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</ |
| жица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} |
| никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопит |
| равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као ва |
| арони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природ |
| /p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, |
| нка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад |
| то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S |
| его нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин- |
| и.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиром |
| оста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у |
| ослушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Дар |
| но и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми |
| ећ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су |
| ад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је |
| ас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено р |
| <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било до |
| и ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег |
| не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, ка |
| <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обичн |
| бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, приро |
| дек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је |
| е ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се |
| авала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу |
| њачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и п |
| тету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућа |
| евши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза |
| ла је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу |
| , ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам |
| вој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравн |
| ој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме |
| овања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, в |
| n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани |
| је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На ј |
| Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај бе |
| аво поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пут |
| ни и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, |
| одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> |
| будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од |
| S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али |
| спослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на |
| оф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Т |
| цима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде прав |
| доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сир |
| ли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати |
| зволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица |
| мамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; с |
| ездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружиц |
| је као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те |
| ује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрен |
| се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и |
| тину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и ус |
| аво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јо |
| да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују и |
| ше обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо |
| оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb |
| ову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу |
| ије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа |
| ко скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и а |
| о?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би |
| авци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе у |
| Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, |
| указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће |
| итци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин н |
| тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, |
| ле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше н |
| је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи |
| кла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола |
| > <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, |
| а</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том |
| склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и ва |
| чиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у |
| зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме дела |
| ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на усна |
| о тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за ц |
| е на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и |
| управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим |
| осе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па с |
| рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Доче |
| ривши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви нат |
| а кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p |
| ику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се |
| мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане нај |
| их је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</ |
| ду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођ |
| м назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природ |
| реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Му |
| о ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онд |
| ече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им ј |
| уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то ј |
| дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији |
| у не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, |
| вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши н |
| шега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, |
| мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледа |
| ошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место сво |
| мена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Х |
| ориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне вр |
| ако пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се |
| } Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико годи |
| не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> |
| ила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љуб |
| да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошло |
| чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у |
| упца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi |
| нскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не ч |
| а да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла |
| Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi> |
| је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитва |
| те, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, |
| „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно мол |
| рова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову |
| јином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег упл |
| е госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „мл |
| рок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе бе |
| мо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када ј |
| о је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од т |
| личних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита |
| допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти о |
| цијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, |
| текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштен |
| плакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла |
| је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али |
| окле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, осла |
| екада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сад |
| илетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела док |
| тан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни кр |
| ос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави мест |
| љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо арист |
| младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ на |
| грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, |
| S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, ш |
| жност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква же |
| а њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је јо |
| ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду |
| рве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| едити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за |
| их осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног с |
| огледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то |
| вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо |
| да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и |
| ..{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им |
| ма.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љ |
| Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, |
| /p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумр |
| о изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели о |
| енили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би |
| дне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то р |
| лабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди |
| ужити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да |
| ење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском о |
| е почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на |
| а незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не |
| у, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне ре |
| ондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој |
| , заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживају |
| а учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} |
| >— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ож |
| .</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?! |
| ављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се чес |
| S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — пр |
| а познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идеја |
| S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, |
| правдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљен |
| довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ м |
| њу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује. |
| обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се |
| , загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан мла |
| згри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је |
| p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> |
| питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, |
| господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од св |
| било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S |
| их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића |
| као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морал |
| ш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам |
| де је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али поч |
| преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми бо |
| аћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па д |
| е учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, т |
| а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом прилико |
| сно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, н |
| војим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које у |
| на диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је д |
| вори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био |
| , да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако са |
| , али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала |
| да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за |
| орено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана наји |
| чије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стек |
| ш, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, |
| е бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који |
| да-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа ост |
| м.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лу |
| нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога |
| њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши на |
| послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој |
| утини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „ниј |
| а странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао |
| а, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца |
| тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље м |
| и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих |
| према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и |
| >— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Дар |
| и, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, д |
| које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дуж |
| нија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и ка |
| {S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрет |
| ћа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газд |
| ица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштед |
| Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љуба |
| знању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ св |
| дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господ |
| и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да |
| месте.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... прим |
| свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и р |
| кну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да |
| ице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозба |
| а питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом |
| <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p |
| се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво д |
| е а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу г |
| о синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали р |
| атанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се о |
| Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којеш |
| о јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудн |
| се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, |
| је, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — П |
| улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</ |
| га секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотим |
| деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те |
| ћ.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Ста |
| ао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Т |
| ава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, |
| а свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног пох |
| ко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или |
| женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увр |
| да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу |
| ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и сав |
| се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има сво |
| ајпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидо |
| тклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња |
| да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који па |
| свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пођ |
| их сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је бу |
| Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога б |
| о незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуц |
| а мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наив |
| оћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада |
| то мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље |
| није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Па |
| стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине прем |
| кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори с |
| бно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њег |
| пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла в |
| ће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и |
| и, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, |
| љашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то |
| јајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту прев |
| м нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и |
| не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто корис |
| Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али н |
| се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту о |
| ца је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и око |
| чају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У |
| , па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умири |
| до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: |
| а падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцр |
| уку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не |
| ека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога п |
| чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђив |
| ује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново |
| дати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће т |
| оштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетк |
| а укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне |
| же ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питањ |
| , да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу ст |
| патије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кућ |
| но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније вид |
| итељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми |
| сто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много зад |
| , да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што |
| аштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је п |
| свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као |
| ко ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашно |
| уга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, а |
| едујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити |
| м дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту |
| атих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разум |
| >Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не вид |
| а <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме |
| не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> |
| Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и |
| е да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им |
| , као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави |
| роде своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли ја |
| да опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква учен |
| вечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да н |
| њених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неки |
| , да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То |
| ити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по |
| ита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки гро |
| бове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, |
| прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, |
| авде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радит |
| ога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у том |
| ка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игра |
| а рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње н |
| е све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, д |
| акојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — |
| говци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет |
| ледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> |
| а, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загон |
| сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта |
| , говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно |
| у је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да |
| , већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више |
| душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— |
| о признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако |
| то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народ |
| а што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо |
| љаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му |
| његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p |
| некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да |
| ; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шу |
| етила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још |
| е, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А |
| ветом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо |
| ју се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Пр |
| насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити |
| ада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање |
| е брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се |
| е за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Л |
| дом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} |
| се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у |
| иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, д |
| х, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а н |
| још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови. |
| се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— П |
| читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, х |
| е Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, д |
| ности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је |
| Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи с |
| p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у |
| чи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јо |
| } А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја каж |
| разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на р |
| ашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али |
| да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило |
| требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас в |
| гара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето |
| друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнако |
| јам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, |
| онашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> < |
| воме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удес |
| , да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:< |
| је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па |
| нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} |
| азала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и вез |
| женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто в |
| о.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад |
| е ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, |
| </p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно |
| у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју |
| погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама |
| воје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, све |
| иљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се так |
| ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> < |
| шавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, |
| временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог чо |
| да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они до |
| , тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих м |
| {S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S |
| цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога уј |
| даде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Види |
| гарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем |
| жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не |
| зведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!< |
| иљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћ |
| леле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, леп |
| предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила |
| епо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Пра |
| екло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} По |
| шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то |
| валила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пут |
| а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n |
| сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека |
| : „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог бра |
| погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазле |
| аву, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада узд |
| чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је ме |
| Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао т |
| не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја |
| га надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не |
| одар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповеда |
| иста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго |
| етко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{ |
| шнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим с |
| ро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне |
| од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крив |
| p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по баб |
| тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује пра |
| .{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака св |
| зора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљ |
| њу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о том |
| воје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми |
| ио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чи |
| его ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде о |
| , не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и бог |
| учном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање о |
| не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chap |
| , што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што в |
| оја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних о |
| н не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња. |
| олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад ј |
| есте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и с |
| ом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а |
| бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из увере |
| ма, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро ж |
| с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ре |
| иљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним |
| се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савест |
| S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да ви |
| екао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде. |
| илици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Д |
| ица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз |
| .{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко |
| новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је и |
| ринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слаби |
| матрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђ |
| а, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога |
| је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због то |
| , па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породи |
| ке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...! |
| е није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, прим |
| ја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет б |
| ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка о |
| своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше дв |
| ћате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете |
| ш овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружи |
| ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли дру |
| ва, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или с |
| сати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним о |
| , у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код ње |
| у, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Не |
| аквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српск |
| ту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрин |
| оју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не |
| ају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка ра |
| аљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије |
| њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити. |
| чне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после |
| те да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу |
| езадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најм |
| и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, |
| и.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После ве |
| А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се |
| рилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је п |
| азоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобо |
| отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви |
| ба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш у |
| вој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш |
| иш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уз |
| решном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она |
| з времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и |
| које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шва |
| о сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — п |
| ти по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се |
| ице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном раз |
| а да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p |
| свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да |
| а друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у |
| д по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао ј |
| ме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се за |
| о је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С т |
| о је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало |
| ло ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина |
| се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да до |
| з очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити прија |
| е знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљив |
| бица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а к |
| јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се |
| сала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Х |
| p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и |
| све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више бр |
| а тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је |
| ељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после мора |
| а њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако! |
| је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше до |
| еп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да |
| а, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, не |
| га, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</ |
| арате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А зн |
| р Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим |
| ник има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине гро |
| е за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен |
| ни била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељ |
| ењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се т |
| кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, д |
| плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене |
| љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистији |
| је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога го |
| Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Др |
| и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, |
| S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погл |
| — Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? с |
| зоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одго |
| и је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно |
| е то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њ |
| а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> |
| е чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</ |
| шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— |
| је могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове |
| пствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођиц |
| да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше зн |
| еожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, д |
| је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— |
| а ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши ро |
| носе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада |
| , мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, души |
| е тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био вер |
| зненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцен |
| ломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз |
| да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокр |
| да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда су |
| шити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, к |
| вао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „К |
| ом под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ |
| ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је сил |
| <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и с |
| — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, |
| /p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— |
| а изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туг |
| з собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка |
| , а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Т |
| це!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам |
| је за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. |
| не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огро |
| тео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и |
| разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз |
| </p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше г |
| е!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наста |
| а, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учи |
| тији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>В |
| зазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду. |
| својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз |
| } Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се на |
| го се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера ње |
| арац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Дари |
| ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он |
| ања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је |
| си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека |
| , него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним к |
| а њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахн |
| {S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p> |
| атеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, |
| ање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, |
| Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој каза |
| екли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједн |
| году, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне |
| тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар с |
| ну: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако |
| е истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и оче |
| ако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово дво |
| еног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе |
| 112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а оп |
| аљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> |
| а боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Је |
| хватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се у |
| трого сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој |
| а све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занем |
| од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} С |
| шна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, |
| и према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује мла |
| след тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уз |
| че Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим |
| аква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мир |
| жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, |
| ме руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> |
| жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, |
| ца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.< |
| игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по нек |
| и опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како |
| кчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељи |
| Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи но |
| ој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то с |
| ла си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> < |
| ка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач |
| аравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано |
| > <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> |
| имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој вар |
| ао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, |
| ри растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њ |
| само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, |
| ња, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта ви |
| ш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учите |
| {S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се |
| нску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већ |
| уга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има пр |
| имер и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик |
| и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била де |
| ржим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца |
| ве ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је ск |
| омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, |
| смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине н |
| превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој п |
| абу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна д |
| ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема жен |
| чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о ч |
| еше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> |
| е нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми |
| сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би би |
| разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али |
| у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозн |
| ему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пр |
| ше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са сви |
| — Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у |
| > <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момч |
| шки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, гд |
| ву лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен |
| Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени д |
| зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се в |
| ом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један д |
| као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> < |
| ити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да с |
| привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко и |
| новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи |
| укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумен |
| сподине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем |
| Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он |
| да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, |
| ама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пут |
| ама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво т |
| погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за н |
| руштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она |
| гови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она |
| остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање |
| неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по с |
| ње“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуца |
| в допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле |
| крено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Ан |
| > <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше гро |
| као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед ј |
| ност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није ус |
| ња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледа |
| оје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и |
| а, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — |
| морног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој |
| о и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, |
| ао погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добиј |
| ице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не |
| глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штет |
| крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може ка |
| нагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од |
| њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита са |
| дмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко |
| и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпо |
| , како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Д |
| нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору |
| инка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Ал |
| ачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за |
| до аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назор |
| оју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у |
| ва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ћ |
| енутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се те |
| за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па с |
| све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Ал |
| ="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, |
| срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе с |
| апиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} |
| > <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>З |
| <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је |
| писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гле |
| коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p |
| ак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчи |
| ка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти |
| ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} |
| осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али |
| мети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота дев |
| више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и та |
| у.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњ |
| или се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотл |
| и се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али пон |
| сом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право |
| њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж |
| тежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, к |
| лањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се св |
| може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће |
| а, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка п |
| p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не |
| и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" / |
| женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би призна |
| Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати |
| сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па |
| ј учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрм |
| љена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није вер |
| <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, в |
| ило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам |
| знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покрив |
| рити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> < |
| пку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о др |
| в тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је |
| омунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{ |
| >За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од ч |
| .{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом р |
| заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих др |
| роду — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим |
| не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам |
| hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреб |
| !</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{ |
| лужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас раз |
| <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како |
| /p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у ли |
| Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у с |
| да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за |
| ице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не б |
| сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богат |
| /p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p |
| S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних р |
| <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p |
| и и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју р |
| аљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно д |
| и одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који вр |
| огледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Ње |
| а, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да врем |
| епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адво |
| , будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мен |
| дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја |
| настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање к |
| ри!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушев |
| то са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века в |
| мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се изв |
| је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаш |
| нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p> |
| не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} |
| а Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули |
| тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и с |
| којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се до |
| в, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и |
| , али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па ј |
| е, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни |
| које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до ид |
| ењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој ме |
| ог и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна каракте |
| види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? |
| .{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>О |
| етнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином пош |
| ама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности |
| е врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је жен |
| а росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрет |
| нувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време ви |
| аучи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па |
| .</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— |
| ство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и |
| , да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и ху |
| ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— |
| ете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, |
| чи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — |
| ругим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Да |
| троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи с |
| а оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле |
| ишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} |
| многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправд |
| жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњ |
| p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој с |
| ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, |
| е помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка и |
| ро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се |
| ност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> < |
| ла се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне ми |
| ..</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весе |
| , што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда от |
| н пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ |
| >То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били |
| е опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметн |
| ге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспеш |
| то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси |
| времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="sub |
| отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав в |
| го више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовање |
| којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати масни |
| и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо |
| {S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранка |
| сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате |
| , цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} П |
| у — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мај |
| де и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} |
| очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да |
| добравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити срет |
| ринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења |
| лас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те |
| >Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако д |
| </p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то |
| ица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отмен |
| р може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да ј |
| а се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — го |
| ецу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се |
| на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо |
| ке године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправд |
| них синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама? |
| у, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p |
| p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично |
| га одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато |
| а папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Д |
| драсуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути гл |
| </p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте |
| т година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све ј |
| ала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала г |
| ав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринк |
| сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озби |
| , коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће |
| се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досад |
| еда, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже |
| е она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није |
| рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта. |
| ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је |
| одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, |
| ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А п |
| ла, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре раз |
| ћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћу |
| да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жал |
| ткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави |
| па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p |
| м.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је |
| <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: |
| цама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женско |
| {S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не позна |
| њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу зас |
| ући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер |
| зика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Да |
| хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сес |
| а друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све з |
| ен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећал |
| имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{ |
| одно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисл |
| <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је сам |
| љички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзи |
| ене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене |
| ом голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и |
| ени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице пог |
| сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна |
| ла, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није |
| род, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Ра |
| погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца од |
| дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и ш |
| ледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Да |
| ихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже |
| ило би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у мол |
| ти, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити л |
| {S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем |
| је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф |
| дога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гр |
| уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба пр |
| е, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори ш |
| ринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и стари |
| па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> |
| </p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњен |
| цену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге |
| инка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} |
| аш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било |
| рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту |
| тре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p |
| провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да с |
| као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се |
| оспођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, |
| ласта стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже |
| о оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извеш |
| девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још ч |
| тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, ба |
| недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би т |
| ле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту |
| рца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње бил |
| да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала |
| , коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху |
| на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили јо |
| ш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне |
| угледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „ |
| и.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, |
| <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извин |
| ема вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, м |
| ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унес |
| p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам |
| а сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није он |
| уре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринк |
| синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио мн |
| о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још |
| ановништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као ш |
| гова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" |
| де све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш |
| боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, |
| врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота пр |
| и умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женск |
| Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} |
| ар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и ос |
| ико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само |
| и оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да пок |
| мам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам |
| у јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске |
| ање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њен |
| гледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу поглед |
| е нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога |
| ети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум |
| решник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је |
| све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у А |
| ади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у м |
| {S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незн |
| ! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би |
| ајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо |
| ог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То |
| > <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папи |
| јтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!.. |
| абавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сир |
| аљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, профес |
| ш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Дар |
| ад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} |
| /p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије |
| ћ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака |
| може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам |
| но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће |
| ла.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошил |
| , који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не во |
| л поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а |
| пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате |
| гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господа |
| {S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер госпо |
| > <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заист |
| тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљава |
| S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја |
| оспођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу |
| .{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас уч |
| Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Јед |
| биљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; |
| да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене з |
| јим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по све |
| родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринк |
| <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; с |
| то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакој |
| ећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се |
| !{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је неви |
| ист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и врати |
| који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p |
| ли то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она ј |
| д лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу повр |
| риш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</ |
| каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} |
| јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже |
| е или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она бил |
| е уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без накл |
| ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на м |
| ретпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ст |
| ирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљ |
| имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од |
| е на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне. |
| енско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Дарин |
| с госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин |
| ји допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се |
| S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="cha |
| на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је т |
| Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Д |
| тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, госпо |
| , које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало |
| женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице |
| е воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. |
| ам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гос |
| евачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. |
| а ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, |
| ле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Ва |
| је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође |
| меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена |
| је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећ |
| ита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, ба |
| задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“< |
| атере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе конте |
| у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако |
| великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчи |
| ји је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом |
| аринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и уп |
| S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} Т |
| веда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ ч |
| {S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нем |
| /p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па оп |
| питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити ш |
| мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ с |
| ина опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је |
| љом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „к |
| ако се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га ра |
| уштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, |
| узму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где |
| ријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о |
| ти.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жен |
| вилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку |
| <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, ал |
| ла са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, |
| но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо |
| по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако |
| омаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да |
| е постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви |
| „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала с |
| е можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себ |
| : „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога |
| шно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице |
| анке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљен |
| ек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који ни |
| ати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi |
| ј се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали П |
| том и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде б |
| а слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак св |
| крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупн |
| ељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је з |
| убазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома |
| сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по св |
| ћам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и она |
| нем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чис |
| ге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играч |
| ла, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да пр |
| о, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома ос |
| , смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после |
| за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као |
| други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „П |
| остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватре |
| а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: мла |
| е потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онак |
| /p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да муч |
| , да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и |
| } Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не д |
| ородицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри |
| мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би верова |
| па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и |
| Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у |
| } Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђе |
| у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињств |
| аше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја |
| и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је при |
| чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} |
| чан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на |
| сору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њен |
| {S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и |
| ципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну |
| га сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{ |
| </p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> < |
| ла, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и с |
| истичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше д |
| ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> |
| господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви зна |
| <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</ |
| S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек п |
| ворити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> госп |
| екрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала |
| е огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам |
| етку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца с |
| } Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им |
| некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но |
| ешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали |
| јем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ |
| и.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како д |
| и је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се ни |
| да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима |
| а помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за та |
| не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар |
| плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како ј |
| на је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на с |
| што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе би |
| их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отиш |
| иле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти |
| лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</ |
| естре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у с |
| ри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала |
| погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што ва |
| то нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, доз |
| одине, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то |
| ијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но д |
| крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља не |
| за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњ |
| — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела ж |
| >— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све |
| млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се |
| на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и неср |
| било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини |
| ка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина |
| ише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрх |
| Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више |
| ојаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руко |
| е пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче |
| нку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, ал |
| страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! |
| сле неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Ш |
| д је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за |
| сти?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али |
| XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганос |
| етпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Н |
| њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах |
| изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постар |
| ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофиц |
| ли, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „пр |
| рак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да та |
| евања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. |
| радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш |
| моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек ви |
| ја жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где |
| или су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ник |
| о да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да т |
| држати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сес |
| госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф на |
| амоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепас |
| .</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која |
| амо у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободниј |
| легнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељс |
| има.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан к |
| виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па |
| знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је |
| као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишља |
| /p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма промени |
| волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, |
| трина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то и |
| .{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет |
| оран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и |
| оста.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненад |
| еднако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} |
| — Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла ј |
| рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, уко |
| ! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ |
| ако је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Бо |
| <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се ра |
| иромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Стани |
| оверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши с |
| оме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замо |
| {S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и де |
| ом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома прис |
| у предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана изв |
| атимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту б |
| о много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаћ |
| своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила нази |
| ени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p |
| ише знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше ко |
| ла је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја с |
| част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и по |
| и презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Вид |
| однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је оп |
| ом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на |
| им приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о |
| ироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје |
| то су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених |
| као, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је |
| ка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу |
| але, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} |
| бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад го |
| која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиш |
| д ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знај |
| , доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуг |
| тати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви |
| } Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања |
| а га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут |
| х речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом |
| еко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} |
| нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је |
| pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му к |
| љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSectio |
| проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи вре |
| у уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово |
| па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, науче |
| ена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја те |
| и не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увид |
| из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учи |
| .{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или з |
| </p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родите |
| е више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби |
| и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и гос |
| их и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших |
| рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могл |
| изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху с |
| p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, ср |
| /p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, |
| етан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње |
| дала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше вет |
| е....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета дево |
| првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је |
| е да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаш |
| аву целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчи |
| ву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућа |
| помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 |
| ати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову |
| м, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у прак |
| лила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико в |
| " </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>. |
| едан од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође д |
| ити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разуве |
| не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су |
| е на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би сво |
| ају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</ |
| ознавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазе |
| знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута |
| ему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао прем |
| њовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако |
| ала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући час |
| му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</ |
| д најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од р |
| нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да |
| рић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долази |
| руга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би т |
| маћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста |
| тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је |
| еобични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- |
| е.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња д |
| д били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} |
| ози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици |
| естро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Дарин |
| т, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Ве |
| ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, к |
| p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта ј |
| ице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и свед |
| инка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестр |
| а допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она |
| иру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојн |
| до то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бир |
| } Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине. |
| пожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p> |
| и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у |
| се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но |
| можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Дари |
| нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, |
| а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год х |
| је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткаши |
| ена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече |
| едно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тре |
| па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено зде |
| за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и с |
| е Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S |
| м неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не р |
| сле, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом оку |
| енад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетк |
| симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста рет |
| , кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше р |
| а њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту |
| у то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова п |
| ругима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да ид |
| отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растуж |
| руге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с |
| запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> < |
| ти, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се млад |
| ну, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој |
| вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдосто |
| о су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је д |
| з да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли |
| не из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише |
| или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је ске |
| кве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те |
| а себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био на |
| и.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поз |
| вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје опр |
| ас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главн |
| треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово д |
| су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је т |
| аво.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је |
| них себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољн |
| опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити |
| а, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после |
| S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свеча |
| дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S |
| бори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече у |
| е нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њ |
| е се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} |
| едан исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кук |
| тити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош к |
| учај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Јед |
| } Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је с |
| “</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо ст |
| што донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена |
| ски“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу |
| ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, д |
| е — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклони |
| ати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујак |
| тка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, ду |
| ђо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка. |
| сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p> |
| мерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њо |
| е био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте |
| к вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застид |
| е — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чин |
| стински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуц |
| енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљ |
| знанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да шт |
| ову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „ |
| мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражил |
| ите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p> |
| у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је |
| и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, |
| ј рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S |
| Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде |
| подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису д |
| ко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање |
| , код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз т |
| е:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље наз |
| мах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам вел |
| , ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</ |
| ви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи г |
| јим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— В |
| р гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, ко |
| дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> |
| и мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче? |
| ета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више |
| зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{ |
| је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газд |
| свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху од |
| илости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, |
| {S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га од |
| — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју ду |
| је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке |
| не слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим |
| својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило ј |
| довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише |
| може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па е |
| им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружи |
| p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутак |
| ој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, |
| ? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, |
| шега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки п |
| тписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> |
| у је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без об |
| Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у т |
| ме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби |
| стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очи |
| те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не о |
| рне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> |
| аму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад ј |
| развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, |
| и чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах |
| Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p |
| си сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним ули |
| о и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији у |
| наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико |
| странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је б |
| да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и ж |
| трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сес |
| , да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је к |
| се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{ |
| енад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После |
| за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино ра |
| ове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смеше |
| гате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовал |
| , и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклон |
| мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> < |
| му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим |
| не нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамот |
| још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка |
| ј отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат |
| пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухв |
| ше збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед |
| {S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а д |
| едовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једно |
| ца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му д |
| допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Прокл |
| ла, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за з |
| ањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само |
| ас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој |
| — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> сви |
| .</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија. |
| Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината |
| о рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, ње |
| нка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетит |
| запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде та |
| га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то сто |
| Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> |
| </p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој верени |
| е, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посм |
| им да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{ |
| читеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у |
| ече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </ |
| ељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} Д |
| а рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — ми |
| и се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit |
| што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпо |
| у са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина |
| која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, оч |
| нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| гла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву свој |
| раћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни цркв |
| да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p |
| , а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзира |
| иљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви ро |
| еко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све |
| е господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо к |
| тићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се г |
| љамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уз |
| ићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим б |
| ог тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њо |
| е дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p> |
| е не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у |
| не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка време |
| постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њи |
| е, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим теч |
| а, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео |
| му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али |
| да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви с |
| ислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој |
| удо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу |
| а њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што та |
| сматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У |
| док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p> |
| етак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа. |
| сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене |
| љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав |
| полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш |
| ње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; с |
| знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нит |
| — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш г |
| рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре |
| и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш до |
| ћете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, |
| азивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не |
| а бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Ос |
| неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећ |
| кати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разу |
| аз да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да |
| допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећа |
| ити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа |
| ла се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p |
| ени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се |
| осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње |
| се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка с |
| му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна про |
| истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све |
| т.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена |
| > <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налаз |
| мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љуб |
| о увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту б |
| се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност пре |
| е, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женски |
| а“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед? |
| није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Пра |
| их каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења |
| ом, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци |
| којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора |
| к права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена |
| по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га ј |
| ла одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хте |
| е крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубил |
| и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави ра |
| ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња кл |
| иротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их ниј |
| наника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души нала |
| !</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој |
| ра, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је |
| јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о |
| ним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за |
| о.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спр |
| нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранц |
| воју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препаран |
| ла је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да б |
| бе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> < |
| о тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж |
| за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} |
| љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на све |
| S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку |
| налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше |
| оучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости |
| онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина |
| , па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— Т |
| зати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, |
| на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, с |
| жна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну |
| кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великан |
| животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S |
| ире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извикани |
| цело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У |
| шности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гл |
| .{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав тру |
| те то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њи |
| зује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек он |
| ицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; т |
| у нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан? |
| вољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад м |
| у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног пог |
| гризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они |
| ости, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељи |
| о, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научил |
| гова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он |
| зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем ш |
| , хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} |
| првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша |
| или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душ |
| {S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он |
| ста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да про |
| не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честит |
| .</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је |
| уташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њим |
| Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се |
| , да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о ч |
| браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} |
| ећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> < |
| им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не |
| е накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S |
| имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сирот |
| p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш |
| аш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као |
| ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања |
| тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S |
| ди код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Нов |
| е Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је иде |
| из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слобо |
| еспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито р |
| напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена |
| {S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Не |
| уну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се |
| ећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад |
| тених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратар |
| и, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехн |
| и је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, б |
| к овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај |
| и их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја |
| имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофир |
| >— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сач |
| Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да м |
| о; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла |
| алека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њо |
| љско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је ј |
| ад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама |
| јом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, |
| ну, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог |
| варати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натака |
| и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заје |
| офесори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} |
| ра свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>Т |
| еше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и нест |
| што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — |
| да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! |
| очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста |
| } Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграч |
| би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што |
| ак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> |
| да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, к |
| је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо |
| рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> < |
| тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али шт |
| ање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено мате |
| м.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> |
| ца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> |
| треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него |
| чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{ |
| аје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учит |
| ив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у |
| о игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да иде |
| ица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и у |
| жда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да на |
| ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} |
| ављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак |
| могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љуб |
| шла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не б |
| о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чува |
| ка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом |
| би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме |
| би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој те |
| е „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице |
| олини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у свој |
| обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужи |
| ваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненад |
| е казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} |
| ла сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем |
| скудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивал |
| а деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута |
| х веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учит |
| ј плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се |
| укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говори |
| их, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дн |
| мо је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде |
| “</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Н |
| е месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмит |
| да!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њ |
| е грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара |
| де каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било |
| и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и |
| али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је |
| тву, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало |
| тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо |
| ољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи. |
| вети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</ |
| чајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су |
| тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће ка |
| м с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби |
| ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? прим |
| ћина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку сре |
| од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симп |
| х, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и науче |
| ра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти |
| фесора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, се |
| јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој с |
| <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринч |
| од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички до |
| а.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а |
| ева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да ј |
| ет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цв |
| материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити ве |
| учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је |
| стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окрет |
| S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може к |
| пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка |
| ба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета г |
| ад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све виш |
| и, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала |
| ош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са |
| ше, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе н |
| /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашно |
| изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те |
| има гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.< |
| езао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је |
| чајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет им |
| светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до |
| могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учит |
| а читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p |
| госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него |
| на замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; нек |
| ка и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— |
| е по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она ј |
| крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко пл |
| рео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога д |
| то их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су по |
| сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи с |
| ли да буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, |
| имале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју |
| ојој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се |
| а и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није |
| е поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јест |
| } Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или |
| кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете с |
| породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи у |
| Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао |
| ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на так |
| шао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те |
| део, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће доз |
| ој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде по |
| S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећ |
| там, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши ј |
| она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорск |
| ок удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док |
| сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{ |
| } Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и |
| обито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не |
| ој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отво |
| па уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо |
| оше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: ч |
| свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Је |
| итељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, |
| кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже се |
| војих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као ост |
| рих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, и |
| ли, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div |
| ци, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И |
| а оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бир |
| е после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S |
| на. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок. |
| ужицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама раз |
| утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно ви |
| ме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се ј |
| толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због доб |
| д живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се нећ |
| чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти до |
| ко ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па |
| сам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, ст |
| су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју ду |
| које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила нек |
| ног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртај |
| ађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их |
| иметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмех |
| кту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему |
| p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели свој |
| оре, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S |
| Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, |
| Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад |
| >У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те |
| зни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад с |
| неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да нећ |
| друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S |
| .</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p |
| рији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задов |
| се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагањ |
| } А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним оч |
| оваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} П |
| лу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будн |
| а, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; |
| очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} |
| рет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Пого |
| а ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили |
| интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучав |
| кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом |
| би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказа |
| и опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш |
| морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом |
| сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише с |
| ако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћ |
| Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је |
| ица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; |
| д би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нек |
| па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да |
| одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, та |
| <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“< |
| едним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са |
| ротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се тр |
| па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није |
| колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> |
| {S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипен |
| са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти< |
| веле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и |
| лила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле |
| да никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни |
| исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претеран |
| Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка |
| а и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба д |
| ти, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри |
| да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је |
| улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека ма |
| ишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сад |
| и осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има |
| ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p> |
| и, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а он |
| Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах с |
| ње је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве донос |
| ки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; је |
| </p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она |
| </p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p |
| другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне о |
| с а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најма |
| плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна |
| ије живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар |
| јвећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула |
| нскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То |
| нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и в |
| товање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право вел |
| озива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, ка |
| м, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су у |
| самљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који |
| тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде н |
| дна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које п |
| досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, |
| ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не зна |
| S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} О |
| лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било и |
| девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла св |
| ати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради д |
| ати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је |
| цу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увреди |
| мени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мисли |
| цу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} |
| е мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје |
| у.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито |
| ено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у прав |
| Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враго |
| S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озб |
| р у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема ти |
| дости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> |
| али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег нази |
| и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека |
| и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похв |
| удила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је в |
| , рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се |
| оље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка |
| Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима ј |
| ље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> |
| раво одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје тит |
| мо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} П |
| Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнск |
| } Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се |
| бројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог |
| стојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</ |
| дио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му |
| офесорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак ни |
| престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који вета |
| {S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомит |
| S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говор |
| то се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вред |
| јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празн |
| рофесорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега за |
| } Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — руг |
| ући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и о |
| једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави |
| рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варат |
| , да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па |
| пне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте ло |
| товати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човек |
| ко је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумња |
| ничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и об |
| непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није н |
| реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} За |
| ено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно |
| а.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек посл |
| !{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n= |
| } Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p |
| челну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се |
| рошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвени |
| а тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш ј |
| човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно с |
| А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам |
| јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као чов |
| она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису |
| Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се н |
| исари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици |
| о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађ |
| , тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{ |
| то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је |
| ке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мис |
| На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! |
| ње на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} З |
| обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли |
| седник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга дру |
| којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећ |
| а је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџ |
| орала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољн |
| ечено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког по |
| а срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није б |
| тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуб |
| тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у |
| ту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка стано |
| дила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, |
| инка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог ил |
| ству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико |
| ак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с друг |
| тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њези |
| нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек |
| је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је та |
| она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то на |
| дро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада би |
| амога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При р |
| ала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га преп |
| их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њо |
| и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> < |
| м пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а |
| ко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да |
| <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у у |
| сто бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према ње |
| еба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом |
| госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима се |
| код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме по |
| ше посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди |
| екоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече |
| а ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме зад |
| идиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, |
| реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву |
| е сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти |
| љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, ме |
| се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне |
| а другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро з |
| ре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познај |
| ма вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су |
| е ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, |
| мо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само |
| нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — |
| да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га ј |
| ера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — ден |
| ма, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Дар |
| ц.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још |
| код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у |
| ље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просија |
| Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуве |
| о, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, |
| ош више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек најви |
| Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана би |
| стао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} |
| ињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као |
| за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољ |
| је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој |
| } Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> |
| врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна гори |
| {S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне |
| е у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} П |
| е тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и |
| ајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Ду |
| вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала ва |
| p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p |
| дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја ва |
| тељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поузда |
| сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда паро |
| пођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb |
| Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих вино |
| ш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису маш |
| на женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече |
| ила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела |
| и.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хт |
| : како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда б |
| Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла |
| олећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само гриск |
| гледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујн |
| подар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на да |
| шно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и бо |
| виђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је |
| ри кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће |
| упи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Млад |
| и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но |
| представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и |
| S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је |
| {S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран |
| почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам |
| , рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Дарин |
| насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опе |
| троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијс |
| сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па ј |
| јала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз от |
| ладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо |
| — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што |
| Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је г |
| трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка з |
| Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онак |
| а, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не |
| ажим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не |
| p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојк |
| p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, при |
| осито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div |
| ом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, н |
| љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само в |
| је задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је |
| е.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и ме |
| м: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, п |
| ада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше т |
| што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова д |
| коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће ис |
| лећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца. |
| је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена н |
| док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио в |
| имети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам |
| вивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био |
| > <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да |
| и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи |
| ; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збрати |
| е нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев |
| /p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим |
| маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, |
| м бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина |
| реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је |
| > <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше ј |
| ду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, ка |
| ом, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада |
| в и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p |
| ога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија |
| n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски наго |
| атезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива т |
| вац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га |
| је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирин |
| ш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута б |
| тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? |
| нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забр |
| изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тер |
| , те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у |
| оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противниц |
| рок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S |
| Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши |
| есетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање |
| лила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> < |
| и, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у ко |
| бразовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досад |
| живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада ј |
| За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом б |
| није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поз |
| Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — |
| ећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али |
| е ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како |
| о удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што |
| да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, ч |
| } А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{ |
| иња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроб |
| а, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељиц |
| идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито жен |
| е под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило |
| учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо |
| ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћ |
| ла нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други |
| се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p |
| <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, |
| за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ва |
| ављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у |
| то мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни |
| тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па |
| ико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са |
| гим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од св |
| о, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, к |
| а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на |
| а?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! |
| има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрош |
| аринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> |
| тка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спрем |
| ми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у с |
| на надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје де |
| ма уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекл |
| едоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матер |
| диле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ћ |
| иљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити |
| а ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље ис |
| <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да ус |
| > <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако не |
| <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и |
| ринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти |
| уђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је д |
| .</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси тре |
| моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој ни |
| Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губ |
| бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење |
| Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би |
| сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је би |
| ељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења |
| нати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — т |
| беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се |
| горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о ње |
| удила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће пр |
| гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— |
| м, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и |
| нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, јед |
| још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе |
| дни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила |
| свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не нал |
| сом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши |
| адије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је |
| изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осм |
| ју, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам св |
| у куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Је |
| и кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb |
| адала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је би |
| <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у |
| редмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор |
| /p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — з |
| ђе домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{ |
| морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна |
| с — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више |
| да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога |
| оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима ред |
| му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бит |
| а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је в |
| че он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узет |
| но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за час |
| ге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га |
| Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} |
| е, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене. |
| <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра |
| м — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доц |
| рдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и пр |
| м настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви о |
| и кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морал |
| чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге уне |
| и рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ и |
| ко примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Д |
| е за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стр |
| уку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, так |
| — Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паме |
| као је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак |
| а пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје |
| ку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да |
| ро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често к |
| ом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанств |
| /p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слик |
| овор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш |
| а и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде |
| >Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, |
| >Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у душ |
| еци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјаш |
| да кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p> |
| оравите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>Пос |
| говом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у |
| према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљд |
| ога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако |
| х речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним |
| >— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако с |
| о води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — р |
| тара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватов |
| еч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж |
| ече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртв |
| лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да м |
| тком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, |
| мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеу |
| ?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хо |
| и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја т |
| есрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој д |
| чних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! |
| а“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{ |
| о тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| јем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем |
| то с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Г |
| ила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш о |
| жем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене |
| ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и |
| ејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, заг |
| е у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n=" |
| је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле |
| а имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену |
| ковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу |
| воме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, |
| ла сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p |
| ше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или |
| на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се пр |
| вала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у |
| ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омр |
| ладој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се |
| p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шт |
| м, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо стан |
| те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други с |
| неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била с |
| сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана |
| то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајк |
| S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под |
| и сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „прос |
| ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљат |
| много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем |
| ле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према ко |
| } Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је та |
| својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па |
| о мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, ка |
| сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем |
| аринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, |
| јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој |
| ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само |
| а то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам? |
| о је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љуб |
| гађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Оп |
| подин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је у |
| свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет |
| е чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „и |
| х га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан |
| — Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринк |
| тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и в |
| о су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља. |
| <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете с |
| ко чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми љ |
| дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па |
| да надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на ње |
| ло; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим јо |
| /p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не |
| <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Пр |
| како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не св |
| весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је |
| у обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао |
| жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од к |
| } Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје зав |
| , што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је п |
| нка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Ј |
| вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је т |
| у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не засл |
| чије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихо |
| гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека н |
| исмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф ј |
| после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је |
| то викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врл |
| , већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; бо |
| а се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење |
| една илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобр |
| мем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе |
| ши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац |
| ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, |
| е, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као |
| не.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, |
| де гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се |
| ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{ |
| на има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са с |
| би живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очи |
| онашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жељ |
| > <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већин |
| е у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је ско |
| ити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим |
| } Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Не |
| асуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас |
| сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} |
| а свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање б |
| се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сес |
| а је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: |
| е обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је с |
| њским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљи |
| престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је пр |
| мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да |
| понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана |
| це!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а т |
| метњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А |
| Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из пра |
| а!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да веру |
| како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хте |
| и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправ |
| је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар |
| обично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако |
| зан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та ист |
| бе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је нај |
| зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Да |
| “ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако |
| онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голи |
| ће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хо |
| се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што |
| p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да |
| ну говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њези |
| ина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу |
| ојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{ |
| узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи д |
| Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу н |
| ицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говор |
| ћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка |
| пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвеснос |
| о била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи пог |
| р није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а |
| материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно |
| актера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И нај |
| , она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} И |
| би, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је теж |
| ога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу |
| ека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој |
| , не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада |
| ј, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је |
| драв и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину |
| "127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед т |
| нати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг |
| а видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе приро |
| {S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погл |
| ви младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</ |
| ојим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, |
| Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{ |
| >Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења |
| пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, т |
| рени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од |
| д ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси |
| а сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на |
| .</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p> |
| ста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и |
| едај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки стра |
| опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави |
| спело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила к |
| и, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, те |
| мерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је |
| епео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, ве |
| кнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S |
| ти сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, реч |
| то нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из дет |
| ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац |
| право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у ц |
| баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, шт |
| више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, |
| мљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ до |
| грљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, |
| мила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив. |
| одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то мл |
| и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кор |
| пали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом гос |
| е доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију |
| ене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би каза |
| заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="ch |
| е хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шт |
| јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако |
| та не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разг |
| био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{ |
| расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за |
| и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико зас |
| нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој |
| оје знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта ма |
| А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они с |
| ило уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; |
| а изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од д |
| ти речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета мо |
| беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно |
| рани дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> |
| на била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и |
| змучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још у |
| живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар раз |
| и грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да |
| ње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је |
| >Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} |
| даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} |
| о за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настав |
| чина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђ |
| а врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли |
| у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са |
| богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска |
| ринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и ос |
| о обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> |
| мети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— |
| чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак |
| у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о |
| уд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш к |
| ако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не |
| е жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца уч |
| је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари прија |
| > <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се час |
| фесоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би |
| и једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти тр |
| — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну |
| осподар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S |
| аринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са |
| је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по к |
| бе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смилова |
| аже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћуте |
| Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, |
| мостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверењ |
| мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разру |
| Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} П |
| а.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; с |
| је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плач |
| , те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то |
| стре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли |
| ца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бит |
| {S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По о |
| нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не |
| ле једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло свој |
| ожда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.< |
| у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих м |
| да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела ви |
| .{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{ |
| лепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за ве |
| мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их д |
| себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од |
| ака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима и |
| рви пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дан |
| .</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у |
| часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене |
| кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — р |
| ла, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три год |
| ку девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој н |
| <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можд |
| та.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Н |
| ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики |
| је су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је |
| боравити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису |
| , па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледал |
| иви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице |
| тиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их |
| ити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја забо |
| и она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога завис |
| инка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> < |
| и јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато |
| „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као госп |
| с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудњ |
| да беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Р |
| акала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавал |
| сле рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наје |
| есрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је |
| је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А ум |
| еру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; |
| — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас |
| о, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она |
| нцуском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се мо |
| > <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— |
| и, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођиц |
| говор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? |
| аслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају |
| , кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „доба |
| тре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Обл |
| колу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за |
| епа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у сме |
| еној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док са |
| блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о |
| али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај из |
| ом су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, |
| онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удат |
| } Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми свој |
| е разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; |
| добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да с |
| овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељств |
| Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина |
| Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двој |
| ила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На ус |
| је сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и |
| осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што |
| лим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више |
| Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестр |
| , стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми мо |
| рао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи |
| ица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се п |
| еку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго |
| ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Та |
| а.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. |
| свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волет |
| о нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Н |
| д и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S |
| вратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да |
| свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него мно |
| чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника |
| еднако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он |
| те, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо |
| це, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити |
| но воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кај |
| ијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Са |
| пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста љ |
| и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћ |
| кав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али |
| кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ов |
| м погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог |
| <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Дар |
| иш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дот |
| ла и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико |
| ору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дре |
| ити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буд |
| рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као пу |
| могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улиз |
| ла:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} |
| а по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; пла |
| вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас вол |
| ваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунств |
| ам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љу |
| непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим ос |
| ни из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професор |
| вац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала са |
| атукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу |
| икне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љ |
| е. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није |
| ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души свој |
| да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше на |
| будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене ти |
| а и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не з |
| фесорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала |
| је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девој |
| } Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су |
| е то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писм |
| н.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре |
| и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта |
| ајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење |
| и у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чу |
| то и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, |
| ва дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је о |
| да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, |
| том племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да ок |
| грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво ва |
| ојег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражи |
| се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те |
| ветац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас в |
| Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{ |
| авља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега |
| г поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпа |
| појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потич |
| пођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{ |
| И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме |
| трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко |
| женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало до |
| Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико ниј |
| .{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком |
| сле неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} |
| еша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко н |
| шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, д |
| а крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и ва |
| лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко |
| је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам ко |
| p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Он |
| уке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личи |
| дам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја зн |
| а хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене жен |
| {S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клу |
| ала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми |
| моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за |
| ја мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш |
| сам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— |
| ше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча |
| > <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} |
| д видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива пр |
| чкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко |
| , старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пи |
| вом стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога |
| тње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" / |
| да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од т |
| о.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу |
| /p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити |
| м мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотн |
| не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле |
| дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико |
| о било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толик |
| тало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутак |
| го да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрај |
| еколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења с |
| лости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостиво |
| ла тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: |
| ци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин |
| ше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, п |
| ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вам |
| о!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар ч |
| ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> < |
| л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Он |
| новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђ |
| :</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и |
| е и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човеча |
| ка познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хв |
| ога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа |
| та мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, |
| ко вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је |
| знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу |
| е.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш прев |
| во докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем |
| аже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринк |
| о:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заис |
| имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласк |
| и ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, |
| а отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас к |
| } Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опе |
| немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опе |
| те опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, ч |
| , кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је к |
| од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p> |
| одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео |
| {S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла |
| и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју |
| ња згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо! |
| овршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми с |
| зи — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — ре |
| ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што д |
| удно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? ос |
| чешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Заш |
| его седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недељ |
| Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда |
| е ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од на |
| иди, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје |
| тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану з |
| рудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> |
| који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго |
| p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не м |
| еш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су |
| то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два |
| .{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј |
| имани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао |
| има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се |
| е узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекид |
| >Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек |
| њи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи |
| ачин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варат |
| та расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и о |
| и.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p> |
| > <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш |
| знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши на |
| Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за ти |
| аде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, шт |
| сто као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета |
| ради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> < |
| о као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> < |
| А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни м |
| као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти о |
| ио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите с |
| а сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, т |
| а љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опе |
| ревара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S |
| >Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче |
| Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да |
| се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би т |
| м, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сус |
| аучио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, ш |
| љи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гле |
| молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не |
| огледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки с |
| Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је проф |
| ца пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Т |
| узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођиц |
| се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост |
| вој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, ка |
| ело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујак |
| ле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лепти |
| едлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила с |
| огледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени |
| у, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздах |
| ар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала |
| ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива. |
| ш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обо |
| мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> < |
| о ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми |
| лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би п |
| то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то |
| /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали |
| пита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разу |
| има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе о |
| уду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче |
| иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се м |
| <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам ни |
| ше времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог |
| осити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени |
| ностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и по |
| друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, |
| расла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутк |
| !{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло и |
| Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p> |
| ам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, |
| , па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да м |
| реваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу д |
| ојединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да |
| ш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о |
| и удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, |
| офе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших ре |
| ас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> < |
| о година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> < |
| а ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не |
| {S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре ба |
| то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам |
| еба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал ка |
| — Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети |
| изам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социј |
| мајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо |
| и ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, |
| сла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! нав |
| !{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од жив |
| Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за |
| ем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег с |
| све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она |
| до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно јед |
| љу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се св |
| Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назире |
| учила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Ил |
| .{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи |
| ала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!< |
| ње рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срц |
| >— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба |
| ло је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то до |
| азна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пун |
| ину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом др |
| евојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, |
| је име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању |
| е моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма д |
| је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Ал |
| ај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, ко |
| о није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, р |
| ена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чек |
| к и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи |
| ете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без |
| та ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ен |
| ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они с |
| Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да је |
| е могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и |
| мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по ваш |
| ротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S |
| ака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> |
| Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S |
| где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала |
| ина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда |
| грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срц |
| оче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још нек |
| рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртил |
| ај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвова |
| пођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сп |
| емате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад и |
| ! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе |
| младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије |
| м називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош |
| ла; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим |
| ила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Прич |
| о је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не |
| срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би на |
| иш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла |
| ме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба дода |
| жнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје |
| ашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ |
| ећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упу |
| Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p |
| Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда |
| она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити и |
| лази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби н |
| зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насм |
| тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари поз |
| не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p |
| тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} |
| љати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме ра |
| ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, |
| Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за |
| е се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сирома |
| Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S |
| ражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Он |
| девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња. |
| моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> |
| ћи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече к |
| авити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису теш |
| вориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењу |
| p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не |
| према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, о |
| и требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом |
| те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Доби |
| енутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је сл |
| аш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{ |
| какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, к |
| Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема |
| право учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држал |
| ло како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} |
| иљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да |
| ошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета |
| етом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени |
| кла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је |
| ила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна |
| ак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту |
| ило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p |
| ши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим ран |
| мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} |
| а.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња |
| уменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам |
| Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала. |
| ој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога мора |
| азила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала |
| врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је |
| на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног |
| о — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, |
| редседник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, |
| добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселил |
| што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује сва |
| </p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.< |
| ете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријат |
| ај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса ја |
| м свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, |
| евоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал |
| емилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала |
| а ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница у |
| ли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво сел |
| извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са |
| ружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја |
| њу и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно |
| ене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да |
| а јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност |
| бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрп |
| х удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нис |
| још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и д |
| оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препаран |
| У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада ч |
| ају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна |
| о, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остај |
| за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примај |
| <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљ |
| јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— |
| е поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је по |
| ругој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавал |
| добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се |
| била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свак |
| а вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био ј |
| ! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи |
| ју тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш |
| ман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка |
| <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствов |
| амо сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта с |
| > <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али н |
| а простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него г |
| моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга |
| о још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натаро |
| доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, р |
| шће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој у |
| очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле нак |
| оноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али ни |
| , мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој ши |
| ам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола |
| ћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> < |
| — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то |
| а је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а таб |
| ру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити го |
| о не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што т |
| па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> |
| са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ов |
| етила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном иде |
| шња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране |
| сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужнос |
| ише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи |
| и чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди ле |
| чезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „д |
| зумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и н |
| шан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њен |
| , а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок сво |
| е сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су ч |
| оји воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торок |
| кадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није |
| ко могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психо |
| на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Д |
| није бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, |
| ерењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни |
| дитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба из |
| аром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да |
| ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За |
| знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца бе |
| и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш |
| транац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> |
| се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само |
| бом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, |
| јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је пра |
| за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да |
| не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир |
| па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу об |
| да.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше |
| а је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад |
| <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекив |
| ли у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у мален |
| а се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије. |
| ам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До с |
| у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће ти |
| Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући н |
| } Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан н |
| и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ј |
| ла и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, к |
| S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не бри |
| несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p |
| опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и |
| е тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце |
| ди ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћер |
| н?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} |
| а се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте раз |
| } Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, |
| исан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, д |
| е скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ |
| и онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — |
| ана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помис |
| разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверават |
| вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, |
| предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или |
| Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па |
| <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, |
| ам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надз |
| ставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што м |
| лу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и нак |
| агрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, |
| >— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка ј |
| то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времен |
| пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју |
| ј пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни д |
| посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, |
| оћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ |
| едње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{ |
| > <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, н |
| некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понаш |
| бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој |
| ељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бо |
| у је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! ста |
| онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нек |
| ?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њ |
| овек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.< |
| е журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p |
| оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам би |
| и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Г |
| p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал |
| уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом |
| врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p |
| јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је |
| послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше |
| жевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгле |
| који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплат |
| .</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија дру |
| , а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила св |
| уд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривен |
| ој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде |
| погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ |
| : „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад |
| ог дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, |
| које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узру |
| отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета |
| раће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до |
| а је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „При |
| она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала |
| рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле |
| е паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене |
| пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се за |
| у; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаш |
| , који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ то |
| дина.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с |
| да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не |
| вор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш |
| да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> |
| а је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је о |
| мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, |
| овим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти |
| имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе |
| е донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да п |
| допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала |
| се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Н |
| К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њ |
| , а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада вид |
| шу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чисти |
| ца, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Да |
| естре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносил |
| ечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то |
| чима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима |
| дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> < |
| а није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" |
| размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве |
| ој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оцени |
| да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повре |
| са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гости |
| а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме к |
| у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго |
| бро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и |
| Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи.. |
| еча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гр |
| то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p> |
| их двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф |
| пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; нег |
| летку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча н |
| ије видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако неж |
| тела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љ |
| њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о св |
| е).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мањ |
| т на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> |
| <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаље |
| нчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство |
| рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да |
| јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге |
| <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у в |
| о нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и д |
| Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са се |
| а?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале |
| А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволе |
| , да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је дос |
| гонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити мож |
| зивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја о |
| сретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi> |
| о „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> |
| рчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде св |
| то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних |
| на и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измире |
| роф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је |
| пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, |
| Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко |
| аше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнул |
| о, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељ |
| ди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек |
| проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим с |
| све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто та |
| Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледа |
| посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — р |
| сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Дарин |
| /p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан |
| естре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и ра |
| неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила с |
| е се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало н |
| <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Др |
| .{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, |
| вој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи з |
| а.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом н |
| азговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</ |
| е то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек |
| је ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у |
| ила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и изви |
| нергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је |
| о поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренута |
| месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је кр |
| какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> < |
| изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљк |
| ху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јо |
| беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медици |
| ила.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, ра |
| ног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, |
| > <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у |
| по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, |
| Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p> |
| ла и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у др |
| та — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма д |
| од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, о |
| далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду |
| и, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, |
| је друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протес |
| научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећ |
| ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија |
| а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвова |
| послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана |
| S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав т |
| е, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом |
| ти груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и пр |
| ам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељс |
| је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p |
| шила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада! |
| ло и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета ули |
| ш и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па |
| Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је |
| мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, ре |
| ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам нек |
| би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро |
| тедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла |
| на баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису кара |
| таше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслу |
| ’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </ |
| Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски |
| жник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да ј |
| Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да прева |
| а њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као |
| више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се н |
| о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду |
| p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и |
| само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар д |
| сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему траго |
| предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног |
| Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од |
| свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Пита |
| сто дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и ника |
| е одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те д |
| а смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај |
| или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно |
| тице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је криви |
| састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у ту |
| его то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненад |
| и говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече |
| фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још о |
| оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, т |
| ала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би млад |
| а више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у |
| Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> < |
| онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љуб |
| утиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} |
| заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, |
| не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код н |
| .{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта ст |
| ност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на пу |
| да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али |
| >А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре. |
| људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако ш |
| е да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, |
| а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права по |
| ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине |
| ео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек н |
| учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било |
| ући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки п |
| , да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} |
| нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болећ |
| очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа |
| а партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, |
| си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писа |
| да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Иона |
| ам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Н |
| нак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, |
| у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинил |
| </p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед стр |
| Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може т |
| своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уз |
| аљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на приме |
| па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна |
| Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, мо |
| улацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да см |
| о узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јас |
| — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпост |
| да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је |
| ма мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једн |
| менила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина замен |
| е разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} |
| ко не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} |
| где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се |
| зно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служ |
| данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини п |
| гледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдит |
| укавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пуз |
| тво у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, кој |
| чним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допад |
| гаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</ |
| љано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити чо |
| еменом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, |
| ч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је |
| осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.< |
| писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети |
| Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но |
| резире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће госпо |
| Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек |
| и</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с м |
| а које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учите |
| <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што он |
| ење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мен |
| “.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива |
| ам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од |
| мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— |
| станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице |
| ни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сирот |
| атност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, н |
| срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој |
| ко човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш |
| китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Да |
| он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке |
| хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} В |
| па није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче |
| оја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима |
| горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство |
| S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, |
| но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{ |
| p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет х |
| ..</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, |
| ат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене! |
| памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ тр |
| пољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; |
| по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за пето |
| — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узм |
| а, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасн |
| истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што он |
| девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{ |
| граде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та |
| па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после |
| а је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у |
| ни, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица |
| , да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња |
| о жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „ |
| тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачун |
| о ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не об |
| ре, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити |
| јиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, н |
| будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често пом |
| бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојен |
| на и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жен |
| и ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S |
| ни зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично им |
| но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио о |
| нуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је в |
| осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је |
| грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име дово |
| необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би |
| због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p |
| рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи |
| ко, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој де |
| абе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и |
| право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен |
| али су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Да |
| гово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— |
| вао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је |
| и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не пла |
| је?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и |
| Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њ |
| Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу по |
| се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје |
| па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Дари |
| убим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љуби |
| <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и |
| т је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе |
| идим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према |
| зи па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, шт |
| милих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То к |
| ј идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе |
| тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? |
| млађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и о |
| препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се т |
| по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две |
| у свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће |
| ном ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћута |
| усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужил |
| Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.< |
| иља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и |
| ули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се |
| ам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да |
| <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си |
| Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она ј |
| вање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасит |
| е седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако с |
| ла, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, |
| та сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> |
| их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не пл |
| !</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао |
| та јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да |
| ожда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} |
| жно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лел |
| у, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Види |
| војој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога м |
| ешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта |
| с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље уп |
| а за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он |
| ренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго |
| ше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човек |
| орио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати |
| са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истин |
| и му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његов |
| Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} |
| а, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од ку |
| да ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опира |
| их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је |
| ејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала |
| добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојк |
| а ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе ј |
| „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{ |
| ар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по |
| е од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно |
| х освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње |
| то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуб |
| аде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без с |
| опусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећ |
| ргичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на стран |
| је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није |
| капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом |
| стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, д |
| шћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сест |
| е и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „леп |
| ба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма пром |
| .{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} |
| аралица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превар |
| рати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање |
| у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петн |
| је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, ка |
| ка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; т |
| приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавил |
| ла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да с |
| сило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> |
| њујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у пет |
| њства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини прос |
| .{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим д |
| ошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при |
| , баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много н |
| алашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко |
| е постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и по |
| прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, |
| поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије.. |
| {S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имат |
| другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо? |
| е у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, пре |
| ица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако о |
| исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и |
| stone unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учите |
| узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време ст |
| је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ве |
| <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз стра |
| /p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, |
| пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив |
| озна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућст |
| ко година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је |
| те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад |
| ха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи о |
| да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала |
| ош зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p |
| беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког поједино |
| у, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била ср |
| а повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не |
| сли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу с |
| ма — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а пр |
| дила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је |
| е Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“ |
| тању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за |
| мо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја! |
| но Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је д |
| тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и пок |
| Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци г |
| >— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет мл |
| ћи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем |
| <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао |
| ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала о |
| рата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, |
| та госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина |
| рошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Ова |
| ар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе |
| и.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p |
| емиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела |
| , а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p |
| она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се |
| њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, осо |
| ?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром вес |
| своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапут |
| ичке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и |
| — А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — |
| теље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је в |
| небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облач |
| <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно |
| ују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти |
| > <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Измеђ |
| ове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац да |
| ном заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињски |
| преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет |
| <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не |
| и својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па ко |
| p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то св |
| едеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке шк |
| ом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није мо |
| де контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици упр |
| довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаж |
| а и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе |
| Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој |
| ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} |
| <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није |
| који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али к |
| нка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, |
| ен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу |
| ушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p |
| у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „ |
| се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити |
| ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама у |
| и смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то те |
| <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно н |
| а женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула |
| ви се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} |
| ал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговц |
| лобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рек |
| ном и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, п |
| је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као изл |
| оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала дос |
| е у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивал |
| угу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на света |
| ав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака |
| га мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором ст |
| а, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год м |
| <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он о |
| {S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За |
| и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, |
| тивила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била |
| то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је бил |
| /p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> |
| ати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пази |
| , а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица |
| ине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S |
| унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина |
| е држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање |
| ринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота с |
| пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав |
| живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у |
| ла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и |
| је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шап |
| } Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова |
| е је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћ |
| ило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газда |
| љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива. |
| молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и |
| ти и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати |
| .{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се |
| плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и |
| сио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p |
| ="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше |
| ection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана |
| ди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на |
| свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати |
| давна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој |
| е до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом |
| ке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, |
| имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, |
| астидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишље |
| к од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Са |
| ања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се мо |
| усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше дост |
| ећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осака |
| је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, |
| к шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин |
| сли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа |
| ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опази |
| е похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за т |
| ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где |
| .</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да |
| ажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С то |
| а појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допад |
| љаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и |
| људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру |
| е је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} С |
| силаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости? |
| p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам. |
| оводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} |
| ела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Ш |
| ту још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита з |
| у беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно па |
| воју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друг |
| а, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостал |
| обратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бит |
| утала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене со |
| и ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о |
| к. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што |
| ла је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом сво |
| године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; |
| .{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност |
| на.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео |
| пет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погле |
| ривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том |
| е и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p |
| оме безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лиц |
| ам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо од |
| те.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам |
| баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у том |
| је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, к |
| вирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несн |
| , што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе н |
| и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломил |
| о плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S |
| ости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb |
| естре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том |
| таде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, |
| па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде |
| рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам м |
| си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује. |
| могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, ка |
| ет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} |
| — Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате јо |
| се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу оп |
| варици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После |
| } Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ов |
| <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогм |
| ад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, |
| >— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</ |
| .{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им с |
| импатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила св |
| љствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће ла |
| сак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила кл |
| > <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, глад |
| /p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила |
| више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са свако |
| оже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој па |
| ..</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирн |
| езрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено глед |
| ојој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела |
| се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опе |
| ом језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла л |
| на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи |
| грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њези |
| х прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза |
| и, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рек |
| ге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повра |
| глим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се |
| је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играт |
| беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправ |
| ајлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, кој |
| /p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, гос |
| ајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској уч |
| рујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да |
| и, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад го |
| ама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} |
| а, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће |
| лази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љуба |
| ња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није мог |
| да пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се р |
| штво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит |
| оги па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљи |
| трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесни |
| ртију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери по |
| ведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опе |
| врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра м |
| ак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само н |
| а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ва |
| а И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њ |
| из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета ј |
| Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p |
| мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислил |
| рошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјај |
| г оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде м |
| ипада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А |
| осиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јо |
| сподине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после |
| ебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком |
| не су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код св |
| а то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S |
| ник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она ј |
| ом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} |
| маш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично |
| <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, ка |
| носити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заос |
| казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је ти |
| сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, как |
| без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} До |
| карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на тво |
| ринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда |
| орка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире о |
| д њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, |
| } Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код сво |
| о Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах поз |
| че озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота |
| } Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин профе |
| ади?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, |
| кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, |
| ; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па н |
| се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко вер |
| и, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има |
| т друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је |
| име.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана ил |
| себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је |
| тале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши |
| питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; сти |
| а и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек прек |
| претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p |
| некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он н |
| > <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, к |
| гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За ш |
| <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па |
| бегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, |
| сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави |
| а ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нис |
| да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, к |
| злапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је сре |
| S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају до |
| Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна сн |
| ом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и кара |
| тник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе |
| у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p> |
| , или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори. |
| је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друг |
| ишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.< |
| другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки ч |
| а о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло |
| себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она |
| но изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— С |
| а и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне |
| пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.< |
| весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборави |
| е некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу. |
| и слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div |
| верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не |
| ешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{ |
| лна.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него |
| S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме н |
| јом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Бо |
| јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у оч |
| ема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад |
| јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Је |
| ог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њи |
| до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече ув |
| рија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад |
| Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом нас |
| љена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта |
| но пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав з |
| сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу |
| ће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањ |
| евојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду. |
| а је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Д |
| је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног кар |
| ри лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој |
| стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши при |
| р само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, |
| к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом кр |
| имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У ти |
| те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.< |
| од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S |
| еда?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па ус |
| у.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сват |
| > <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одгов |
| уге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерни |
| омашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за |
| .{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p |
| у руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и тре |
| пунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих д |
| Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима зау |
| рча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала |
| е, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласо |
| ила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мат |
| ече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о |
| еном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цел |
| и своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је |
| а си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се |
| Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог |
| p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ |
| ра не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> < |
| ија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка |
| чају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио |
| ако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико |
| >Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја ни |
| је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учини |
| у женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Вол |
| леда, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! |
| искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ств |
| ави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, прес |
| ефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пр |
| оштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разб |
| S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да п |
| женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње |
| није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није ср |
| неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замис |
| </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину г |
| већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав |
| ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у ва |
| е ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви |
| Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Позд |
| а санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго п |
| да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због |
| еш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постој |
| о је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то до |
| ије ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође |
| оже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Доб |
| <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад с |
| разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио ка |
| г мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене |
| ек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла ж |
| мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детет |
| а је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, паз |
| и изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно с |
| трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} |
| што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже |
| како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима пс |
| за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена |
| уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија |
| <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Х |
| и с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништ |
| о увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад к |
| а осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> |
| .{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није |
| шла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се как |
| чари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, |
| {S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш |
| ојом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви са |
| ила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о д |
| купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, |
| ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за ко |
| дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га |
| сетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су |
| ривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима по |
| Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, |
| ва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал |
| ратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра |
| у, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" |
| је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је |
| кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Бо |
| ма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би |
| кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед м |
| равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог |
| као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, |
| ла, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта г |
| виче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то |
| тојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која |
| ј било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како |
| увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не мож |
| } Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова гос |
| на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува |
| SRP18890_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не |
| треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију. |
| а од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} |
| у јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, р |
| остојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш |
| јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула |
| гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненад |
| се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S |
| дили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала |
| ад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, к |
| дахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и уз |
| Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p |
| својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не |
| емити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, |
| арала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме |
| о се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S |
| то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, |
| ео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што б |
| або мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека |
| ину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љуба |
| P18890_C12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и са |
| разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом |
| p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} Пос |
| ка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канд |
| вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па |
| ињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпо |
| авикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женс |
| машна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија о |
| pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p> |
| мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, |
| жило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао с |
| но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то ј |
| > <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ства |
| ку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако |
| емо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити т |
| им противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде с |
| птир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове дана |
| с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије |
| ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на њег |
| мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, |
| су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Дари |
| те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који |
| раво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље б |
| .{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, миш |
| има и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тет |
| мо страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим нед |
| обу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p |
| покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је |
| рца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p> |
| ска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би виш |
| о је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад |
| целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родите |
| , мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, профес |
| , а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карак |
| као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по |
| цу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског леч |
| поведних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгуби |
| школском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да |
| њу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао |
| ече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и ж |
| по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете |
| {S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — |
| е...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па |
| ити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p |
| /p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једа |
| становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљ |
| и призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И |
| е, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне |
| Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух.. |
| {S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз |
| нику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на при |
| важење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, м |
| и:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У том |
| да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И за |
| га оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапре |
| уми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па |
| свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сир |
| сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и д |
| моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине гр |
| , а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се м |
| ње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, |
| што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивни |
| е добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље с |
| на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се р |
| ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и чита |
| ло доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху |
| он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> |
| ј, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и |
| весно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом дела |
| нула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и п |
| е новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, |
| еце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Н |
| да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном прилик |
| себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код |
| е.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p |
| нципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, |
| кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио сп |
| ој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа |
| да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема |
| а љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени. |
| а.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло с |
| за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Доб |
| гледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште |
| /p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе |
| њи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, к |
| , да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је п |
| ла је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће но |
| је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.< |
| рагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешћ |
| оре од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мис |
| авно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су |
| бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да се |
| онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, |
| ахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како |
| та, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он ј |
| упи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p |
| , али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правд |
| рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што и |
| сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке |
| видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је трен |
| ка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек им |
| да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А |
| то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж по |
| ли кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколик |
| , но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити |
| се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <p |
| ећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Р |
| је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до пр |
| ала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то ни |
| еше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину |
| богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџиј |
| крије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си јо |
| своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се р |
| грача било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни оби |
| сле неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим |
| у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те ј |
| плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{ |
| ивот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка |
| ила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p |
| клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и з |
| ћу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже. |
| кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и |
| ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је |
| небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз ц |
| етна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није би |
| ринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му |
| и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па |
| и коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру |
| ком отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и рас |
| претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох |
| P18890_C21"> <head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Дарин |
| цу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да заве |
| јао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, д |
| родире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извик |
| .{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је п |
| свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка |
| ој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Со |
| а, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p |
| одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у |
| ог банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у р |
| ице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За шт |
| асен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви |
| одине, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, |
| таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, |
| Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек |
| ог првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још |
| с мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога |
| p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не де |
| мисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је вели |
| свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће |
| и било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може |
| морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слу |
| р.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увре |
| да.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.< |
| е далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, |
| д куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали о |
| види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другари |
| је.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, к |
| о због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се с |
| /p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још |
| и; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} |
| д других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са |
| авно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи |
| старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознал |
| војка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчиј |
| обудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофов |
| емље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчет |
| тулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојан |
| има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са |
| .. рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан б |
| а — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његов |
| /p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но |
| у заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде пре |
| лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Инач |
| ње, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: |
| о имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у к |
| још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и |
| њасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се |
| бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препо |
| о писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гро |
| у из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљ |
| читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Ш |
| аву, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста |
| <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — |
| иле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде позна |
| а; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појм |
| /p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па |
| Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и |
| ца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте стро |
| <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p |
| исати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оста |
| била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно |
| не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из иск |
| неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а оста |
| а.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као ш |
| <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је ка |
| је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, из |
| беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хо |
| видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она н |
| нчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p |
| о, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час |
| ла: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре |
| ојима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, н |
| рироде и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била тр |
| е онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калу |
| ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли |
| лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу |
| ва“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакат |
| или, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајњ |
| {S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су |
| даде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још |
| {S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> < |
| учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.< |
| подина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој од |
| томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, |
| же: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио |
| вала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и |
| гаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је |
| бро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, мно |
| , сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— |
| > <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра дев |
| на како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни раз |
| едицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родите |
| S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које |
| ?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и св |
| — Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он |
| в грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дозн |
| искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, |
| и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је |
| са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се п |
| рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; срп |
| а њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Ма |
| и класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се израз |
| је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је |
| ила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте прир |
| {S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је по |
| ко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна |
| викла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској би |
| наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикл |
| у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима с |
| сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, |
| а да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не з |
| споди...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А |
| нику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, |
| нем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазд |
| своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{ |
| то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, |
| гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — |
| вао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Ост |
| јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљ |
| њих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа |
| па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговор |
| ећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по изб |
| ј избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао |
| крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости п |
| е кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помисл |
| але; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била ма |
| нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете изда |
| но смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко |
| да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{ |
| воје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не |
| далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уобра |
| от, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла о |
| помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Н |
| живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас и |
| , кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бр |
| па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хо |
| а професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је |
| е жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олт |
| е шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко з |
| > <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да |
| {S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{ |
| </p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сес |
| <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекр |
| једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђинск |
| ко моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — цр |
| маћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима |
| </p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Ра |
| оју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женск |
| азати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код |
| рисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— |
| сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изаша |
| у, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунција |
| еве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племени |
| 1" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да |
| <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је де |
| те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>П |
| чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши дево |
| убав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој |
| у.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Бос |
| > <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, |
| ине.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек |
| шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је с |
| њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, |
| ић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, как |
| тадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и |
| одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу |
| {S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи нал |
| а из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо узда |
| у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у |
| е моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, |
| очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђин |
| плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора м |
| е да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу |
| <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис |
| и и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> |
| } Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то |
| p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причек |
| догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, к |
| p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — нас |
| а и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети н |
| — Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ва |
| е не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S |
| нуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, и |
| <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> < |
| шњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} |
| >— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујт |
| у.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гор |
| т добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује. |
| аринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазни |
| увши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе |
| S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилоср |
| знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Ка |
| да би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, |
| аде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! |
| ма Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела |
| воју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу |
| оба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила |
| .{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је |
| А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> < |
| рва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела |
| {S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте је |
| ала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех б |
| дно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча би |
| <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је г |
| ен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора |
| лила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре сво |
| тна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за |
| о гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него |
| уно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не на |
| а се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се доп |
| исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се кле |
| реби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала м |
| у у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо |
| вала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић ви |
| бав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео. |
| ељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је ј |
| че; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка леп |
| , кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је л |
| реће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу б |
| !{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла |
| а и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња |
| је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнан |
| иде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде |
| к!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије ме |
| си млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој ра |
| > <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као |
| ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спрем |
| могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити |
| никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{ |
| ије хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{ |
| неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиља |
| туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворе |
| 0_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б |
| иле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који |
| сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И |
| /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио |
| > <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Т |
| певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, о |
| оји некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод |
| ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не по |
| ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само б |
| раћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе |
| е, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не |
| поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен ј |
| отице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> < |
| будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би |
| > <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> < |
| прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разгов |
| .{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <d |
| </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузам |
| ј боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га |
| добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу |
| умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и |
| ице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> |
| ћу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу остали |
| риликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Д |
| ове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и доша |
| олеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озе |
| позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. |
| Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни ж |
| ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> |
| ате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ |
| аринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам |
| сности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом. |
| чено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она |
| а, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> |
| } Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад ва |
| — Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи |
| сли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој |
| ост?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам сам |
| Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег |
| /p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! ис |
| грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не |
| видео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, |
| кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других с |
| тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка г |
| а љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згар |
| ,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разгов |
| поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам |
| тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а у |
| штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може |
| {S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како |
| овеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком ст |
| >— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, |
| е; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет ч |
| а рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те |
| ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворил |
| се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једа |
| лико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре |
| иве сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће н |
| , а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Н |
| а се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S |
| ереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у |
| над беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по |
| им кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Дар |
| их или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p> |
| Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендиј |
| е од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и нек |
| а, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ |
| ти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног |
| о у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти са |
| блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезин |
| се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} О |
| срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој |
| од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образов |
| е довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се |
| estone unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и |
| 8890_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јут |
| вануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога |
| да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се ст |
| атору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадина |
| кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу |
| ; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али т |
| же и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој |
| скрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозн |
| етпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале про |
| стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина т |
| ебало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих учени |
| ограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни |
| {S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тер |
| estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви |
| но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде |
| n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу сам |
| {S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Дари |
| И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у живо |
| пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје |
| већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Как |
| у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те прод |
| а то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је кр |
| ада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не |
| Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у |
| тера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, |
| p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састан |
| етку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан |
| вом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или |
| ишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је |
| о, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Дар |
| аш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{ |
| јала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђа |
| оји дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „бр |
| и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и |
| поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они пре |
| ричао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је т |
| задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала |
| ри, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} |
| -Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да з |
| е се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало доба |
| ем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да бр |
| а Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" |
| , да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, |
| гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала |
| ме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гар |
| у вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати до |
| е волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, к |
| иво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, |
| обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би с |
| ела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, |
| ижње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне д |
| свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам |
| ти паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико |
| никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то |
| з собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјави |
| ом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књиг |
| пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да ј |
| ку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.< |
| о себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога |
| рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} |
| е, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету ј |
| p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постоја |
| и.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далек |
| да! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег |
| кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, ум |
| спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Исти |
| </p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не |
| ину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одг |
| зети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћ |
| /p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам п |
| еч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да |
| почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао |
| м створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сро |
| /p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову р |
| м али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је д |
| вој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се |
| </p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним |
| уто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање ст |
| а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек на |
| гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> |
| Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти |
| над зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као |
| твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији б |
| раш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет ста |
| } Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>По |
| >„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем |
| опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не зн |
| он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу |
| ! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти мора |
| S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опус |
| ишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мис |
| е допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и |
| у, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хра |
| вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем |
| е.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе. |
| ео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје |
| игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} |
| а ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило п |
| писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахн |
| ако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку |
| ји сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа |
| </p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест го |
| кли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће с |
| е било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале пр |
| ра необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вр |
| у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходит |
| Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичн |
| ебан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан ил |
| према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касни |
| њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — |
| пасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако м |
| остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, |
| ове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из дале |
| , па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{ |
| pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до п |
| еча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске поро |
| самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинил |
| е овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газ |
| срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она |
| ад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, |
| од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока р |
| Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, |
| и се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократ |
| м да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и на |
| н.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви |
| ивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се ниј |
| та и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко |
| p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој |
| оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div t |
| ик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би мо |
| е био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном |
| морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S |
| мисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, |
| заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рође |
| шљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њ |
| > <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном |
| , као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{ |
| ци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад приста |
| вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само |
| поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, |
| ка.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме чове |
| док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свако |
| бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећал |
| >Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послуша |
| , сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље |
| е увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином |
| елик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, о |
| рце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој |
| , рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је нео |
| Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гл |
| тре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У |
| трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} |
| аљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за ч |
| етно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, |
| љиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А к |
| ас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто дево |
| о би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи |
| ешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава |
| ић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прим |
| шапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="ch |
| е, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, |
| већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то |
| једно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно |
| извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо |
| </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, |
| је.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била |
| и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру гла |
| ну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да |
| лаг — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животи |
| аде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S |
| и, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једно |
| угу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напр |
| {S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{ |
| Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је |
| је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кр |
| м?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа |
| еме стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="1 |
| кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако т |
| тори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за |
| стаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност сво |
| причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушка |
| старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго вр |
| це, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а ка |
| овору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе пр |
| га.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их |
| удеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ир |
| ного јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n= |
| p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, |
| му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову г |
| постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; је |
| /p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час |
| .{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећ |
| што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој |
| да, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја сп |
| бухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S |
| хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему ј |
| атворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То |
| је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак |
| како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, нег |
| <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да ј |
| тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говори |
| цењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњете |
| ше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови |
| голан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди |
| стојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави пре |
| а.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише |
| а образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима. |
| ужа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешн |
| а, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш он |
| окаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, |
| о је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је |
| а.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске |
| а у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што |
| цама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и |
| на стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша |
| ковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну |
| .</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме |
| оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађ |
| абавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па |
| S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка з |
| их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „лут |
| ље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ру |
| а траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљин |
| загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Си |
| требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} |
| куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је |
| це — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љу |
| је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере. |
| та?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти |
| то, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор. |
| , смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезини |
| се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звал |
| дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На |
| ла сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена н |
| погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се |
| е хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да |
| ала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје р |
| инем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж от |
| вно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети |
| продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, тр |
| је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, |
| олим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи |
| уђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим |
| ело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Дари |
| иња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше |
| м и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпот |
| но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне |
| ивине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали уч |
| речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће |
| д.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Па |
| о се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — |
| , уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи |
| очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није та |
| жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли срет |
| наде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „ле |
| аринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад |
| њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно |
| во такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у п |
| ве друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њ |
| р.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела |
| а не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен чове |
| сити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и |
| поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви |
| би преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Н |
| о!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; о |
| у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је |
| ила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада |
| олбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p |
| због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама |
| <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, |
| лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не р |
| агло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бур |
| лаву на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, |
| о и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растал |
| војке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу |
| Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењ |
| ј двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те |
| и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учит |
| ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече |
| неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који |
| ке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и приличн |
| рговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам г |
| да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећ |
| {S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беш |
| ш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено |
| >— Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадо |
| е требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој |
| ео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој |
| ис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Дари |
| /p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши |
| — Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Прист |
| , оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у обли |
| о његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p> |
| етна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то |
| је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој |
| да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није с |
| еде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече |
| вши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p |
| ољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{ |
| там намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су з |
| еше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака н |
| 890_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана д |
| да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног |
| као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — ре |
| , што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — |
| пазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног стран |
| грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила |
| м...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да јед |
| срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, ил |
| .{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раз |
| цу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо |
| ши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, |
| него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни |
| тињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, кол |
| , оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме сам |
| мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у С |
| p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да см |
| хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; |
| Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није б |
| неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у б |
| и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, |
| дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</p> <p> |
| ла и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо |
| « </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; бо |
| о да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стад |
| и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби жи |
| — Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте пого |
| осанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, би |
| а нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стоји |
| е црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.< |
| > <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господин |
| јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница |
| обеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним п |
| своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде |
| родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајви |
| њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок т |
| их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног |
| {S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Бе |
| помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горел |
| ро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но ма |
| риметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га |
| жњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка |
| се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Из |
| ављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Дар |
| о провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, |
| Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко т |
| ђе, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, |
| у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружи |
| <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Ал |
| е ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом |
| ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један |
| — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да |
| дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго |
| који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне |
| осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом |
| још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момк |
| пасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по д |
| како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћу |
| у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!< |
| а све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад чов |
| моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим груд |
| уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више |
| {S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{ |
| бичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задов |
| има!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, |
| да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју |
| свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ак |
| и не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{ |
| S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} |
| Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати уз |
| ивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</ |
| </p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад |
| сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{ |
| ините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви с |
| остатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што |
| и, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда |
| > <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> |
| м, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и |
| естро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под услово |
| бама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „ |
| Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живино |
| олико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, пред |
| угарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се |
| ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; |
| — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја |
| да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у |
| {S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врл |
| онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то |
| о бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} |
| ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— М |
| <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна ил |
| питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, к |
| кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети вра |
| а, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у |
| а и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</ |
| доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах |
| сли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти |
| ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</ |
| и од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно |
| беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, а |
| вога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и |
| Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према м |
| Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно |
| тњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{ |
| ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком с |
| т форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шт |
| >— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могућ |
| је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичн |
| ти, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих род |
| ти и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="1 |
| а, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бод |
| вољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је гла |
| ћу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан |
| ва радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер мно |
| а рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што |
| ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не |
| име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добр |
| је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још |
| у тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, до |
| и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и х |
| мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p> |
| а имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али |
| поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, |
| брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестр |
| да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала ј |
| чини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у де |
| , мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, |
| <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављ |
| <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица ваш |
| је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме кри |
| исам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет н |
| /hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре |
| ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино |
| век, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од ње |
| сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па к |
| ио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p> |
| а новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно |
| тпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Не |
| увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Да |
| з разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим |
| исли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке т |
| .</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? пи |
| ције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло м |
| треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Дог |
| није име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C7 |
| Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и р |
| иче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно за |
| Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити уче |
| не догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у |
| увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бива |
| а промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем |
| ам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да |
| што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај поз |
| де пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викн |
| ити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишља |
| своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника нем |
| упка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љ |
| на раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али с |
| но преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста |
| но својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља |
| и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им |
| после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{ |
| и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне |
| го, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незн |
| <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S |
| а је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње. |
| , већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</ |
| <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са ч |
| а“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{ |
| д тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло |
| се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити |
| т, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту |
| воје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не уда |
| ју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и |
| о изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске в |
| и не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је теб |
| вића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стри |
| ="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{ |
| .</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да матер |
| је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности |
| па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац |
| ос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које |
| тва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љ |
| ти могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, ч |
| твовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <di |
| Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине ру |
| ла му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је нем |
| а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у у |
| о вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестриц |
| да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену |
| мима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и |
| За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а же |
| дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, н |
| омашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штед |
| е.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да |
| њу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су пок |
| Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обр |
| инком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> |
| тароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имај |
| а мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у св |
| томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S |
| па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што |
| !{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити |
| маш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— |
| еш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изрич |
| љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околн |
| гу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако под |
| зо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише ж |
| а! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p> |
| сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!< |
| ла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не |
| ад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{ |
| „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује |
| и.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} |
| а: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, |
| а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та и |
| им осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почи |
| е на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему |
| p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јо |
| тири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпо |
| S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, ш |
| {S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} |
| ј дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име мо |
| се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљ |
| та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љуб |
| њу поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала |
| еба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у пошт |
| омогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се з |
| јима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био |
| ишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, вид |
| ажај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, к |
| летише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; |
| .{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песм |
| тече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да |
| госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам с |
| школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трго |
| осно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скину |
| метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> |
| — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо |
| Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! см |
| тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, с |
| то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љ |
| > <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срц |
| био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту |
| ла, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупи |
| а искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После |
| а то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже о |
| жни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама с |
| боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама |
| највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму у |
| своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да |
| тина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да сл |
| ка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом на |
| старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Не |
| } Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче |
| S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана |
| корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на к |
| то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала с |
| ој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући с |
| Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и п |
| ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> |
| идети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бар |
| ешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, |
| према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енерги |
| биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет |
| чена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, ужи |
| ринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим т |
| озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав |
| } Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и |
| сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противн |
| , која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему |
| у срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, и |
| вирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је |
| очео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешк |
| ..{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рек |
| .{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неис |
| ештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни ство |
| сма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо |
| верна жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рек |
| } Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти |
| оспођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и ду |
| Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и му |
| ествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, к |
| народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и |
| беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела |
| ановаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су |
| женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После |
| ца станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштв |
| ро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењивах |
| него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село |
| е Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странц |
| озила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.< |
| пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанко |
| да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало |
| Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљ |
| робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту |
| јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло неми |
| ивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, |
| се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је |
| зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} |
| оваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу ле |
| ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече: |
| отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p |
| еђена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> < |
| му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти |
| S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по њего |
| ла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч о |
| Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка |
| добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разгово |
| вој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> |
| спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{ |
| у је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и ње |
| него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе об |
| ује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисл |
| ко се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа |
| <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он ис |
| дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш |
| ети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се мож |
| шкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је |
| <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном м |
| ре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Дар |
| већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по со |
| се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим пр |
| ив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жен |
| рцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се по |
| да видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек та |
| а; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налаз |
| о по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:< |
| и вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово п |
| ег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба п |
| имети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сам |
| денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи да |
| пела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радос |
| је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу не |
| бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље |
| {S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, ша |
| тупа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој ч |
| х речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са |
| S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек он |
| нају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до п |
| , кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div t |
| p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и л |
| За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један п |
| ну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој т |
| кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не |
| ан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> |
| Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотим |
| скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако |
| питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосн |
| — Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме моли |
| 18890_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у варо |
| P18890_C17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; |
| она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, |
| Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине |
| а их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно ме |
| и дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </d |
| била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ак |
| рло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е |
| ме слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са жен |
| бори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p |
| сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше. |
| лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, |
| Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опис |
| с Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу |
| једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски |
| мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу |
| и на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од ко |
| његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изре |
| пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана к |
| p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рај |
| сак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но |
| види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године |
| девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назо |
| мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ре |
| а остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb |
| о поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде |
| ази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале |
| комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки је |
| е.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али |
| а учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник |
| гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за с |
| да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А |
| ао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на г |
| почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужен |
| а, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— С |
| не душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила |
| з цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет |
| ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих ве |
| Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудн |
| убила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све |
| е мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> |
| ретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те |
| осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и непр |
| ла.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину п |
| ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад ка |
| и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље доч |
| би оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p> |
| иња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у |
| писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док |
| као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> |
| ше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: |
| и и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој |
| јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предм |
| ане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До в |
| они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазил |
| д за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу. |
| које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> < |
| на није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, |
| а</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи |
| играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толик |
| оз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јуна |
| још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, т |
| о беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је поч |
| да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, з |
| змишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му он |
| а бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Го |
| лена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните |
| привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је |
| /p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! |
| о соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Ве |
| амо што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно пре |
| и ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у ст |
| и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикива |
| одар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави: |
| сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад |
| о и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знаде |
| са, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се реч |
| је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Памет |
| никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и |
| у — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до позн |
| </p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се о |
| на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису |
| кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред стано |
| е.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом |
| скавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за ко |
| сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: вре |
| } А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али |
| "150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и он |
| а свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— |
| целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „б |
| {S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</ |
| тујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} |
| За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у |
| увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је про |
| а, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} |
| н?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре не |
| ем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, |
| ва примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| </p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш |
| је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је уч |
| ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је |
| ршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме н |
| — За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мери |
| ли „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који т |
| адила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.< |
| у срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе прав |
| е мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>К |
| дитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.< |
| трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је доб |
| ном унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином |
| ек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се |
| је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код |
| разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од ку |
| ар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степ |
| , шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на јед |
| ити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке |
| акше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које у |
| , то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почел |
| оса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у мил |
| p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> < |
| /p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, |
| ко жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повеће |
| {S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре |
| ним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!. |
| ене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи |
| ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном |
| јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Ј |
| , кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n |
| ешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше о |
| ! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разум |
| о.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угаси |
| ком ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам ј |
| ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и |
| >— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, |
| е за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже |
| сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико |
| су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих виногр |
| } До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је |
| размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако бол |
| о нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру |
| ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мањ |
| ше за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не вид |
| Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми б |
| и то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, |
| , а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро |
| коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда! |
| > <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек |
| а узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у ш |
| „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p |
| е, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне к |
| и је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није ви |
| што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренут |
| а.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пут |
| ознала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше |
| светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ћ |
| не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе |
| је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже |
| .</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и |
| је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио. |
| ће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Д |
| римерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — им |
| д стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</ |
| зузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти с |
| и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек н |
| Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће |
| ки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и дру |
| раорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очиј |
| Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у брак |
| било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро |
| лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? о |
| горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. |
| олеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништ |
| <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши се |
| <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она у |
| о, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, |
| ду лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се |
| Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па |
| може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; ш |
| ети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} |
| зичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, |
| на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> |
| до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре |
| азда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, |
| дочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слобод |
| то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете до |
| ико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила о |
| ом љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручк |
| се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, |
| адаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, |
| "> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју м |
| ећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколи |
| о заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом |
| екој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад |
| d="SRP18890_C22"> <head>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{ |
| id="SRP18890_C14"> <head>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него о |
| l:id="SRP18890_C10"> <head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви г |
| е од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и |
| никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; п |
| и да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси мла |
| посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмо |
| служује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом ко |
| е две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} |
| Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, |
| сећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим с |
| {S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је |
| а доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби. |
| <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, шт |
| нтимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је сту |
| ом другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу |
| ћа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, ког |
| припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скин |
| аху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао. |
| до, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња |
| ама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбаци |
| p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала |
| мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба |
| носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А |
| на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да зау |
| м мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштр |
| уће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што ни |
| било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Де |
| ренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волел |
| ше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић |
| ринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвал |
| птира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошло |
| ада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручиц |
| ече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем. |
| опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да свој |
| p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, |
| ога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпома |
| оје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, |
| /p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га |
| так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Он |
| младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на дру |
| трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју ј |
| {S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечј |
| знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о с |
| ош је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетк |
| изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имат |
| ање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} |
| аводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетк |
| роклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да |
| ше плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала |
| о што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, ко |
| постављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграм |
| да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После јед |
| “, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича |
| учава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред |
| гледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је ув |
| и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| нови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да |
| да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не м |
| еди госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: |
| осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</ |
| /p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки изр |
| иванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} За |
| кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове р |
| та...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, |
| то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је пони |
| >— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што г |
| аметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене ук |
| сте.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примет |
| то они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помо |
| ? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се н |
| о пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се за |
| да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, к |
| ако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па |
| је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код те |
| <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљк |
| ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се |
| мети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није свари |
| дужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} |
| мо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— |
| било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих сус |
| S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сирома |
| у и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи |
| ћ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шеш |
| офесор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитал |
| Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је за |
| Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством ста |
| е оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оц |
| е могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му |
| “ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може до |
| кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи |
| ем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од |
| тац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић. |
| енитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} |
| , савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како м |
| реност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, гос |
| и „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест |
| и да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад с |
| шег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснил |
| лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је |
| рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њи |
| ако је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад д |
| ду професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле свој |
| .{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету |
| то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако |
| ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме |
| и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, |
| , добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавнос |
| рама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети мој |
| о.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно срета |
| да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретк |
| {S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља свој |
| Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами п |
| е имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више |
| д хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и |
| њам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга јез |
| у, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружи |
| , али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срц |
| у површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и м |
| Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — |
| , па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па он |
| учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо сте |
| ; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при би |
| о: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и си |
| ...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет н |
| слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— Т |
| вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Н |
| живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроб |
| и.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Бо |
| ћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића |
| че Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп г |
| а сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко |
| ече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за св |
| рло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због н |
| било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрл |
| нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} С |
| човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузет |
| сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу |
| ло шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} До |
| лити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ак |
| ње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у |
| ?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај |
| им из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински |
| се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја б |
| е момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случа |
| ећма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Бољ |
| једеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нек |
| а те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као нек |
| вачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом |
| То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар м |
| зна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на |
| тив чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пис |
| ечи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p |
| е тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је нем |
| учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у |
| знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мир |
| стави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкињ |
| а девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо |
| ала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестр |
| лно а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ј |
| да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је |
| ног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ј |
| понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим |
| Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Ле |
| а, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада |
| им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће побол |
| еш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за н |
| аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, |
| но ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па |
| За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласо |
| него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Руж |
| е ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша |
| богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете |
| , каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, к |
| и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслу |
| тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све |
| ну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казал |
| ебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега |
| , да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати у |
| е је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазва |
| аринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро! |
| е можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па |
| ти.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> < |
| есели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржав |
| ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Види |
| — Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја |
| а вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страш |
| може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се н |
| /p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица |
| номе беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Дари |
| ме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесит |
| иде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већ |
| своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико |
| p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења прод |
| p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала |
| и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала |
| зином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати |
| и само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца |
| рај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор ниј |
| е — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу в |
| <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љуб |
| дахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме с |
| рца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} |
| /p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики |
| ти.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна неми |
| лио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> < |
| срећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, |
| асејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, |
| слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш |
| ј се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневесел |
| } Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени бр |
| оспођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде |
| и?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовск |
| нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом бра |
| ама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} К |
| к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља н |
| ј прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тог |
| и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година ви |
| е је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој с |
| ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју д |
| ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Х |
| ли тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто наме |
| ренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико |
| сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој |
| то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љуб |
| указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?... |
| Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије |
| на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, |
| И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која |
| ла себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; бл |
| исала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на |
| роћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужн |
| чарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; |
| ања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S |
| је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала |
| штву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, в |
| , свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше |
| ринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им неће |
| цаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења р |
| што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C |
| с је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи |
| , симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као мете |
| руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где |
| .{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</ |
| она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сн |
| , него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, |
| ва прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хт |
| х а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци гроф |
| > <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љ |
| вину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало |
| недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на |
| И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хи |
| рки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари |
| > <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</ |
| тиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште |
| јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странц |
| о.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто |
| послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} |
| а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шт |
| ину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јест |
| ка.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке ра |
| се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виног |
| боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само |
| матрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осм |
| он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом |
| риродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играч |
| ла је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, з |
| жда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако |
| ј помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био приличн |
| то свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} |
| д ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пр |
| орника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпут |
| од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела |
| /p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта |
| S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</ |
| >Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака докт |
| одбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице |
| мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре |
| ужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, |
| е по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад |
| скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим г |
| девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке |
| са, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се |
| ашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се ис |
| чко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују |
| „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај п |
| сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак |
| тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху леп |
| било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, н |
| .</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростит |
| ј уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беш |
| м тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</ |
| и његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па с |
| чина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два мл |
| аче је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, |
| но Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говор |
| </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била |
| ја је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећ |
| бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су би |
| ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако ис |
| оредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, |
| ном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице на |
| ица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање нек |
| p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, |
| ком лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се б |
| з лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цв |
| као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у роди |
| и па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање |
| из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У |
| е поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Би |
| крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да с |
| ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то |
| бе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дора |
| о на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p> |
| ућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој с |
| ед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш |
| наест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе хо |
| прегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше |
| /p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у у |
| ли још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивш |
| /p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Пог |
| потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако н |
| адна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења |
| азати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивк |
| си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина. |
| n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад |
| 45" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није дост |
| н, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p> |
| а.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Буд |
| да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјал |
| ну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насме |
| и.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Боса |
| а поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је |
| и место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> |
| > <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па |
| <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала |
| е тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тр |
| >Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место дома |
| осета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љ |
| {S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она |
| не па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се |
| њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опш |
| јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p |
| може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринк |
| се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, к |
| и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, те |
| p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И ма |
| кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, |
| уђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код поп |
| пођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће п |
| лија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та |
| поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја |
| но стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад оде |
| ким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у к |
| ника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни д |
| о замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешк |
| у били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она п |
| упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукам |
| у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те |
| а се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се |
| > <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широ |
| з главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила |
| лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.< |
| си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем ист |
| > <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мир |
| ти.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ће |
| акога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечур |
| ако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века. |
| > <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруме |
| > <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти |
| се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах се |
| ра.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је |
| а дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује |
| н.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, |
| је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледе |
| ођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал |
| ..</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у ис |
| Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била сана |
| ке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су |
| осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старо |
| наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, |
| вства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајн |
| чена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она |
| ује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонет |
| анила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да |
| о овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>П |
| и а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати |
| /p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> |
| одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам вид |
| ну <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По |
| p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори о |
| потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледа |
| м иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама |
| суђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стаји |
| имала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама ј |
| ести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није чест |
| него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судил |
| и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против њ |
| а љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пе |
| одитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему |
| па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Х |
| акону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би |
| је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изиск |
| боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је м |
| о енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога ств |
| оглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За |
| озива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору д |
| глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети |
| евојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка |
| рено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: |
| ље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бо |
| инило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да |
| чарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јо |
| му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај чов |
| је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две |
| слила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам |
| м да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... < |
| Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част од |
| се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За ти |
| дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подру |
| каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевен |
| околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринк |
| тица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, от |
| вољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања п |
| , да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћ |
| сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас |
| аму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се и |
| у своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за |
| знати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> < |
| и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога |
| је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало |
| е и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је би |
| нка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Не |
| Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по |
| ојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="cha |
| али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> |
| {S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо др |
| а скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га ст |
| p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди сво |
| може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни |
| ратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добиј |
| проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јо |
| ије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Не |
| .</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, |
| ли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема с |
| ћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је о |
| си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео стра |
| ине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покр |
| ама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; про |
| тора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је би |
| ј беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред |
| ек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка па |
| после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се п |
| ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут о |
| аносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, |
| воје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар |
| ече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смеше |
| имити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети ј |
| нка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, |
| , али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад ј |
| почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабр |
| а ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још |
| ила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с м |
| ?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> |
| рташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину? |
| , да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} П |
| ије тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је да |
| колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика |
| јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атла |
| } У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја оп |
| ао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као ко |
| га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она уз |
| бро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да |
| лато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која |
| врће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том з |
| ла њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, |
| гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава |
| и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може |
| .{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омили |
| заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много |
| га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад |
| у децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне |
| ах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо |
| сам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал |
| одаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у то |
| смо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком п |
| е носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> |
| да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{ |
| ти не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџб |
| рофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је |
| за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрас |
| наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се у |
| оглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу |
| а, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се |
| .{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште |
| ати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати. |
| руживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало к |
| вам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— С |
| ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на др |
| ерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и же |
| мојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио. |
| удна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него ув |
| ка сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузел |
| — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} |
| та и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и |
| млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S |
| е истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се |
| крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да ст |
| редила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господи |
| Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то са |
| S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарно |
| се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекл |
| јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучен |
| он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је |
| јим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица м |
| ер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младо |
| може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и љу |
| ћи. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу |
| ису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку |
| господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда наст |
| е говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} |
| Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други до |
| пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка |
| јим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна о |
| никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој с |
| од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Бого |
| а.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад |
| два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко го |
| им лицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? |
| ла губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свеж |
| говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и бога |
| тету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој |
| враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта в |
| у у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без ус |
| ислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} |
| вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам да |
| ’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њем |
| се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре с |
| а, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али |
| све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!< |
| ораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш г |
| изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на све |
| о не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших |
| еш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је с |
| ежника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазит |
| е сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала с |
| о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претрес |
| , као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — |
| Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже |
| ли, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љути |
| </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка |
| д оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} |
| оград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па |
| упити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство |
| ном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, |
| сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче б |
| ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад |
| зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар на |
| е било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих иг |
| испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, |
| који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Гроф |
| љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </ |
| жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила |
| т година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него ј |
| често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно в |
| било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу свој |
| лимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она |
| девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, |
| к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђ |
| сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста |
| озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</ |
| је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних з |
| убио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} |
| рог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала ј |
| дила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетк |
| у уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; г |
| и ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S |
| но и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S |
| јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се х |
| образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хлад |
| и за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да |
| ло у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковић |
| хо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али |
| а је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових |
| робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начи |
| > <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји син |
| акле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра |
| есрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изи |
| будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је је |
| ему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само |
| ца, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилич |
| ти да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправ |
| гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо |
| беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек |
| за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске |
| S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а |
| а сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо |
| је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p> |
| писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, |
| спаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак |
| они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа њег |
| дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет |
| ировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада не |
| трчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није |
| огађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех |
| а њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуд |
| дити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} |
| у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих б |
| ју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И |
| сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвик |
| и права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени |
| ћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да об |
| p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа |
| аврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити |
| једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погл |
| , ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље ку |
| Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без |
| о себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> |
| n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина |
| ше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш |
| а легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p> |
| обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па |
| инка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у стар |
| <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</ |
| ш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не руме |
| ти:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> |
| да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад ка |
| ао комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и ема |
| > <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поште |
| ош штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом |
| ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде |
| ама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринк |
| једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честито |
| p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> < |
| сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје и |
| снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи |
| ш „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа ј |
| т стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми н |
| е комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубиш |
| дем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се |
| д Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође |
| ао и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању та |
| удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам |
| нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су |
| ж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— |
| сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се брин |
| је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико |
| м га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n=" |
| то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без раз |
| колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p |
| тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погле |
| ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, д |
| д је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> |
| на ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и |
| није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомен |
| љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што с |
| ас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од |
| и, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна т |
| ј, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већ |
| , не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпостави |
| >До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А |
| — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какв |
| {S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њи |
| ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} |
| хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „ |
| ш нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо |
| гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не |
| ашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то |
| питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћер |
| озна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околно |
| па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш |
| Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од ку |
| не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има |
| зузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добр |
| оре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њ |
| завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је м |
| не и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се ка |
| на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакл |
| еше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекл |
| господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) |
| ле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати |
| убави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене |
| е растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада сн |
| сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним |
| ти; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица |
| том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о |
| аси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај наро |
| Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем ко |
| _C10"> <head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини су |
| еду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак каракт |
| ела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина |
| о; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у нек |
| израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и по |
| д вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није |
| то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо |
| у покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико чов |
| p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено |
| ксистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p> |
| д колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто |
| које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је стан |
| ead>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши И |
| их сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} |
| авила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запеча |
| а је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар |
| ца француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако |
| Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у д |
| p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још |
| њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишл |
| ошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S |
| и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје |
| и.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостив |
| бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, |
| една од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени. |
| ко мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе |
| вши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код г |
| месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпож |
| емо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да |
| стаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе. |
| А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може т |
| и нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{ |
| а царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела. |
| ка, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала у |
| пођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а н |
| ело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаш |
| о се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и дру |
| амо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S |
| натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} До |
| ем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примет |
| ци.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како н |
| о идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите |
| S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже |
| и позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девој |
| т“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага |
| говорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић |
| али ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{ |
| у и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишља |
| Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела |
| ругарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подло |
| е на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба в |
| придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже |
| обу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони |
| амо наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам во |
| Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, |
| ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или б |
| син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нис |
| била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још ду |
| се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се з |
| бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је по |
| > <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака |
| удем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се |
| грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавн |
| живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од т |
| ини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристој |
| ој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехот |
| , у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соб |
| еш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— |
| Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана д |
| ати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила |
| рло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази |
| и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још |
| ша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по |
| ати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па |
| у, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} |
| тири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“ |
| та!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби |
| </p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>К |
| .{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим п |
| гози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Дост |
| е дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је |
| ти, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добр |
| пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а |
| питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одгов |
| че она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери |
| о је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја на |
| а право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, ре |
| ра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дак |
| одно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, о |
| срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није с |
| е то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, |
| ом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто т |
| па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо |
| на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље с |
| нка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није ви |
| то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Боси |
| <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p |
| е и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненагра |
| је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мисли |
| о тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успо |
| е, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</ |
| S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе |
| је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и с |
| куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Л |
| илоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зо |
| о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</ |
| му тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снаш |
| а ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног д |
| свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После |
| почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам |
| /p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити |
| и, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, |
| нудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} |
| ека учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито |
| ећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, гроз |
| а на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца. |
| е и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, |
| <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати |
| сму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантим |
| а и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усам |
| ј понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у |
| да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разу |
| ем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која ло |
| , што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, о |
| нда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поште |
| </p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> |
| тели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb |
| шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не |
| туцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди |
| а, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђа |
| пе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љ |
| за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јес |
| ало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве г |
| Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа |
| још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, т |
| ка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би о |
| ељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. < |
| Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! вик |
| да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} |
| де, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо |
| аже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> |
| плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри љу |
| </p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и |
| и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубав |
| че она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, |
| многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме |
| а је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може жив |
| ко се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или |
| .{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако и |
| > <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} |
| ута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одл |
| ите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој |
| ржати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се |
| та ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих поро |
| за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} С |
| о шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најб |
| а другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми ј |
| еше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофов |
| p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> |
| . (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколик |
| p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, |
| већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био |
| сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела. |
| це у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два |
| га озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у прв |
| ође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са |
| дој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дуг |
| а неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Ср |
| рају.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој |
| је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се |
| а коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та |
| љиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi |
| наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучи |
| ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, |
| лебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, |
| нског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несно |
| те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око |
| Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом воле |
| се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— |
| ивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својо |
| рка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта |
| а својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужев |
| трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у с |
| мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе |
| ико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, |
| Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек |
| Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама |
| Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта |
| е, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацил |
| у.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се руч |
| благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Са |
| >Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала |
| него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако |
| ош је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p |
| р такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја |
| куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскињ |
| зненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо з |
| в би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и |
| а Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као |
| позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је с |
| умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се |
| в се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све |
| ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи з |
| ла у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ј |
| х Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самоста |
| ално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, д |
| >У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> |
| — Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако д |
| мигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори с |
| о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп |
| е леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га н |
| те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је уд |
| је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети ме |
| ј мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> |
| ептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме ле |
| о сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и веш |
| мо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у обр |
| неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца |
| е!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна бил |
| ти.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљен |
| p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица по |
| е то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је |
| уњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла. |
| — Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја н |
| асла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по |
| она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна же |
| покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацим |
| одар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— |
| > <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим ув |
| <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, |
| брну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузн |
| ече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да |
| то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> |
| зим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој на |
| дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја |
| ; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p |
| љину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек |
| <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пуш |
| чила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из со |
| била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} |
| абринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што |
| ет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не у |
| ти?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши с |
| а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци |
| О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац |
| али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељ |
| н, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се |
| а укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и се |
| главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="1 |
| хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје |
| више је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто |
| есора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала |
| разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> < |
| како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, |
| с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способн |
| већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери |
| плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ћ |
| крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се |
| више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако ј |
| и.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо |
| а да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. |
| о вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сест |
| ктично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а |
| ш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар времен |
| Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.< |
| већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} К |
| ти, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице с |
| ђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, |
| смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} |
| послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је |
| <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди в |
| , а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била оз |
| љава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој ме |
| копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни од |
| војком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред св |
| о века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Пи |
| ад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу времен |
| на и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, погл |
| дмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се |
| <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се |
| е осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано |
| извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога би |
| догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије |
| г света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, |
| шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они чес |
| то ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понаша |
| о је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била |
| њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n=" |
| благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретк |
| после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло |
| онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао |
| се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Д |
| и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то вр |
| гу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.. |
| м; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назор |
| и је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хте |
| аса. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А са |
| шнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за бра |
| ти, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње |
| и она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, к |
| и разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прош |
| ка има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходи |
| која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они |
| њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему ц |
| ара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љуб |
| поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, не |
| јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па |
| ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмер |
| аља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори к |
| о, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се у |
| е обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој с |
| д се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се |
| им више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавају |
| ало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од д |
| и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, ш |
| је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено см |
| ти грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је |
| и чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, ш |
| а на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је сво |
| а је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је |
| дају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице пок |
| а довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се |
| е снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да с |
| нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у рома |
| са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра |
| постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, к |
| S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом по |
| ала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом |
| ханичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на г |
| сти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,< |
| S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— |
| рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> < |
| обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, |
| , добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је |
| она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пр |
| ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} О |
| чинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да |
| у, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужнос |
| д год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезин |
| у јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, к |
| p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагл |
| летео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима |
| оту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из шко |
| ћ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми п |
| за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћед |
| На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb |
| ком благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш |
| ити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле |
| ћу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотими |
| е упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама |
| ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још |
| ена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењен |
| то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не |
| а.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова |
| зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању |
| агања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, б |
| Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом |
| иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме |
| видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет |
| оше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} По |
| тину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дота |
| у се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово пор |
| id="SRP18890_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка |
| , не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до уш |
| е протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шт |
| , шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она. |
| беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игр |
| ко достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој с |
| ењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом |
| , то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи |
| и на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Н |
| добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући |
| па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње бур |
| тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насме |
| комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча |
| е уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је |
| јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била |
| кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику. |
| ом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту из |
| ела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је раз |
| рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву |
| одар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p |
| по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Н |
| здахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јо |
| наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси. |
| ратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима |
| спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије с |
| оговарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њ |
| е се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно |
| о јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз |
| } Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много бољ |
| на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога т |
| } Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, ш |
| : зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} |
| звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, се |
| а ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално ра |
| знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је |
| ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твој |
| опусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чини |
| све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, |
| ару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога н |
| ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ш |
| ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За |
| је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — |
| е, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да |
| ом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит |
| о који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, какв |
| ни би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама ни |
| овиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не види |
| а понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Д |
| сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одсели |
| {S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно в |
| } Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње |
| вежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а |
| довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за |
| женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увред |
| а породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{ |
| , изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела |
| ек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сирома |
| је би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и шт |
| е увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу |
| ог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то и |
| љају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш |
| {S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, |
| а будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође ј |
| ’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па ја |
| лаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што н |
| а.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попад |
| пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа. |
| ли.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија |
| и прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Бос |
| Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснан |
| е истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрат |
| је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није |
| ного се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на на |
| тите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођи |
| а од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, мног |
| S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им |
| ела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код н |
| ачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор ч |
| а то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жив |
| у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, |
| је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће |
| ела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу |
| д ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту |
| и у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књиж |
| Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио м |
| ане, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело |
| памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, |
| </p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или |
| Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш |
| зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њо |
| анас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије б |
| код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају |
| о с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њ |
| — Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па с |
| ци своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Да |
| сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена. |
| азвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и |
| беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше с |
| размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касни |
| јка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада |
| лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за св |
| о код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја |
| да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао в |
| по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах сво |
| врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би |
| већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевиц |
| Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово |
| боже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, убл |
| е превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, |
| речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротиц |
| :id="SRP18890_C11"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није |
| водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби з |
| огу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет ниса |
| чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка |
| и, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разум |
| г.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда ј |
| ње смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увр |
| S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> |
| а учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што |
| „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш |
| ам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма |
| м гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати |
| над.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи |
| S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — |
| учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето |
| понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} |
| Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> |
| ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се в |
| /p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писм |
| S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљи |
| олазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то |
| да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пир |
| е одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу ва |
| ти.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, |
| <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p |
| На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад |
| школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изи |
| е пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{ |
| у оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варош |
| сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро |
| приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, |
| шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељк |
| су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава ид |
| пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао |
| а брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за |
| <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад ј |
| , ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — |
| у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале? |
| и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знад |
| превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је |
| он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво |
| се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле! |
| :</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена |
| ја-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а ниј |
| ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже |
| стре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} До |
| ајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздах |
| Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и |
| е према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли с |
| > <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Дарин |
| о ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек с |
| Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па |
| питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом сл |
| ала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незн |
| </p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак о |
| мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула |
| мо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нех |
| у свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{ |
| Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} |
| ар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Ч |
| још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам |
| тао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, з |
| то и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p |
| којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избо |
| да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачу |
| Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти |
| ао излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то |
| аде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели |
| овек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима |
| Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, в |
| > <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! |
| ја озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан сти |
| јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени љу |
| зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи ње |
| <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе о |
| S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, |
| а то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни ј |
| ем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али |
| жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. |
| p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Зн |
| ди како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно |
| {S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у з |
| беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било |
| ничку будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, |
| етнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би |
| воме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га њег |
| >— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не у |
| мање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану |
| л кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је па |
| инка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоћ |
| она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Же |
| док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Н |
| руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, |
| — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</ |
| уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S |
| е савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — |
| анула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће д |
| име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може |
| дским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек ис |
| ла, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ |
| е прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи |
| </p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно кор |
| ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годи |
| .{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре |
| исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при том |
| е десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим в |
| } Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што не би |
| аном једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, ш |
| правница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} |
| дња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.< |
| S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење |
| се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} До |
| ознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он |
| ска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три д |
| је!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате к |
| волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</ |
| их; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки снос |
| > <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, см |
| види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себ |
| вна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са ве |
| д сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој а |
| да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је б |
| одине, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те с |
| м видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> |
| ка ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ј |
| ељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! р |
| занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господа |
| што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти |
| радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати ј |
| Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако |
| рошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да г |
| радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— |
| ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође ма |
| квом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то свак |
| ти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле |
| да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше |
| } Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни |
| {S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринут |
| ма и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеш |
| а будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш по |
| >Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде |
| због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говор |
| је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздав |
| и ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S |
| то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао |
| шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света |
| хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или |
| .{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срц |
| ознавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љу |
| а ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} И |
| p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз |
| p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њег |
| ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пал |
| ајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с |
| Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше ду |
| ро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је |
| је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда |
| ако слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Ил |
| а приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, он |
| ају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправни |
| они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они веру |
| отимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; |
| разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о то |
| шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куд |
| свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, д |
| то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпо |
| сец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, < |
| шао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те ј |
| а. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — |
| неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} У |
| сим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наста |
| Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој |
| мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. |
| т одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје н |
| своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших |
| ју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка |
| о стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега |
| а неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски ј |
| , да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{ |
| , па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како |
| д другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ак |
| а, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, п |
| е; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из |
| упи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварил |
| ој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се о |
| <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из да |
| ени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се |
| и ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите |
| “</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ |
| е није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин. |
| ела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једни |
| њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу |
| стру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Ле |
| {S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они т |
| тила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула |
| 0_C13"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом по |
| азори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам |
| а.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо |
| Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао |
| и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и |
| ре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о |
| рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам |
| да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, н |
| ову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мал |
| <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у п |
| у приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} |
| . — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Бо |
| .</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не ум |
| ад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџб |
| а па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после |
| вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Она |
| е бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, |
| ена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, д |
| јој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је в |
| т.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринч |
| {S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} П |
| ирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па н |
| им.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку |
| !</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су |
| ледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој |
| његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И |
| /p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је |
| то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не м |
| стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стакл |
| прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њ |
| љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена дев |
| ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно жив |
| их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, |
| ако је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и |
| господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирин |
| утила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су д |
| ка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p |
| и би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа х |
| занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да исп |
| о што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тре |
| прости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи осва |
| а? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свак |
| а!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе |
| ег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се |
| <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пр |
| но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се |
| а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! изви |
| Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Ле |
| би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар |
| дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} К |
| , примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се |
| е њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, т |
| чице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију д |
| } О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе |
| </p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, |
| след тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, г |
| је, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда у |
| {S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Дарин |
| стаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци |
| аче од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак |
| а пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју с |
| ег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, |
| питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме |
| иде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партаји |
| весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце ј |
| е, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p |
| завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, |
| и враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{ |
| м до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад гов |
| оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе |
| види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да |
| и ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, п |
| цу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубав |
| реваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде |
| дар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поб |
| те познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта |
| за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и пева |
| ознала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не од |
| и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија |
| ијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не м |
| већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце |
| етнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учите |
| идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, гос |
| нско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укус |
| мих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за |
| тељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда б |
| и увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, |
| аги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо м |
| нуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљк |
| једно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слог |
| уке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не мог |
| колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, |
| обнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пешта |
| све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих в |
| зрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{ |
| збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са профе |
| .{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> < |
| е нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као |
| су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у |
| гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</ |
| равде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, |
| вори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта |
| реби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашно |
| сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писам |
| </p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газди |
| ком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, |
| . </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се |
| беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука |
| hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за т |
| .{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код |
| или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у рад |
| што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко |
| ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна н |
| ду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ћ |
| о, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким |
| ше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборав |
| репући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше д |
| опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са огранич |
| рушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се |
| инка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула |
| S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки о |
| тала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у исто |
| виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако |
| изу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну |
| би на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћет |
| го је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ру |
| </p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> |
| сиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, |
| трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим п |
| раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине |
| ка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност |
| сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замиш |
| ац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек по |
| људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што |
| оба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заост |
| им, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађе |
| о на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотр |
| ика наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих м |
| оже тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гла |
| ељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, |
| љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на |
| , да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, веч |
| ела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражи |
| ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта |
| аше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала ј |
| уж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично |
| прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти |
| ка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се |
| на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ног |
| роз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за м |
| ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њ |
| ућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући ж |
| рофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>С |
| ћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— От |
| очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — д |
| ијатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме |
| Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој же |
| S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни |
| децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у пр |
| ="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћ |
| ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчис |
| Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па |
| им, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече |
| с мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш ко |
| на човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедиони |
| ој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече |
| осле неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p |
| и услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке спосо |
| отребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да шт |
| васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>П |
| је, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе |
| е.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је |
| рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем л |
| простити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалу |
| ад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из њего |
| тарији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти |
| то на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, |
| послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Ч |
| } Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очуп |
| има сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет |
| па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овог |
| ати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p |
| рава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не сви |
| p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи |
| .{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> < |
| е, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Да |
| зума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n= |
| брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познан |
| нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо |
| љ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Б |
| ече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично |
| ретпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друшт |
| ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретк |
| ргије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створите |
| не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуч |
| , да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено |
| лом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; |
| еш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га |
| ?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што го |
| <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу дец |
| p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојц |
| Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Пошто |
| S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно. |
| адифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— |
| бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није стала |
| алази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <p |
| сам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар |
| ико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Би |
| да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару |
| филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му |
| ром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је |
| као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда п |
| н је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико годи |
| језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p> |
| а хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{ |
| ила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, ка |
| д ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме н |
| ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; да |
| ћ и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, |
| ти, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадов |
| уку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тих |
| иле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После |
| н младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је |
| анство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по не |
| да ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може з |
| аво мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— |
| вог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, б |
| ржим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Да |
| пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака њ |
| ецом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели |
| претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо |
| аз је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ |
| е дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор дево |
| ра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао |
| век, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар. |
| и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде: |
| ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том |
| учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече т |
| тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је с |
| рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет до |
| едан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Дру |
| } За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења |
| он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему |
| тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо дод |
| о ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и зва |
| главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу н |
| ке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанст |
| дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| имније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће донос |
| ко дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога |
| нали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друк |
| е код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у |
| ије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у к |
| } Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад жи |
| главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љуба |
| .</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, |
| село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него |
| А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети. |
| о од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човек |
| атичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако |
| према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престан |
| ш један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Не |
| рофесори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је ба |
| и, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе сав |
| јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегл |
| чано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пол |
| о устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура с |
| у на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а |
| а „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века пр |
| чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих |
| еби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка. |
| о...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као с |
| а не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћ |
| , да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се т |
| же, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам пр |
| акву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено |
| тична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те |
| им зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су умор |
| , већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби прева |
| знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам ј |
| ај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно |
| не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу п |
| не и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p> |
| и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p |
| Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да по |
| ила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпоч |
| ка која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бо |
| } Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> |
| тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; ј |
| створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити |
| е, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p |
| оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована г |
| е није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" |
| су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и |
| p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p> |
| а богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора изво |
| ије то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим. |
| ије разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта |
| > <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој |
| Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог роман |
| </hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела |
| ам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом из |
| тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој |
| срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринц |
| плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p> |
| 114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се г |
| е крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све њег |
| ити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, |
| ћ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госп |
| нам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не |
| свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријате |
| цом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се с |
| спомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато д |
| ење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наш |
| јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где г |
| тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да поз |
| е. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад ј |
| вати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству |
| баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривен |
| а „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треб |
| Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разгов |
| а сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина. |
| у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, види |
| није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој |
| а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла са |
| а јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело |
| ост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у в |
| ринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то д |
| се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, как |
| а, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мен |
| одар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А |
| рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузни |
| жеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</ |
| му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> |
| ом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празнове |
| е ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> п |
| } Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погле |
| тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наш |
| раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно д |
| е заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња п |
| истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, |
| иханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, ко |
| борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важније |
| е преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога в |
| <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Та |
| а се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</ |
| двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на т |
| спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шев |
| , зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту по |
| т, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то вр |
| више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен нека |
| </p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: бо |
| Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све д |
| асност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у они |
| , што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу |
| тљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несрет |
| а.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем не |
| и је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигн |
| дељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа |
| </p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— |
| што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женс |
| е последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен каракте |
| нашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином |
| {S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је |
| век, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свр |
| ја другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који |
| или, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо сво |
| признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако не |
| тајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у н |
| се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија |
| о спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сирот |
| њег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу.. |
| једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру |
| </p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја |
| емо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас |
| није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све т |
| спитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповед |
| извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекак |
| омазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> < |
| ли ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p> |
| <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти же |
| ш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бави |
| еље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не вол |
| ка.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао |
| у није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних |
| о, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично |
| зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало |
| тојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он |
| те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, го |
| који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари влад |
| љно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја |
| ај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почн |
| амије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно к |
| као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиља |
| м врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилиј |
| це: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Д |
| ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док |
| е псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, |
| се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се о |
| ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакл |
| сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, се |
| више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Да |
| јих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији |
| и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуг |
| тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелет |
| Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар т |
| је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} За |
| за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто к |
| p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> <pb n="103" /> |
| аведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћат |
| бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико |
| је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад ре |
| о, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не |
| вој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у м |
| не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хв |
| есносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у ва |
| </p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уз |
| тивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те |
| а је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употр |
| оју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив |
| о кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.< |
| </p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко |
| а заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто оча |
| теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...< |
| видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем |
| алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — |
| и никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разл |
| ила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној |
| о људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или жи |
| ио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се са |
| офесорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују? |
| рофесора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује |
| м оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што |
| овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она |
| ећ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним пог |
| рофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског дост |
| иће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају јо |
| појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Пр |
| а јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</ |
| ети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се |
| ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате |
| ту, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба мо |
| ана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у су |
| очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала о |
| шљено Даринку.</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре |
| ђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на |
| рва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, |
| p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кућ |
| {S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, в |
| ица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, |
| у и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Ре |
| p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубав |
| за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и са |
| ласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу |
| ао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушка |
| с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак ј |
| мишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од с |
| /p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што и |
| о је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јел |
| , па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, исп |
| им погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући |
| о је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мал |
| ћ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, |
| ахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслони |
| све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и |
| : „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милос |
| Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div |
| вим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! о |
| атици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мирови |
| Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све до |
| рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! |
| с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико |
| кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, р |
| ико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча |
| ужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господар |
| То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго |
| Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше ј |
| да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу де |
| тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, |
| то га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ |
| бу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби. |
| , ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незна |
| нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне |
| p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог к |
| ити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљ |
| Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се |
| иве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступи |
| ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси увер |
| Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да буд |
| отражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојниц |
| .</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — |
| Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сам |
| ера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе профе |
| сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам |
| свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није ч |
| је и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да |
| е се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, |
| женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, |
| срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот |
| ди трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па |
| азим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, |
| о срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да |
| не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, |
| чених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђу |
| Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Страна |
| ојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и пл |
| епо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка. |
| се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је |
| >— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— |
| сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p |
| ва трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{ |
| да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, |
| у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, з |
| према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хо |
| ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске ман |
| Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад та |
| не сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њи |
| ма: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљ |
| водљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} |
| те!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} П |
| а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на дома |
| е љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</ |
| ко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{ |
| 180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету |
| је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} П |
| ије него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако су |
| а је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече |
| о ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} |
| глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто д |
| </p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако ста |
| ало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избор |
| ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> |
| и — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата |
| Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу б |
| кле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! |
| том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљи |
| тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> |
| >— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта в |
| а његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и прија |
| ђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквен |
| осиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> < |
| задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем |
| Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би |
| тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или |
| га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвал |
| мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Нен |
| !{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанк |
| достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње |
| ех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, |
| лела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом |
| а заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро зна |
| о тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанк |
| д нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе |
| рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стринин |
| тељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољ |
| оду је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја |
| Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегава |
| /p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дет |
| га, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога |
| : „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се пос |
| није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка |
| p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину гово |
| Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да |
| имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у н |
| такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у посл |
| 119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода з |
| ам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не |
| лу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико ст |
| тидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме |
| бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Об |
| ора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опоме |
| тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче |
| оме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је ос |
| то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад б |
| е усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После ду |
| куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни |
| ли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторис |
| моћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови |
| женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но в |
| во велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа |
| аметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпат |
| друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али не |
| не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разгова |
| ити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих у |
| им ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био ј |
| послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и ре |
| нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не |
| је и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> |
| авлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и |
| ећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после |
| бог њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држ |
| о, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и |
| .</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и враш |
| платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је |
| ко, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехн |
| — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко доби |
| о кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, |
| и, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба де |
| свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Дар |
| ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А ч |
| биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а н |
| позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друш |
| тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је |
| ст година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} Али разго |
| га — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p |
| ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је |
| едао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише наста |
| се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> |
| , а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ и |
| ео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанст |
| одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не зна |
| и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то с |
| ше браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим ко |
| нала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици |
| рујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја ј |
| "SRP18890_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беш |
| кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Р |
| ити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, о |
| попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини чов |
| орати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се про |
| н тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему |
| /p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправ |
| едном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освет |
| е окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно де |
| ико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и |
| p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> < |
| је будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће в |
| </l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели гла |
| е љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко |
| морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту |
| </p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је не |
| исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан пре |
| тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осам |
| грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S |
| знат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати |
| ш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке |
| дала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у |
| Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, до |
| м пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то пр |
| не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они |
| ебе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни г |
| која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у ов |
| е то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> |
| нима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој по |
| ке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био б |
| х деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко р |
| непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетов |
| ли у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању |
| е баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра н |
| и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S |
| а хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јес |
| гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуб |
| да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уваже |
| васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њих |
| ли већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њим |
| бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога |
| верглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оц |
| ијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не |
| код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре к |
| не и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубим |
| Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Да |
| ила јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је |
| екла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S |
| ?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{ |
| ркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вече |
| огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетк |
| ме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} П |
| ше ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па ре |
| шу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од |
| љке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој о |
| ење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма д |
| пованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, при |
| дно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински < |
| је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем ку |
| јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има |
| не грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је слу |
| а, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одо |
| па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и с |
| ихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Шва |
| евојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ћ |
| усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу сре |
| ри том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по |
| ћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопств |
| S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} |
| здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће |
| } Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се к |
| гим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Дари |
| ца, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у шко |
| ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну |
| а била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувш |
| аље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шеши |
| отив може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што |
| а“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања |
| ства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оце |
| код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је в |
| моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол |
| ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе |
| била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује |
| већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три |
| коро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у с |
| Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“ |
| господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико на |
| ехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је |
| гарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дет |
| игло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и р |
| крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике |
| пала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас |
| S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} |
| према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да |
| .</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наред |
| то једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељ |
| према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да |
| цима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је |
| е збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети |
| вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако т |
| ко осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном реч |
| .{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А с |
| ка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према |
| женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вар |
| , да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, |
| га искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, сво |
| е неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p |
| ерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а |
| жи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него |
| у у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко |
| гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте ум |
| остаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које |
| ене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувиш |
| не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских |
| Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се так |
| ено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати |
| , која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не |
| ојој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, |
| /p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о |
| , па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који |
| а се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи он |
| еџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом г |
| ћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Ис |
| , најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала |
| ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Им |
| нда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити |
| дна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да |
| пишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слаг |
| лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S |
| <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мисли |
| ћ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу |
| ше хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S |
| рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула њего |
| а, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, |
| обичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код |
| ичено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињ |
| p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођи |
| уда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко |
| једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људ |
| p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мал |
| тињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма при |
| ј многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине че |
| ти или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она |
| начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p |
| ла!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— |
| убави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: |
| м се усудила да браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није зас |
| ке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још |
| већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљ |
| ту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У фра |
| о сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за уг |
| еке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу о |
| још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси н |
| рамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S |
| страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу |
| {S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била нај |
| и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} |
| ти, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих к |
| би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Ионд |
| > <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из с |
| Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме с |
| ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да |
| а добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја че |
| је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је |
| ог, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но т |
| “ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ про |
| :</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет веч |
| срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпек |
| снажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем свој |
| г неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, |
| дан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са с |
| ! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту |
| е он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} |
| идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја ј |
| па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бив |
| Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколи |
| зија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту |
| ке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, |
| ижњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, о |
| S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при рас |
| и, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, у |
| ерења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде |
| , кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и д |
| ринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој п |
| ма, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А ко |
| из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој жи |
| врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, |
| ређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти |
| руге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а та |
| оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, мил |
| то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпог |
| има, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, св |
| д свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма у |
| налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако |
| лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке |
| а у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут поглед |
| ет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је о |
| о?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, п |
| им тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој |
| бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веом |
| а сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешк |
| ш, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не |
| милији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш |
| ећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учи |
| е назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро сво |
| мите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господи |
| овање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што |
| ју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се забора |
| аћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти |
| његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад |
| кадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо м |
| ти зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор |
| користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда не |
| чка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се |
| њем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да |
| е чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смеј |
| праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у до |
| ла, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Р |
| ити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ј |
| колских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се |
| на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову пон |
| hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у живо |
| лила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд муж |
| вно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па |
| вих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} З |
| их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — злов |
| њског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка ј |
| удија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље мо |
| само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи |
| его треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корис |
| писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи |
| у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не з |
| патија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за |
| бог таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, ј |
| сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој г |
| штај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и покварен |
| редне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво |
| си одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка |
| ит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и д |
| ије муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му |
| а.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безб |
| била циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржава |
| научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p |
| руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепш |
| деље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p |
| души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег |
| нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп |
| да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S |
| гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново уз |
| о?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p |
| загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— |
| о права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Т |
| твеног образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је |
| у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе п |
| у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она |
| а заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га и |
| ошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p> |
| А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се |
| уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити |
| поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љу |
| ржим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима |
| , да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> < |
| рло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих б |
| “ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар |
| ила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, а |
| еког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, д |
| аба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек |
| у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац |
| та девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече др |
| двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је |
| тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, |
| Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхва |
| својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати ње |
| положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљив |
| ости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности |
| ј девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгуб |
| држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност зад |
| не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или |
| ече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> |
| у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година |
| ој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на г |
| У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече |
| ом поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S |
| д.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но н |
| рава заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, кој |
| но, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност |
| а уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изла |
| а.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p> |
| а, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, |
| да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а дево |
| Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се |
| жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, преми |
| ио пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај |
| њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили ј |
| нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу |
| ј беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише св |
| ле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од у |
| ара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — пос |
| ти, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што г |
| на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{ |
| ој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, сво |
| меха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпу |
| ом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и дос |
| а, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је оста |
| еху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога |
| нину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрл |
| сите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озби |
| да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> |
| а срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом |
| ше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опр |
| аше.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећ |
| а погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви с |
| по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буд |
| ење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовањ |
| не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ва |
| се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је |
| кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да ј |
| а кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> |
| то је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мисли |
| донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без |
| мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке уве |
| , или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници |
| слима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици с |
| на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши |
| зраз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} |
| румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, |
| и и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи |
| еговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је р |
| и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их п |
| Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо п |
| аопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и к |
| творена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледа |
| то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p |
| је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележник |
| у бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамље |
| проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> < |
| е нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користи |
| о није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слуш |
| благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> |
| свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се оп |
| а ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може до |
| п код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допа |
| p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, |
| ше, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме |
| вете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мал |
| уте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, |
| оје ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наоч |
| ници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не у |
| ла; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене |
| дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</ |
| , сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине |
| осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жрт |
| го тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, |
| леда у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђ |
| } Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„В |
| љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљ |
| воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу о |
| ем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волет |
| дних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој вероз |
| је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају |
| „Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно ујед |
| а, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако |
| и је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима ј |
| је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, |
| бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној |
| ам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три |
| ш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оце |
| аћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p> |
| околови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће у |
| се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још |
| њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као |
| сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци |
| то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>у |
| ашне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје у |
| — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече |
| исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој |
| ољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска. |
| о проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лај |
| могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгле |
| решке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам ј |
| нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознај |
| од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцниј |
| , ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом чи |
| гатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те м |
| е задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељ |
| ао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали с |
| S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; усп |
| и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни |
| умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</ |
| се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађа |
| ођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди |
| RP18890_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одма |
| свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је так |
| нпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крај |
| је цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а |
| сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека |
| живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен |
| то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради. |
| на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубив |
| мах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p |
| се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јо |
| иска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су |
| ајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко |
| како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена чов |
| улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто |
| штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рад |
| е то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако в |
| } Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да н |
| изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пре |
| нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ћ |
| ој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Та |
| {S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, |
| S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрет |
| ог и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} |
| " /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарн |
| и не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама п |
| S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бу |
| равница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више д |
| о добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте заме |
| .{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражи |
| аније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у |
| и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и |
| , рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си с |
| се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхт |
| дности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника |
| а мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја |
| <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаст |
| а.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато је |
| p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата |
| но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{ |
| виле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело |
| Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, |
| вено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— |
| р Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођац |
| еко моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна |
| нчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Нез |
| Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу? |
| штована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити не |
| 193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему |
| p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па |
| моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, |
| озно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од њ |
| , да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује на |
| е зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Д |
| ужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој |
| .{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, т |
| Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и |
| штедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, б |
| тама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и |
| е загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку он |
| <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њ |
| шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у |
| то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да |
| дити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођ |
| езика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне |
| пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна рива |
| човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Види |
| носу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, |
| убав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако у |
| на са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице. |
| ћи пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно стар |
| и криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окр |
| .</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам позн |
| онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} |
| више „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе пла |
| товањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви |
| рошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се о |
| наш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећем |
| а да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије |
| ас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; о |
| кле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ст |
| ом.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело |
| она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пи |
| ност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па |
| ису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу |
| је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом |
| : за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина |
| е корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по |
| Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице |
| а обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се |
| огрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што |
| и — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудн |
| > <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, |
| доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог |
| S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње ј |
| да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све |
| амо потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим зак |
| кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни |
| секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; уг |
| .{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати |
| спођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано |
| живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и |
| никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што ј |
| на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јо |
| одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, з |
| ад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лу |
| о, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је так |
| етко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то |
| оравила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он превр |
| нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S |
| ко и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </ |
| о плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих |
| о га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите с |
| сно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да |
| <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа |
| је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она по |
| ољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не з |
| } С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — реч |
| богме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и о |
| ему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, |
| {S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно град |
| рујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта |
| аче, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће |
| оруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са со |
| 5" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако |
| а сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још |
| ам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чу |
| ком еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека |
| ити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих доби |
| идеје: жељу за женском еманципацијом и комунизам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S |
| амислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А о |
| еје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, нар |
| ала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу д |
| рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противд |
| оја ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог не |
| никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидн |
| — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својо |
| вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да |
| сиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсил |
| цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p> |
| мо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; сам |
| p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло |
| ст и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут |
| рина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа |
| Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда |
| /p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се ком |
| дило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом. |
| /p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешава |
| ђе на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој |
| види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бег |
| > <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, |
| <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} |
| кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти н |
| овршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у |
| широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, |
| мо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</ |
| јем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца |
| утрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што вод |
| асност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" x |
| добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: |
| грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака |
| већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и |
| нскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар н |
| а у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, о |
| квих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам |
| , да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако пост |
| али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај се |
| к.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја |
| и, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, сек |
| Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну он |
| ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победиће |
| а, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а |
| је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део |
| p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ |
| издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дво |
| ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер |
| ека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господ |
| што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је |
| ло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каж |
| о Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца давах |
| о не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта |
| о, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће д |
| двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му |
| тку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како з |
| чна појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била |
| >— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивш |
| мрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи т |
| р тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, д |
| рна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да |
| его, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> < |
| ече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којек |
| остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> |
| >— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада |
| де пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја |
| р ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би |
| по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи |
| социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива |
| ар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећ |
| а парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола! |
| грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који д |
| газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се д |
| S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... |
| опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је |
| ељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „буб |
| ели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у |
| допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S |
| имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к |
| он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} |
| говор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и |
| ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} |
| теривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором |
| е девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде н |
| !</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре. |
| р студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, к |
| ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба н |
| аче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском х |
| шли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара ж |
| } Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста |
| о; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ... |
| , којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је |
| учен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу и |
| а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — |
| ="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ пр |
| .{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S |
| м не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву |
| ним лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да |
| а њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су на |
| о би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S |
| езин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад |
| унђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Ко |
| омка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз з |
| p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе |
| осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мир |
| лизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи |
| ли слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не остав |
| све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада ре |
| еба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, |
| /p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је |
| ш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. < |
| ње управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила |
| нпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а увер |
| имица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилич |
| жу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношњ |
| ерен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} |
| и.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је о |
| на прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро |
| чно благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брж |
| ако смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, к |
| мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p |
| очеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је о |
| ило изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале прода |
| ам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој |
| ше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Дари |
| се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јец |
| на, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена |
| ици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, |
| време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде |
| ине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам с |
| ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, |
| ица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ј |
| и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... |
| о опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу кос |
| н.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви те |
| инка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ |
| ар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</ |
| о собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— |
| се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не |
| м.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непо |
| јвише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажн |
| та.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече |
| е жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше |
| <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p |
| , што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући изви |
| је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — |
| S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одм |
| аног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У оста |
| Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је ко |
| тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из |
| <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, к |
| оре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љут |
| колина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им ј |
| изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме |
| м чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Р |
| ећина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, ду |
| .</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало |
| це — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана |
| је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љуб |
| о била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискр |
| ебало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— |
| ја и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад |
| <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није спо |
| ање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа пр |
| Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи |
| озре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не |
| ј имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж бо |
| цом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праве |
| ад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљ |
| дан пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече |
| једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила |
| бог тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на г |
| рекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки нап |
| а на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, |
| итаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и |
| а, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како |
| ени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лет |
| ржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" xml |
| живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али |
| опратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка |
| b n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у |
| е.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он |
| еху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако |
| винивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала |
| пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто б |
| овољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не вол |
| /p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга де |
| екло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> < |
| и су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, исп |
| зазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; и |
| Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</ |
| апослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, к |
| јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! |
| ржао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бел |
| рко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изаша |
| n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из вла |
| и уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Ра |
| оји професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља сво |
| <head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила. |
| тао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш |
| стала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не |
| мет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се не |
| И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломље |
| ша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледо |
| зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Даринка беше |
| е мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, |
| нуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко ли |
| зора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а |
| арандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у |
| една лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом |
| — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој |
| љица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве пос |
| екулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружиц |
| и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашл |
| ориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако |
| ко дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже |
| уда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало кој |
| е, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других |
| и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови пр |
| к, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосн |
| <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је прав |
| ла — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак |
| она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догод |
| ујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није сре |
| >За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштах |
| хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса су |
| p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик од |
| ; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих се |
| а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 |
| тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта |
| их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислит |
| } Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са свој |
| реди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула б |
| анствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим поглед |
| ек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су |
| њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај |
| то им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не да |
| ом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језич |
| Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада |
| ња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и |
| ош не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — г |
| Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господа |
| Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мис |
| и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од |
| и“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</ |
| ра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе зах |
| је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обриц |
| била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Как |
| >— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не пла |
| поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајк |
| ла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор |
| ека.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Мно |
| и је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за буд |
| Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојк |
| ана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољ |
| овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила. |
| љевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упл |
| у увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, о |
| учила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оч |
| аповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама |
| има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се |
| е беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, мест |
| <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми |
| о је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољ |
| , да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка. |
| да у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб за |
| ла и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, |
| ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не нау |
| одине, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два |
| у мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, п |
| !{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! с |
| је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, м |
| Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а н |
| је ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{ |
| а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; |
| ла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S |
| оспођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле |
| а свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није бо |
| на „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи |
| њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се дом |
| ебе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице |
| ећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све ш |
| ко тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се |
| е би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде |
| .{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка за |
| м учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И |
| е.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да |
| Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиро |
| би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, |
| о је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова пис |
| оји тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— |
| м, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколик |
| сли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И дру |
| знесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети |
| аједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђе |
| разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на |
| њала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, за |
| а горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, н |
| ли с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја |
| ца.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S |
| ло, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по |
| <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раско |
| разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — к |
| лаву не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— |
| ко сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој об |
| о доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и р |
| <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осме |
| ене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњиш |
| отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За ти |
| } Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, |
| епрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносн |
| готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је |
| могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{ |
| нака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни руж |
| у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не ж |
| те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично |
| и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— П |
| м идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за |
| ве сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> |
| м, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље |
| т, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ру |
| г пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p> |
| агледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него з |
| А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Б |
| онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p> |
| му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса |
| {S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме |
| ута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу |
| не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најма |
| сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, |
| екада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да пр |
| ти ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мај |
| ат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно уч |
| и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој |
| њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на не |
| одара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — пок |
| знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо д |
| већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} |
| дних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој |
| утећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, м |
| ођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Дарин |
| погоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, ка |
| } Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи |
| је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринк |
| S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда |
| евојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} Пос |
| ла очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши гл |
| доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у стран |
| „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и ме |
| ма ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде |
| сакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи ни |
| на трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, ни |
| а до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те д |
| у.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива |
| а.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и м |
| о се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом |
| дице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад п |
| оја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Н |
| у!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом ст |
| аде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, |
| идела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, |
| скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они |
| ?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Дани |
| е у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</ |
| се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C |
| особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у |
| иљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви с |
| не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, п |
| чи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам |
| општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав ј |
| рима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију... |
| коше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо да |
| и мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што г |
| ије, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на с |
| а приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било |
| шта.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им |
| гориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланац |
| азноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан |
| ужају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучин |
| узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! |
| S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хл |
| тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, ко |
| ама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у о |
| та, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните |
| а додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беш |
| училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препаранд |
| а, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозо |
| карица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Две недеље |
| ас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринк |
| езина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе п |
| Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то ча |
| исао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчет |
| раца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, реч |
| купе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко |
| нда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као |
| — О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, реч |
| хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорн |
| сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређ |
| ду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна д |
| За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих в |
| од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p> |
| о тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} |
| меном назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је пр |
| ом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, |
| ине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону ж |
| је мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је |
| Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може |
| , ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понаша |
| мо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мира |
| } А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац |
| ило би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша |
| раве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила ј |
| Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А |
| нак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S |
| , па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, |
| оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијантк |
| а мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту р |
| , припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; |
| <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за вел |
| није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим приро |
| руг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће не |
| ица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољ |
| итељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске не |
| ка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p> |
| ли црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту спле |
| је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{ |
| га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од т |
| езнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! в |
| а мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас |
| асним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} З |
| и беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им |
| и; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па |
| з све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би с |
| аш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> |
| Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте |
| љаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сет |
| д смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети врагол |
| ворила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишља |
| стар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, |
| , који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је прис |
| сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — при |
| чи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце по |
| водљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била ј |
| то је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом на |
| без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те |
| , ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их за |
| иправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је до |
| везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечи |
| има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лице |
| ама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем д |
| да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S |
| детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — кор |
| го да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца |
| ила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. |
| гледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; |
| умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било |
| жније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше |
| требно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже ниј |
| е...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу буду |
| јске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу м |
| и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено наста |
| а је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, |
| секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем |
| од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гле |
| подски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</ |
| инци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кће |
| отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" / |
| ована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милост |
| ругој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада |
| јче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та |
| а мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него |
| — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће л |
| гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и |
| иде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би при |
| зимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана ж |
| чку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да |
| икад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити |
| кве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чуди |
| не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том по |
| >— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, |
| ије грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима |
| гуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{ |
| и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера |
| ј је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и н |
| а више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда н |
| ва.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло те |
| рању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обичн |
| а.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала. |
| тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да |
| е пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова |
| же, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труд |
| она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и |
| м је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — р |
| , већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он п |
| из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све креш |
| киња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} П |
| арицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се друг |
| остављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошло |
| мирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код |
| је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрад |
| елу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, н |
| , како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица |
| га никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа |
| ци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Дар |
| оји су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не |
| и обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> |
| рви?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележ |
| ка болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— З |
| <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина та |
| онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих? |
| адбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док |
| ђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здр |
| је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој |
| еди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и шк |
| оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’з |
| јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} |
| ам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако ка |
| а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема о |
| Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, |
| сти људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка |
| ена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла |
| се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше де |
| људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се |
| ције млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нест |
| тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, с |
| , кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек |
| више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је |
| ас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учит |
| тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, бра |
| ’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људ |
| чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ру |
| у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајко |
| кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на |
| алеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих поро |
| астаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раде |
| дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на усн |
| иров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она ол |
| учив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га ниса |
| то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном и |
| риже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га при |
| подин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваш |
| — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p> |
| роза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо а |
| не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па по |
| имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не позна |
| <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, се |
| маде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не |
| с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знаде |
| {S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње в |
| е девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — |
| онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се уст |
| а њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије |
| тела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврш |
| ћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Д |
| реће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Кова |
| иди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми |
| Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од с |
| </p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у се |
| т година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није нада |
| , па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: |
| ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зр |
| мљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мо |
| жавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, |
| , чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу пр |
| од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење |
| љиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде ст |
| ла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, |
| весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S |
| } Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, |
| и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака |
| аринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ру |
| аше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али пог |
| амо за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дођ |
| ом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите по |
| је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радознал |
| шће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те |
| е, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показа |
| и, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — прим |
| вица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> |
| поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је |
| труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је |
| мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки |
| сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не пош |
| ећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура |
| на говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави раје |
| лском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, б |
| метала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су |
| м љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад с |
| е.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не к |
| сла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те чи |
| срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми |
| е.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допус |
| сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p |
| p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, |
| богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се о |
| а мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети вод |
| ред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</ |
| ете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочека |
| садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, ка |
| беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упи |
| зине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у |
| } И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаш |
| ежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако г |
| олико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то же |
| епо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.< |
| рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код н |
| } Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је |
| > <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћ |
| Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не н |
| травати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку |
| укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне с |
| да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах |
| она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало н |
| оћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — |
| васте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ |
| и.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друк |
| и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а |
| јом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала |
| p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо |
| 18890_C14"> <head>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, |
| атова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д- |
| да и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се |
| је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом |
| сности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно |
| , да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" |
| Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први по |
| ства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаест |
| а се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њ |
| Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину |
| овац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега х |
| матрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у т |
| ојава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; |
| да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада н |
| ена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А |
| S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењ |
| сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Бож |
| p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.< |
| је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушки |
| женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{ |
| л тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n= |
| он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухв |
| и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахн |
| т у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</ |
| н удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, |
| прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — р |
| се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом миш |
| и осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И ка |
| а:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме? |
| а с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Суш |
| , да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, д |
| изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато |
| За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особи |
| је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је пош |
| често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене н |
| Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је з |
| — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје ма |
| би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не |
| им погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше ус |
| у бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне |
| у да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> д |
| гову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он свој |
| отице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити |
| и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла |
| је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу |
| н седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и |
| рила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полети |
| апуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? |
| ћ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф сво |
| же! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну |
| плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књ |
| </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је ви |
| т на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</ |
| е хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p> |
| це у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље |
| импатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, ал |
| а образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени |
| времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као с |
| а то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} |
| сто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно |
| м погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви |
| уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> < |
| ицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— |
| S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му по |
| и.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву ње |
| очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа |
| те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње ба |
| ла а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примит |
| о није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати мож |
| месу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом зам |
| рну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p> |
| , али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу ј |
| је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> < |
| државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Дос |
| <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p |
| не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана |
| ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом |
| жу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу |
| а пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће т |
| ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене |
| ви!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не воле |
| н и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као не |
| месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме |
| оље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан ниса |
| егове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја и |
| сносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> < |
| ет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и сло |
| ражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и |
| ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка |
| S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја |
| е то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разуме |
| н прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да г |
| разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли |
| зувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{ |
| иснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у |
| едусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или ина |
| реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па за |
| више ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми с |
| мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накити |
| ливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, ко |
| аке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једно |
| брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихов |
| ма је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није |
| е претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у |
| их су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни д |
| кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Т |
| ду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имам |
| то је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за |
| и.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на |
| епровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се |
| ти:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— И |
| {S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав |
| докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употр |
| е бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и в |
| боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на трав |
| е речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија |
| запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се р |
| х застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шт |
| може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> |
| <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку. |
| „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Ј |
| те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уз |
| катељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти ма |
| од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка |
| уку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— А |
| е противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик |
| "> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површни |
| То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину ж |
| учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учи |
| Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и го |
| она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности в |
| м у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са т |
| слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да |
| мњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких г |
| и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши г |
| а.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, р |
| иштиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде по |
| ја ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да р |
| ам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим |
| марно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад |
| етоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само зн |
| ринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је те |
| ринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстенован |
| ка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа ж |
| Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат чов |
| ма нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али.. |
| и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом сна |
| а ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и п |
| се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Да |
| јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестан |
| трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми о |
| — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлаз |
| даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до с |
| {S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја и |
| /p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет |
| снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет |
| се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није гл |
| рирода његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о чо |
| њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобрав |
| иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка |
| родица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој ти |
| ану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати |
| стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу |
| ао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па |
| казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија |
| ђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могл |
| исли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је |
| ест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често |
| .{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:< |
| а, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тих |
| но одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{ |
| ом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њи |
| помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, |
| а је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нес |
| p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{ |
| /p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— З |
| су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала |
| вом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, наст |
| и.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, |
| азати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, доб |
| Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настав |
| верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обич |
| <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко с |
| Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није ј |
| бо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и |
| и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на же |
| љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, |
| књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi |
| а, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, |
| } Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и |
| стрти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, |
| аг и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе |
| човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Бе |
| ле неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, пр |
| ад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне |
| а скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна дру |
| ост, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне |
| рдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не познај |
| даричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На в |
| де нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћ |
| дала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живо |
| ећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређаш |
| и овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, пре |
| је у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, ба |
| смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка |
| се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</ |
| ад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук |
| , а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је |
| е и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио |
| смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> < |
| ц од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Разм |
| ош тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А мир |
| љашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, ил |
| чима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких |
| .</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори |
| ужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Стран |
| </p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замо |
| м, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p |
| смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспос |
| дићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по изб |
| верење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло чест |
| но мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови |
| старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, дечице, красан врт — зачу с |
| ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а д |
| ну.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши је |
| ко.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више ск |
| ичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</ |
| кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, |
| пца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу |
| О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни |
| p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита. |
| е може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{ |
| ице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — зна |
| вим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађ |
| дити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се |
| предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из в |
| д такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, |
| те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се по |
| што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} |
| предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у сво |
| ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта |
| да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, |
| дила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као |
| крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој |
| р, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је дал |
| му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала ле |
| {S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што вета |
| не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— |
| ного поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи |
| аво веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетк |
| узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S |
| ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини нем |
| ћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасн |
| з мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам жен |
| ински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} |
| можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско |
| че старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли |
| нам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе |
| Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства |
| (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љ |
| мети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p |
| а.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од који |
| кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, а |
| а; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похв |
| них навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких |
| е улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај |
| не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра мно |
| > <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави |
| га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена |
| машни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали |
| разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћем |
| упе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! приме |
| >Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, |
| S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обичн |
| > <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре |
| ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарат |
| ту!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетн |
| викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане |
| оле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то |
| помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; ил |
| баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти с |
| тка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, |
| же! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборави |
| и ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљк |
| ворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Ал |
| же се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. |
| умњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је |
| то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, |
| Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, виш |
| евојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу. |
| трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у св |
| ар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а |
| решна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гле |
| да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Р |
| , говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и о |
| љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђел |
| ква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} |
| м искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођиц |
| чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два пој |
| еш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, ниса |
| е, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикн |
| е и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, кој |
| место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! |
| онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} |
| сте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала |
| се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имат |
| сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била |
| тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних пој |
| авате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па с |
| да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а |
| бав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мира |
| соба, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, и |
| сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка зан |
| — Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си ув |
| лица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{ |
| ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p |
| убав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара о |
| ти на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама ј |
| Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгред |
| мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за чов |
| рећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу! |
| ј изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом |
| што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</ |
| ше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време боло |
| жи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јо |
| и тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином |
| мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивно |
| да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p |
| ретвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пеп |
| вој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац бе |
| у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће |
| ам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: н |
| оме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи ж |
| таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, |
| ала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се |
| ринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који |
| е љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света ре |
| скиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним п |
| и, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала св |
| вати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и |
| зине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или ст |
| а“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаш |
| обе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад дово |
| а да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад |
| и, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{ |
| је љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти |
| љења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је н |
| мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана |
| инећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек на |
| сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{ |
| ?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради у |
| е би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна п |
| га погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и а |
| <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закљу |
| ј, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиж |
| јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра |
| ава се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправе |
| то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чис |
| а сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш к |
| S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста ис |
| деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или пре |
| ке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образов |
| убави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; |
| јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражил |
| е тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У полов |
| први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан |
| е ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете |
| чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори н |
| уда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим т |
| је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мат |
| ди су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Д |
| дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила |
| исам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ |
| ти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} |
| савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презр |
| е су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је |
| ње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји о |
| и његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити |
| ице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што п |
| p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том трену |
| гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да |
| јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица |
| ела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и |
| лим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — |
| не, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то по |
| ву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руковод |
| оставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но ш |
| су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених жен |
| ја би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште |
| или, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Пр |
| з рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несрећ |
| вату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету |
| реварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другар |
| „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са |
| за, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељиц |
| о као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала. |
| ести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не м |
| ео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу |
| ка, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је з |
| сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Дарин |
| ди, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Дари |
| сна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у |
| — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор глед |
| и у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми за |
| изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе |
| да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да |
| ега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</ |
| >— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда ми |
| а!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити гроф |
| д није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До |
| мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигош |
| ављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада |
| имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стиш |
| подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? пита |
| особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња |
| у — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се |
| она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свог |
| може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студи |
| не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред |
| са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код нек |
| није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је свак |
| p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— |
| учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те |
| правио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Позн |
| ник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, п |
| ина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у в |
| } Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у |
| на.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p |
| о се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ ш |
| росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета |
| о празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се т |
| ати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да |
| и наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} |
| неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро ми |
| .“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су т |
| ња, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешћ |
| девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</ |
| ла.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико |
| на идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но |
| е нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово ј |
| а, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прим |
| овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био пра |
| је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навик |
| убав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више |
| ед олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p |
| та и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чу |
| е, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живе |
| грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомис |
| мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога |
| може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па пон |
| да није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше |
| Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љ |
| уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чист |
| убав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тр |
| ише грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кра |
| <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грози |
| задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што мор |
| ој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Х |
| а се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, т |
| ла је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обма |
| сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <m |
| то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било дода |
| речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subS |
| ла сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{ |
| не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли с |
| ине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад |
| се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је она |
| то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смеја |
| зао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим в |
| итеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише |
| једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— |
| су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љуби |
| би, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Д |
| ном и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Дарин |
| је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беш |
| та девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми |
| чом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите м |
| лно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем п |
| се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љ |
| ољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпо |
| у понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да и |
| искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела |
| ења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете |
| неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је |
| ратских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам и |
| за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи |
| оф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! в |
| подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист. |
| Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините |
| које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких нов |
| рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког врем |
| осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Доб |
| <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи |
| човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше тргов |
| оје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма драж |
| ека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме |
| лачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим п |
| оф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се вр |
| у бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелс |
| <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не |
| це.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — бу |
| ан, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешт |
| е љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог пи |
| женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодн |
| вши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не з |
| се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има |
| ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија. |
| и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> < |
| су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду |
| рота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао п |
| разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, |
| разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице |
| ољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљањ |
| штен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} |
| постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загл |
| врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав |
| атању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верно |
| ако ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам |
| а привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан |
| г старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то |
| сокородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота д |
| ки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на |
| p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такв |
| ече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се |
| пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он |
| у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада |
| ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, уч |
| ити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису о |
| искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте дев |
| тка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има |
| ’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’ |
| а разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима ужи |
| слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздах |
| е брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари п |
| је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професо |
| иња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије |
| е сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, |
| љева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учите |
| ро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву ш |
| збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вр |
| могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку ил |
| девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Нег |
| ави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи |
| Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Друго |
| , с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да и |
| ве на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наш |
| је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је |
| дећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Дари |
| се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти |
| ш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — |
| без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво по |
| поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, |
| нда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштуј |
| како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и дру |
| >У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Ср |
| е није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каз |
| их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не по |
| је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} |
| често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достој |
| на.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема |
| спода професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло прис |
| мена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте р |
| За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „ |
| и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна д |
| не даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некад |
| онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — пр |
| је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сма |
| а. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква ви |
| на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога на |
| 160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> |
| , дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринк |
| да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у ш |
| а госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да н |
| а.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лиш |
| S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „ |
| војом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, г |
| b n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, п |
| <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су |
| их девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и |
| на била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</ |
| — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — в |
| /p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја дру |
| , што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она |
| другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, |
| ужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, |
| каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метн |
| век.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" / |
| , сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раде |
| и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено |
| — Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљк |
| а није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земљ |
| је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, |
| ни својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете и |
| јно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како он |
| ујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и нед |
| , да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S |
| с нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми зна |
| јка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, ш |
| /p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би |
| <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изглед |
| Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз |
| његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она њ |
| на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране полом |
| о је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Дар |
| ам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Босиљка, |
| верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p |
| се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли? |
| каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али |
| } Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господи |
| — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђај |
| у, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше н |
| мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не во |
| Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замери |
| летантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што |
| <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек |
| сом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо прим |
| гледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је |
| о видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или |
| оштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа |
| а.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не |
| њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце. |
| ећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу |
| ка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко прос |
| вутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је с |
| на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна |
| је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег |
| емена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете о |
| да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, мо |
| це, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у стале |
| ни сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности |
| оже завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти реко |
| S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По то |
| то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за |
| а сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— |
| ујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хт |
| пут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп го |
| дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се |
| дорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора |
| епсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дак |
| ти; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив |
| ћици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје п |
| нији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бив |
| оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће он |
| да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и |
| у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову |
| угу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племени |
| а у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p |
| мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</ |
| на? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стри |
| ечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> < |
| Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSect |
| на и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ј |
| бођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде |
| змар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им ро |
| ерује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно |
| овина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му |
| и ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала |
| чати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост |
| свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађ |
| све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и |
| јана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад ка |
| рикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— |
| подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само |
| ?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} А |
| one unit="subSection" /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, ш |
| прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада |
| А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} |
| Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој |
| смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне |
| зива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али |
| м и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо |
| е мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој |
| а постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p> |
| љива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога на |
| ине, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узе |
| ој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекл |
| јој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не та |
| равити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не б |
| етку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија |
| плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дв |
| сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! узда |
| каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи |
| а њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада |
| ђо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — |
| <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — и |
| <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од |
| је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb |
| ти, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{ |
| а то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба мног |
| и матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ј |
| /p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само св |
| ти.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ак |
| не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест г |
| учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала |
| лика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек се |
| књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Ни |
| кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Да |
| детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је н |
| је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би |
| колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} |
| је познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила |
| S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом |
| а је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш |
| А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде сп |
| а, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија |
| се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи |
| у своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазнос |
| C14"> <head>XIV.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољ |
| Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цр |
| ебало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веж |
| p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— И |
| руштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p> |
| ећ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је м |
| већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, |
| морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми |
| шко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онак |
| о ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, ј |
| и — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, |
| нка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед х |
| дним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Да |
| — Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се |
| p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, о |
| иком о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Дари |
| .{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак |
| ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну |
| и шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестр |
| оже!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена вра |
| тер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом |
| тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, |
| /p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p> |
| ење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве пр |
| радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати |
| нда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога |
| опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме си |
| p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да |
| отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, |
| м или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити ко |
| друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне |
| агледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ ст |
| ну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нех |
| у собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази |
| </p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, |
| нчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и |
| ена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно дев |
| ошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. < |
| те“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки по |
| ле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Дарин |
| сом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> |
| ити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима све |
| у, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што с |
| > <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти |
| мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у ис |
| град; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су гово |
| едо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка. |
| рива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам |
| рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уз |
| па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, припов |
| ња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, а |
| д је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој |
| , ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој по |
| о стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су |
| Ваше грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовим |
| ан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас п |
| исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, |
| а.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог мла |
| ретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угуши |
| </p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игр |
| оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p |
| о седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.< |
| </p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га г |
| амо би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак |
| ике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „о |
| умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми с |
| ?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његов |
| е ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што т |
| онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а |
| вета реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{ |
| еди ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> |
| овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки по |
| авдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора |
| подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учењ |
| ему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичња |
| је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продај |
| е бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, бил |
| доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине р |
| рло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и по |
| уги учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђ |
| {S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— А |
| Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао |
| ржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћем |
| за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде о |
| е за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која д |
| веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке ене |
| це, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, |
| учена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је |
| аћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, |
| сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја ска |
| Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> < |
| а сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p> |
| сиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки гла |
| цуски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а |
| није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, примет |
| ада у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимају |
| ринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новац |
| око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију |
| о је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и |
| тно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’т |
| ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p |
| кне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учите |
| е волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш |
| ши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек об |
| награђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и |
| јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за |
| власт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадниц |
| беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни с |
| А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у соб |
| ав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклон |
| место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па |
| јвећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихов |
| девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронич |
| и место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући |
| то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи |
| ме размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} |
| је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и до |
| ачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „ |
| </p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је прес |
| добрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много |
| а — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па |
| деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с то |
| <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, нагли |
| > <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши |
| после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, |
| рак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојн |
| {S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хв |
| кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жес |
| ости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га |
| сподару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, п |
| а и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Дари |
| оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећк |
| нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста |
| тељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би |
| је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више о |
| метићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо |
| дно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом |
| о за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите не |
| д нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се ку |
| својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочове |
| ава поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не т |
| о се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, к |
| х, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, |
| своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је |
| вом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је |
| ркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације мл |
| </p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да о |
| сам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно |
| а с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми ј |
| , волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти |
| ошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и к |
| ћи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та |
| /p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевља |
| и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређ |
| обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — |
| .</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да |
| е! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћ |
| ако ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може з |
| машна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишић |
| зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нис |
| /p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паме |
| >Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па цел |
| агрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S |
| вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> |
| p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> |
| у учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим |
| злагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој |
| о кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се оп |
| етку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање |
| !</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка с |
| знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у о |
| еча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је |
| вши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохот |
| дећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пре |
| аво, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свог |
| ом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> |
| знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колег |
| о се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p> |
| ећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беш |
| и само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Изви |
| е? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на |
| тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? |
| а стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то б |
| ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Ду |
| ође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави шк |
| ислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико |
| дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није |
| о нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали б |
| ти са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можд |
| то нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју |
| до моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши гл |
| га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, је |
| имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове |
| постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме та |
| <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи |
| ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши муж |
| већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек |
| Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стар |
| т, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> < |
| </p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на буд |
| јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! мор |
| ј у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад |
| путовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> < |
| е дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила |
| а девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете од |
| олубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p |
| ем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! |
| ајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Дарин |
| > <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је |
| <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније зву |
| е он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка |
| а вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма |
| <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста |
| е ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше |
| госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке |
| <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином |
| лемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Ост |
| јци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљ |
| рига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна |
| вала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљ |
| мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено |
| акву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га |
| вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ак |
| сећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо |
| а.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на |
| аговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ пол |
| срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{ |
| а је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе |
| ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцн |
| ни удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двад |
| смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи свој |
| у понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој прек |
| лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће пока |
| налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре |
| подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажаре |
| ао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадес |
| дновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ |
| ћи очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се с |
| дати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово |
| ош се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још нек |
| p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иште |
| видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорн |
| је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом |
| ло, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати |
| и румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> |
| ква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type=" |
| .</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то ј |
| Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мис |
| <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш |
| жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Ка |
| гонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груб |
| положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особ |
| , да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и у |
| Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је |
| и, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и |
| воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих воле |
| мажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{ |
| главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срц |
| „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— |
| о и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био |
| на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо к |
| додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од |
| p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> < |
| збором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и |
| — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да с |
| волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И ст |
| ци о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је з |
| !</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разум |
| је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла |
| још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја |
| асти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} |
| ругарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је |
| узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> |
| жда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, на |
| пло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаћ |
| n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дод |
| у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао |
| че Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твоји |
| знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто |
| Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите д |
| товање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа |
| љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Н |
| ица или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и п |
| по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с |
| еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнил |
| е ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледал |
| аћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту |
| то?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: |
| <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и о |
| о добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што |
| .</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођиц |
| — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда |
| и, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио |
| оје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назва |
| ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинил |
| , господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено ж |
| У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да |
| био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори |
| ли не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим з |
| авио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега |
| оштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да ни |
| Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се игр |
| кријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свец |
| А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Да |
| ли било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али |
| е забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неиск |
| ова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, |
| ја у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш |
| тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад |
| ности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу |
| S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хт |
| атим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, н |
| умем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љуб |
| касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} |
| а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се б |
| <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумел |
| е! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} До |
| .{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече |
| вала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насм |
| о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало |
| малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико |
| на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, м |
| рошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одго |
| ежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{ |
| тупим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупос |
| /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и за |
| S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треб |
| и...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, |
| баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се |
| она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> < |
| ећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи дом |
| брих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да п |
| јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после з |
| да, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала |
| човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и сво |
| </p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; ни |
| ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венч |
| е главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — греш |
| волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— О |
| кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — п |
| .</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се |
| м да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} |
| > <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само пог |
| — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и вер |
| <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим |
| већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом д |
| Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим кор |
| е зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, |
| , него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породи |
| рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ни |
| </p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женск |
| ам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце |
| ане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим |
| загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сест |
| име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра л |
| е се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву свој |
| и своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ва |
| с.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је да |
| , а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Да |
| Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка |
| а ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пу |
| овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничк |
| па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешк |
| он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> |
| >— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Г |
| странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опаз |
| .{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све |
| и мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „л |
| у се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту |
| ку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога н |
| а скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да |
| — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} |
| ла вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> < |
| ка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће с |
| Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} |
| е ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђ |
| госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном |
| е мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као бла |
| ли не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S |
| ољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осет |
| ито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар |
| ив воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносн |
| хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</ |
| ајгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</ |
| овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се |
| — Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којеш |
| да дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте |
| м ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према ме |
| исма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашл |
| че за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} |
| !{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то |
| ла да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} |
| опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја |
| ла и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се н |
| уга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се м |
| да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, |
| и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао |
| победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, |
| ; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, |
| виснији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповед |
| да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> |
| ротив материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде ф |
| аринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другар |
| не била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="15 |
| а то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодат |
| о мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, |
| младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загр |
| екнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и о |
| иси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је б |
| едати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у |
| аринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце н |
| то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место |
| ц! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, та |
| ко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је |
| ж’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Пош |
| да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, гос |
| дитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, с |
| p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчић |
| удног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па |
| ошају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Дра |
| ла, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{ |
| на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине |
| , а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, ш |
| удно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам чес |
| аринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— |
| ивот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим |
| пао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази |
| ји ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да |
| ј здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја |
| читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци |
| — Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, о |
| а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је |
| х опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, ка |
| же, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не пл |
| штен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па о |
| за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{ |
| лу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, м |
| казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде ниса |
| ола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам д |
| аша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда дру |
| Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закљ |
| ца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, |
| ике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим уплив |
| е друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Госп |
| с оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, п |
| смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девој |
| ад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и |
| упост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици |
| .</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изго |
| нда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p> |
| а, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угу |
| а сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од |
| ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала св |
| е род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се |
| Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твој |
| тивница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је д |
| м тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да |
| лачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио |
| ознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родите |
| е, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{ |
| имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту ст |
| г владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то м |
| казује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на |
| а је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако ум |
| део.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостав |
| /p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу |
| та тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни |
| Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: |
| ј избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из увере |
| е тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам г |
| створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћут |
| ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену п |
| лају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени |
| случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити |
| рофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај |
| еном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи д |
| да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> |
| рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S |
| ше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао |
| ећ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> |
| Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и |
| ано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече г |
| ви пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство. |
| ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да |
| мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хл |
| обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и по |
| скључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност мор |
| ам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{ |
| То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто |
| да неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не |
| вредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај |
| на или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да мо |
| јој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостав |
| ар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— |
| е бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Д |
| о говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме |
| да пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ј |
| ао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Он |
| .</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од ово |
| p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пре |
| ани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} |
| а.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешења |
| ајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете м |
| ајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су |
| о би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друш |
| ма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам |
| аграда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но |
| у.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} |
| десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни |
| пођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем |
| у притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може. |
| ива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће пис |
| њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p> |
| </p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили |
| али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: з |
| нам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћ |
| и је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— |
| а се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати |
| м странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело и |
| а је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би |
| еците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно ту |
| е, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју |
| па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{ |
| надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</ |
| је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је |
| оји узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичк |
| што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам к |
| ку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више |
| о, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неб |
| рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код |
| провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испун |
| ужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом пр |
| мена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је ма |
| да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S |
| и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савес |
| ?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту м |
| сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо заје |
| узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би |
| авачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не м |
| p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, |
| грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом |
| врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то б |
| видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титул |
| не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан. |
| је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић |
| је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не п |
| судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“ |
| огат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очим |
| аринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, р |
| о обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваш |
| престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, је |
| казивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко |
| језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја са |
| су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави |
| да лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школ |
| ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна! |
| .{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукав |
| летку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том изм |
| p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи |
| е би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „ |
| p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С |
| А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у з |
| заше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задр |
| ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је |
| под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела |
| а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S |
| се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад нееш |
| огла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непом |
| те и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а |
| ленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине |
| S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав |
| убав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и |
| <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бур |
| /p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са гро |
| е правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трго |
| коли виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њ |
| баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} |
| ња у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <p |
| ање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се ра |
| дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Руж |
| не, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме на |
| .{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Дарин |
| чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада |
| са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје |
| обове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар |
| .</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити |
| зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зу |
| да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назо |
| ао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да |
| /p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим син |
| се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да до |
| е мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p |
| лавна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна |
| радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незна |
| , чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се |
| етњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно |
| о готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима те |
| а избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он ј |
| тању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би с |
| да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у |
| мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су |
| ој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопасни |
| нају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се |
| естре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла |
| > <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, |
| не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца |
| е прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</ |
| њају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад |
| ек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> |
| свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говор |
| али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиро |
| а да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине. |
| уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправн |
| ела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чем |
| али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати |
| онос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале |
| .{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу шт |
| цу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, ч |
| нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла |
| нтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо |
| ац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спре |
| си ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искрениј |
| трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми |
| Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па |
| сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њихов |
| ина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у они |
| тра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је |
| ична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она бо |
| чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивал |
| тну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>дан |
| , њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се ј |
| плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају |
| е с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког б |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка се |
| :id="SRP18890_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не |
| } На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад |
| странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он ст |
| н, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала |
| за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Л |
| >Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, ни |
| а данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннам |
| па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповет |
| у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са с |
| ладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит |
| е појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше |
| Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам м |
| Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, |
| замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на |
| као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним. |
| чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ |
| ему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујн |
| га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Леп |
| .{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов но |
| додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али ј |
| верена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се |
| роф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А в |
| ац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p |
| ше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет нек |
| исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то зас |
| господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој |
| е назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, ба |
| о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, сек |
| Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава |
| опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а |
| она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да |
| ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни |
| каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене забора |
| рице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и с |
| заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам мог |
| наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па мо |
| опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ |
| могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа |
| Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућн |
| ињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне |
| ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се да |
| а.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка пла |
| е се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему |
| идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди |
| ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу |
| а луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми ј |
| Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, |
| о јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> < |
| > <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</ |
| би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“< |
| а.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслуг |
| — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p |
| </p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра |
| >— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: буди |
| о зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни |
| а медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Род |
| >Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али |
| pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из |
| ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и п |
| ро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата |
| њу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне к |
| рлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, с |
| могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну м |
| , али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живет |
| м.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по к |
| ену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и |
| прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш |
| {S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} |
| :</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Г |
| <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није |
| акав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће д |
| на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да |
| ада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и те |
| те и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла |
| ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— |
| страјати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична |
| ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу с |
| се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; |
| м са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу |
| тали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се из |
| аден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине |
| стидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде. |
| нџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и з |
| тити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој т |
| ако је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно |
| ним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, |
| амтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте п |
| S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, к |
| еш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је |
| но и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка. |
| тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задово |
| вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је |
| и јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кр |
| рца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно |
| им, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су |
| е свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској |
| родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Ни |
| тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Каж |
| орацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хва |
| го и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искре |
| >— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трош |
| је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више |
| > <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не |
| атељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега |
| бри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише св |
| с, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од |
| читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрас |
| уци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Ма |
| сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме с |
| овољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити |
| псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика |
| ги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којим |
| е помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, а |
| ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скуп |
| адем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на неб |
| /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памт |
| еш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да |
| ју пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај |
| ом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваш |
| } Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора и |
| и вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изј |
| неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас увери |
| ити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и |
| и торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; |
| ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допусти |
| реба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад н |
| ва карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађ |
| е се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одре |
| ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај |
| вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се мо |
| ушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида |
| иви, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју |
| вему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи п |
| p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер |
| :{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време пре |
| , што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потп |
| л не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог чове |
| >— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си |
| да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах |
| у очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја з |
| ди их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не |
| ек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ |
| ивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати. |
| но гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Дар |
| опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — |
| о оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече |
| д одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад |
| „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расу |
| и се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек са |
| .</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рук |
| срећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радит |
| ити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љ |
| ји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па |
| арица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова |
| но.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га |
| еђусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад |
| >— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме с |
| а пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и к |
| ка и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мрт |
| господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p> |
| а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да |
| седнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јав |
| рство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> |
| хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{ |
| бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи в |
| ље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брин |
| ао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Да |
| Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p |
| и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са |
| да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Дост |
| А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука |
| ече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну |
| знавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} |
| а?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сир |
| љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не ве |
| че отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропу |
| о, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице од |
| е помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја н |
| дашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако сре |
| Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у с |
| се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лак |
| и, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изго |
| леде, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече је |
| срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по |
| .. ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не |
| телигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка |
| седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада |
| агонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није |
| се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује г |
| би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми |
| е не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољн |
| мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потпис |
| 8890_C3"> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече јед |
| оме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милост |
| пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да |
| та.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогут |
| воје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да пом |
| остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била |
| ек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокете и |
| Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.< |
| срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{ |
| ту најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав |
| крено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим |
| чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} |
| ће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленил |
| , од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти х |
| и своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме |
| ико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, т |
| а професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у |
| оји нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. |
| је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уо |
| живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишл |
| уза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p> |
| тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете |
| одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срц |
| гледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности |
| S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мисли |
| а, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми |
| тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал |
| вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p> |
| амо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца. |
| је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна са |
| апредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким |
| оље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, усп |
| ој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој гла |
| више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављен |
| смо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p |
| ако су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала |
| Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим сам |
| из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара н |
| се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хит |
| ли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци |
| да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, з |
| је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, |
| игу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка |
| да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи |
| ош смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, |
| пода професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како |
| .{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на |
| а?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још |
| ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три |
| оглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је ст |
| и, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш |
| ако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је |
| 1"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци |
| и махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешћ |
| мо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о м |
| говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости |
| д дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло о |
| каше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчин |
| онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко |
| адбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане |
| .</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} М |
| у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је |
| лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добр |
| о.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да |
| рос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> < |
| широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> |
| твар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу бр |
| оре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а в |
| .</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опе |
| и Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори |
| ора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још |
| добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она |
| ајјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручн |
| сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, ид |
| рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> |
| остављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — ден |
| о то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има с |
| ад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе |
| о сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја |
| зао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задо |
| то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n=" |
| .</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло |
| мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отв |
| поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите |
| ођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка поглед |
| ли сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љ |
| тка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго в |
| х гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада не |
| е:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што |
| ринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, |
| господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него т |
| ше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало ум |
| брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бит |
| праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је |
| ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави прем |
| ед зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин брац |
| уде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарал |
| жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку в |
| коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} |
| ати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се скло |
| а увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сир |
| бори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отп |
| чи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога |
| момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А у |
| ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} |
| лите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p |
| е она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостиј |
| д прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не смете |
| лавно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш |
| обар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од соп |
| „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место |
| заборавила да и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину |
| о проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још |
| нило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог м |
| кну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осм |
| се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед д |
| о, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, |
| тавља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка |
| орила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p> |
| е Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви госпо |
| .</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушк |
| епота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срц |
| угарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! |
| на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> |
| да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, |
| и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се |
| душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење |
| и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, у |
| рави на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно оду |
| .{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније |
| човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <d |
| , па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе вид |
| је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> < |
| 159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ва |
| аца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.< |
| ју, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрам |
| р је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње |
| има света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Дар |
| јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chap |
| S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог |
| што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу |
| > <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову? |
| њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, |
| — Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па к |
| рговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и још многих дру |
| ћ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу по |
| иним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свог |
| оворила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са м |
| јмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш до |
| S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља |
| чи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разгов |
| љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њег |
| човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господар |
| ење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако ј |
| <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само тре |
| али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све ме |
| ећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђи |
| бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она ж |
| ечи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а |
| стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе |
| каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове |
| рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како |
| ао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схвати |
| узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женс |
| сиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а друг |
| ли ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећ |
| и.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети |
| ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су |
| не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> |
| еке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад |
| блисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: |
| офица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо ј |
| у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, |
| и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је су |
| ст и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је |
| Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у ко |
| <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула |
| >Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беш |
| икога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном |
| рно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле ни |
| умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Н |
| уђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од |
| остојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало |
| p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању |
| Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао |
| ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа |
| м.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора |
| ци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богат |
| стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад |
| с, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења |
| амо бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је |
| ена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно на |
| тар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p |
| Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S |
| је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека |
| о мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине |
| пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — п |
| :</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дет |
| ку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лаж |
| жити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спо |
| м преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</ |
| ворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мисл |
| она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</ |
| је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето |
| Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И о |
| јка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених ха |
| ужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они с |
| овој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и в |
| и, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово |
| Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их к |
| е рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Бољ |
| неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што |
| рење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се у |
| њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугле |
| је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опе |
| ледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то мо |
| “?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он јо |
| но Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету н |
| то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лак |
| тки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свак |
| женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и по |
| > <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја |
| } Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„ |
| бри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи |
| не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није |
| о и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мисл |
| S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... |
| </p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда |
| д и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, |
| роћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у пр |
| неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад ка |
| ате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује |
| но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глу |
| прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>с |
| оме бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак |
| љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> |
| ала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{ |
| ци“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p> |
| е сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила |
| > <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох |
| т од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене с |
| а.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да г |
| ајвише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна док |
| ад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</ |
| је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? |
| м моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па |
| на, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није |
| обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за |
| > <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не мож |
| p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, |
| отица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су |
| рене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је год |
| а изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо |
| јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су |
| се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тог |
| м о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отиша |
| е!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није |
| мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра |
| амо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за |
| p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш го |
| им врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица |
| да, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а дру |
| а могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> |
| p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> |
| а вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму |
| тица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} |
| и!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и |
| њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p |
| а по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да |
| р ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на т |
| може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је к |
| стакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.< |
| већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао |
| никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше |
| је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао |
| и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девоја |
| ора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћ |
| рећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање |
| , тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће |
| p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — |
| а то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле |
| о немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему |
| исао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна. |
| ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши |
| ницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста с |
| рофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, с |
| је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима |
| p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; |
| — Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се |
| дни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито см |
| зе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да |
| лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофи |
| вишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофов |
| и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усу |
| очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> < |
| <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки пон |
| , лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и к |
| даје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже |
| ли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она |
| еља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Го |
| ала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни |
| ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То ниј |
| } Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и вес |
| не већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече с |
| ке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала |
| ју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје |
| ненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чуднова |
| стојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има по |
| е за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спад |
| ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како |
| оли, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетк |
| — Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не. |
| пет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p |
| делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје |
| тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба |
| добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори |
| нити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђиват |
| а ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: о |
| /p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи |
| и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље |
| у и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима ства |
| уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања жи |
| аш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави |
| затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше |
| "172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад би |
| да.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младо |
| } Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која |
| е верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро |
| јо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја х |
| иш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?! |
| а сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехо |
| поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свак |
| е! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} По |
| p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у |
| да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Х |
| , нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркај |
| ече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истич |
| и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— З |
| > <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је |
| обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку |
| е сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па о |
| силе.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге |
| .</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за ти |
| романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милос |
| а јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, |
| тре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад |
| а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка |
| е само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p |
| онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је ве |
| ојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз ниј |
| погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! |
| се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала сл |
| ни и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и мој |
| е и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изра |
| ранац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само |
| деал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам |
| /p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч плати |
| ије делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи |
| браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> |
| ше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Им |
| очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти м |
| мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познат |
| ачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ни |
| ло пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и п |
| скаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвал |
| — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и ур |
| а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем по |
| вати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од |
| прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твоји |
| ече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш |
| вој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро ј |
| ј одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не |
| да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но ш |
| ном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују |
| ост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави п |
| ешава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно |
| лела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — на |
| ути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем дос |
| лушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, |
| ађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да ј |
| азала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p> |
| ињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како |
| ; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— С |
| годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p> |
| ога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљ |
| љења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка не |
| е њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, кој |
| {S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је пр |
| а је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно |
| војче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</ |
| вим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њен |
| живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељско |
| ви тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — ш |
| јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га о |
| живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, |
| , да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и ниже |
| де у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу |
| та можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу в |
| места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко В |
| и не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, прес |
| е и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, |
| се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на ма |
| старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а тре |
| а Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са |
| кав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући |
| о јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у |
| сиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде ист |
| p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p |
| је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и д |
| дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је мл |
| к и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишља |
| к из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је к |
| Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку |
| ном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку с |
| ао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их |
| јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јо |
| ља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра |
| сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица |
| а видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим |
| — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш д |
| ин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио с |
| ће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад |
| ижњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девој |
| да нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} |
| те окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљ |
| их учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деве |
| Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" |
| како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да |
| илка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју пр |
| ила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и дру |
| ојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врл |
| сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> < |
| е донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, д |
| уби и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је |
| рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — |
| који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још |
| и, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Дари |
| опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад ст |
| сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га дев |
| одина његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— |
| ним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у с |
| моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Ј |
| ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том с |
| о рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам у |
| S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Он |
| ито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгред |
| ичао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, |
| сније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом |
| {S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весе |
| ст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.< |
| ала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку си |
| онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки |
| ријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње. |
| их назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати |
| о сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу до |
| ад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, го |
| Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела г |
| е која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква |
| оју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.< |
| његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је |
| } Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш зд |
| вача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече |
| а женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле |
| тку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш д |
| тарији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звез |
| и мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе срет |
| дина.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је си |
| госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> |
| ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, |
| ме кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <m |
| м, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; и |
| кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране |
| {S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њи |
| томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ће |
| него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица они |
| баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уз |
| одар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да поку |
| загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p> |
| исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <div type="chapter" |
| а. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам з |
| увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот сту |
| ац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим сл |
| оде и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у |
| секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљив |
| , нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврат |
| ео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и теле |
| би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерк |
| често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га по |
| колиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нех |
| и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и ох |
| <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном п |
| бави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Ил |
| ине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће б |
| а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изво |
| <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су |
| ка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће |
| луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре |
| 182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па |
| ио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па не |
| и ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с други |
| и су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за |
| а загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана |
| е исту Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p |
| ије могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек мо |
| свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице |
| .</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама |
| за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада |
| ели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; |
| заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— |
| а, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p> |
| ло наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њи |
| и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеш |
| Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Так |
| својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти |
| S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у |
| м да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према ме |
| аковања, друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све |
| ина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Руж |
| але! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, |
| > <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радуј |
| вовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад |
| аринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и |
| нка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз л |
| злена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S |
| ика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он ј |
| ваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па |
| ахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка н |
| увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке им |
| Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ н |
| цу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p> |
| м, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду ср |
| верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличнос |
| жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом |
| , шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног пошт |
| ијатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платит |
| е народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје |
| уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело нев |
| : „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се |
| аћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у |
| загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дор |
| у.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била с |
| е обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, |
| јано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смеши |
| признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и |
| ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би |
| и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> |
| ти, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, шт |
| знала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету п |
| у хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јас |
| те Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како |
| аш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.< |
| и.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта ви |
| ајвише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек |
| је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак |
| ада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе з |
| у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам |
| ц!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пол |
| м поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била |
| весно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p |
| <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — |
| а ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, при |
| се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели ко |
| </p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је |
| валан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, с |
| те се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист ваш |
| ило саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном |
| амишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p |
| господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смисл |
| и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњ |
| ише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; |
| али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све сн |
| ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле |
| се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није |
| оваху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор |
| шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p |
| ог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па реч |
| усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно |
| ш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила |
| p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква с |
| бољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студија |
| не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је |
| Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чиј |
| била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој |
| боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за |
| после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трг |
| ућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче и |
| прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су ко |
| га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па ум |
| тне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> |
| и! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би поле |
| ! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не |
| стину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се |
| ко стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предава |
| а то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему би |
| јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— |
| не мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери |
| пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе |
| S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p> |
| егове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна |
| тала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много ја |
| село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прил |
| П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског поз |
| е то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да |
| да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p> |
| а врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, ран |
| о, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не к |
| остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се с |
| огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и пр |
| неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} |
| аква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној год |
| о је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разг |
| зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало |
| ујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја ни |
| све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега о |
| ива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али |
| ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Да |
| појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје коле |
| тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, ког |
| осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то мог |
| Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога |
| м се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу |
| — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад с |
| и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога вол |
| а нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обор |
| рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ обра |
| и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхта |
| онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико н |
| ли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — пр |
| тала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле, да |
| право не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим ви |
| штво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао ј |
| ађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за ти |
| ело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу |
| нка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо |
| <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љуб |
| и, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће |
| један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво ј |
| деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек |
| рено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете |
| боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја |
| .{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине иде |
| гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе ниса |
| о, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По израз |
| руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах |
| убав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у |
| срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, |
| м све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи |
| чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђ |
| ено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> < |
| Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p |
| а горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако |
| Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или вара |
| S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који |
| ст, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да |
| је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а им |
| елигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на поз |
| и, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода |
| ским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај за |
| је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што |
| иру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцниј |
| ама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу в |
| е свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{ |
| азован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те |
| кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа с |
| о и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Ју |
| ећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стад |
| .{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отпр |
| ас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од ва |
| које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје |
| љка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али |
| добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да |
| ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p |
| и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S |
| ице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто би |
| ински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече ма |
| га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела |
| после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на пам |
| ажена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са накло |
| ека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још ни |
| оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима такви |
| о огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао |
| го да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не узди |
| да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењ |
| без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати м |
| емена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам м |
| к има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но |
| ло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јеле |
| <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они ч |
| а ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко в |
| оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, |
| и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које |
| века.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи св |
| е на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не |
| може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да с |
| док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — |
| ић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну рад |
| p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је |
| пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем |
| /p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, |
| уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Ж |
| ор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој |
| рква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни |
| ив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немам |
| а отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то б |
| Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта |
| кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још н |
| ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} |
| од женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је |
| или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни г |
| ама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска д |
| емају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа. |
| бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писм |
| Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каж |
| нка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком на |
| лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу |
| смејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога |
| .{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јевр |
| у криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао с |
| на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> |
| Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} |
| ам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је мож |
| ад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекину |
| в купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде |
| > <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p |
| е Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш. |
| нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно |
| муца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми |
| така, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу дели |
| S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! |
| поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је не |
| риписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мис |
| о се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на |
| срамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада н |
| ас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.< |
| е класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита |
| и: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и б |
| кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} |
| од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> < |
| о се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу вр |
| за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „су |
| 113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само з |
| — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињск |
| да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се |
| паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја му |
| им, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?! |
| е, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„ |
| е видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.< |
| мај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можд |
| е, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, д |
| S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све с |
| и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити к |
| Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — |
| у мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом |
| мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље п |
| њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнул |
| S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду |
| анити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, |
| сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила.{S} Али ја, која с |
| естрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да |
| “, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љ |
| е пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три |
| шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Бо |
| аше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> |
| е клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрост |
| о мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово |
| м пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти |
| мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> |
| “!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> |
| сте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — реч |
| од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар ниј |
| о је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо |
| p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части |
| кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му |
| <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би |
| био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не м |
| p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од цр |
| се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и д |
| , уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди к |
| Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S |
| смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{ |
| а, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А не |
| се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете |
| , кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре у |
| ао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом н |
| своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим про |
| ер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је он |
| још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубав |
| твовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, |
| ине, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправни |
| лучају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="10 |
| а ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад у |
| што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш |
| ко је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига! |
| туда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи |
| јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} М |
| је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богат |
| а му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</ |
| собито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти |
| саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је м |
| оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више зд |
| не ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „ј |
| </p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим бе |
| а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме ј |
| „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памет |
| осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта |
| болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма ид |
| рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа стари |
| сле нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p |
| ан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а ј |
| “, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све |
| је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, п |
| розор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. |
| ислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му ј |
| p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, |
| од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на о |
| ости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је |
| ињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља |
| е.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, |
| врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S |
| о?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорил |
| ану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како ружича |
| ?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} |
| тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротиц |
| а — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професо |
| а плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је |
| а.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој |
| а познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, |
| особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Уч |
| је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То |
| о шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би |
| м што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекост |
| не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише |
| } Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљд |
| ашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљан |
| , коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад |
| љевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и |
| ави, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, |
| рећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио нази |
| рилика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пр |
| питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један при |
| м се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада вид |
| г пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} |
| хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из |
| а свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу |
| } Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће пош |
| па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда |
| ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из свет |
| ш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка |
| ечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душ |
| није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док |
| не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на |
| и угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још |
| ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, |
| им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново |
| , па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p> |
| аје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе |
| ек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да |
| рити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p> |
| , нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па ка |
| вши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Бос |
| ака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да |
| енуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је о |
| ш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благода |
| на знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огро |
| ола, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се |
| и истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступач |
| вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф с |
| њу а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но |
| ече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, н |
| и; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине г |
| ’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слобо |
| ао што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то ис |
| знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос |
| /p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа. |
| Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад. |
| } Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дет |
| о врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп |
| д у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то |
| ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко |
| наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш |
| е писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које |
| S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправи |
| као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{ |
| читом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, д |
| могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испун |
| јвећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и д |
| ече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, |
| у, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица |
| послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје |
| А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито |
| ичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна. |
| ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, се |
| да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да посл |
| је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се један |
| уби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она |
| > <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивш |
| , а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од же |
| доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, ј |
| у а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{ |
| 26" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, дома |
| фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од ба |
| да још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован |
| чице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам |
| ија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а други |
| ну.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То |
| ку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p |
| хо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично |
| пштине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; п |
| а била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не дале |
| S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне. |
| ом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} За |
| P18890_C13"> <head>XIII.</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га поглед |
| p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци чит |
| ини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда н |
| рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не мо |
| м.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па |
| и свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Д |
| и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, |
| вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су б |
| загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, |
| да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>По |
| се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само |
| раведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не |
| итавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне |
| ми.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја по |
| ше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свану |
| ао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме |
| па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним |
| ој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао гро |
| обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А ва |
| осту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметни |
| у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, |
| наче је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене ув |
| д нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам |
| </p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} К |
| гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, |
| ем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и а |
| пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, кор |
| пођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај к |
| них“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, |
| га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној но |
| те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним ст |
| зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак зам |
| о нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашен |
| ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке субо |
| “, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око в |
| бе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, |
| ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слобод |
| кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна осв |
| али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда ве |
| илости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођа |
| .</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, ст |
| р.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћер |
| у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом |
| сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, |
| Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад ј |
| > <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила |
| </p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њи |
| госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин п |
| Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! у |
| ти нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да |
| аћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље |
| к само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва с |
| црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер |
| анку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чуд |
| азоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на |
| особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да то |
| !</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренем |
| итељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот |
| ло — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које |
| е саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више н |
| а говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна |
| ва употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти |
| ла, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те м |
| ања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам ова |
| ки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче |
| девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околи |
| је од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек |
| тне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне пр |
| због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из |
| народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње |
| ћам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учите |
| > <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} |
| е би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Је |
| својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комад |
| о учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста ста |
| тарости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се |
| је мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! бил |
| што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изобра |
| језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, |
| <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао |
| свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p |
| душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али он |
| а да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће |
| и.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, к |
| Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, та |
| ећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су по |
| } Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност |
| ете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушким |
| је сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за |
| офу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и сп |
| м, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети н |
| ла од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем д |
| ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већм |
| ногоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твоји |
| </p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде |
| вољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек |
| тетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме |
| а пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само ваш |
| њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу |
| да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи доди |
| олико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лоши |
| p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом шк |
| е је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за зв |
| оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, вер |
| <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала... |
| ћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потп |
| рена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и |
| дамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касни |
| тово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, |
| олу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да |
| одно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После |
| ст тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Ра |
| коме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У какво |
| о њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам |
| и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек с |
| се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с |
| </p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек у |
| о боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њ |
| , „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Так |
| не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а |
| } Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, |
| } Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама |
| дођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би тре |
| раво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштед |
| о и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћет |
| ји истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре о |
| крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не с |
| о бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли зн |
| у Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула с |
| или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Д |
| диш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се о |
| а, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је |
| е о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном прес |
| е собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога |
| ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо |
| женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици? |
| аведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ћ |
| роту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девоја |
| ма, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, |
| С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незн |
| њу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме с |
| наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Д |
| на, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвеж |
| е ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, |
| А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које оп |
| досно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш |
| и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизиц |
| кну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли |
| > <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте |
| не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет им |
| енскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бит |
| јанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она |
| нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црн |
| ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Да |
| е, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада |
| ти.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Д |
| је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за об |
| мо погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, как |
| н и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неп |
| ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша нај |
| имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој уда |
| p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И |
| ј.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше по |
| оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S |
| ша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, д |
| а своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, |
| аз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта |
| да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што с |
| у размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи пози |
| — Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те |
| p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срди |
| етку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“ |
| </p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Л |
| ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— |
| и и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог |
| ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он |
| зналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти |
| /p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те |
| а.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, д |
| сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших о |
| да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна |
| д тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> |
| >Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— |
| ити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостал |
| а га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу |
| пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад. |
| , опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној ср |
| шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И |
| д чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{ |
| /p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као |
| азивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p |
| че, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, и |
| гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш |
| не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богат |
| браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не м |
| а.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придруж |
| о овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори пис |
| муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој пра |
| га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и ј |
| , ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим |
| ца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала |
| гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми |
| :</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је |
| <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а |
| иле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме |
| дана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?< |
| од нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} |
| <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ниш |
| еда и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, |
| о каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и о |
| е ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и |
| а прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радо |
| <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме им |
| га се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, |
| евојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чуд |
| још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, |
| „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, к |
| ! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено |
| можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу |
| сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега |
| Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> < |
| ди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово |
| ад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како |
| а руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не б |
| ржала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{ |
| — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, |
| о.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Бо |
| грачице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин |
| орамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би т |
| девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћ |
| ме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да |
| уждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понаша |
| у, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Д |
| лужити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p> |
| {S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, во |
| А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави |
| ало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој |
| мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била |
| е женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често по |
| а важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему |
| } Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а |
| > <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — |
| о, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и |
| ници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну стр |
| штву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли |
| то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинск |
| тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметниј |
| Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем јед |
| из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као |
| и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и про |
| киња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњо |
| енскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу се |
| .{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, к |
| вечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, |
| еда се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је м |
| срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} |
| а, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала |
| по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још п |
| и Даринка, као и Босиљка, мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Да |
| к те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше |
| јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се г |
| а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад го |
| p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Зав |
| мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не мари |
| си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не т |
| али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не мож |
| удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује |
| на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ мо |
| ивао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба |
| се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госп |
| по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског н |
| а се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, |
| — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио |
| смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то |
| у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има |
| церу“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром об |
| , неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им нач |
| ија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и |
| шег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професо |
| и примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и о |
| што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога |
| {S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; |
| нци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети |
| дитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни д |
| дић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узе |
| <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо |
| {S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{ |
| ше радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али |
| наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу |
| о је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само до |
| а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после о |
| е:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се |
| , али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из на |
| па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те |
| читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад м |
| ам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</ |
| иди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме |
| — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукне |
| ко ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека б |
| е.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могл |
| ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> |
| } Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас |
| S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја |
| ама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чиз |
| p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њ |
| ли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, ре |
| па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, |
| азвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла |
| ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти о |
| надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па ба |
| жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахну |
| ла је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем |
| бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати |
| уге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јест |
| никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бит |
| S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамо |
| мерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> |
| ај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоно |
| и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi |
| ављају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и |
| d> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално |
| > <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су г |
| деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се уд |
| ас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се там |
| трама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стот |
| шим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} |
| оме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{ |
| е, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време |
| Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, з |
| хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако |
| наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си си |
| аво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву |
| } Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и з |
| дар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не гово |
| ална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „ |
| кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</ |
| е веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на д |
| ћеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки |
| рди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> < |
| p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{ |
| е моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти |
| чувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према си |
| о.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — |
| а поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше |
| ољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка јед |
| мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође И |
| ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, ш |
| но имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, т |
| се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би |
| мо не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гориво за Даринчину љубав беху душевне вр |
| ца.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог |
| је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше г |
| ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност |
| ла, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> |
| анила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} |
| Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, |
| и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помис |
| ђице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јадник |
| у се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао |
| за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што н |
| <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, |
| ану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у ме |
| ете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло н |
| .. уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сес |
| тељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без ту |
| фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p |
| остивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласи |
| да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када |
| p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то нау |
| ало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према |
| оји умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама |
| , а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му. |
| ом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу |
| ртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу |
| и у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и ре |
| еликог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем |
| оље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње. |
| <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута. |
| седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га |
| па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но инач |
| реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147 |
| м.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер |
| да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбени |
| увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p |
| аде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а |
| а.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по њ |
| посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла ре |
| м, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је из |
| дар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљ |
| погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, |
| ма, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправн |
| је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разг |
| {S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј |
| пливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, н |
| таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</ |
| ; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети? |
| се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Да |
| и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ок |
| , детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пу |
| госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродав |
| д му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и |
| гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бит |
| ! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на мо |
| едом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p> |
| је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе |
| а чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала м |
| Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је |
| гова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је |
| к неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добро |
| } Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се |
| тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква м |
| стале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села |
| зи, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је к |
| Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је |
| р Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам |
| /p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он |
| ече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не мож |
| реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — наст |
| ац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и |
| аклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се |
| му судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му |
| скиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, ал |
| ачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је |
| боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротиц |
| дар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p |
| адава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S |
| је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а к |
| и становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала раз |
| хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слобод |
| бране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>— |
| {S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га леп |
| очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје? |
| у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — |
| одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груд |
| кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се |
| чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, |
| е.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо баци |
| та опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но |
| е да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играт |
| да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и |
| овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и наш |
| крено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено |
| а мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе мла |
| за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на после |
| нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та пос |
| .</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p |
| ој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет |
| не, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> |
| нца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да |
| мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што |
| p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мно |
| ачин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опа |
| о пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на |
| јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p> |
| ах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљав |
| ала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче при |
| иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли м |
| поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше и |
| не долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Д |
| ао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> |
| аво — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, |
| збегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— |
| о сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан |
| његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погор |
| жда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по |
| е надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родби |
| нка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим |
| ворим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да |
| е и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај |
| д мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво м |
| емо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са свет |
| и све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, |
| } Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је п |
| " /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — му |
| а и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога |
| дату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S |
| акво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то ни |
| к се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој д |
| о сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, |
| че живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а |
| те.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због |
| ио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа прот |
| Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, прово |
| нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па |
| — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост |
| таше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година |
| ре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, |
| отекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не |
| питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде |
| мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела муж |
| ош свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован чов |
| здахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично нед |
| сте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опе |
| ни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} |
| згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринк |
| мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безо |
| а осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</ |
| љаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, |
| ги поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми |
| ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А т |
| уп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и зн |
| рка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови у |
| :</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Са |
| је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и |
| И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та о |
| која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назор |
| а набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за свак |
| а Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p |
| и.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како б |
| д срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она |
| , кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да |
| лице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце ника |
| ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} |
| ам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда |
| S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном са |
| могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу с |
| него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога зад |
| ла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} |
| ом не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игра |
| и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче |
| упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де рец |
| — Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад о |
| .{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено |
| што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав |
| разовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљ |
| радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене ос |
| кама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал |
| жим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободн |
| се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а |
| !{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење д |
| ем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смеја |
| искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то |
| треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} |
| е свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењ |
| а јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љуб |
| ок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> |
| кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чуд |
| жеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне |
| и душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећ |
| овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирањ |
| животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шет |
| или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћ |
| ен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Т |
| о назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године. |
| се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{ |
| утрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила с |
| тини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о св |
| ема ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и ис |
| заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те |
| већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако н |
| осила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпо |
| > <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријате |
| о много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образ |
| иња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мис |
| а, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лак |
| че.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дужност ј |
| огла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим |
| .{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи |
| ј се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не зна |
| а него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси д |
| ире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се за |
| вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто з |
| кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види н |
| бом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чис |
| не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина |
| рошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што с |
| и живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће |
| па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала |
| , од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим |
| .{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила |
| те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно су |
| ако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које с |
| њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, о |
| опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе |
| дем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једн |
| прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.< |
| предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек |
| ница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је п |
| орале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, т |
| и.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, довр |
| цу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она ст |
| видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да о |
| <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађан |
| те ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад изви |
| је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад го |
| ва мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог прв |
| да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам |
| уши речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван |
| <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а жена |
| мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако ј |
| стави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање |
| стити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; |
| а и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад пр |
| паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не |
| <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута те |
| је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често ба |
| х својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После је |
| би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њ |
| е пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљк |
| одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе с |
| к?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богат |
| } Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то п |
| ојми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше сво |
| , што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, ка |
| ко, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> < |
| ва уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} |
| зива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот |
| испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем чо |
| женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити |
| , да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено |
| ња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те нек |
| ња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је пре |
| ам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако |
| иних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргл |
| изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, |
| ња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка |
| природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје. |
| атељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра на |
| адања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искр |
| ако немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да |
| уткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А |
| мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре |
| смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо н |
| р кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко ла |
| ства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом |
| обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав |
| нку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда о |
| ош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како |
| квом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке |
| а своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је ре |
| е било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је вид |
| кињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам |
| , те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дак |
| тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајс |
| иња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, |
| неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друшт |
| ка ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две и |
| е господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Ост |
| а наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већи |
| равничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује к |
| ојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што н |
| ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја |
| учак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила |
| , секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек п |
| у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним |
| се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном живо |
| соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево |
| b n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ |
| низити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p |
| егови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као |
| а долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, |
| анкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — |
| мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била ве |
| рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као ж |
| кчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са пи |
| една другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину проф |
| , мираза имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јо |
| онде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање п |
| и!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p> |
| е могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часов |
| и нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет |
| е простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изго |
| ки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако. |
| стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима |
| , па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А |
| ко постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тих |
| аринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налог |
| као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта |
| p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пре |
| у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог и старијег, мушк |
| анац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка св |
| ајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло те |
| сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у со |
| скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, баве |
| оји ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на друг |
| це, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p |
| како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико |
| а, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате учен |
| ам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу |
| p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т |
| уке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш |
| часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се |
| ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p> |
| ица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Ина |
| ; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву |
| па, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не б |
| што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су |
| смејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p |
| </p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мен |
| У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у тв |
| ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено до |
| љио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејал |
| ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, |
| и и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога поте |
| збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловн |
| сто разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак |
| p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p |
| лвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле др |
| ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак |
| p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за |
| , што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка су |
| изица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим |
| о си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и |
| и речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре |
| <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву |
| е био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати |
| но, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ос |
| ле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је |
| ти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину с |
| викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{ |
| удо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало |
| дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира н |
| , рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p |
| н! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем |
| ро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не б |
| бе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су о |
| ења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуг |
| а сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела ви |
| ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика |
| о време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</ |
| а каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и ка |
| ите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте бе |
| ни.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је |
| <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак |
| гавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да |
| уже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се |
| рбијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и |
| и учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нек |
| ошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела |
| “.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је он |
| >Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што с |
| p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, |
| илној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувиш |
| /p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама вен |
| венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стри |
| на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и с |
| ла.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред |
| мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно |
| енија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је |
| адне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да |
| пет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{ |
| протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с пао |
| .</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњо |
| езависнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то припо |
| ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у то |
| о надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је |
| ац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је |
| ад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у н |
| ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала с |
| се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње с |
| нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зат |
| /p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговори |
| p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са свој |
| већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу |
| пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша. |
| то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све тр |
| праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тад |
| отрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам |
| </p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога |
| се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих вино |
| ег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— В |
| ојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство пок |
| ху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> < |
| е „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назов |
| што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се н |
| о ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, |
| а мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> |
| же!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну |
| у.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад |
| то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе |
| и познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени? |
| ише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила. |
| сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку у |
| тери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати |
| је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имат |
| , к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о вод |
| то те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису са |
| е сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У такв |
| се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас и |
| ма.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видела, ка |
| оспођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је |
| рже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме |
| да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто |
| и потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је |
| це, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док |
| ам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају б |
| глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прил |
| ако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то и |
| Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, |
| /p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, |
| јетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{ |
| на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав з |
| и момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вич |
| збиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог |
| ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ |
| оје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Н |
| S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њој |
| крије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, |
| страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хт |
| у да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види |
| ашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; је |
| ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање |
| застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, |
| уше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се |
| латила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да |
| ним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Те |
| Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно насл |
| се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдарич |
| Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> |
| } Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Д |
| рују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не мо |
| и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> |
| ојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</ |
| брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Н |
| како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне реч |
| неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гл |
| никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређен |
| сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће ника |
| уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но к |
| дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца |
| </p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, |
| намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задр |
| док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одрж |
| , мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке |
| н је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљ |
| ретпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телег |
| и ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу |
| да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па д |
| Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка. |
| арне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвал |
| ма пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати ум |
| е одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше |
| ара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још кој |
| вића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест |
| ихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он по |
| седи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било ч |
| а путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — |
| противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уз |
| ед свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и с |
| ојем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно види |
| што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размир |
| ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајмунисање имају још каде.{S} |
| !</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло |
| .</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb |
| ст у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и |
| ра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи с |
| <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из |
| пре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као |
| ећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прили |
| его се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њо |
| или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити |
| друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца |
| суда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда |
| , а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан |
| .</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад ка |
| иротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и ого |
| плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спав |
| политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново |
| дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио |
| занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало д |
| уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на пу |
| тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> |
| аху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му б |
| Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— |
| ра у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница у |
| му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, |
| н-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при |
| етка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви пот |
| га секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још су |
| и, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неуде |
| кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово ни |
| волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{ |
| а интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је |
| ки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјач |
| него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимнази |
| све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Да |
| због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; послед |
| да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је |
| p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, |
| не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, при |
| ош боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао по |
| </p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изг |
| није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком |
| изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским оп |
| с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научн |
| ст и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</ |
| p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала леншти |
| .{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се же |
| ју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Друго |
| год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је т |
| е завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и сп |
| ри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је т |
| безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А ко |
| м о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, из |
| а.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је р |
| не, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, д |
| тати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, |
| бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Т |
| њала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна па |
| , руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није в |
| умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског |
| и се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мис |
| же бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли |
| ати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав ку |
| због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} |
| их дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао |
| иши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p> |
| е је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве |
| и.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим |
| <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> |
| пазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни |
| ље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар та |
| штином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти ма |
| ка снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не ви |
| аји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; |
| ељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака т |
| {S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слоб |
| близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „приме |
| е цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обо |
| } Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, ког |
| мо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништ |
| а себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — вик |
| </p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Н |
| ада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти к |
| Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дама |
| а није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због т |
| где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиз |
| или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материја |
| оја се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина и |
| мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако и |
| м све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</h |
| ити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведа |
| ви.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто |
| единца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што зна |
| ј пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Та |
| р над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p |
| се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и ш |
| .</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила св |
| о уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</ |
| она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој о |
| ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, ко |
| p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Бос |
| и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, к |
| е на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном тра |
| ећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само |
| породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла |
| p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје |
| ош јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама |
| .</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} |
| овор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила |
| а је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да с |
| снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом |
| схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом ве |
| } Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим |
| у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде |
| наесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих |
| и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. |
| а то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљив |
| лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје про |
| заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један кора |
| а љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није так |
| се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би |
| Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње може |
| и и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски ј |
| ош боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи |
| е, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим |
| а се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху до |
| ло час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.< |
| пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чи |
| шир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећ |
| ликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Д |
| ија да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После |
| падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а |
| једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати |
| Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле гор |
| ећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то |
| е и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда |
| а?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девој |
| и ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој п |
| баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде он |
| е професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху ј |
| рећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хи |
| ме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и ожен |
| чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље |
| ало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и п |
| да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао госпо |
| као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{ |
| каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у сел |
| да од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напра |
| ка ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</ |
| оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински ме |
| удлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта |
| народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, |
| Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам |
| џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ј |
| твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам |
| ору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ак |
| живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, ш |
| казујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена д |
| осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ј |
| залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих каракт |
| је заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености с |
| ш неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био д |
| и, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад |
| и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, |
| и“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они |
| познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p |
| вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и |
| одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p> |
| чин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и к |
| на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „К |
| каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S |
| ла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S |
| ад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена |
| ку, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Мног |
| и видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завес |
| ну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако збл |
| вом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад ј |
| о ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаре |
| ђа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да |
| дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при |
| је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову |
| огледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила ј |
| љици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим |
| у, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем |
| а тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо м |
| пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јо |
| и писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, |
| то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било н |
| та ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она |
| етила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице. |
| ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала |
| које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и вол |
| ћи уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Т |
| ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{ |
| се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, шт |
| гледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — пита |
| н из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb |
| рпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће |
| <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако пр |
| ању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да иско |
| патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изгово |
| ко не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела |
| ено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успом |
| жа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печ |
| ихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, |
| лико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар н |
| е да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и |
| и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајал |
| је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће п |
| дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „с |
| по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало п |
| и је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме |
| Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није бил |
| рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођ |
| о плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, |
| тен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необичн |
| Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закљ |
| су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „да |
| онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук ал |
| тра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} По |
| Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво |
| ом женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлос |
| опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо |
| н, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, |
| сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних дев |
| д огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужн |
| та вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са с |
| луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Дар |
| колико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је |
| p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја |
| едила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А |
| <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек |
| вљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} |
| чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати |
| оврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> |
| м већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила ј |
| у пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је |
| ворила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, рад |
| меје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И |
| е још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадб |
| била се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то к |
| — Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и |
| у „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све к |
| е затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До |
| ри говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети |
| ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p |
| то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околно |
| пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњ |
| још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канд |
| а бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране |
| х учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школ |
| а и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре заж |
| више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да н |
| м за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што |
| , насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одг |
| рку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече до |
| цу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Па |
| , па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме д |
| азовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопа |
| } С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни |
| </p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сва |
| оштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани |
| рка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата... |
| а јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често ј |
| аквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа |
| — Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али... |
| {S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Т |
| та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од |
| не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— |
| и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости |
| но, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, ст |
| :id="SRP18890_C7"> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној друго |
| а и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен |
| се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине уда |
| да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас |
| винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, из |
| убави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, |
| осподин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> < |
| намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој |
| ања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринк |
| је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога |
| печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примив |
| ек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до у |
| уче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из д |
| је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увр |
| се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеал |
| обиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А |
| да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што |
| агачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин |
| и понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна |
| тер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била ин |
| ам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и |
| а усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— |
| је ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал в |
| ем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је |
| госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и и |
| ила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p |
| ина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друк |
| во још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и |
| лио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих о |
| а их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса |
| и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С |
| езадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивал |
| есто баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој |
| ознато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се |
| рка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гле |
| го време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На ср |
| љевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао |
| бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те н |
| на чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> |
| p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} А |
| брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, |
| } Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли р |
| засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће |
| у, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити са |
| одар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан |
| на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| оше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обо |
| ну, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који |
| /p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше ј |
| Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ заста |
| е љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па заст |
| ужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље< |
| е срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју с |
| радили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, т |
| {S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> |
| ем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећ |
| S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, |
| у је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али н |
| ва?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често |
| ветим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — п |
| ави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не на |
| дине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p |
| да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, |
| у љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго пита |
| ог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је м |
| најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у пр |
| у, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} |
| сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме |
| вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.< |
| се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ва |
| е учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваш |
| њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то ј |
| p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а ст |
| и, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу и |
| са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и ус |
| нац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не |
| о што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће |
| ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да |
| ти.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не труд |
| е можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те |
| је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и о |
| ас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао ј |
| {S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу |
| тко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећа |
| анко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, в |
| <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и ту |
| џбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јо |
| ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S |
| лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не м |
| ирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и рече:</p> < |
| ст, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и пр |
| и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{ |
| е лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако ос |
| ха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је јасно видел |
| молите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу |
| узимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од о |
| у без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За |
| о гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој |
| , код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породиц |
| е гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније |
| </head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретк |
| ољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе на |
| пет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара ма |
| ом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивал |
| се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одо |
| ве, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, бе |
| он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако |
| > <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да с |
| трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече |
| о, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече б |
| занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судб |
| д нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зн |
| </p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, ш |
| <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиро |
| Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне |
| се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{ |
| као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његово |
| ико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p> |
| рочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми |
| е тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је |
| е поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Н |
| {S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француско |
| ремена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, од |
| је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта бил |
| оштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио |
| изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати кори |
| : „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у |
| о сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не мога |
| рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу |
| ћући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љуб |
| .</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку |
| его сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породични |
| брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{ |
| S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту мо |
| мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од то |
| е беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њез |
| ла, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала |
| е осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђу |
| ти и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учи |
| одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле. |
| ли и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси л |
| спођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! |
| офе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите |
| ди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Ста |
| тула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нис |
| нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле гос |
| ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на |
| А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да |
| " /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а чес |
| рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту испри |
| врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале д |
| идео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју |
| што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — на |
| та учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда |
| језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте о |
| јом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} |
| ако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколи |
| је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицо |
| љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа |
| да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела њего |
| ављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p |
| почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се |
| која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци нес |
| 06" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш у |
| ж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мис |
| е тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла с |
| символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми |
| тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на |
| ромени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет |
| ем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаље |
| а грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи |
| , познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да ко |
| очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично |
| позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за |
| усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, би |
| детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични з |
| ра и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљив |
| израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— Н |
| његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек |
| према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрациј |
| прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, смат |
| а је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изв |
| нако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женит |
| мајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос |
| ергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то |
| стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом. |
| Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верк |
| ирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Ман |
| лети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не |
| ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну у |
| опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом |
| ер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа |
| вако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, д |
| арка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време |
| /p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, погл |
| бунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а |
| >— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече |
| к — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба |
| ?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су |
| их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и ис |
| Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за |
| који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учи |
| жа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад |
| /p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему изли |
| па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошл |
| {S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и каракте |
| сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, д |
| а друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је |
| Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учит |
| ије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабос |
| n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и гори |
| /p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш превари |
| зимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета |
| својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно вл |
| ра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пол |
| се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се |
| јем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га н |
| јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске г |
| годити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је |
| ајрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је го |
| ола у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски |
| оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} П |
| да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сад |
| ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па |
| импатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно д |
| кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чеш |
| тињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била |
| а нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта х |
| и најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у у |
| р-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању с |
| ечи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле |
| стојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни рад |
| досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена |
| је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком мог |
| Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не |
| аш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и |
| ено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече: |
| о је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb |
| ора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb |
| придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка о |
| да; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђен |
| тарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули |
| ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете заме |
| иљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније |
| е.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала |
| S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки |
| риродно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, с |
| месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости беспла |
| , вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везу |
| , које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из |
| } Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми так |
| — Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузи |
| звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S |
| обиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве |
| срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“ |
| грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја |
| рема којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и он |
| еуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је чов |
| да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</ |
| свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити |
| аучени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружи |
| та у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— |
| нако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге ј |
| ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они |
| ређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди |
| рала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој |
| .{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до |
| ве...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и поста |
| ослици; а вечита беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на к |
| а као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p |
| адрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p |
| ечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, |
| а сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, |
| Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она нав |
| „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз |
| поштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи |
| кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене б |
| а „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба в |
| најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> < |
| увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих ма |
| ју ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву |
| о. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застид |
| дузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га |
| на.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме. |
| ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање. |
| де с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p |
| че! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички си |
| <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не г |
| х уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живин |
| нисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама |
| да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Же |
| познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и н |
| поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми |
| својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем об |
| ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи пе |
| а.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала с |
| <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних пог |
| ина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки |
| не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка |
| околово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, |
| чију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад с |
| рали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У |
| е!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад п |
| ка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу |
| ат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p> |
| му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка на |
| стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се |
| S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре прис |
| , која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узр |
| менити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би |
| жете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још |
| обри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим ж |
| амо одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одб |
| пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После |
| ше школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којо |
| стала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако |
| уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која |
| било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео п |
| вори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како с |
| о, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у |
| опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и ода |
| S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — |
| , али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и |
| а би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао |
| е, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Дар |
| а послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p |
| а, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Д |
| у умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако |
| у црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да |
| о треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се го |
| бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се |
| ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи |
| е шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с |
| ио сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све о |
| ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнув |
| нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад шк |
| да ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} М |
| е.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко он |
| пале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{ |
| в џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није |
| ебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је ка |
| рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="1 |
| шта не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешк |
| рсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна |
| ксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> |
| на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну ра |
| није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изг |
| са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је |
| а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тет |
| е може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као |
| наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она |
| ин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно |
| ане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{ |
| бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове |
| у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти сн |
| Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, оп |
| е приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине годин |
| чени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични |
| >Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, |
| јанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а |
| спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у |
| о учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселит |
| а вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господин |
| ад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у само |
| ја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака |
| и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему суд |
| па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад |
| гично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је пре |
| ише дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у ст |
| узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо |
| пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано с |
| хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска кр |
| е и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, остан |
| .{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су |
| , што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме |
| Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се ус |
| киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и |
| т гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу р |
| у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> |
| ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На |
| Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу |
| о и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш |
| о је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помеша |
| ој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал |
| Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошиј |
| ти.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заруч |
| p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш |
| незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, п |
| гло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што с |
| вду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих дел |
| олела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако с |
| аћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спрема |
| ужичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих |
| ор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или кој |
| оме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се че |
| га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколов |
| ивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — ту |
| у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, |
| бак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{ |
| p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} По |
| је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, |
| а!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љ |
| ле морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практи |
| Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, т |
| је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.< |
| ико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Дари |
| Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би би |
| ка сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" |
| реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — |
| рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела са |
| ђу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ман |
| ћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства |
| риви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад |
| учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не до |
| ика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине мало пре пок |
| сли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детиња |
| вог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о св |
| да?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да р |
| а се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не да |
| теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један раз |
| кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила |
| то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у поглед |
| ољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, |
| е ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</ |
| томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па јо |
| сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути. |
| аринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p> |
| о најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је рез |
| /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: |
| их предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти |
| ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— |
| грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} З |
| огли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на |
| сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим |
| налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају |
| рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за |
| та и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши |
| То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на с |
| ше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу. |
| м кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Пољ |
| ога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> |
| еће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме у |
| вљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јо |
| уке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сест |
| ни остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре |
| та.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и |
| вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља ме |
| рке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за про |
| . „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа ј |
| жим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Б |
| и проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са сво |
| {S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје |
| едине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељств |
| с излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те ј |
| p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{ |
| савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвала |
| ељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а р |
| ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље |
| p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате |
| издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима најв |
| а госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече јед |
| социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} |
| начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других ид |
| отив народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шуш |
| а, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га |
| се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ |
| жак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање о |
| м себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме |
| у?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, |
| , а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства |
| и из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим год |
| и тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше |
| ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте |
| т, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправ |
| о поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, |
| ти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone un |
| честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| на прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја |
| етац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти |
| нања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју р |
| ме крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да окол |
| дице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што п |
| — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да мож |
| ак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам |
| вачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да |
| тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети те |
| на.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то |
| у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А |
| " /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз је главна а ж |
| ј беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чист |
| Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на о |
| зице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; |
| ењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго о |
| отицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта см |
| и својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у |
| </p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само |
| лила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој те |
| чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, |
| поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препорук |
| Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} |
| , понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера к |
| кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцар |
| ке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће ва |
| аво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да |
| државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка |
| — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из |
| подин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручи |
| ли боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама с |
| вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не |
| ене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и |
| делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде прав |
| S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срц |
| да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите. |
| /p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p |
| S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да до |
| бичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у |
| све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа |
| у, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар |
| Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити. |
| ам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, п |
| у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената |
| свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена ув |
| се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а |
| стане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ћ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротво |
| и чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мен |
| на ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања им |
| дним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати оз |
| звеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима |
| своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину |
| Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као |
| са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пр |
| ута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Да |
| речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена |
| гледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, сам |
| ти! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, д |
| асла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{ |
| еко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Д |
| замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову |
| и главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он |
| да Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и |
| а?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре |
| годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофови |
| ица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду |
| оја лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и |
| инка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> < |
| мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски нар |
| сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} |
| езнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> |
| Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну |
| пођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже п |
| {S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, |
| и колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логик |
| тара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је дан |
| зниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек ш |
| <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Р |
| љда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му оп |
| спитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је |
| едну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква |
| већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом |
| децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује |
| ш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} |
| “ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како |
| умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, п |
| ио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно. |
| погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео х |
| еним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти љ |
| е можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не ра |
| иде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеко |
| да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не м |
| си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си |
| а узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, |
| ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Ника |
| вој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад ј |
| његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четвр |
| ренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су |
| в?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверењ |
| /p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа пош |
| пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољ |
| рате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаес |
| о гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се брине |
| дашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не |
| ..</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је |
| и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне љ |
| ! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гр |
| слећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј |
| ам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да |
| ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли са |
| и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је |
| . — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора би |
| е показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако не |
| > <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог сре |
| ећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S} За |
| </p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S |
| ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су |
| х, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљк |
| ка, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Дари |
| ди њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним |
| ене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учи |
| се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— П |
| како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што |
| опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочи |
| о је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја с |
| велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме п |
| радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не м |
| их се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, |
| рце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искр |
| ка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Б |
| азре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао |
| ртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послу |
| село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова у |
| е умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, |
| } Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је оп |
| е га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ ло |
| , но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка |
| оф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити с |
| тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица пону |
| а вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове |
| тужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> < |
| , па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдач |
| а одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а о |
| и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удал |
| попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њо |
| лиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Дар |
| жица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милости |
| } Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је |
| </p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек и |
| /p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанков |
| вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито |
| <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то ко |
| тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им т |
| ну.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек |
| а.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p> |
| ати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише дода |
| виканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни л |
| е за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њих |
| офа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта о |
| носа и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и з |
| ти ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава че |
| мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове |
| ш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јо |
| је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиља |
| мишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S |
| ринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни |
| израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи н |
| ом и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад |
| а се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Да |
| ад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћник |
| о љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је р |
| ла сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити згра |
| увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, к |
| о у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо пл |
| не, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но |
| а <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила цир |
| не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „приме |
| цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сродни |
| .{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина н |
| у, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да |
| мо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу сво |
| ама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све сам |
| еснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то |
| аборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тиц |
| а собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и |
| ога одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана |
| <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј ноз |
| а пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, |
| д карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он |
| се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога |
| ном; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплив |
| ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим |
| ави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста, али добрих учитељица |
| е често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостав |
| , кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која |
| неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, |
| ош се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њен |
| ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, треб |
| ао што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега по |
| ађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један |
| рзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимна |
| нако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми |
| дам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му |
| ем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у |
| тупњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном. |
| а можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закон |
| овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој са |
| о јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не зн |
| ?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чуд |
| па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да |
| можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и пор |
| ла, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим |
| будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет вара |
| осподин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у |
| и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, дос |
| опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузел |
| дигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљ |
| о се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</ |
| љи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, доб |
| јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{ |
| опашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, |
| ом фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на после |
| ег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју |
| месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час |
| именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом |
| ионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за |
| а.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринк |
| мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана кол |
| друкчије би било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учите |
| могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но побе |
| е заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко на |
| на у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А крив |
| >јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до |
| ?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није та |
| за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни он |
| Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал пит |
| би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само нак |
| ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам уч |
| р је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љу |
| е баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погреш |
| ели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменил |
| борита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитањ |
| них особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чис |
| те, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам покло |
| што, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће |
| .</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не мо |
| ом слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која траж |
| криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, ал |
| овања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и о |
| ћма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о |
| иљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, ње |
| а ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледа |
| увен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је бил |
| то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само зн |
| дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим ор |
| е није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој ч |
| на, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на при |
| нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом |
| дем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој |
| ису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци |
| је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; |
| и одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш и |
| гом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш |
| тале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домаз |
| p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејат |
| госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја |
| есору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и |
| их грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као ш |
| и да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе квр |
| од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не з |
| музику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђ |
| а ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле у |
| дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће |
| сета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="1 |
| нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула |
| и деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. |
| м својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно |
| биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у о |
| т ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свак |
| лила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута |
| ле на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да т |
| е нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка т |
| и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека позна |
| жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будем |
| пре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше |
| кад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте |
| .{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> < |
| руге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога |
| шаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То |
| ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мис |
| кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се |
| ј оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, |
| њалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као ком |
| ју као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки о |
| дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</ |
| те“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Бо |
| ладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама |
| читељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да |
| у децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кће |
| већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти м |
| љадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женск |
| S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам |
| друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад |
| а, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка т |
| режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њ |
| колико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> |
| к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивал |
| с јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш |
| молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати с |
| убио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре н |
| кну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, |
| скиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња п |
| ="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год буде |
| време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и не |
| > <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; до |
| л одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо |
| Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ |
| ату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће |
| ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле д |
| сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— |
| тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, |
| и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та |
| р је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљен |
| аваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> |
| ићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за м |
| : немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ниш |
| ише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности |
| к ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне |
| ави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према м |
| ала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих |
| не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пиш |
| где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти ју |
| } Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су |
| о отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не попр |
| јал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати |
| е љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше |
| и.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар не |
| > суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и по |
| ма из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би |
| екај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мира |
| /p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је |
| м; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S |
| Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад пој |
| е ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и |
| но! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада |
| так рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или за |
| а цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после нек |
| } Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачун |
| у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — иде |
| мити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} |
| је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати |
| , па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> да га зову, мом |
| </p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те |
| ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у бо |
| /p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје |
| дност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мој |
| ају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им д |
| ..</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна во |
| то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не |
| би мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрли |
| идим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за |
| узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка |
| ога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — ср |
| — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубав |
| есецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу ф |
| због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговор |
| промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не |
| !{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца |
| назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну ср |
| н да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашк |
| тала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?! |
| дите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви оков |
| страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да с |
| гнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде |
| без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и |
| е ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га т |
| право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; ј |
| од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} |
| поверење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор |
| мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важн |
| то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, |
| и викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Дар |
| исам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти д |
| добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, не |
| отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се |
| нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према |
| о што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећ |
| , господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни |
| назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ до |
| носито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме н |
| т његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и бог |
| Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Д |
| ти.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не по |
| /p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због гро |
| ити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, к |
| и:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом испр |
| зора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; др |
| ута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, |
| је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; им |
| ине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може |
| е чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатк |
| ви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и |
| нуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чуд |
| авницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што с |
| S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, а |
| ар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни |
| е папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се ми |
| је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио |
| и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне |
| Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада |
| S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба |
| уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам |
| Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко |
| у срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не мо |
| мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње |
| да... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кри |
| .{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила |
| оје сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кад |
| идим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здрав |
| то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то у |
| страма, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И |
| онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> < |
| ледња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да |
| нчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, шт |
| ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако |
| обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти |
| меј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, реч |
| у толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а |
| а вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, в |
| смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> |
| ечи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p> |
| один усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели тв |
| е схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — реч |
| S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задат |
| е то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери |
| , па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се спе |
| вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми |
| вљаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим к |
| илица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко бу |
| иво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из њ |
| е сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам |
| онивши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си |
| {S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p> |
| варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада. |
| , па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде |
| {S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{ |
| образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је |
| азлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p |
| . — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> |
| а изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— С |
| м, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесен |
| реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} |
| } Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима |
| адити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, ш |
| за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни он |
| руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</ |
| ет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, |
| аде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И жур |
| погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ј |
| зирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа И |
| ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштен |
| То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љ |
| > <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си в |
| о, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту |
| а од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што |
| бао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће о |
| ек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још |
| {S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ |
| /p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала г |
| уштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужн |
| хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу би |
| а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук |
| воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као |
| е стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Т |
| дете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах и |
| ти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{ |
| е тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, |
| .{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи |
| ахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, |
| ово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанст |
| тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше свак |
| р Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ру |
| укчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке |
| ака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије то |
| лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тет |
| ехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро |
| , да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај госп |
| било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалис |
| Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољ |
| е их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу |
| даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— М |
| ћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини н |
| ањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако с |
| ри својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Са |
| p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла. |
| шћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и |
| се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шап |
| а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване о |
| д наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} |
| гову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што д |
| из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих завол |
| Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај н |
| о, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долази |
| тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па а |
| ешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали |
| знајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!< |
| т и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бит |
| да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељ |
| оштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Бољ |
| кога види, како може љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, |
| и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још в |
| аце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацим |
| пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи. |
| не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— |
| ећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику сво |
| то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, нег |
| говог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па |
| ла.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљавах |
| .{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији процен |
| ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она ј |
| га другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана |
| еда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништ |
| <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или в |
| ну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више |
| им показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиром |
| итељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве |
| мо, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо б |
| е заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Ос |
| још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p |
| акле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш |
| мо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже. |
| ам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или |
| гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, кој |
| ела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а по |
| огаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто реч |
| дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба пита |
| т аристократа.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружи |
| и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“ |
| мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се |
| х.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, ко |
| госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као |
| адине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би |
| о ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их б |
| е могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али б |
| нка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Ал |
| е не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на |
| разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она |
| вече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} |
| > <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и бе |
| ети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш |
| у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих. |
| бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа |
| крен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</ |
| дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе д |
| сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не |
| ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за |
| тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: он |
| еш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас м |
| код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злоб |
| Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу |
| браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врл |
| кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет |
| пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та т |
| времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог об |
| те...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мен |
| да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад т |
| те ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па |
| ме, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојно |
| е тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојит |
| нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једн |
| , рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности |
| има кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да |
| да ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично |
| де:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим |
| а навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то непо |
| S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долаз |
| отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, м |
| олази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — п |
| ирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то |
| лу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и |
| : да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорил |
| не и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф проти |
| ије био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из б |
| еше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чу |
| о примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди |
| ома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, |
| ата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што |
| мо син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, |
| е прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитв |
| сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, к |
| ек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући св |
| носито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су т |
| је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече от |
| се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор |
| ераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, |
| ече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није |
| атити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трч |
| вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити |
| од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би |
| а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то |
| зора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, тр |
| елиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрд |
| м грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем |
| Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учит |
| ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То |
| есвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала. |
| “</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би какв |
| и.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална. |
| о није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну |
| к био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривају |
| побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студ |
| е дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад |
| римети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја са |
| и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало |
| до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чис |
| Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се |
| е, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом м |
| је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми |
| ашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти |
| имети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је |
| јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су би |
| ла, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи |
| те па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљн |
| чине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, шт |
| аринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Б |
| жа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три |
| и?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих |
| у.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор |
| те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Руж |
| н је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: кол |
| у <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот |
| Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек з |
| зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом |
| ј сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новог |
| ања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Дар |
| е да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за г |
| Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобож |
| е могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} |
| бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није |
| } Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. |
| ета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{ |
| ише ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није |
| аво.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече о |
| ла, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да |
| p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног |
| студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени и |
| S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у |
| >— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, |
| не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу ис |
| ично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не |
| смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: са |
| че него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега вас |
| p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шап |
| аје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству л |
| и варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али |
| у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из па |
| те ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах нака |
| на не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то |
| погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> < |
| је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за |
| жно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца. |
| ека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а |
| интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на |
| >Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње с |
| ма осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, ш |
| госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба ј |
| оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољ |
| подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично |
| порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све зн |
| у класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће м |
| ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, она |
| урка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} |
| ласе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим |
| ра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу сво |
| а то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрас |
| арија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него |
| ље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препор |
| ноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> |
| , она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она н |
| то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим п |
| , шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А |
| Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољ |
| ала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних оч |
| љан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, |
| ле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела |
| p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а |
| ијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од к |
| шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!< |
| рли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестриц |
| е опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уз |
| спођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јад |
| воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно ж |
| да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То |
| јте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме |
| ашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, |
| највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она |
| хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног веч |
| p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења |
| чи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} |
| {S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> < |
| — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, |
| итељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнае |
| је.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, к |
| , рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читањ |
| ела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступ |
| ла.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним глас |
| да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да |
| > <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p> |
| /p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као ш |
| јбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам рад |
| се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — |
| епо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању по |
| S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје д |
| а, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело |
| ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p |
| >— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="1 |
| него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него суди |
| те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била б |
| девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу прод |
| „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p> |
| бог болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма |
| ивот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације |
| ез новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора д |
| тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љуба |
| шила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ј |
| ча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p |
| испрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим |
| своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да |
| одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја |
| ече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају ви |
| деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и |
| лети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — до |
| е више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p> |
| трашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед |
| {S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, |
| уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, ре |
| Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је на |
| т“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа ст |
| српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај |
| ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва му |
| зрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, |
| ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, |
| ашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоће |
| ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</ |
| после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> |
| јка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми ре |
| > <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана |
| грта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колк |
| пита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?< |
| ичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад з |
| {S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народ |
| p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поник |
| им, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, уп |
| је, да ме не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисл |
| давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врл |
| љан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познаје |
| ..</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па |
| .“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда |
| е ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се з |
| ој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањ |
| , оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са узд |
| сторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Ма |
| .{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} |
| сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} |
| ије пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше: |
| су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По |
| постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растај |
| рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син к |
| ведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, |
| вости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не т |
| једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше |
| .</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> |
| ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} |
| нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећ |
| о, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не |
| е! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да |
| лош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је |
| е његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више брац |
| Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, |
| исам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не |
| у невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у ш |
| оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чи |
| папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доц |
| >— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „ |
| а вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, мог |
| и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесре |
| ш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> |
| ачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. < |
| сност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, ка |
| слепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да та |
| Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном су |
| .{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај |
| p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивни |
| и тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — |
| а може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора п |
| нковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнае |
| како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те ка |
| p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу с |
| ела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај не |
| <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени |
| ам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; |
| право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и пош |
| не женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лози |
| т јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, ал |
| ва мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледо |
| Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дад |
| даше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глав |
| образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу |
| х тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он |
| суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је бил |
| p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече |
| каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{ |
| се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати |
| иси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу |
| таће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — |
| ло, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у ов |
| доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман |
| , да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а ма |
| говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, как |
| /p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! |
| чи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чуд |
| еде.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морам |
| ли за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{ |
| љна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, к |
| ам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјава |
| Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима. |
| о, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако |
| <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога св |
| воју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад нем |
| <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, |
| бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још |
| ени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја |
| вољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед |
| <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — п |
| на кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душ |
| љка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су љу |
| ена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треб |
| ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Б |
| Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у |
| и у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што |
| Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди |
| ихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће дост |
| ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гл |
| чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Сам |
| и; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири год |
| будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити п |
| твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којеш |
| ве грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна стар |
| удити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, |
| па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а |
| ага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може |
| душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичи |
| њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, |
| свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти п |
| то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да |
| да брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али |
| p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави |
| Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје по |
| то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица |
| а рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка с |
| ити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет о |
| у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остал |
| замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах м |
| > <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „ |
| ти, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може |
| се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље н |
| мам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, |
| ладости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде |
| S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност |
| оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућ |
| ad> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, д |
| опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни шт |
| илици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је |
| љка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у г |
| идседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће |
| лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо |
| ца, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после |
| а у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти |
| у слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми |
| бична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и с |
| } И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично тр |
| Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, |
| уткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбо |
| рамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему |
| сана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а с |
| и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и са |
| ајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим |
| ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> |
| тено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзо |
| сли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, |
| оше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — с |
| робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није д |
| тене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учини |
| S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на |
| ман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, |
| се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше |
| да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није ле |
| и, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље ут |
| ивити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини б |
| ирем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружи |
| ећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад с |
| ако је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна |
| евојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених |
| јка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбит |
| па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела к |
| е можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} |
| з вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од |
| ан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије |
| још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу |
| Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мо |
| ла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лако |
| њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није |
| сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Пош |
| тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професор |
| и љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се |
| омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тог |
| ко? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу |
| S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из в |
| ица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва |
| е и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, пр |
| .{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пуз |
| знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, пр |
| утито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> |
| а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, к |
| <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито а |
| твари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно |
| у, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога |
| а ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно и |
| постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим |
| ође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже |
| } Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љуб |
| ађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Та |
| лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} |
| ао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека. |
| и, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати к |
| ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене |
| илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је |
| не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, изле |
| аде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево |
| евнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му ру |
| о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} |
| прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека кри |
| позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у |
| а на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оч |
| ило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као |
| {S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, |
| ош кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послал |
| осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични п |
| се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је |
| те, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{ |
| свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љ |
| нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сир |
| адно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или огово |
| о на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но се |
| увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је |
| длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма како руж |
| тери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за |
| то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степе |
| је сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> |
| пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није |
| Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове пре |
| никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако м |
| ладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино |
| д се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p>Гори |
| позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење д |
| доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p |
| гра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, диј |
| наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: би |
| ="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} |
| ла прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не |
| ње може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па |
| можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој бе |
| а слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија |
| о се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кук |
| реба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те |
| е се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трго |
| .</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, |
| а, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се преда |
| аје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{ |
| ити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиро |
| </p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али на |
| ? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, м |
| ове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно је |
| стаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. |
| ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију зав |
| о врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристра |
| онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа проф |
| ле мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> |
| ам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек он |
| , неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љу |
| инка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што |
| нија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" |
| питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о л |
| че он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме |
| } Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S |
| арући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад |
| частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није о |
| дице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете ви |
| попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда |
| време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родит |
| мила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи ј |
| а у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смок |
| </p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— |
| н вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За |
| оле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој |
| сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила д |
| е девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда т |
| его ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почу |
| осиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} |
| у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега |
| то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, |
| исле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! |
| о мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну |
| Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стаји |
| тивши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити ча |
| сли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их н |
| плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на |
| ка дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофо |
| сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не |
| } Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици |
| се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијеви |
| ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> |
| ења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама |
| и, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S |
| већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешт |
| е да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично вели |
| Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда г |
| ава да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричеви |
| воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Неми |
| миљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газд |
| ропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити н |
| м, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф |
| тократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да са |
| адати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, р |
| ти, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство. |
| рива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина |
| радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у ви |
| д је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој |
| утиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благ |
| <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p |
| ам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом пед |
| к укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форин |
| мирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто |
| пустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да |
| уку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучн |
| банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p> |
| p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> |
| Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сест |
| истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече |
| ривши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти |
| пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замрк |
| е нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на ру |
| е пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отпра |
| , говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми ла |
| ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не м |
| лас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, |
| С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити мужу, к |
| ва је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси з |
| а то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, врем |
| на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Д |
| издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" |
| дност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје |
| “ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што |
| Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> < |
| а, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, ка |
| мејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схв |
| што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већин |
| {S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га свој |
| аринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног и |
| кидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, |
| и можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва б |
| ли шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха |
| р“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад |
| .{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштеди |
| глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак. |
| љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хлад |
| , не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> |
| уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb |
| > <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све |
| нка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одго |
| придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и |
| ним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} |
| знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим |
| ате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а |
| жу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече |
| ле га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Д |
| жу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар с |
| скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати сам |
| е прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, д |
| азмишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како |
| м дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанп |
| така, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре во |
| p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без то |
| ећ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на |
| наш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те в |
| мена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и ње |
| тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако ук |
| ша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад мо |
| абава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискрен |
| а, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га ра |
| Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветл |
| ска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што гово |
| весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку |
| дне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, о |
| ла.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} |
| д видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који про |
| е облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Т |
| ко је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу ти |
| p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> |
| а увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} |
| а, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“< |
| мала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} |
| и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p |
| судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола на дв |
| и се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа |
| ови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p |
| лико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога сво |
| Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Ви |
| >Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено |
| а, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али |
| да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она т |
| едрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о бр |
| ави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} |
| а.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p |
| вињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и о |
| н ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, |
| <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда |
| бље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а |
| ранац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за |
| да лажу, ал једна лаж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи |
| професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслон |
| века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у |
| уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о |
| да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкињ |
| рка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку |
| ?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га плат |
| је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају ж |
| и, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетко |
| и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што |
| ти сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женс |
| се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је би |
| овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако |
| вотиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зелени |
| >Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела |
| ака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с |
| и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разум |
| о уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угод |
| мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што с |
| Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пази |
| ао одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти |
| , и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мисл |
| ница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„ |
| а, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадн |
| обра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски |
| али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, к |
| да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p |
| ар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допр |
| <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, |
| о у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевност |
| дмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живо |
| равду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало ил |
| грљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили |
| о срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене д |
| во порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто, кобачк |
| учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прих |
| ма је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њо |
| цивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим |
| Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ј |
| хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тет |
| м често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет т |
| рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако |
| даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> |
| шење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С |
| Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Ј |
| че:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу |
| ен, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова |
| ђаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p |
| стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или виш |
| езине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сл |
| Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што |
| зреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем б |
| н судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни |
| рћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако |
| рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу у |
| онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, д |
| што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње н |
| да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, д |
| ецијално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— |
| : боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је све |
| смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно |
| се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она |
| ије видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њ |
| акла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је д |
| сити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за хра |
| из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници |
| а све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби он |
| екао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа |
| ељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и не |
| д нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противни |
| ије хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, д |
| у.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају т |
| утак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и |
| и.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разгова |
| од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне |
| ешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити |
| те?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена |
| смо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} |
| а.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варали |
| метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре |
| <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече он |
| само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете |
| пско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни |
| примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена |
| азили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри љу |
| о не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му |
| м пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Ле |
| ругарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало |
| азуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих |
| у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и п |
| ба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S |
| но узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S |
| ом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не м |
| е, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет |
| лошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у р |
| може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„К |
| не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и д |
| пог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била за |
| лити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад св |
| чину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сн |
| има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али |
| атренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не |
| штовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наста |
| е Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге |
| ко је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће забора |
| памтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако нас |
| а буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши |
| собито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли |
| а нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал |
| м — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па |
| рила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.< |
| ку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз с |
| С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строг |
| оде и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се |
| 20"> <head>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка прв |
| слио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допа |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се |
| p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нис |
| .{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла |
| е исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с дец |
| /p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} |
| дњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине |
| свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; |
| за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњ |
| ти, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идеја |
| а језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и |
| се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако в |
| уг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</ |
| дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на |
| каква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле проти |
| и сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете |
| је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито реч |
| !{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чућ |
| сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{ |
| што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са вр |
| т стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „ле |
| напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш |
| а је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа б |
| /p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много ст |
| а и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе |
| над уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за у |
| та и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје рук |
| ижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се ов |
| лагодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — гово |
| у радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не з |
| заволе, коме да верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, к |
| них родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах у |
| Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које |
| ј лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га |
| корних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај |
| госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочекала.</p> </div> <div type=" |
| е права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S |
| је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало п |
| н Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, |
| ши њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је ср |
| познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је п |
| ки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад |
| еш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољс |
| уђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, к |
| ћа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од д |
| овољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помого |
| ђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се |
| х је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; |
| и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! пови |
| нда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву |
| итељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, |
| ка приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, |
| зала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, шт |
| оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се |
| есто њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако |
| за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А |
| непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, |
| на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, де |
| ако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај |
| ма у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих |
| иљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је |
| праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до ц |
| .{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> < |
| би.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам |
| , па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, |
| ?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и д |
| и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни други |
| његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће |
| , али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташ |
| истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином за |
| ао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да са |
| га госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је доша |
| езвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај нова |
| њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штип |
| ихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се |
| иле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно з |
| о опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изуз |
| У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> |
| ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мен |
| уби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више насто |
| аш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућ |
| тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се |
| оји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у с |
| то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што |
| еба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју ов |
| .{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} |
| тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај ст |
| д, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму т |
| ативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну он |
| ви он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.< |
| и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било јој је сме |
| разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> < |
| сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, г |
| јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш |
| збор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се |
| а, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљ |
| ата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавај |
| хом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко |
| ог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова прес |
| осно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов жени |
| ут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није ра |
| сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У |
| ром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} |
| а видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није |
| S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам |
| у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окре |
| то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схв |
| , има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</ |
| се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од ог |
| ра?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не |
| зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћ |
| ило, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме н |
| че</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишља |
| сподину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помо |
| м“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунистк |
| лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро ве |
| ји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овак |
| и Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако |
| исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} |
| {S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно по |
| оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с |
| м ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" |
| ти, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену. |
| олико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борб |
| и обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре |
| само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Р |
| > <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; |
| доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћ |
| је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се |
| p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У т |
| p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> |
| ченика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну |
| а и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није |
| р, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} |
| да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о исти |
| ам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</h |
| се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче |
| <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог |
| ме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учите |
| е Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, |
| лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да п |
| дно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племић |
| се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комад |
| ише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад |
| ла, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> |
| одном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости |
| p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена |
| заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који доч |
| дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још у |
| којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати д |
| дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље |
| лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако |
| добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице поче |
| , који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада |
| S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је оби |
| >Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Д |
| Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место не |
| ф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одгово |
| е дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека |
| дрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите |
| а, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter |
| ш једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она зами |
| може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а са |
| > <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} |
| незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, |
| дна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не вол |
| <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p |
| потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослаб |
| ошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и |
| м беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, |
| српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови |
| у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад о |
| но раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а т |
| рокој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се |
| .{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он пос |
| >— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на насл |
| нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и |
| у рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме |
| >То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах ви |
| вог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То ни |
| </p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код |
| {S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато ј |
| азно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљив |
| колове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним с |
| војака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге д |
| че по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изр |
| ринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофов |
| есет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p |
| а је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван |
| мије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако по |
| p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> |
| страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешил |
| за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда |
| ао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше |
| нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи |
| ело.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p |
| вом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш нар |
| удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по |
| ђак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њ |
| драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивиј |
| .</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знај |
| b n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови |
| хових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а |
| .{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих прет |
| ш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и |
| разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име с |
| ста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад |
| детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вар |
| што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле |
| шност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} |
| же, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед |
| } На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он |
| да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита |
| собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На се |
| уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери с |
| ђу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође д |
| е ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчав |
| ретресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку |
| на!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што |
| жица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке при |
| ина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитиј |
| по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма за |
| убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, |
| м каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити |
| ? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, |
| естру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она г |
| је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек сед |
| аро и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела |
| ана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, |
| авница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће теме |
| и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Х |
| {S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за |
| м у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спа |
| ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши роди |
| н осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, |
| ; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини бил |
| чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из |
| жне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздра |
| во долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и |
| р-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога гори |
| ...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене н |
| је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљ |
| че си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Ж |
| смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Х |
| градивом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Р |
| <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане т |
| добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У т |
| ринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка нез |
| је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од |
| сиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренута |
| м те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{ |
| ађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко |
| нати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен |
| рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> |
| чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? |
| мило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слу |
| оја тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако |
| светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него н |
| ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна го |
| случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у |
| ма поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, |
| насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе сам |
| е преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S |
| а беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по |
| на ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им ј |
| жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Ост |
| у не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професо |
| иц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад ј |
| хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Ск |
| фица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које с |
| ућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што г |
| — Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте |
| на, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина |
| ву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна при |
| ="SRP18890_C7"> <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој и |
| да опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћер |
| да па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— |
| бог новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слат |
| ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти |
| ачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је нау |
| же корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> < |
| могне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} |
| <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са св |
| срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једно |
| а што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{ |
| /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; |
| и изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш д |
| се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онак |
| ше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прим |
| ела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, |
| p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Го |
| RP18890_C20"> <head>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Да |
| ки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом |
| је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па р |
| неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергич |
| о је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, н |
| кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свог |
| упке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш н |
| да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли |
| сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игр |
| о што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрин |
| Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дан |
| ни исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од ку |
| да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <di |
| овац, који им је заостао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </d |
| својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац |
| ало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— М |
| аквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија |
| ије боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чин |
| акиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров |
| останеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уз |
| д.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се н |
| ма је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? г |
| еби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и од |
| сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени |
| ца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — кри |
| таде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се дв |
| тив „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено |
| о можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна би |
| и човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан. |
| , а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу |
| и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, нег |
| свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве |
| даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извиња |
| ва.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писа |
| лио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубав |
| ротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца |
| ен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа |
| вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погле |
| срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је треб |
| е облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још |
| } Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за |
| што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, д |
| авности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — |
| ка нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има дос |
| — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако |
| н? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују |
| — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Н |
| су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S |
| ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју за |
| што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако |
| а, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што |
| <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица оп |
| а поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми раз |
| је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржен |
| мисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али |
| деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се з |
| дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је |
| хтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изн |
| ити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сирот |
| рда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не |
| оја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш д |
| је више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет |
| ест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена |
| цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам |
| е не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— |
| >— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све на |
| да налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из |
| еја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p |
| и, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за дру |
| су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркиња |
| дбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p> |
| уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихо |
| дину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако |
| студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{ |
| е у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— |
| в и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и |
| е:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштв |
| звр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гр |
| м погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и |
| теље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповет |
| >— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка |
| муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест год |
| и се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте |
| ! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим |
| боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав |
| а велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, доба |
| оће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женски |
| овао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје |
| ћар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, |
| ароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам уч |
| и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за |
| > <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој |
| жем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је |
| ико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте |
| још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> < |
| о пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не мог |
| не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не |
| де врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворен |
| {S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежење |
| ео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати |
| лободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исм |
| зином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само |
| дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству |
| о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико т |
| ше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица бе |
| мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељиц |
| } Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији |
| а не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек |
| ла руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Бос |
| орачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао |
| ти.</p> <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад с |
| претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} |
| >— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> |
| а чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „ми |
| са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; са |
| Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, |
| ломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За |
| </p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила |
| кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су ј |
| ж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци |
| ових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака |
| ти.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се |
| >Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу |
| озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што |
| ви и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече |
| ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим |
| е женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то |
| сто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шт |
| , рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестриц |
| ер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узима |
| томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквим |
| ?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, м |
| орам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, |
| /p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p |
| а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме нагова |
| друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је сам |
| ледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно |
| за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте п |
| — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти |
| е госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> |
| о имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шк |
| ц?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро |
| ешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила нем |
| Даринчину љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њен |
| пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али к |
| <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У г |
| ресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} |
| већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиш |
| ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Се |
| /p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове |
| А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покој |
| ли после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p |
| јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао |
| p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остал |
| у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф |
| {S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> |
| ходим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је м |
| док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете |
| стите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми с |
| цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти ма |
| , згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, |
| сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема ви |
| о Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} |
| ринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се |
| мо њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“... |
| баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину. |
| И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — |
| м, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине д |
| ињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да |
| ове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Н |
| но сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох |
| га труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> < |
| раћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Дарин |
| о јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке |
| id="SRP18890_C12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па с |
| ио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао ј |
| се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена |
| Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} |
| </p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{ |
| он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива |
| послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Дари |
| Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби ј |
| ближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже глав |
| међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па с |
| а с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопс |
| р с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила по |
| етко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред д |
| том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га |
| плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је ме |
| остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гори |
| али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрх |
| живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</ |
| своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобраз |
| Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам |
| ознавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} |
| е избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред ро |
| на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} Док јој |
| ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе |
| еца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, а |
| А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, нап |
| и, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало ре |
| половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасн |
| — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња вр |
| </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину примет |
| ично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се |
| о чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о се |
| али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице |
| веже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра |
| мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p |
| /p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој |
| ротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S |
| <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, |
| арелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{ |
| тан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и |
| атог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасл |
| риродније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не ве |
| О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; ал |
| ли ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} |
| шљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео ј |
| и усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дот |
| у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, какво |
| p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако |
| А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То |
| е неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица |
| то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем св |
| село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утутк |
| м мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају |
| а ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен |
| p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и сво |
| и приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или о |
| оспођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у |
| „То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако ј |
| га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га. |
| о господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се |
| од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнан |
| мех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</ |
| </p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба |
| лицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После н |
| о да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште. |
| езе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хте |
| о јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="10 |
| окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад |
| на кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша |
| је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослу |
| а ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, ка |
| писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха |
| не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не мо |
| тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без |
| је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — |
| За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији |
| , но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу д |
| многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p |
| каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми |
| д тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади у |
| т.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку |
| де своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче |
| детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост за |
| правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога |
| чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да с |
| з владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n=" |
| ре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, |
| њу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — |
| S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они |
| ћени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би |
| је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу |
| чила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољеват |
| е мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с други |
| ...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила |
| гом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Дарин |
| једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило н |
| , и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније |
| ако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у груд |
| Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напо |
| ко, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш с |
| а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпође Ирине м |
| <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкоди |
| вање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p |
| несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увре |
| га и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тет |
| ој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћ |
| S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али по |
| а добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме ле |
| о с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом |
| а хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш до |
| амо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешн |
| његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> |
| и јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где |
| тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се доп |
| допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприродност?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у с |
| , да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздр |
| њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу |
| кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете мо |
| а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и на |
| иних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особит |
| мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености де |
| е или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> вели |
| жила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разум |
| те, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је од |
| о, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало |
| би ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опро |
| руговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакост |
| упо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни |
| о тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тр |
| } Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори пр |
| Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући ос |
| , а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом друго |
| иње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом |
| змирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који |
| и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо рук |
| вори челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Н |
| рао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењ |
| ак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p> |
| ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерал |
| права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго со |
| ..{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана |
| и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму те |
| постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову |
| само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећа |
| Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли руме |
| а с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена н |
| Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умећ |
| то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке |
| е, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем |
| же:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ |
| ог надгледања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе д |
| } Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у |
| авила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећ |
| а несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних око |
| даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она ник |
| врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несн |
| за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се ст |
| ало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те |
| вља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој д |
| ерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред ж |
| поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати бол |
| заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била ув |
| оност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: мо |
| бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> |
| , она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим |
| код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не м |
| ите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те |
| најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни ж |
| дикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, ве |
| опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследств |
| на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </ |
| реко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загон |
| јнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофов |
| водом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим |
| етко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Н |
| ити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало |
| ам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац! |
| мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, ш |
| желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још |
| p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не прима |
| био пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер бо |
| усу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени |
| аки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи на |
| е кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогм |
| тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни јед |
| ети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, |
| икнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> < |
| на била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би ј |
| ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, в |
| шту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био при |
| енске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и ги |
| ругу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бит |
| чити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркло |
| рују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу |
| {S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} |
| а ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен |
| угих, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још |
| сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је б |
| та казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда зат |
| јног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву |
| е умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако пр |
| , а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128 |
| тати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „П |
| ире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господин |
| каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту |
| мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рук |
| чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што |
| вољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а на |
| а славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисл |
| стом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће поха |
| доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждера |
| је оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се |
| диш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше |
| ли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић |
| нем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада ис |
| енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он узд |
| ад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, |
| о и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и |
| Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели с |
| са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зач |
| ић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још доб |
| од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду |
| /p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку |
| ала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у |
| и да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{ |
| ду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, |
| итељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никад |
| p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; |
| ој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Г |
| спођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име |
| исмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} |
| уди — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никак |
| Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више |
| ени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благод |
| узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одврати |
| гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> |
| тно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, |
| чије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, |
| е.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне |
| ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа |
| е остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} |
| рао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се страна |
| их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— |
| .{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не ра |
| гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! р |
| бисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити. |
| ја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Ма |
| искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По катка |
| нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, осо |
| цу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} |
| остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угуши |
| некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још |
| пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће те |
| њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством. |
| ац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено |
| } Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја |
| пасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и |
| м против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дуж |
| ете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете с |
| тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па оп |
| вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, |
| <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога. |
| ти; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, оп |
| сти и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањал |
| се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чиј |
| него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге |
| на и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђав |
| ја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљ |
| авала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе пр |
| хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, ш |
| победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, п |
| !{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обу |
| нила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи |
| девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом по |
| чиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог муш |
| север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и н |
| е, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разго |
| ке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад н |
| оже да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образо |
| се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога |
| има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио. |
| поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је виш |
| га је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у |
| </p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма огов |
| кад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јо |
| p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p |
| ћи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапу |
| било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај н |
| га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — |
| итањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да |
| чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Поб |
| знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.< |
| {S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом |
| е.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели |
| ора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="c |
| </p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{ |
| а крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу лар |
| е само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити |
| си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Ка |
| есори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="1 |
| шна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зав |
| е неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се |
| {S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb |
| зор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, |
| е на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; |
| а бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p |
| е до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> |
| „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских |
| тка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша |
| ?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — ог |
| чица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се |
| ким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа. |
| ејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима |
| виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је д |
| бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> < |
| иташ: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад |
| у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се он |
| девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осм |
| жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи в |
| ји би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми т |
| одине и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав |
| ког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, |
| , ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље |
| е мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове р |
| .{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао |
| а, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи |
| уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па оп |
| је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу |
| меш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним то |
| не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењ |
| S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; |
| другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, |
| езину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али н |
| S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете |
| } Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p |
| <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет нас |
| на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима свет |
| ај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом ве |
| тнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим |
| говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, |
| старелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а |
| а иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колк |
| ба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни |
| јих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички пон |
| {S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понд |
| оса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети |
| али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди |
| бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није |
| рко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго шт |
| хну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову ми |
| овић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу |
| еда.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек |
| ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала |
| Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Н |
| је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле |
| е, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан |
| ј потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда |
| ову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта к |
| еците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изу |
| пет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од в |
| тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога |
| ашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О |
| е одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш п |
| озиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна |
| и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p |
| вољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста |
| размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му |
| а.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бране |
| е кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и призна |
| мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па жу |
| ијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван |
| д не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детет |
| ала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женск |
| ледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p> |
| авати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, н |
| певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој с |
| силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је |
| p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и |
| клони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај м |
| је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим |
| у, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пал |
| XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чи |
| /p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро з |
| м имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи. |
| она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби |
| еку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје б |
| и више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас уби |
| ати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а прев |
| ољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са ње |
| Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и |
| да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још та |
| S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво |
| и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— |
| најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој ма |
| погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта |
| дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често раз |
| аме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћем |
| неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ј |
| х се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, шт |
| Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, |
| аше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост с |
| ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али |
| рени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</ |
| S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљу |
| на не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да |
| глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад |
| идети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама |
| </p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као п |
| слио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплака |
| шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми |
| , кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.< |
| исмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! ома |
| што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S |
| на.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p |
| роста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљ |
| не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви |
| тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} |
| ужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше |
| шила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за |
| олико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; ма |
| } Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p |
| — Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још памет |
| о: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и |
| ретварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже пра |
| дитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не |
| Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он им |
| орате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви |
| бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам |
| разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истин |
| оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима |
| уџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и |
| се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива м |
| јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко |
| је те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до свој |
| уде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не о |
| та, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p |
| воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја с |
| их јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе н |
| улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад види |
| ако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или сре |
| </p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} |
| ити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <p |
| ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео |
| д куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што |
| штујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се с |
| ребало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за |
| има на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том |
| p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комун |
| ше?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре |
| иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта |
| ења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову же |
| би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро |
| Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитал |
| а, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезин |
| жа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно у |
| ратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд прав |
| етка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао. |
| а још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака п |
| а; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо |
| ?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— |
| } Или исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четв |
| смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беш |
| а, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозире |
| има било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} |
| ати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Ра |
| епео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав уг |
| е вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из |
| ива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам ј |
| гови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Д |
| први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по |
| , не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ |
| укавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" |
| да то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узим |
| да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито |
| p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једв |
| скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности |
| p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме леншти |
| на смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имад |
| ако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад поп |
| ошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свог |
| е и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да с |
| сам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту |
| е?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енерги |
| рве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „ј |
| уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше |
| ка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остал |
| неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као уч |
| е се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с |
| ведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p |
| аже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} И |
| е, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, реч |
| којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећк |
| лу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињски |
| друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла |
| се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би жи |
| ојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде го |
| ви, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвоји |
| што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у ње |
| } За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно за |
| но штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и г |
| продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан тргов |
| и и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини |
| у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несре |
| ек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тра |
| а се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леде |
| /p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад |
| ени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се за |
| {S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену |
| >„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се до |
| Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p> |
| на је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, |
| је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади |
| у по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лу |
| опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти в |
| hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке |
| </p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S |
| е.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чу |
| бро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са буб |
| очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> |
| тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуч |
| сподине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам ј |
| видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да м |
| пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага |
| тности зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен |
| Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој од |
| молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опе |
| све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претва |
| о до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу млад |
| /p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, а |
| ма тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S |
| та је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је д |
| свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довоља |
| сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Ниј |
| ујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а |
| о, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кра |
| упањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба ув |
| ече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати све |
| ...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас |
| Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} |
| едајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</ |
| ости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то бран |
| и корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с |
| }Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да ј |
| о....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „ |
| дем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} Пос |
| онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу |
| ?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> |
| л.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека |
| не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу св |
| ло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она |
| у.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мешта |
| протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налаз |
| рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беш |
| читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — |
| е и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Об |
| Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p |
| ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одст |
| уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} |
| у јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усва |
| љева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају т |
| ог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и |
| а лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, мн |
| зе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То |
| </p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазив |
| една његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p> |
| </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли |
| оја се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се поврати |
| вој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица |
| томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је ј |
| се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у |
| га оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је |
| викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле |
| ја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула р |
| погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Т |
| и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи с |
| {S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце |
| а воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних |
| свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога ве |
| узна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезини |
| уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за с |
| имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у в |
| ђу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време пр |
| али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и |
| вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби. |
| одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки прос |
| баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{ |
| је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову |
| з њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи пр |
| да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi> |
| не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она с |
| г и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али роди |
| знанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она |
| а га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> < |
| оје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво о |
| ве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестр |
| ују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема н |
| роз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је |
| <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави |
| нити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, ка |
| кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни |
| е је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом |
| траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што |
| .{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div ty |
| о чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две |
| ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се м |
| си у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из |
| опет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> |
| } Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div |
| врему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знај |
| хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти |
| и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Људи, или боље већина људи, воле |
| и, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем |
| корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да сврш |
| ранац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио |
| , да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и |
| је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључује |
| а тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти |
| но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} |
| еко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој ј |
| нила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девој |
| и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном м |
| е у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом |
| је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вр |
| ли са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта |
| {S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин си |
| е сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: |
| је опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те с |
| ито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, поче |
| Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они с |
| /p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро |
| ме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било пок |
| , али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила |
| рхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну р |
| а љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Р |
| ама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p |
| назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце |
| откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, сед |
| шко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме |
| и.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је |
| то је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и уб |
| оме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</ |
| и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S |
| у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две н |
| е већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{ |
| у је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више кл |
| астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хо |
| </p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, |
| од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми оси |
| си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Ни |
| ли зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме му |
| оје са породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала пр |
| детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад ч |
| ен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако з |
| је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењов |
| </p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља |
| у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спек |
| >Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћ |
| је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи ду |
| а је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, |
| хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојак |
| глед на додирке, више га не дизаше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — ре |
| /p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али |
| Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она |
| онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене ви |
| жу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо |
| бијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, |
| „Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> |
| тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја |
| кете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.< |
| а, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са |
| , па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је |
| аишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, ком |
| вала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила? |
| оману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте тре |
| и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно |
| се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несре |
| тну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију |
| ад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте |
| оре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше сп |
| м? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец мно |
| атлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уваж |
| а имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком сл |
| знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, о |
| ако јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успаван |
| ост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, |
| ик искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади с |
| од у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он |
| иш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Зн |
| мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>За |
| мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њо |
| шао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више вре |
| срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Зна |
| сма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико |
| ли другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете времен |
| осито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је д |
| не би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> < |
| тељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо т |
| ајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је сва |
| сти <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има и |
| ане мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не по |
| азуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и |
| воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, |
| а ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапи |
| да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слу |
| кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богат |
| рам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, чов |
| и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други! |
| довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симп |
| рзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата |
| ински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А к |
| ису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стеча |
| вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p |
| у к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па |
| о, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него |
| то не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заист |
| но те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разби |
| је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељско |
| је боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је |
| <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме тре |
| егова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор |
| што да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Пове |
| Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и г |
| неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који |
| ња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам |
| имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати |
| све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> |
| одиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но |
| о беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пр |
| Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване |
| измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да |
| часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с |
| азе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— |
| „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</ |
| душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који |
| , који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна |
| Наш народ, а богме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штет |
| !{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш |
| p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Дар |
| каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати |
| на, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Д |
| ад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма р |
| треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, |
| Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати гос |
| њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да |
| ба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p |
| тише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се |
| /p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Нарав |
| а — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, |
| је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слаг |
| id="SRP18890_C3"> <head>III</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — |
| пођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћ |
| е ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p |
| то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда зна |
| моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја |
| зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb |
| ; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</ |
| ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мисл |
| ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је сав |
| начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да |
| д ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прек |
| ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и |
| и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, ваше |
| </p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срц |
| не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богат |
| години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и дома |
| е превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „ |
| S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеб |
| етила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шт |
| , видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али |
| оде или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубит |
| и.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо |
| г.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љ |
| да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил г |
| си све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади |
| уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; сам |
| настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих да |
| овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које |
| .{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек т |
| рао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а в |
| братно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не |
| зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Дар |
| p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви с |
| ено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико е |
| иродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лиц |
| <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, |
| Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смеј |
| а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом св |
| ава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој ј |
| увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао н |
| па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе |
| темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају |
| м месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} |
| право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, |
| ре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? . |
| сти а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остал |
| , ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тог |
| енскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у оч |
| бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није |
| није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки |
| све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте |
| ила уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко ј |
| ње, него весело друштво, мислим да није никакво зло.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право |
| Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажи |
| смо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није |
| па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетк |
| анком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана доби |
| Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога |
| није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употр |
| ти морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли ме |
| ко ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а |
| д природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприр |
| ти, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} |
| су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја вр |
| и децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој с |
| и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, веће |
| јла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још онда |
| већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190" /> |
| зеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, ш |
| к сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се друг |
| грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша |
| ам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у свак |
| i>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, |
| и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или |
| ректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирн |
| бу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; |
| чак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да |
| само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај стран |
| пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчал |
| т нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да |
| ао на длану, буди мирна и знај, да мене нико не може завести ма искушење било како јако, ма как |
| а никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташ |
| прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> |
| шем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, |
| у зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да сл |
| је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, |
| ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} У |
| ила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — р |
| ој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се гла |
| Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу ус |
| , за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих |
| в кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је јо |
| И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!... |
| ваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали |
| ије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка |
| </p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад по |
| у, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис |
| сније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручн |
| римети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе раз |
| ј не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте госпо |
| млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се доп |
| чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта. |
| и, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет |
| јала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек |
| квим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих |
| е увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђ |
| це!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише. |
| амо знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Остав |
| ово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исм |
| очивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Мој |
| е моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Ш |
| з новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал |
| је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а |
| <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња |
| </p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и |
| ети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трж |
| јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она |
| .</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} |
| те сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Х |
| ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам ма |
| ени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна |
| едном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам х |
| </p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мисл |
| {S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} |
| ?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> |
| и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту |
| ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та |
| на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Уч |
| амо ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p |
| си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, |
| ви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш |
| на је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па |
| енили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена |
| учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — |
| и одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; |
| и ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних с |
| ст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто зас |
| чну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна жен |
| напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкре |
| фовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај из |
| овек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненад |
| су очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми |
| она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним |
| </p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Ал |
| подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прек |
| p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, |
| ла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, |
| } А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из с |
| добнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а |
| о светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али |
| којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу |
| биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни |
| је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је бил |
| S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то |
| о је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истин |
| дом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварит |
| , приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: |
| имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да у |
| оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — дв |
| да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чи |
| ње а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу |
| а за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, |
| а и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им! |
| век су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он рад |
| адожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој п |
| ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринк |
| стани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече |
| ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природ |
| : да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не |
| волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био |
| сте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{ |
| а.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S |
| слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а по |
| ли жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувш |
| пет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да |
| другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више |
| етка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, |
| спођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко |
| сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и д |
| о мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине |
| х!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми припра |
| ла сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; тргов |
| заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она |
| што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета |
| је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{ |
| би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и несл |
| /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, |
| ш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је |
| } Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто |
| сим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p> |
| {S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> |
| још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле |
| унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, мно |
| су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву мо |
| <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l |
| ужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно о |
| а ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере |
| говарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на |
| /p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у чи |
| тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам |
| ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си |
| зо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје |
| опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А |
| еба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће |
| ного ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савес |
| купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и |
| ј чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито |
| .{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје роди |
| ога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, с |
| ђе а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су |
| ине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тог |
| и помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако л |
| </p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо. |
| ерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што ј |
| мем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не да |
| >— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — нег |
| >— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— |
| ого придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очит |
| и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Б |
| анпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све до |
| је срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих |
| идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> |
| к сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал зн |
| едност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Д |
| — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...< |
| смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па |
| непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{ |
| д.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би р |
| , све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ |
| мели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, н |
| спођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе! |
| сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две |
| упи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и |
| > <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте |
| тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање |
| } Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S |
| м случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изго |
| али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђет |
| родицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла |
| певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хо |
| у учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихо |
| ожемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, |
| ти и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису |
| рети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и |
| равити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати |
| на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, к |
| ри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашни |
| за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се раду |
| ко траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с н |
| окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротвор |
| ви човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="1 |
| јани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, |
| да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш |
| а, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у по |
| аље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им при |
| ругима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она |
| Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p |
| ушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изго |
| е поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више з |
| ада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта зн |
| е народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пут |
| а уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретат |
| осилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој |
| опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А |
| иденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше |
| ...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накит |
| опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прош |
| аљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска |
| ила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то |
| се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама. |
| .</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па |
| ем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их прим |
| удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да ни |
| p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није про |
| Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо и |
| p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> < |
| на ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у |
| ских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> пона |
| /p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја |
| селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво с |
| х муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, н |
| громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ н |
| да дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада |
| своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми |
| .{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, |
| и неверник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју |
| емојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву |
| из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.< |
| Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јо |
| ита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! |
| клињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек п |
| , чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља мо |
| зивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи |
| је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} А |
| ече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече |
| ка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S |
| је деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом дец |
| рате се, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народно |
| је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} |
| у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Л |
| Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:< |
| д навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, |
| им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и во |
| вет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је д |
| сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у |
| > <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је |
| мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог |
| се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене! |
| беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости |
| ва ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно |
| јој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се т |
| каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, |
| угим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</ |
| ов пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су св |
| ола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</ |
| ш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и по |
| p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта |
| — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Ал |
| разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>дети |
| животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за ра |
| ву, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они ом |
| не. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те |
| ле стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, в |
| у сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Так |
| Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна д |
| лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што са |
| и, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није дост |
| ца не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, |
| ају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају |
| највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, кој |
| овића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, т |
| , па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао |
| таклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би |
| ст сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба |
| ли учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу |
| љашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадово |
| мо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ћ |
| >— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S |
| мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била о |
| једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по ч |
| <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! зн |
| би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то |
| је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена |
| би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била с |
| аве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљ |
| е игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, |
| брочинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p |
| држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га на |
| просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице пок |
| {S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је |
| тко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: |
| е.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{ |
| како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих |
| веку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дуж |
| ожда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онд |
| олском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна |
| оркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Н |
| >Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између ње |
| S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који |
| ече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га ш |
| а не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забрину |
| се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не |
| е беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" |
| а она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се ста |
| ли, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислил |
| доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да |
| је му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће доб |
| ош пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате л |
| а —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; |
| о што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се |
| их сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате дру |
| ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, |
| д, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде |
| у не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да |
| а узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> |
| знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подла |
| тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} П |
| без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при |
| .</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкч |
| чки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, с |
| Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.< |
| одирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица |
| {S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Шт |
| шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још ниса |
| > <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!< |
| рила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ј |
| тављати и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако |
| знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Дос |
| уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све |
| 28" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближи |
| — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ћ |
| богме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба д |
| ругим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обве |
| румени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> |
| ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то ј |
| .{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а |
| <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу |
| их пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њем |
| ..{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и бог |
| етку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењин |
| етку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде |
| му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако |
| зивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ре |
| рине воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината го |
| b n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{ |
| ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Д |
| Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А о |
| , па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ст |
| одину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручица |
| су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па к |
| нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш спе |
| снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале м |
| у.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} П |
| говора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} Н |
| ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, ре |
| тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену |
| ка женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Н |
| аки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти зн |
| што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би |
| сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, а |
| била сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Те |
| це, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана уп |
| их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> |
| обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењ |
| врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све |
| а колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох р |
| >Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужев |
| p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први млад |
| вачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше |
| вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} |
| > <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се н |
| нило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као оби |
| хову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гл |
| је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици св |
| па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</ |
| срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао измен |
| реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој с |
| , и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да и |
| обила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али |
| да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мал |
| је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Д |
| у вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту |
| јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако |
| теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја се |
| да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p |
| у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајат |
| цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, |
| сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једа |
| ља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, |
| ту и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чу |
| м се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде |
| и верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чуд |
| ојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапут |
| зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо |
| у успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкат |
| ако су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; |
| е ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште |
| p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> |
| и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет |
| “.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота |
| Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титу |
| имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претп |
| савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако |
| с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу |
| .</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Дари |
| а нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Д |
| ку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клиц |
| вши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гост |
| Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа |
| Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио |
| p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим |
| е људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо |
| богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже з |
| ринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да ј |
| , мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{ |
| <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она |
| у и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога увере |
| претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S |
| сно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— |
| Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за |
| пуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својс |
| клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n= |
| више ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивал |
| </p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњен |
| беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са |
| раво.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p> |
| брић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око вр |
| е надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назва |
| , а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без ва |
| и?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— |
| вој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби с |
| се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад |
| > <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду |
| по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуње |
| еровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да муж |
| "195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођиц |
| p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљ |
| ткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер |
| те из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила |
| видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} |
| <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше |
| кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да ч |
| професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак |
| .</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, неве |
| , која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{ |
| оју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добр |
| прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многи |
| даше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зелен |
| орио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p> |
| настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га |
| га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтед |
| и је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што |
| себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, реч |
| ше дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта ј |
| ; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} О |
| е волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „бра |
| , знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље |
| животу као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из |
| — Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите |
| е увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењ |
| аја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом какв |
| усти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти |
| ла, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатичн |
| чније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго |
| ћи живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада донос |
| викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у општ |
| мена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ |
| ућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате сва |
| Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и д |
| ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не веруј |
| о рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је сил |
| чна била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина по |
| ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глу |
| да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме к |
| мо се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од про |
| на за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хте |
| а; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, |
| а оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам т |
| оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, |
| се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бра |
| рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила је и неколико деце |
| прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олушти |
| видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброт |
| бе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако |
| хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко ти |
| ју — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина не |
| ш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваж |
| еби пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, ш |
| </p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p |
| е истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно п |
| картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху |
| уку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећег |
| а, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш |
| ош ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковић |
| а.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман пр |
| милостива“! и које знају много варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најб |
| е лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и н |
| аља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је |
| олико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Р |
| што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи |
| нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Д |
| лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!< |
| мо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо оти |
| на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а т |
| амо дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма вол |
| не грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатством и својом титуло |
| , т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} |
| ише до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестр |
| и ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шт |
| ко запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— Т |
| ..</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спеку |
| њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и как |
| детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара нема |
| з владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то |
| , грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушк |
| а друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S |
| е оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} |
| аметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, ч |
| резни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди кој |
| м, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао |
| чене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су |
| црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је |
| у јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, |
| Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ... |
| VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може |
| то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала д |
| и мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што |
| још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене |
| расла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позориш |
| х, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{ |
| ем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога пл |
| т, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка д |
| враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се |
| ...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра |
| али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло |
| рати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прст |
| м! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме с |
| адали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је |
| .{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да с |
| а изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чуд |
| д болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој |
| је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице о |
| ота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и |
| у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра да |
| м...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је |
| м бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се д |
| ћу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је п |
| унизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} |
| .{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју ду |
| као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринк |
| ф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да |
| дам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот |
| ећ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такв |
| му.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi |
| } Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угл |
| ного и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Д |
| ена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, ка |
| ца, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у на |
| тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофи |
| живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане |
| он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p |
| атка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојач |
| љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанств |
| наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад ви |
| >Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јут |
| </p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио |
| врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Је |
| ла:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Ра |
| ровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек смат |
| мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се |
| мо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу |
| миш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почи |
| век познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После |
| и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да |
| куство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равно |
| асније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да т |
| мерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити |
| требне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђуре |
| <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична |
| људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови |
| е је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} М |
| х, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли |
| зноси ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на стра |
| жно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбо |
| весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При р |
| уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И о |
| о.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпи |
| шла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла |
| е Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко |
| отпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам |
| ице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</ |
| брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама |
| е осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек |
| јом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазв |
| свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права с |
| њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретн |
| с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њим |
| убити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, |
| клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа. |
| па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела |
| p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним велики |
| руге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сно |
| а не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на пап |
| голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сес |
| је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилик |
| жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то мест |
| у песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вере |
| е због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије |
| најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p> |
| девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица! |
| знао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа конт |
| да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако |
| о је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља к |
| ка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан |
| познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала |
| не уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— |
| е се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, зар ми не би |
| че!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше ум |
| и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> |
| у.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p |
| ола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће |
| , на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то ј |
| руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира |
| у.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шт |
| о и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне |
| му.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој вел |
| /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је пи |
| и.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њ |
| и мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не веру |
| ећ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима од |
| ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је чес |
| последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! |
| удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби |
| ив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш |
| е она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за доп |
| њем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у |
| стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих |
| л госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама ра |
| брази су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту п |
| рила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да проме |
| е.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја позн |
| аже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је |
| ем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић |
| ај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му при |
| ли једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а т |
| " /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; |
| е поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се |
| отвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их ј |
| ате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша |
| алами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — го |
| дбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је |
| кли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто |
| <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или |
| ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа т |
| могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар није доказ да |
| ала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је |
| днакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним |
| грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с ње |
| и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је миса |
| а у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је |
| <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љ |
| ре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка |
| своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> |
| еше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра жена, не даде му да настави школе, |
| а заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико дого |
| да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљ |
| им господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам та |
| му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад х |
| акве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен ст |
| мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} |
| .{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, до |
| едне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита |
| а....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони г |
| даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко |
| ратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — з |
| ринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се о |
| ољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он |
| дим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то |
| ирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да |
| е и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згори |
| “ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да о |
| ао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у оп |
| навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише с |
| никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га |
| а гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју |
| да, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета троши |
| Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као д |
| аце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— |
| знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица |
| растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно |
| се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сес |
| И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробуд |
| зда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дозна |
| н?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Д |
| оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, к |
| онила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пр |
| врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очим |
| p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу |
| се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још |
| одина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} |
| екла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоре |
| а ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да траж |
| ако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што |
| ани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је д |
| е одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочен |
| и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он поста |
| лова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати |
| ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га има |
| ад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, |
| > <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љ |
| ије права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вред |
| обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је |
| ше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Дар |
| мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакос |
| јом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на гро |
| увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Доп |
| тит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо сво |
| да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том т |
| а према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још в |
| Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско с |
| бразовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, би |
| чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и с |
| учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, ш |
| шкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску де |
| е различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наиша |
| и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се |
| ни изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га |
| гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутал |
| да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p> |
| сли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и она |
| се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то |
| о је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били сл |
| <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обо |
| лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.< |
| рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам муж |
| , кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та с |
| авешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан о |
| Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник |
| љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор |
| богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ак |
| једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и заг |
| ити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је у |
| достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жен |
| , да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада о |
| {S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно с |
| ек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас у |
| ти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху су |
| сне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рек |
| дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и |
| голасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, |
| кне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице |
| опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам |
| це „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим до |
| зи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или д |
| p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да ј |
| Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Св |
| мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не ра |
| <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џ |
| танили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Верн |
| га дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> |
| ца сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзи |
| во и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и пре |
| ађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени |
| беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S |
| лу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а |
| и ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал |
| тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао |
| " /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се с |
| дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како |
| одна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> м |
| само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Раз |
| <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или сатирич |
| дном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме |
| оту, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <miles |
| не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много виш |
| нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечј |
| S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— До |
| сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткаши |
| ихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} На |
| ав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; |
| } Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, ш |
| на пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта |
| е позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним |
| а и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, |
| 143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан |
| ју! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу. |
| бала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је д |
| кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда |
| иједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се |
| ресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ у |
| е са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за ср |
| мо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 |
| говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи ј |
| ише жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом дети |
| Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: |
| помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих |
| у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па |
| се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: |
| едства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој дев |
| х речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре з |
| ерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и рум |
| ла.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледа |
| ош сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очим |
| ишавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи и |
| атих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се д |
| .{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но о |
| веку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више д |
| спомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад ниј |
| из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видил |
| лед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори |
| разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — |
| ла.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је |
| а, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница |
| па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јав |
| а свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са с |
| а.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је |
| оше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, |
| нковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дођ |
| кла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у |
| ш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта |
| ашан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном зав |
| сто да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као так |
| ружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако |
| јатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је и |
| ви помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламт |
| о тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у |
| у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојк |
| им је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег т |
| сти није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сет |
| Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није |
| } Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно и |
| ад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код |
| Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш з |
| аћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, р |
| >— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распири |
| ао да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна ж |
| промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љ |
| , да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налаз |
| лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скри |
| авеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спуст |
| — Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већо |
| шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју |
| доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом ми |
| труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприроднос |
| ељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је |
| све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш с |
| о поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче |
| упивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дуб |
| позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчи |
| гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} |
| обро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особит |
| и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао |
| у милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледа |
| рамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато |
| о у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка |
| некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила т |
| д сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сад |
| ењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене |
| опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се за |
| адра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма т |
| ли ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине гр |
| ћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и |
| а да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за |
| могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, за |
| и доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен |
| ли под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој н |
| губила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама |
| е нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше |
| {S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољ |
| о су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком го |
| да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш |
| ваше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су жи |
| ости.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њези |
| , што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> |
| у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба |
| била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а с |
| и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако |
| енад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| рање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он |
| карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да ј |
| лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n=" |
| је! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, |
| </p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настав |
| птиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и |
| е тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и улива |
| а, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше |
| а до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав |
| ерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>К |
| ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња. |
| е удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко |
| ="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише |
| бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p> |
| те, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете |
| боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи чел |
| гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим ми |
| исао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да |
| и? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка |
| маћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и об |
| , њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ |
| детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и о |
| ојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је гл |
| вира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише д |
| је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, увер |
| ! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља. |
| уша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадн |
| чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако ј |
| другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се |
| >— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека |
| .{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{ |
| е Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сест |
| лила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допа |
| >Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је |
| , да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубаз |
| ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и оз |
| снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски јези |
| епогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по муж |
| лоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васп |
| незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не п |
| нита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дел |
| ио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је и |
| ст.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: |
| беше и њено доказивање, да им деца без њеног надгледања и васпитавања могу лако и несрећна пос |
| ара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иља |
| раза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а |
| примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> < |
| је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио |
| а“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слуш |
| о; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем б |
| постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха т |
| родним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено. |
| у са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи |
| ела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да |
| једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! м |
| <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не |
| обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, |
| аку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашт |
| ати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи |
| тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече |
| то.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом он |
| вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам |
| ваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, дев |
| оље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или дво |
| васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за |
| лим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима г |
| ене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глуп |
| > <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше |
| каза Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико сват |
| о је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера коме |
| и као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључи |
| цу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необично з |
| у, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И |
| самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу зајед |
| сле студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то н |
| срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне нот |
| мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, |
| и човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у ку |
| игенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка пр |
| Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би |
| p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> < |
| наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, |
| , мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага о |
| ворила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић с |
| </p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно за |
| алија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се |
| ђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста |
| предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома врати |
| у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једн |
| опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рад |
| “ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива |
| е он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и с |
| у те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C |
| е је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вам |
| не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца не |
| г и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену |
| има неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатс |
| е две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И он |
| {S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као |
| ши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од |
| шљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, |
| нага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> |
| том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезино |
| S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, |
| ковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја |
| а потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка с |
| — То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како |
| о.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила ј |
| кадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела вен |
| њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није ис |
| д је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд |
| аснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најб |
| ико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Так |
| раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац |
| истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи приста |
| ете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не ти |
| на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, |
| г упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору дев |
| теља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана држа |
| — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људ |
| не кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с |
| бављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</ |
| сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често |
| ца чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је о |
| је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчиј |
| вати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, п |
| кчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, |
| листе и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој |
| за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, |
| За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, |
| трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити |
| и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Ду |
| еће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и ен |
| али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са огр |
| орављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући ил |
| спода част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове пр |
| никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова про |
| Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{ |
| м се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се |
| S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села |
| а никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобрав |
| ца таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ни |
| ј!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике прко |
| едни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, |
| ти поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити |
| то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитива |
| паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> |
| де богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свешт |
| то и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабо |
| рама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Хр |
| м стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо |
| сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем. |
| тац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посмат |
| исму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу |
| шкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу ма |
| еце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, |
| гледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука њ |
| </p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, |
| него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна ду |
| дин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати |
| >Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Дарин |
| пође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам |
| сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено д |
| же, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила ј |
| а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у |
| познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Пл |
| је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нек |
| остављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш мож |
| што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S |
| брасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици |
| ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке |
| м у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм |
| ет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао. |
| дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и м |
| о толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговор |
| њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а |
| ма својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бац |
| ођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сирот |
| их тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме кр |
| го, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, |
| е понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не ка |
| наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпитање? — Код женск |
| љина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте А |
| сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу |
| ампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, т |
| о моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја к |
| е; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још и |
| ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца |
| ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им на |
| ета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хл |
| лико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим |
| деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је са |
| радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над |
| истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени врт |
| месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше. |
| лабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише |
| шки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Не |
| е у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у р |
| гиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као д |
| било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на |
| — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви м |
| страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, ба |
| канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом |
| о није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу из |
| .</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p |
| Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка траж |
| собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне |
| рими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ов |
| .{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту |
| ко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у |
| вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђа |
| или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сва |
| пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје |
| ост допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер о |
| још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи |
| {S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д? |
| ме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може |
| зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на т |
| и и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише |
| исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав. |
| дак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се |
| као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, ш |
| же увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да са |
| на и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна |
| рању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те поста |
| акла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у н |
| тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје м |
| е замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, |
| ..{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" |
| гме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојева |
| за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођ |
| је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Јо |
| ини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро зн |
| све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтр |
| Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши туж |
| своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи кит |
| вести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу |
| > <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а |
| е и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиро |
| чела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јав |
| да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних бл |
| а и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју по |
| ед и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну не |
| мице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Јед |
| , да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Д |
| та њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и приј |
| ушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S |
| а и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писм |
| ута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги |
| лио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они станов |
| ринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђ |
| д више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како ј |
| Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Гов |
| покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па ј |
| рала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, |
| д с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на |
| а врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве |
| везда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и дец |
| оришту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну с |
| и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S |
| по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако |
| дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{ |
| <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дрин |
| лко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више |
| да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толи |
| вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни |
| ој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му оп |
| {S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш |
| Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече |
| „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале |
| ира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мир |
| створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, |
| ла...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али |
| Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази |
| мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p |
| .</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине |
| Ја њен лакеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да ј |
| .{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати |
| убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све поз |
| пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бив |
| љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу |
| а из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојз |
| че стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати јо |
| ожда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> < |
| Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p |
| село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им доса |
| мирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је |
| старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом |
| шила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља сто |
| у дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је |
| и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи |
| риспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од ра |
| и је била лепа, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати м |
| а с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она с |
| прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилик |
| еп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим груд |
| учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председ |
| радије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девој |
| ира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинил |
| дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је л |
| а марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не б |
| похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, до |
| олази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, ка |
| p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост |
| ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јо |
| p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш |
| назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а |
| же Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, |
| заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености свој |
| е Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} П |
| н сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при то |
| ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, о |
| њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно |
| и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Д |
| ста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво јо |
| ј фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са |
| ном детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, |
| > <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за ср |
| а сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече |
| то му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у |
| , те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она |
| ост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, д |
| живеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета н |
| а мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то го |
| ле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она ос |
| и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад |
| да бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добр |
| чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство |
| благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане о |
| љу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су |
| рне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је |
| већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес |
| Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прв |
| о гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану |
| му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу |
| свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да |
| ако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи де |
| е летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гл |
| вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не |
| ава срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и |
| а — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и |
| лика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити |
| и, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не з |
| м.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је |
| свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} З |
| мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— |
| } Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву вел |
| његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини |
| о ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен |
| S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се ч |
| {S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — р |
| > <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би нешто мог |
| Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља дру |
| /p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине з |
| је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да чове |
| чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођи |
| ић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех |
| ве Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ к |
| је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете |
| пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није бољ |
| женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} |
| з узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, |
| а провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу исп |
| </p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш |
| о гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{ |
| мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у ж |
| ту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapte |
| пет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови учениц |
| рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{ |
| села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме годин |
| р“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141 |
| а: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпи |
| , као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, |
| е много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, |
| Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особ |
| нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом |
| имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је |
| а; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав т |
| ула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана сл |
| hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с муже |
| је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад ниј |
| туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од т |
| S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Пи |
| {S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака зак |
| че:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски |
| може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да |
| авао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина |
| ро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран |
| дашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиром |
| ва учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље |
| в разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — |
| к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена |
| его што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим |
| зоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дозн |
| Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу |
| ше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Ни |
| <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, ал |
| она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „пример |
| ислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле |
| пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не |
| варању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те пос |
| оље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја по |
| е сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S |
| туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам |
| и леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш |
| ма да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете. |
| дмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у |
| раведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључи |
| в и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслужив |
| арати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интер |
| писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла |
| ју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма ње |
| у, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </ |
| мљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то |
| а прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, м |
| оспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако дос |
| p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то н |
| е тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје |
| че своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.< |
| ead> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} |
| гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би |
| не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном стран |
| Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си |
| ринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја |
| рати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и ж |
| ста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућн |
| дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не па |
| је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца |
| ни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече |
| аопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу друга |
| је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се г |
| вљати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Д |
| мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је м |
| рте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да |
| зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, шт |
| е.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу ос |
| ! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гл |
| га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и д |
| на, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја и |
| еринска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила |
| кла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механи |
| што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</ |
| ве зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но о |
| и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— |
| <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивути |
| лада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Да |
| аборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је |
| овољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.< |
| није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила. |
| ти се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да |
| м је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он |
| био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све |
| о и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне сав |
| ј...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter |
| лицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} |
| subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П...{S} |
| ом?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту |
| <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутит |
| кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи |
| а се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене |
| ости добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу с |
| па.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће |
| аринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је гос |
| о да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> < |
| нка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Нем |
| ика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — |
| прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и |
| то је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборни |
| е, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S |
| {S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваља |
| плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал |
| , каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља. |
| ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може так |
| нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} |
| царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</ |
| , опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упи |
| о је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше |
| се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и друго |
| о и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} |
| атарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добр |
| , да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети |
| .{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не |
| Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже д |
| и ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} |
| ела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, |
| идњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Л |
| p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам ка |
| осла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају би |
| за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има |
| а туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринк |
| посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p |
| ни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме |
| ром и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и слу |
| олела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породиц |
| е није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим ч |
| може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретност |
| бразовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији љу |
| — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу |
| узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за жи |
| питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нис |
| питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргну |
| азумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Ал |
| Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу |
| та.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да |
| <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун. |
| или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту пр |
| Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.< |
| а Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и |
| дашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скрив |
| > <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он и |
| да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си м |
| ле мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери бу |
| отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропусти |
| е груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш ка |
| ј се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купит |
| р, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу |
| лним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад |
| и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је мла |
| ара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се оп |
| тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње |
| новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да ј |
| } Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био |
| мам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој ше |
| шили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде |
| та би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла |
| и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имај |
| етпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох из |
| увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зрак |
| је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основ |
| то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти |
| сорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима |
| е размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли пре |
| — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачи |
| е ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напа |
| среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако с |
| {S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стар |
| ине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим св |
| ом, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те моља |
| /p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви |
| и су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро миш |
| шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да неш |
| енскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важ |
| и сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љуби |
| инка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{ |
| У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Време би било |
| ена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти |
| ати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Дар |
| учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре о |
| !{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим |
| ежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...< |
| мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} |
| је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Б |
| ним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у |
| а каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско |
| S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примал |
| контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу |
| и.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушк |
| гу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад н |
| да мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да |
| бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, |
| Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло в |
| ца без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у |
| еницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобр |
| оже и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја |
| е онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрач |
| те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше |
| огоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весе |
| ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисл |
| знала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ |
| ајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволел |
| ац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, д |
| е у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована |
| век на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућ |
| пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њези |
| е странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша |
| је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Ка |
| <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, т |
| .{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуг |
| е писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако |
| <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p |
| допуни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа |
| не! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако |
| е на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако с |
| >Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено |
| здахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> |
| да у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше |
| ивела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се саст |
| о, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, кој |
| свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет сто |
| ха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера |
| S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, с |
| говори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одош |
| ици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Н |
| “ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, п |
| н пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то |
| т, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога |
| дела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка |
| Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба! |
| ислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{ |
| ема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохуја |
| и према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем |
| и и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону |
| p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љути |
| десити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разу |
| ао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да ле |
| почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет бл |
| ислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чин |
| сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и та |
| те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, |
| твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори ис |
| ам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:< |
| S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је на |
| ато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{ |
| то чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима н |
| } Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си т |
| } Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ј |
| оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. |
| која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје рук |
| еварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако зад |
| е окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај н |
| ринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он |
| е и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— М |
| огледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвр |
| сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погле |
| и и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мисли |
| тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на |
| своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаш |
| ежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, |
| оглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.< |
| ој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, |
| ом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и |
| о и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од др |
| ије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном |
| , па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не по |
| рно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} |
| ост њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Бос |
| о и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као д |
| поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тог |
| блику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А |
| есор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу св |
| те грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуц |
| ж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као |
| нога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се она |
| } Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али он |
| S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице |
| аче лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да |
| није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.< |
| зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да п |
| рема своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> |
| ти са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја |
| тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском обр |
| то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар гла |
| сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, |
| S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тог |
| ила девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њег |
| редмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то н |
| румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па |
| ; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је б |
| их кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у |
| вдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} |
| же волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хт |
| вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, |
| > <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше |
| што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама |
| нај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је тво |
| с за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у ли |
| али само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринк |
| оше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече |
| емишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си |
| ши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, зам |
| да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити |
| ој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватр |
| и ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и прав |
| /p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смеј |
| ва; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиром |
| <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па |
| ранац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „браца“, ње |
| екну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам |
| — Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p |
| „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не |
| и! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ни |
| мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав |
| гог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Г |
| вао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако |
| оме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или |
| приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госп |
| о метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути. |
| уку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивш |
| учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из |
| — Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! |
| изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та пис |
| ући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете |
| мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави трену |
| ? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви |
| p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо н |
| ш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљив |
| пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалил |
| .</head> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само |
| пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођице Даринке |
| очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некад |
| та би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— Т |
| твену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, |
| како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље |
| убави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде м |
| није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је |
| а.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог |
| натпис.</p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином |
| } Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, кој |
| це?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је к |
| од грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте б |
| , шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем |
| огу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зо |
| и отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули |
| ирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} |
| Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одај |
| питање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту |
| не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све |
| аво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пр |
| ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега |
| и људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да |
| ге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p |
| “ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом |
| о обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право |
| жа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде |
| и се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, оте |
| тања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те |
| аје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ |
| утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} |
| дао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам |
| пода учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше нижу класу. </p> <pb |
| и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије |
| е можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и |
| м, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, тр |
| <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њем |
| p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али |
| .</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази |
| естрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се |
| тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> < |
| мену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити |
| вио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропад |
| ељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писм |
| и и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и с |
| ји се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; с |
| но, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, п |
| ди.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, грофица, бароница или тако што |
| оје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам. |
| давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обма |
| иташ ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којим |
| ање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој |
| не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се |
| тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су ви |
| патија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било |
| твом, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачк |
| ера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, не |
| прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци да |
| жала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да де |
| ктера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија |
| у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад |
| но Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До к |
| запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти преда |
| ne unit="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу |
| се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, к |
| ако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се на |
| S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је б |
| слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и горд |
| ни и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него |
| али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понаш |
| оле тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, |
| </p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су |
| кам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми |
| човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити не |
| задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је |
| </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није |
| свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</ |
| а ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Б |
| p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су н |
| де, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми см |
| бан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што ви |
| р.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — |
| хватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се |
| !</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну ус |
| итњастих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај |
| није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учи |
| ише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити |
| p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен |
| каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, ка |
| pb n="190" /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњи |
| n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори о |
| инка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан г |
| поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад |
| нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечер |
| > <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— |
| у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте |
| ого страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим к |
| чем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала |
| њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним с |
| људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, |
| ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, |
| а, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p |
| сиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта |
| умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја с |
| , и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро жив |
| тпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ства |
| а Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш |
| Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја са |
| те већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке |
| нда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не в |
| дато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљ |
| две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам н |
| била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p |
| инске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној ко |
| ућност моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама сво |
| делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачи |
| >Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја с |
| ни људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па рец |
| ели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или стари |
| , мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет |
| рзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с |
| е.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> < |
| > <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним ср |
| е и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, н |
| вањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријате |
| ај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спава |
| ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм |
| ста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а о |
| аде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и до |
| иво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрат |
| S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња доте |
| ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора |
| ва, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се |
| а“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...< |
| т.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учите |
| слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и |
| p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца |
| човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, |
| <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{ |
| кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнем |
| сетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га ј |
| што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{ |
| аљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на цркве |
| а преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме пр |
| азмишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према |
| e unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да |
| tone unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} |
| е“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, |
| кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија он |
| } Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошло |
| д давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам т |
| еђу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мисл |
| ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да по |
| евојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са со |
| ама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p |
| ведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити |
| кињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан |
| {S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљ |
| нограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузи |
| о уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, скло |
| правница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако с |
| као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До |
| е не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, |
| .{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на м |
| о моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене нико |
| е на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Бо |
| ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје |
| олу запустити, а како је женскиње већма оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта |
| ођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потуж |
| зати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По |
| онашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је бил |
| што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак ве |
| с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се |
| злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалос |
| ргичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p |
| јанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше пр |
| уги степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. |
| узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала |
| на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из |
| ица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносит |
| и, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да с |
| е рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после уд |
| е знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, |
| е изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја |
| ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мо |
| } Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као |
| ји ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна |
| вака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није |
| обу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то |
| „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утис |
| рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу сам |
| могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожава |
| домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки |
| он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је |
| одина „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у с |
| о су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту |
| , како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда |
| авам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских на |
| ан друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, с |
| на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се |
| а себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Гле госпођ |
| осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Св |
| р у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан |
| енско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад |
| брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и |
| о, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од о |
| е, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много |
| , не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их ни |
| роф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка |
| премиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале п |
| сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— |
| деје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, |
| ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираз |
| удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак |
| S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па с |
| и.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо |
| ".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом |
| ави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, |
| е једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно |
| не, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке |
| да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Оту |
| з то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова |
| , који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p |
| е дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих род |
| мо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде |
| арим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неко |
| комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке |
| на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, |
| мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И |
| ку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.< |
| да у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела са |
| ад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очиц |
| ка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још м |
| {S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у вр |
| е, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допуст |
| ли је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај д |
| е увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} Пос |
| о и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, |
| киња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{ |
| ехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би з |
| е брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</ |
| Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди љ |
| е, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће |
| не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p |
| касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Повод |
| >Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бит |
| <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, шт |
| ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ће |
| души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а |
| ке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте |
| беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше |
| смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту |
| p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уз |
| еома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту рад |
| ам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n |
| ако:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, |
| га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је и |
| чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механич |
| се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није |
| еног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога т |
| ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све |
| није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже к |
| </p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За мене није.{S} Но да је лаж за ве |
| не форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац гово |
| ај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих н |
| е.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из |
| — Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па б |
| >— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих |
| ене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала |
| не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p |
| пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на јези |
| а изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? приме |
| е заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи а |
| не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо |
| ар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против св |
| во бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако |
| ласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала |
| век сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству |
| нам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати по |
| Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка |
| је руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лепти |
| ди, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} |
| лаву.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} |
| ирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! вик |
| њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој |
| средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој |
| у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пи |
| шла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је |
| 66" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је |
| очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пре |
| о мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити мог |
| плаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећ |
| S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место |
| м?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: с |
| искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим ра |
| показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци |
| могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врт |
| слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да |
| реба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара. |
| Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне бу |
| лила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако |
| залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и |
| на, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са |
| бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, |
| Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване да |
| /head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајс |
| >— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда |
| одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се сме |
| ци народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре до |
| е ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жен |
| ине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> |
| да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немам |
| а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свач |
| е тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало |
| </p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи |
| о касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ д |
| стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпос |
| одитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаш |
| одине, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав св |
| p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег |
| таде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не |
| ри своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама па |
| ?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вад |
| и:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за ва |
| примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се разви |
| оши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи |
| а шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да |
| мислила, да господа имају нежније живце од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој |
| наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема з |
| звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта в |
| инка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не б |
| екоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно ре |
| бодна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гар |
| бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, п |
| школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће о |
| домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и |
| /p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заоста |
| оштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити |
| је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права пат |
| сећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мисл |
| жда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, ув |
| нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је би |
| потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђ |
| и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како р |
| ет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чи |
| заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући |
| а говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога поз |
| је колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свеча |
| ислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извук |
| више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем |
| ? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта и |
| дена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p |
| n="183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} |
| ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што |
| нити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајев |
| /p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатич |
| м препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедош |
| <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело |
| ената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p |
| S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рек |
| не људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Ок |
| господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове |
| а је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за дла |
| сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, |
| то могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије из |
| у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Г |
| воје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S |
| ти.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Он |
| ако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо м |
| си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска ј |
| ако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме |
| } Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета |
| па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да |
| ш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и друго |
| ни постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас н |
| ан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци |
| ом положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дуж |
| рига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бит |
| Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова |
| епаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало |
| <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учите |
| умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{ |
| у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе |
| њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а ми |
| ек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће ис |
| ање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из сво |
| учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се |
| е износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на с |
| тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам на |
| им? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до д |
| довима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само |
| шлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да |
| , по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он |
| 189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жрт |
| одаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, |
| на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али и |
| </p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S |
| ном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, |
| с и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежнос |
| поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обо |
| рофесору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се |
| есто одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S |
| х силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настав |
| а сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и ре |
| {S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његов |
| едао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и са |
| да весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} Пр |
| мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из ув |
| ну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило |
| тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде |
| <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић |
| а је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишља |
| шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не по |
| ринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у |
| ћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Дево |
| да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквог |
| ули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене рад |
| .{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти д |
| мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за се |
| речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који р |
| нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће |
| а те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усвај |
| човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} |
| и мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим ст |
| Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не |
| у ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не в |
| Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Је |
| дишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима |
| !{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да |
| сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону сло |
| рима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет |
| врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетк |
| знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти |
| n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али |
| болети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде ос |
| це раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а |
| е имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Дари |
| је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује поно |
| лне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љу |
| љивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи. |
| иси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакл |
| ме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препо |
| чника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> < |
| а, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— |
| их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био |
| </p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ће |
| осподара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се |
| е постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихов |
| ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе |
| ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливе |
| је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то она |
| ког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим |
| упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га |
| се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка |
| смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме ник |
| ико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта |
| је већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син |
| врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнске ватре било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба |
| аји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p |
| _C11"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Дари |
| гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А |
| у у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} |
| у рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S |
| ојој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко ка |
| се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Н |
| ој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још |
| слио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој ва |
| ошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога |
| > <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и |
| је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде св |
| о доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, |
| тупила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с |
| сто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да |
| о такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која оста |
| им мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За |
| же како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за |
| је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љуба |
| оде ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чу |
| а би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће св |
| иде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не |
| ној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p> |
| “ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па у |
| , за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био доба |
| ој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веров |
| S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из п |
| ада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и п |
| ије!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад |
| .{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у с |
| му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле |
| Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p |
| а које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љуб |
| , његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да |
| пити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим |
| <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и рук |
| кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема времена?{ |
| она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>На |
| да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапу |
| .{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоно |
| рате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’ |
| ш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад до |
| твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, ка |
| > <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, |
| и мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце |
| нђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, м |
| е из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако |
| са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, д |
| кусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината |
| употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна б |
| мо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разгово |
| и ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта |
| па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове после |
| верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуг |
| ављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својо |
| Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је жели |
| нка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се |
| вио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама |
| Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је т |
| ље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Мора |
| баком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва |
| ћити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љу |
| а реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству |
| ину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, реч |
| уги глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабр |
| као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш! |
| Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „ |
| оме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?< |
| ешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки |
| ним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и о |
| ле неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољ |
| јем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу |
| па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти с |
| ве бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, |
| о, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извиња |
| енчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p |
| сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку о |
| .</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дом |
| аке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли мој |
| Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошл |
| дзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пље |
| i>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} |
| “? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, б |
| љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем |
| хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} |
| а пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујн |
| детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Дар |
| аш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то у |
| племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код |
| , што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све ј |
| и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, бра |
| видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред |
| али Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то |
| Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „го |
| авом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је |
| ће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разго |
| а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепо |
| ока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а |
| олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S |
| е за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је гро |
| рак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је гос |
| врјаше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Н |
| а, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши се |
| женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе |
| своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху л |
| >XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, |
| и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Пр |
| p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка прашта |
| гом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гро |
| е види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало |
| од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p> |
| .{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у |
| ст замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај зд |
| воје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али |
| така.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз |
| ињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије свој |
| ослугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој о |
| <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче |
| газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, |
| те само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слобо |
| брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гроф, „није задов |
| у тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобни |
| други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да |
| и пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мор |
| то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па с |
| на је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од љ |
| девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући |
| лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела |
| о на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каж |
| ућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш |
| на била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не мо |
| разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{ |
| од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се суди |
| олазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој |
| ити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене сп |
| у.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој нед |
| ораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да с |
| ти; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој б |
| а одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари |
| Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија. |
| д погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бер |
| : — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Т |
| ица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} |
| питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, о |
| јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са јо |
| дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плак |
| итање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и тв |
| орам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а ти |
| рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не |
| да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је зам |
| лу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила дом |
| ече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговач |
| . </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да |
| ро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек о |
| претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам т |
| н по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујак |
| .</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим |
| о овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутр |
| поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје |
| омаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се с |
| е потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држ |
| инке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде д |
| осподе професора извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и з |
| ваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће |
| од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме |
| владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може би |
| мности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео |
| помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После |
| — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад сво |
| е.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са |
| е снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, |
| инка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је мора |
| оносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна бил |
| икали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече: |
| е за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних |
| сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке ко |
| ут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S |
| је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли |
| рте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, д |
| тељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знад |
| <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту |
| заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спрем |
| мо што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мен |
| е препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе дру |
| банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду |
| Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је |
| у.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> |
| бом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вече |
| у.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се б |
| еко моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко |
| ринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у |
| } У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар |
| рник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми |
| ишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} |
| безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} |
| ци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! |
| и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не про |
| ако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет и |
| карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпо |
| борава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба |
| а — обично гимназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко |
| пела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспе |
| пштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другари |
| евојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! |
| и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олош |
| Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је б |
| је унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих т |
| е све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје |
| S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а |
| <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S |
| .</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути |
| <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дв |
| ошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће |
| у — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је истина ро |
| .</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радос |
| ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутк |
| ао оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се |
| истрасност и неправду а како не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} |
| инама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима |
| >По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмит |
| ке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то |
| у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке |
| вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога |
| е чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела |
| чи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће ви |
| да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се |
| атити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу в |
| слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је |
| ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек з |
| оји је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>К |
| една мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још дост |
| оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> |
| оју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе |
| да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког |
| ајрадије дома вратила, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу о |
| е и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно др |
| удите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од с |
| е, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и само |
| видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} |
| на била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веров |
| ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле |
| је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околн |
| ке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи један |
| поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок т |
| беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене |
| е виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му |
| сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави |
| пет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и |
| заше, док није комад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци глас |
| тари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јави |
| дети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренута |
| причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, |
| де из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type=" |
| се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувиш |
| такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у по |
| ла ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Доби |
| p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки с |
| е <pb n="189" /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој |
| А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смеја |
| а.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрт |
| ле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, не |
| а њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја |
| и.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге |
| презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те младић зб |
| “, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Ј |
| озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме |
| могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше при |
| на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће. |
| рода добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и су |
| већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну |
| S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, ка |
| лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен би |
| b n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхта |
| .</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, |
| ојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у |
| осила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљ |
| аснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мири |
| сле три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе пр |
| за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто. |
| ле две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Б |
| ?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не з |
| је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи |
| вне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог св |
| мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гос |
| кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никакв |
| онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</ |
| нам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодит |
| ад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но |
| ице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.< |
| раћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од ку |
| обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори те |
| збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га |
| е заиста љубили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађива |
| се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понај |
| бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који ј |
| ећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по ка |
| су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> < |
| семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је |
| а у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђа |
| што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко ц |
| х! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртат |
| >Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— |
| /p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу з |
| а“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си |
| А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} З |
| нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у |
| што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а в |
| ји; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Вис |
| о подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је |
| пе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говор |
| p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ев |
| да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</ |
| име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио |
| Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем. |
| ој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан д |
| а бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде: |
| ао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учите |
| > <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта |
| погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толи |
| или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по нес |
| им ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и |
| , кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавш |
| вутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље под |
| де булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринк |
| ског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше |
| ш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дот |
| .{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав |
| шли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви |
| у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и |
| таше она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју глав |
| такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори с |
| је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је |
| да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} |
| од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се р |
| <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у то |
| ају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, дру |
| тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{ |
| спођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај пр |
| пада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Ра |
| ако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће |
| ом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој |
| а женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре |
| лиже познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић |
| ојом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо |
| ти у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што |
| </p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она ј |
| , нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поноси |
| утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан |
| је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре до |
| е овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је де |
| елико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје бе |
| ворењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе б |
| оже — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпост |
| морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — б |
| четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала див |
| сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство н |
| ш лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако |
| кажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичн |
| , весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми т |
| е тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син |
| астопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, к |
| ам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слеп |
| <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрх |
| дна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, ч |
| у, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћ |
| ути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка ти |
| слио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, до |
| ашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; б |
| време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, т |
| ави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило...</p> <p>Вешто |
| е.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито |
| е се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд |
| на, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не см |
| <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака дв |
| Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун |
| <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно |
| који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а |
| ко, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждил |
| знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде |
| десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из с |
| а.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под |
| девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме |
| тву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, д |
| тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, |
| га растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно |
| ли се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и |
| тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, н |
| гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> |
| ад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на па |
| вобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори |
| ом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но св |
| других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом |
| S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опе |
| ата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме |
| 6 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} |
| тра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а |
| ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећ |
| једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сир |
| ром, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу пла |
| ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та |
| часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p> |
| а — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у |
| <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог ув |
| јајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>О |
| адо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити н |
| и по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она б |
| строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у |
| рују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, о |
| најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; |
| о да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за |
| > <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он је већ од године дана био верен.{S} Још од првог сас |
| да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и |
| “ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и |
| ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а матери |
| х ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на |
| од грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Проби |
| зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сује |
| правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ |
| абављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ре |
| од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да ве |
| смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато |
| ’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, |
| ство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p> |
| м баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио...{S} А ја га и не волим. |
| есну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо н |
| смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему |
| ла је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га |
| н нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, |
| гледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пр |
| сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb |
| , који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој |
| сти и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од реч |
| на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они |
| енада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Засти |
| и причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао ј |
| ужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзир |
| кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за уве |
| аринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</ |
| > <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да т |
| ко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад |
| а прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима на |
| јој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Ман |
| ас падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} Т |
| .{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш |
| зин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам |
| ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије |
| стати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице |
| дети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако бр |
| е, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више |
| p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, |
| ако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао |
| твари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну! |
| да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да м |
| мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ . |
| ојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се |
| ринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло по |
| а и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите |
| их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад |
| о захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је |
| не калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел по |
| е би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је наз |
| иног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својо |
| {S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из |
| никла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се л |
| е више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако |
| и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена б |
| и још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Ј |
| ! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и наз |
| су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато |
| ; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па вид |
| ежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сирома |
| а.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био с |
| ругих обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мно |
| дила, да је он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није |
| што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час па |
| це и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Не |
| мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још |
| хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег ми |
| > <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не пр |
| инка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да |
| рам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Н |
| p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном пр |
| руменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, реч |
| ринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати |
| естрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље зна |
| решке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се има |
| радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи |
| није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све |
| тре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p |
| боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу луч |
| pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и г |
| p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се гр |
| е друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те он |
| .{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свог |
| е са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо |
| у олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерат |
| мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој |
| а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, к |
| адати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати. |
| Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћа |
| > <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је |
| ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! .. |
| ј дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паме |
| Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтед |
| ш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу. |
| ренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало |
| да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су ва |
| е очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало раз |
| ујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити |
| <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш прип |
| то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У друг |
| и и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме |
| та је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави |
| ељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, |
| из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана |
| </p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну прија |
| браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба |
| о говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их |
| шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињ |
| <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, шт |
| оше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши |
| немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се |
| ном ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику њего |
| замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би ј |
| ретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше и |
| ено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> < |
| нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула |
| на рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао |
| ноги губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Да |
| редседнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам |
| ика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све д |
| ; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао |
| знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, п |
| она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му бех |
| ку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпошти |
| је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. |
| аво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почел |
| ш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта |
| питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала |
| о своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријате |
| тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и д |
| се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p |
| рок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати неср |
| а са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако с |
| ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам н |
| о.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега |
| е цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после м |
| , видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силаз |
| које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало д |
| >— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} П |
| > <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Ниса |
| е с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да |
| ење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од |
| .</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ |
| ићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. |
| којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да |
| е љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што |
| те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађ |
| а, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зове |
| пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди |
| ао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да н |
| хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се ув |
| пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стал |
| к истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> < |
| 44" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад мног |
| очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у |
| ила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не п |
| Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p> |
| ина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало је и знала; све га |
| <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас |
| нила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="14 |
| бори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из њ |
| анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се гроз |
| Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на ме |
| сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и |
| /p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, д |
| естро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И |
| >— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда б |
| А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је ниј |
| а надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица |
| рио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчи |
| аде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није зн |
| ледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> < |
| преме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то |
| после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А к |
| осну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати |
| је као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има |
| , па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владањ |
| браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>О |
| сока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развије |
| рава.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и п |
| коро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свог |
| Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није |
| орива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје т |
| а се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласн |
| тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше девојке не иду на светац. |
| в чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не пр |
| аја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани с |
| да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је |
| а немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије оби |
| /p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед |
| ређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, ве |
| ја и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лиц |
| ше сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је |
| Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бега |
| е ко казао, да љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па ј |
| је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, |
| > <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што. |
| ки, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S |
| нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на |
| о окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, |
| ле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из р |
| о добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <p |
| х умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше |
| од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трча |
| трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар |
| > <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} |
| е Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој муж мора бити.{S} А ја, |
| ци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ств |
| мо успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један |
| над је гледаше зачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> < |
| лица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али с |
| ња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који уми |
| S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није мог |
| ас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по кој |
| е на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је |
| ке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених нави |
| Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у млад |
| ва сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим ње |
| и се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Ра |
| и?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код |
| л, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах |
| — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика сра |
| > <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну ж |
| } Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но |
| обио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певач |
| роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је |
| а.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин п |
| да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} |
| {S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} |
| и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана |
| а је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није ник |
| у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху сало |
| ога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S |
| мерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног в |
| да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока и |
| ај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам уч |
| тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пла |
| не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да по |
| пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка |
| ли ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То с |
| ј не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већ |
| <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је |
| ридев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још ј |
| исто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави: |
| Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко |
| зина на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.< |
| p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен |
| вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак |
| бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао оп |
| је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после ча |
| што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова |
| и, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „О |
| ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљава |
| ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним |
| сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се вр |
| >Бадава је госпођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да ј |
| е истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то |
| сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, ш |
| а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствар |
| так?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — р |
| уживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} |
| и преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако |
| поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље |
| — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли н |
| о доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућно |
| ога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удал |
| ће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! |
| ромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, п |
| .{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, |
| ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична |
| инко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од св |
| а, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док |
| опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, д |
| запечаћено.</p> <p>— Од кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била к |
| да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p |
| но виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је |
| у ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесн |
| њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажа |
| оје јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да по |
| p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко ј |
| ју, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, п |
| асне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно |
| жно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од к |
| ахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срц |
| правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и |
| а га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не |
| ад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> |
| еварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет ни |
| војих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса. |
| а поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога |
| е он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до |
| Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</ |
| најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како |
| анана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плак |
| век „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као |
| во на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не |
| светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да |
| едних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити |
| S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло сваш |
| и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, |
| шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре ис |
| како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и |
| о је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је |
| браз под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p |
| поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је |
| а, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели |
| ој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гр |
| мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је |
| видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква |
| спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице |
| своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку з |
| p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не пр |
| противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још |
| ати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посавет |
| ао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, |
| ећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— |
| ле се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свак |
| Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је |
| сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — |
| тао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично м |
| , свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти с |
| Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте |
| S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало ве |
| не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} З |
| и начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</ |
| већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад ј |
| опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људ |
| >Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у |
| окрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њ |
| ије мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то ма |
| љевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Боси |
| ене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, |
| ла, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је поз |
| комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада ј |
| тао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра |
| да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, п |
| како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је л |
| а не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку сп |
| до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога |
| и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женск |
| каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће |
| никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад |
| <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год |
| осицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p |
| врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да ј |
| од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се позн |
| отпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познава |
| разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати |
| атство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> < |
| ела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро |
| к трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи ј |
| што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајде |
| > <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле. |
| не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на по |
| енога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно |
| те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овог |
| дности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и |
| > <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда |
| ла.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касн |
| аже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра |
| јој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој је, ако |
| , мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му п |
| се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S |
| јете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S} За то ч |
| вог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S |
| нскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећ |
| ли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледа |
| Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина |
| : „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањ |
| замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете мо |
| по одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, ре |
| души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљан |
| с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту мог |
| мирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и она |
| пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дан |
| — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи. |
| Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка |
| о, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Д |
| исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, д |
| да није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај о |
| није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, иш |
| ољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао, да љуби, не би ве |
| екла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела. |
| творило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на |
| ".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Ск |
| Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за |
| а на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазврјаше кола н |
| вршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође |
| њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S |
| поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досе |
| га грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф |
| вору.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осе |
| нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писа |
| .{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно за |
| ци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар т |
| дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, |
| еба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би |
| <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбо |
| зана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, |
| вати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и |
| ће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја д |
| > <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Је |
| гледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је о |
| се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђи |
| ећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, |
| рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, ал |
| Застао је.</p> <p>— Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искр |
| ишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разг |
| и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захва |
| ела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је |
| о смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми има |
| с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи н |
| ак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S |
| p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:< |
| дан човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад |
| усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ |
| ; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јак |
| вор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних |
| им чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезан |
| пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{ |
| ала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко |
| тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Доша |
| о се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство |
| неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; |
| вих.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p |
| е?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф |
| арате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не доп |
| р глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђ |
| фа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гла |
| руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p |
| и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад |
| ити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила |
| е међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то врем |
| рпски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема |
| ћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Да |
| нутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га с |
| није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морам |
| ем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она |
| крена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што |
| тељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, |
| није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде нем |
| им!</p> <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погл |
| p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код си |
| зове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а при |
| ену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но |
| руге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село |
| сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка с |
| (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „ |
| то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као уда |
| исала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек |
| пита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте |
| Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен |
| се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна |
| е на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је јасно видила, да је он никад није волео; али је |
| она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у к |
| верена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, |
| ом приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Ш |
| моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{ |
| е нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно |
| о плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му ре |
| “</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се час |
| ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као он |
| ђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— |
| морио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш |
| ласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас ј |
| то да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице от |
| Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у зад |
| ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љ |
| и или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви по |
| а вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, |
| : „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори о |
| во је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га |
| </p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, |
| е избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитос |
| {S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не мо |
| и, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемења |
| p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, в |
| не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца |
| ђох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Мил |
| оритија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него т |
| } Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — |
| ди зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица |
| е звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Д |
| се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа же |
| ла бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све ка |
| > <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Д |
| едну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао |
| /p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p |
| погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него |
| могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није так |
| ли у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она понос |
| арандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна |
| нку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.< |
| и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допус |
| сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према бо |
| ри познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као п |
| те за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на |
| бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што |
| нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не може волети моје се |
| што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је |
| л ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S |
| волски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, |
| аже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац |
| и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма в |
| ило да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да |
| ваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ј |
| осетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти и |
| о не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укус |
| речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но как |
| , имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те |
| на и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „за |
| друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у др |
| је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим |
| тање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужнос |
| pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила |
| ије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.< |
| наш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити |
| е хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније |
| ше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се једа |
| сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваља |
| енутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљут |
| е то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се |
| /p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору |
| а читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго т |
| е и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{ |
| рице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на |
| гову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко |
| гу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <h |
| ад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринк |
| зеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхта |
| Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови |
| ље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу |
| лици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> |
| енад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Дар |
| ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде.. |
| {S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити добру |
| људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге |
| </p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да ј |
| е лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са |
| имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“... |
| отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је |
| цу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свог |
| ристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S |
| спомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угље |
| Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па н |
| коле у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге |
| На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му бр |
| кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, |
| теш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у на |
| а!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би с |
| .{S} Овај, и ако је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том миш |
| идила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка |
| лушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p |
| о кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете |
| ли, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љ |
| ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за но |
| вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала |
| да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не |
| p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! |
| ти; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— |
| нако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, с |
| акитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме вид |
| ину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски |
| уби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред к |
| ац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> < |
| аг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина |
| аслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али |
| слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А п |
| леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, |
| и и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење |
| пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви |
| а својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи. |
| Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав куп |
| амо, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима. |
| дере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходник |
| о уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у |
| а волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куд |
| а.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од дру |
| ије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен |
| такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> |
| док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и неж |
| <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код на |
| дан тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, кој |
| p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу |
| би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте |
| Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење прем |
| га бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати и по |
| орисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело |
| ок је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно |
| S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Дев |
| о питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одго |
| ем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И стран |
| примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; з |
| деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила |
| мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца та |
| дућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то у |
| .</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо |
| ивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела |
| смехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њи |
| која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и он |
| е, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у |
| е без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Т |
| м га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични |
| и пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> |
| ринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, б |
| /p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застиди |
| има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није о |
| Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи |
| употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не |
| је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мо |
| може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да у |
| е жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али т |
| тије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, |
| сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, ч |
| шавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једил |
| еса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена т |
| е, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и |
| и, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вере |
| д свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не |
| “.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном р |
| честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати не |
| ем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао |
| да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад |
| не.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога р |
| , да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора |
| ти Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне ми |
| а, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одб |
| зина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је би |
| м да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с ко |
| ацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Дарин |
| p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, неверов |
| е и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да смат |
| је удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господа |
| кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати |
| удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> < |
| една и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако |
| е примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> < |
| војка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду |
| сиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по |
| дила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом |
| ли сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је драж |
| е извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број о |
| и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недост |
| у свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, доби |
| га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чеме |
| , вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, |
| и да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „не |
| ас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их |
| Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести |
| аничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам д |
| Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил ш |
| , — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш. |
| сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је го |
| га!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па |
| ва одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој |
| охвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд |
| ма не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове |
| охађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код |
| е учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски у |
| рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За к |
| умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те |
| или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, |
| због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо мој |
| Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> |
| п и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по в |
| са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме |
| атерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учини |
| позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно |
| бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку |
| враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да |
| р да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има |
| не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег |
| обне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најл |
| често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удад |
| ања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, |
| ри.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случ |
| силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> < |
| е као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога |
| да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти каж |
| родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у прип |
| нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчиј |
| о снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашт |
| ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па м |
| лушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене у |
| лем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегр |
| баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да и |
| крива околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Дос |
| ао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то |
| слима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно |
| о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> |
| ћи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе |
| зе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог бел |
| придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао з |
| Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишл |
| паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо п |
| кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, |
| д и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврш |
| ринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло |
| јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој |
| вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у |
| допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Подели |
| а, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта |
| тера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љуб |
| више боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> |
| кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> |
| атиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учи |
| рота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају. |
| ли за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још |
| друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „ |
| рисуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином за |
| јима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сирот |
| о „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој |
| д киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само т |
| </p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околин |
| зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мен |
| ељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче |
| ти своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким назива |
| ад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико годин |
| м је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други и |
| у други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем в |
| вог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је заго |
| но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча |
| утства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку |
| ако не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, |
| е домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њ |
| ла мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волем |
| ку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко м |
| можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, |
| се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трп |
| {S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, |
| на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу са |
| аше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Де |
| еп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила с |
| учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријат |
| аскање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} До |
| рвих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубав |
| оравити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у |
| } То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније |
| у страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту об |
| се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш с |
| на била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде |
| уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности. |
| е, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се из |
| кави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефк |
| итељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, |
| > <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади уми |
| сам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам |
| ваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гад |
| раз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти од |
| родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности |
| а жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то дес |
| една врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и |
| акити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од |
| ила је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу |
| а лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корен |
| азда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што |
| дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ |
| гао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би |
| знао! — беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> |
| ина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, |
| ала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом о |
| ст, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малакс |
| т има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен |
| ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} |
| менио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у |
| шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија |
| тавља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p> |
| у.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, |
| {S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свл |
| олова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то |
| одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да ј |
| , сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— Т |
| пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, |
| стинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у п |
| идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо |
| издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па |
| је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S |
| е још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она |
| и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена. |
| против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуш |
| и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но т |
| уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало |
| } Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div |
| у и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, њег |
| ични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- ви |
| поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини уса |
| је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа |
| брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се ко |
| одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враг |
| ма; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском |
| је мамац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S |
| овања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Деве |
| Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећ |
| <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољуби |
| } Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и п |
| војим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница |
| етиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и |
| се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задо |
| утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то |
| а диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи |
| поведа, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,до |
| > <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф |
| е тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; |
| од Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ири |
| сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе п |
| /> да га зову, момак: браћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, |
| врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица |
| ив њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="1 |
| а добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би |
| срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, с |
| ? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни гледати не |
| <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девој |
| ко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Дале |
| кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела н |
| гме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“ |
| која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза и |
| ла реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко |
| ено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише |
| у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали |
| а једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад н |
| цене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p |
| цењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и наг |
| је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све |
| данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже |
| це, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Дар |
| , да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} |
| итивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног |
| искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшали |
| је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> прене |
| не...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима |
| спред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање |
| научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потр |
| касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу п |
| Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање дел |
| нтским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад жел |
| ас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп |
| <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ |
| онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио |
| био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођицу Даринку |
| ишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у жен |
| т има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, |
| ела у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године |
| ришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао |
| науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена |
| своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p |
| савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој |
| е им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји |
| а се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} |
| евојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чу |
| ш никад видети зоре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само ко |
| која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране. |
| ити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав л |
| Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писм |
| . примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — |
| е она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и свој |
| ину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отв |
| овор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но река |
| ти.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље |
| >Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна з |
| ело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види б |
| знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици њего |
| ша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и |
| еварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} |
| аша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте дев |
| , Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ништа, ништа, беше |
| аринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p>— Молим вас, го |
| о исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему |
| и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Го |
| м опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца пре |
| месе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши |
| зио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота рад |
| <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} |
| кама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{ |
| е.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већин |
| г и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом |
| , повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по |
| излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не |
| ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Н |
| гинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно вл |
| пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умире |
| о је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео |
| се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљен |
| ућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљ |
| , где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и н |
| рота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путе |
| у девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућн |
| њасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</ |
| тране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те |
| дну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца р |
| :</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</ |
| а већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да |
| Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и измето |
| ло, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена |
| чим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем |
| вот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као т |
| отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати. |
| о остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром |
| на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба дев |
| е могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} |
| мо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века |
| } Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба. |
| хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што |
| поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да |
| адби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет |
| миљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише дв |
| {S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестр |
| тојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар т |
| то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искре |
| а је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква пр |
| је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет |
| и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићем |
| итање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Дарин |
| бе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да |
| ринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу |
| сец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти ра |
| ачи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници. |
| .{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и р |
| трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Д |
| ицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} |
| ог врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то мо |
| забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у с |
| том професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што ње |
| да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! и |
| оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних пре |
| аче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се испла |
| прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хла |
| аде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потраж |
| е ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слоб |
| не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p |
| S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазно |
| м размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} |
| Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше |
| солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица мно |
| х хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу |
| S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овд |
| p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила |
| све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пруж |
| едећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад св |
| друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити затрептати на ономе |
| одарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад не |
| а била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} |
| да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не |
| — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} |
| ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре у |
| оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина |
| ребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам |
| иси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте |
| животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, п |
| сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осме |
| тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, |
| мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе |
| ици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће |
| те, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чин |
| ало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S |
| овце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, бр |
| бе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код кућ |
| ечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за с |
| таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на т |
| one unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то |
| ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала. |
| главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„А |
| мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног дет |
| еба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађа |
| и очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Ст |
| це рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душ |
| ворено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да |
| S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и ужив |
| } А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који |
| пада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше |
| о често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог в |
| ринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакал |
| “</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој р |
| љу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи д |
| } Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке до |
| p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, |
| S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, д |
| раву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на с |
| ше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отић |
| ре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ д |
| <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе |
| принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а в |
| м ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, |
| ога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов удар |
| амо знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је п |
| ад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{ |
| овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанк |
| рали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколи |
| нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслуз |
| о је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што |
| сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од |
| е, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да има |
| тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погле |
| му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, а |
| ле неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јо |
| омашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у мал |
| ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком суз |
| а да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, |
| је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“. |
| олисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица в |
| тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цел |
| {S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћ |
| .{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љуб |
| или.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нестати чим би в |
| бости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у |
| ити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да о |
| е ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оце |
| , да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Там |
| збира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз о |
| {S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставн |
| е задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p |
| нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је |
| ам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била |
| збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим |
| е!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не бри |
| > <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— |
| енутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господи |
| да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то |
| кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо ст |
| тамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови |
| са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај |
| новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки поли |
| ја је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу ба |
| умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> |
| не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија |
| не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> < |
| црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала. |
| /p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p |
| наног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољуп |
| лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може |
| ена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што |
| су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p |
| о јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} П |
| то:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удво |
| рачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> |
| о познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште |
| руштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они о |
| шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| то.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се ниј |
| шта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њи |
| и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју |
| алисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ства |
| над почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа по |
| рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Зн |
| </p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Ни |
| ње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако |
| олим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“ |
| з кујне долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? р |
| ти своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, шт |
| у овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаш |
| ј покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> <p>Кад |
| свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио јо |
| <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разби |
| ље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Ник |
| виђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} |
| сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> < |
| ж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов |
| ad>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као же |
| ица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка |
| воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газд |
| озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћ |
| дисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а му |
| ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће |
| ише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и |
| рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Ст |
| све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашнос |
| у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе |
| о женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћи |
| опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, поче |
| неш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам се |
| доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је зам |
| идиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена била је |
| > <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Дарин |
| о пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог поглед |
| верну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале позна |
| и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени |
| убље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштен |
| е.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са с |
| и са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{ |
| да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали |
| мати, но касно. — Њена опомена била је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапута |
| кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене још већма.{S} Јер са |
| ад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брин |
| љице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите |
| лала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај |
| у, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и |
| ти! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за т |
| гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја |
| Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје миш |
| ишту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота |
| казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би п |
| а за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те он |
| можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S |
| могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположењ |
| оричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу |
| у радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све т |
| аде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи о |
| вети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед биј |
| у, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваш |
| м ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето |
| а Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, зад |
| р ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога би |
| је дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду |
| Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори |
| услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга не |
| .{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш о |
| насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је |
| ка вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад |
| ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који |
| p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само т |
| истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од кори |
| јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће стра |
| Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске ош |
| о, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Виде |
| у“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису зн |
| њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, ув |
| у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном |
| ички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Да |
| то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј ок |
| ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.< |
| . </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девој |
| дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, не |
| тити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да д |
| казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање пош |
| да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пр |
| — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даниц |
| а зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је поди |
| а. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} |
| ако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сес |
| ојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — По |
| оловини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.< |
| е са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја са |
| а је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од |
| ма написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готов |
| су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је |
| ки испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је в |
| будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо о |
| рви мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе кос |
| уштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме дела |
| та мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, к |
| екли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено |
| е лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство |
| зирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сва |
| у је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека ув |
| „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти |
| смислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те јед |
| бацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писа |
| дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клуп |
| поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је |
| јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже |
| дама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица |
| о није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како |
| /p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена арист |
| > <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изглед |
| за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај |
| о бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити |
| у толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мн |
| друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у п |
| акомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђ |
| фесори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила |
| е беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, |
| њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима |
| /p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из вла |
| а.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута |
| оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то |
| суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оц |
| ше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним миш |
| вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе н |
| тео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и с |
| једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S |
| шком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како те |
| ушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је |
| да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хукт |
| о је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не |
| чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи н |
| су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је |
| .{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пре |
| — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Украт |
| а и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатим |
| , за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опа |
| ете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорн |
| уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта |
| м мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О го |
| што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је |
| сли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу |
| лив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати |
| едом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> |
| S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слог |
| љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девој |
| имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш уве |
| без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, |
| не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрас |
| своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не |
| у на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сама први по |
| али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад о |
| осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> < |
| /p> <p>Видела је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што |
| де са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју |
| спођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се д |
| зоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женс |
| .</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше т |
| утра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сес |
| кад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да им |
| } Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter |
| те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледн |
| њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с |
| м трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним |
| динама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} |
| али би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе ст |
| авест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми |
| њу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да иде |
| узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овд |
| најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја |
| јмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, |
| баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није н |
| ја.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје др |
| их предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; н |
| сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра |
| егову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, к |
| } Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не |
| мишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њ |
| изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњ |
| је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падах |
| уђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Дарин |
| ажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном с |
| ка не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу |
| је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искрено |
| е, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, кој |
| наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар |
| ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише |
| ши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијал |
| > <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Ф |
| да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} |
| ну самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштов |
| а радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није |
| љна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и |
| е вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се он |
| срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања. |
| пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладниј |
| борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о он |
| чан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ват |
| види гнев Божји, кад га већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра |
| д добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Јо |
| себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То р |
| видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно |
| а сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива |
| од јој је био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> |
| лети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени ко |
| добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, коб |
| ла у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође |
| .{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина. |
| м, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било је још добро.{S} Касније постаде још ч |
| ешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих |
| ица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледа |
| а лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n= |
| ше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано |
| а бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, |
| уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за |
| /p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неуда |
| биљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита б |
| } Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме ч |
| уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој |
| тао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих ос |
| гове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи |
| јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозо |
| ељу — господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијо |
| се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе т |
| а јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада |
| умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом |
| Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што г |
| е улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како |
| <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим |
| оја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, |
| а била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да |
| </p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p |
| Гле, како кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш |
| /p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А ш |
| , рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за годин |
| </p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу |
| љути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, |
| огу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе |
| еме, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p |
| ознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:< |
| стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га у |
| а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— |
| и, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправни |
| p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким |
| јко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет |
| чине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осме |
| даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом |
| то мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано |
| тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> |
| онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја в |
| оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцал |
| х није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без |
| ри подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те х |
| молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили |
| p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да |
| јте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне пис |
| еданпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и д |
| n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лиц |
| па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брз |
| <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у |
| ли рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и ов |
| свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко |
| аринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> < |
| шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без њ |
| у да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из |
| ла, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у |
| чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Неста |
| иљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим |
| исли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с |
| е праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, дост |
| па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одго |
| нујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се т |
| Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћер |
| сто, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као |
| ља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје ми |
| е љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже |
| им да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било |
| , а професори младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се |
| Ономе, ко је запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите |
| допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — |
| акве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у |
| , видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — пови |
| вљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Бо |
| е мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — доп |
| м.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се св |
| у смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <p |
| обу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девој |
| ла или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет |
| убави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносит |
| вом.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ |
| и донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а |
| ме нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и некол |
| вши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више |
| ало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом |
| неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској |
| прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огром |
| што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је т |
| онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породи |
| нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда од |
| офе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S |
| је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице. |
| да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање |
| доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад |
| о извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, п |
| д цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће |
| пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар раз |
| , чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он |
| о, да је на лицу видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по ком |
| нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их ј |
| оме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила |
| о Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, |
| Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све |
| савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би н |
| > <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора за |
| олико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, ал |
| ива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „ |
| Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, |
| без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престр |
| у.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за р |
| ра оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.< |
| тина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без ср |
| да сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— |
| ле с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад |
| се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да пла |
| <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone uni |
| > <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone uni |
| Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп ј |
| ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте вашој Даринци.</p> <milestone unit="subSection" |
| презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</ |
| окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — те |
| јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезини |
| е светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на вр |
| а она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Не |
| су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код своји |
| уме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као о |
| бу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту на |
| ици и деца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде |
| е од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пр |
| да.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Ра |
| дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно |
| их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпост |
| знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знање, к |
| иво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врли |
| -Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остал |
| ивоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да |
| могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| аба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провел |
| има прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, з |
| сећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нис |
| , да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S |
| ица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама |
| <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а д |
| Даринка је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S |
| ови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно |
| сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Д |
| мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све д |
| а сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама |
| >Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Ненада Босанчића са |
| док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанк |
| оред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> < |
| стаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему |
| и уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте |
| му тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рад |
| } Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А сво |
| је биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виногра |
| кињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам |
| рећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животи |
| бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има не |
| > <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 |
| скиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.< |
| о ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен. |
| не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети г |
| е:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни п |
| да ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући |
| зимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода св |
| моли је:</p> <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је |
| примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаш |
| је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Нен |
| не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{ |
| ошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар д |
| .</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјур |
| смељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног с |
| ко презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих |
| ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „ |
| рукчије је код женскиња.{S} Ако је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеме |
| аћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом м |
| онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била са |
| Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити. |
| над.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који д |
| шљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, |
| реба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист сво |
| мирноћом.{S} До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам |
| а кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за |
| и морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и |
| је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време провод |
| ро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати |
| м човека, кога бих могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и ш |
| ешава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треб |
| ог поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек тр |
| је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права С |
| у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижурина |
| p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, |
| о.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вел |
| } Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та |
| дишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из д |
| а је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот |
| ишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице |
| нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју глави |
| оше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше го |
| он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар |
| апита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је |
| воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер |
| > <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор |
| /p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад Босанч |
| а њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да |
| он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме л |
| раца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорн |
| и.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке на |
| p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите |
| /p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо и |
| уку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, |
| некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле |
| /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда |
| 0_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по њу |
| а науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у уч |
| рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко |
| ши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је св |
| умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши з |
| а Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — реч |
| на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше ме |
| S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома |
| излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи |
| , особито девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S |
| и, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се |
| <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофо |
| ивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: |
| а девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље з |
| че Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па ч |
| За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји роди |
| да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p |
| ну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље би |
| необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могл |
| ф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> <p>— Из кујне долази мирис од јел |
| аду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођиц |
| во, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је |
| сподин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, д |
| доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p> |
| от свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са свој |
| сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Нар |
| то патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том момен |
| огледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си |
| тошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} |
| аостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два |
| > <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питал |
| адајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после |
| нако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишл |
| име.</p> <p>— Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам б |
| м венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју |
| Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим с |
| ао газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице |
| леш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за др |
| уги израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа п |
| е дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" |
| и и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{ |
| ријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од |
| о ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, пр |
| сао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{ |
| 90_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши |
| тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа |
| вољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га |
| ло сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се |
| но књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стоја |
| д се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући не |
| и.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала |
| спита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређен |
| ећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао ј |
| можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је н |
| уло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дан |
| рини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S |
| је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— М |
| Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислил |
| ољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако. |
| ан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је |
| а сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> < |
| е тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш |
| воје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ други |
| За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Ина |
| доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“< |
| но.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, к |
| <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, пре |
| могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га ј |
| ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> |
| ном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} |
| знанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој |
| су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујн |
| орам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, ш |
| одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје м |
| е љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </di |
| она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак ре |
| гу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од њ |
| .</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је о |
| p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле ка |
| опустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то |
| дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, |
| ту, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно з |
| је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да |
| би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овог |
| р већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са кисе |
| е га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити |
| илост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не го |
| ="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} |
| е рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет о |
| ом; неко добио да кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, |
| оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покаж |
| ијатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло |
| заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да ни |
| се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој з |
| е брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ |
| на, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>К |
| је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се |
| човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сум |
| угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} У |
| Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за |
| оле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, |
| закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и |
| стави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</ |
| а грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше |
| чно њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; нек |
| Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и спл |
| лаж за већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно |
| иво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако |
| има редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође |
| а људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви уда |
| т, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и пам |
| „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, за |
| јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти и |
| прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то поми |
| самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробн |
| бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави |
| је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но |
| она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љ |
| природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и |
| загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у и |
| >Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћо |
| а милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осме |
| чи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове п |
| се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач |
| ном.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала |
| а свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети дома |
| нац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Ма |
| питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовиц |
| ј се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, ре |
| тнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p |
| поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="1 |
| Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, з |
| и?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао |
| им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на п |
| змишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања, јер кад такве има |
| /p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такв |
| инама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог по |
| зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих |
| о друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знањ |
| анције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли |
| господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам ни |
| забрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и |
| м да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају |
| адовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први сем |
| а не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, |
| се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење |
| е слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за које |
| дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико се |
| е.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој мол |
| а то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о то |
| Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по ст |
| ери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још п |
| и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш с |
| хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим |
| знајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често |
| сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не |
| мало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут |
| а, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања |
| имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што |
| ; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је |
| та од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у ср |
| на мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је так |
| елима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, ш |
| н као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, |
| S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог |
| p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је жи |
| же.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мајка: „ |
| еше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и ту |
| претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то п |
| увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> |
| , него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш |
| премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад с |
| а, као и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много х |
| не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А |
| Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> |
| нограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни приро |
| едрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га ски |
| па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња |
| и хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она ниј |
| је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љуба |
| оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} Т |
| ином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за ов |
| погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> |
| даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но |
| мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не за |
| е чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на |
| кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о |
| о раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, |
| ши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни |
| три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и свој |
| аш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} Т |
| 140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе |
| презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо |
| шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење |
| е одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста |
| богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па |
| о што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако пос |
| p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још ма |
| ош која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паме |
| а је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, |
| оје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш гос |
| ш нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, ч |
| и мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада |
| собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо |
| удима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да ве |
| њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је бо |
| ад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у друг |
| прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега.{S} Но о |
| и им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „ |
| } Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто |
| амишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако |
| м она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му |
| ваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи |
| и је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који |
| .“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се д |
| е друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосе |
| p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи пор |
| од неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких |
| {S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, шт |
| јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, д |
| га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћ |
| и.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала |
| пити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада |
| не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ |
| гледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме |
| као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим о |
| волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у т |
| судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Зн |
| детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Дарин |
| инка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узе |
| луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог с |
| је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По |
| пазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код св |
| Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за |
| ј ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Нен |
| азуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, п |
| њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! |
| Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гу |
| ајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па је |
| ала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше пода |
| оро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај п |
| то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да |
| ед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволел |
| е, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спре |
| вим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком б |
| >— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— С |
| а мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам |
| иде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја мла |
| ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многом |
| о да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По |
| њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим ј |
| вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо |
| <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала дру |
| ?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обо |
| ријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: |
| де Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— |
| челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примет |
| војих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послал |
| носити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узр |
| жи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним |
| ло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прер |
| да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорил |
| оба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у |
| м, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бри |
| Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, к |
| оноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схв |
| се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала? |
| ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудн |
| разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што извол |
| жне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа |
| м бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредил |
| , може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Дарин |
| била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље по |
| ну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише |
| , који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском бл |
| аху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била очарати.</p> <p>— Нос |
| <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гр |
| ла и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој мо |
| је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.< |
| ју проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, |
| ру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изглед |
| њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоц |
| зива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове |
| аквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок с |
| тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не зн |
| авника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецка |
| а по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад н |
| ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и |
| Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женски |
| ила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо б |
| ко слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлаже |
| S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовољан, што није био син, |
| ад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све на |
| буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке сво |
| > <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150 |
| ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми |
| своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Рад |
| ...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа може |
| аквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због то |
| а.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p> |
| Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, го |
| ла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На |
| осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они т |
| од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као |
| <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш! |
| добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у в |
| иком, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме т |
| </p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте и |
| енскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео |
| крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа Ирина.</p> |
| ивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не мог |
| слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} |
| знала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати |
| и.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не |
| своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свот |
| редавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А ми |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чу |
| t="subSection" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} |
| асти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Иг |
| ору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по |
| пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло че |
| учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по |
| ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi> |
| ше пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи т |
| е брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <mileston |
| буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> |
| трошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без уч |
| пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пре |
| дством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, в |
| рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> |
| ј нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се |
| ранац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p |
| атраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није ист |
| а.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису п |
| донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</ |
| узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се по |
| у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једн |
| н.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити н |
| и до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој с |
| p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове св |
| а услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је |
| је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сест |
| <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на обли |
| и сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах |
| Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, |
| ала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се |
| аветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у то |
| ећ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ... |
| руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити |
| ла у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> |
| .</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та |
| ива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каж |
| детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и о |
| По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И та |
| и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, дола |
| а се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће |
| најчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде |
| едала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, |
| сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, |
| — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељ |
| Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практични |
| {S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, ка |
| анеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар вре |
| о.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда ј |
| кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадов |
| то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрен |
| е рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу госп |
| /p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призо |
| и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, |
| /p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, |
| римети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи. |
| друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло д |
| Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом |
| оче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним с |
| ван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професо |
| аш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а |
| есорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ств |
| ему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а д |
| р то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, ш |
| замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог гост |
| а лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — О |
| „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркв |
| /p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — вик |
| верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила |
| о да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала ни |
| о за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Л |
| и.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она |
| <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њо |
| Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почел |
| клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љу |
| народу је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар |
| их.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све јед |
| S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред |
| унили, али видите, каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љ |
| .{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга м |
| век не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна ха |
| смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу |
| је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христ |
| аквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, |
| > <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека |
| нчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад |
| ије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док уп |
| аду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Понда |
| .{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине фор |
| ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене |
| а једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што |
| > <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — ре |
| девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Да |
| е.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љуба |
| ти, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога |
| а, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан з |
| n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— |
| ет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, н |
| овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, г |
| све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S |
| Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други г |
| Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти |
| се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, сн |
| стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођ |
| девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ зн |
| </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин |
| и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави свак |
| то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мо |
| е мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на у |
| емам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{ |
| рена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво |
| га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај чов |
| авити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељиц |
| чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичко |
| е утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од мило |
| не, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, при |
| есту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да сво |
| {S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ реко |
| ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођ |
| разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изнен |
| Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} |
| сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Госпо |
| , наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, |
| а је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим |
| и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је |
| о, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p> |
| „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена |
| А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ет |
| ознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="ch |
| S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Ме |
| вотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити.</p> <p> |
| p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци вашој.</p> <milestone |
| </p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Даринци.</p> <milestone |
| је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, |
| е и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} |
| .</p> <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова |
| у баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринк |
| а.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је т |
| и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица |
| срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се траго |
| Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да превр |
| ноћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отво |
| к и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао стр |
| олико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети: |
| е и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехн |
| и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога же |
| „Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па |
| ство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пош |
| еки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, забор |
| девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, |
| чијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка |
| ојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај наз |
| на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свак |
| , дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина. |
| а па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема |
| у опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је та |
| а, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неко |
| га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, брац |
| /p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <p |
| е срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола |
| и нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову теж |
| равити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати |
| у је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стаји |
| ..</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.< |
| за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, г |
| помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“< |
| вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу |
| у.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, |
| рати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљ |
| <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> < |
| стала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворен |
| ељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошт |
| права одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни тв |
| е ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </ |
| ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, нег |
| довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој |
| анима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова припр |
| озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тог |
| , испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми |
| арац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но |
| евојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише |
| Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; |
| а и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{ |
| а би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не б |
| раслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам |
| — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p |
| Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Јед |
| ого варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену |
| бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год м |
| а ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то т |
| да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ посл |
| и преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, ост |
| етком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име |
| они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати |
| ? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још ни |
| позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њем |
| {S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избег |
| инка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Так |
| освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет гр |
| ко је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста р |
| ад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сир |
| Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледај |
| није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти |
| ав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, |
| каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, |
| изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпо |
| шљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; |
| Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с вр |
| .</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се вар |
| хвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, не |
| <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се |
| о!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти м |
| ло.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили |
| шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будн |
| е сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи |
| смо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! сме |
| о је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по к |
| се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти каз |
| та, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезино |
| је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову |
| у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:< |
| јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од |
| мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и о |
| сицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таки |
| це и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Он |
| је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и |
| кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка свој |
| ја уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} А |
| таће им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те не |
| г.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја |
| <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оста |
| а.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга |
| е.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} |
| ељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у инти |
| утра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави |
| ати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се |
| онијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко |
| .{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и су |
| о:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће |
| метнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас |
| био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друк |
| — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Дари |
| Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је доврши |
| њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у |
| pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гле |
| орена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — |
| и, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече пос |
| довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погре |
| ала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p |
| па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</ |
| дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стол |
| ом послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину. |
| ачуђено и нетремице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говори |
| е у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе. |
| ен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да ст |
| p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праш |
| стоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} О |
| све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у |
| него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и нас |
| оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њ |
| ш и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће |
| орате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле |
| оју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће |
| е први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо |
| јим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не |
| >За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, |
| на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу |
| ила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме |
| и, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Ра |
| н удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, |
| ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа о |
| д се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с |
| ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што |
| ужну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице |
| е; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак |
| шити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p |
| м сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези |
| рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и т |
| } Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{ |
| ла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него д |
| очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} |
| дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринк |
| је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не |
| следњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њез |
| их зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се |
| него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то б |
| ињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се ра |
| осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи с |
| ји се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то |
| ј ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном с |
| ман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих пос |
| се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколов |
| p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти ид |
| ше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њих |
| ма ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срд |
| размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и тв |
| војка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу. |
| , примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја |
| измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а |
| опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ сво |
| о зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шт |
| , нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, |
| ошају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна жел |
| да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> |
| загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка |
| “</p> <p>Мислила је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мисли |
| а, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> |
| другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако плем |
| т у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви б |
| обеда је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опе |
| ржи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз б |
| ого боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чек |
| двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те |
| патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговц |
| је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену |
| га пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! с |
| у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао |
| , уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље. |
| о са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи на |
| {S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав |
| допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како он |
| на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице |
| умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не |
| а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „п |
| алисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужит |
| тави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S |
| лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. пр |
| е само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушки |
| p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш о |
| здахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чел |
| че, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат |
| невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и |
| е „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} |
| т тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа п |
| мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ход |
| што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он ј |
| нићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељск |
| е коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што |
| е спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вреднос |
| а је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S |
| есто уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бриг |
| мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од |
| , верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га |
| оз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за |
| и господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село |
| да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p |
| мић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад би вам намера била |
| >— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Да |
| вора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој ле |
| тупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој |
| ешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од |
| га исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим. |
| каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек |
| природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила п |
| и се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан с |
| ж данас више вреди нег десет истина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачиј |
| роф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац п |
| Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— |
| то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске с |
| ути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни |
| Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чу |
| : сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би |
| ’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трај |
| без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити |
| жина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? пр |
| тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем |
| вети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још нема наивности и <hi>детињастих жеља</hi>, н |
| говог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе |
| ; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи ми |
| ш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огл |
| назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, сво |
| бају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба |
| де познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то ни |
| а неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје друга |
| стре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људ |
| дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постоја |
| род ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место р |
| е, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и п |
| лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам увер |
| ј, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да са |
| уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво с |
| х познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не |
| девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред |
| најстрашнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опст |
| и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек мор |
| мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, |
| .{S} Док она није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди ње |
| је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, за |
| ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" |
| ћу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је ова |
| } До века не можете код мене остати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} |
| да морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаћ |
| и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Доб |
| а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да верује младо искрено и |
| То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињар |
| е предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудн |
| оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Ка |
| и су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="18 |
| ојим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој нека |
| анитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, |
| ничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док |
| се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих ни |
| мо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, руб |
| мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; са |
| је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече |
| ледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадуј |
| е она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити мог |
| <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре с |
| инила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по |
| <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузни |
| ђаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јест |
| вечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не |
| , да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља нег |
| прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозре |
| срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.< |
| на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: д |
| довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не р |
| и кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу вре |
| мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, ш |
| а.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече |
| се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обич |
| е реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње |
| изнати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж |
| , дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да доч |
| е лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом |
| имице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Луди |
| ужно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S} Добио, вели, н |
| ањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад т |
| есрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и к |
| м пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} |
| здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари |
| да.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно |
| па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видит |
| — Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само |
| искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ће |
| е, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве с |
| цењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и |
| чине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи? |
| г свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? за |
| смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари н |
| милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам |
| јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш |
| ичне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отрес |
| ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да ј |
| е човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црн |
| тела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, т |
| да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи |
| вих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко |
| се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну т |
| рата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Дар |
| ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S |
| еци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула |
| прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледа |
| учавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својо |
| и рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која |
| није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати |
| а...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помисли |
| мицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница. |
| пођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљ |
| p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код |
| лико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута прем |
| на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— |
| ису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у |
| ку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам т |
| т.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плаче |
| <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврц |
| еда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки п |
| ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p |
| — Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, ка |
| рак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом |
| <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p |
| шле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те ве |
| осподар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узруј |
| а скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је |
| мети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одг |
| еху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље с |
| огме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што |
| хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што ј |
| е већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се ра |
| то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p> |
| сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржан |
| је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, |
| мати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је |
| био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ваља.{S} Па и нат |
| тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У с |
| .</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка пра |
| p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сест |
| к обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, |
| не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где ј |
| ’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би муж |
| ринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех |
| тављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— |
| у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} |
| журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече са |
| , али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни м |
| погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p |
| ад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не може |
| и чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Ве |
| ла је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђо |
| љивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се |
| а код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зн |
| тво човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изу |
| а! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема |
| .{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, ш |
| карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, |
| га.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја |
| , а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавил |
| жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, п |
| заће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p |
| асле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не вид |
| један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, |
| ек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекн |
| енутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш он |
| памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година. |
| о хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи |
| је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на изла |
| сносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих стран |
| чке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја |
| > <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељ |
| он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је |
| } Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земљ |
| > <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? |
| хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле |
| очека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке |
| кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} |
| чи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми |
| станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми |
| ња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, |
| му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у ви |
| кад ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она остав |
| оф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под |
| замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" |
| богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се |
| лац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени о |
| је руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа |
| о изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ |
| едаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на |
| рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде о |
| и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем |
| а...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки профес |
| ли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта |
| , одмах: „има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да |
| Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— П |
| чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је |
| еколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у |
| ећ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— С |
| ало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви |
| а ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум п |
| ет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, |
| Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, нег |
| што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора |
| као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</ |
| {S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење п |
| а свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и засп |
| Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </d |
| ојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавц |
| „Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} |
| што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти ра |
| } Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, соб |
| ...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада ви |
| } И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјали |
| племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по љ |
| је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безаз |
| p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да п |
| учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, б |
| много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јо |
| љу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, о |
| ; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то |
| е могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, ш |
| ругима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p> |
| их је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатит |
| материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен на |
| је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, ш |
| голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и н |
| се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутил |
| ожда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок |
| у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбу |
| ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, нег |
| е, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила |
| шан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Плат |
| шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашл |
| S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одл |
| .{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често го |
| оче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кре |
| > <p>— Јесте, госпођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те пат |
| цу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу фран |
| шљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да |
| стојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с |
| ила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си к |
| екла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има |
| <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што |
| се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уред |
| војки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти |
| , па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да |
| болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раме |
| своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. |
| </p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину |
| пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле... |
| е?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене д |
| чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец посла |
| интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се |
| лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћ |
| Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али |
| ана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје не |
| унцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадош |
| мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да |
| па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку м |
| н.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Дари |
| ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њ |
| довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и |
| ког позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; мат |
| >Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S |
| , <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж |
| ке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душ |
| Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} |
| за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну к |
| а доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и |
| дала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, д |
| е муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која дево |
| света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p |
| самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љу |
| била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} |
| лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{ |
| сма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Да |
| е, да данас новац говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол п |
| е писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој |
| уду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с ти |
| смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и н |
| уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психоло |
| несе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет. |
| свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојк |
| пуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако ка |
| S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима |
| <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу ви |
| ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с |
| вицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо |
| .</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку |
| љи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока |
| ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије |
| ва човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда |
| жаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шт |
| ти,</p> <p>Гле, мишљаше Даринка; ова је паметнија од мене.{S} Она је већ одредила, какав јој му |
| двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф ла |
| новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у |
| жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</ |
| адосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми |
| удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упу |
| сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, д |
| мо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљи |
| какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар |
| не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет ниса |
| има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како |
| р ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, д |
| , а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела п |
| каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада |
| реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближе |
| врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наје |
| и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим при |
| ватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том ч |
| , изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна ј |
| мркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на че |
| омешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал т |
| писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да гос |
| а тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} |
| Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; |
| Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примил |
| ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S |
| иру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад |
| ерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</ |
| а су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по |
| читељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека г |
| и да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онд |
| људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; |
| сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица |
| више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и пози |
| а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењ |
| {S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе |
| су?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремен |
| , како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешни |
| својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца ви |
| би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у неч |
| се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су ко |
| г мисле госпође мамице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} |
| } Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p |
| у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа ла |
| — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви мора |
| сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести |
| а угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} К |
| о са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој |
| вну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо м |
| није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате л |
| рио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио. |
| ш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шт |
| веће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа пос |
| а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другариц |
| целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој ј |
| настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити те |
| о разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак |
| рехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није |
| ан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљиво |
| } Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се |
| м својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе |
| етена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, |
| — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — |
| утило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С т |
| ница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> |
| е тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца |
| /p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| не речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, госпо |
| и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> </div> <div type="chapter" |
| ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душ |
| а буде: игуман, архимадрит, епископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, кол |
| ије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему |
| } Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а дома |
| оли или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специ |
| мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јес |
| ринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрл |
| почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне неп |
| к и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђериц |
| кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за се |
| <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући з |
| час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док она није дошла, нису имали.{S} |
| ка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Ње |
| ти и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} С тога |
| варању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правил |
| вар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти |
| а руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, |
| {S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико зна |
| у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четир |
| а за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, |
| тљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и с |
| ела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи |
| била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са с |
| има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n=" |
| о јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет |
| имила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда |
| ромени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами |
| Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је |
| Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи |
| ди.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго |
| вши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вреди!. — насмеје ее Даринка. — Нисам мислила, да |
| никла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера |
| лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, |
| у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира. |
| шта.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега виде |
| да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да |
| д другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, |
| фесорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али јој Незнанковић рече, |
| немају довољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати |
| је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Вар |
| зиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беш |
| штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, |
| Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од |
| пендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учи |
| ам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; са |
| па ето је опет.</p> <p>Даринци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је б |
| муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.< |
| ђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност |
| <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству ил |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом пос |
| head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Дар |
| а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, |
| А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Дарин |
| ка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш уч |
| итам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка |
| рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти |
| оска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умир |
| је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад муш |
| ц, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то мо |
| лела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да |
| Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! |
| ади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да |
| акав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> |
| S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; |
| као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбир |
| то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до п |
| е писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала. |
| му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас |
| друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих |
| <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају и |
| ди се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. < |
| е одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у при |
| то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, |
| :</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, |
| адује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не д |
| заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за |
| приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а он |
| е давно заборавио на мене, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> < |
| човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да |
| уби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његово |
| ошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о сва |
| 165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе |
| напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца |
| тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће |
| аклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S |
| е о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво бр |
| е тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да чи |
| ај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању |
| непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођак |
| моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је о |
| што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и |
| одиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма с |
| ама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} |
| ош већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која |
| су довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек |
| кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку |
| — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а прибл |
| ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем |
| p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више |
| овога јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, ш |
| је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умел |
| адај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на |
| о!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно |
| рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам м |
| не да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада |
| <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељиц |
| То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору |
| д јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога је? |
| м тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен |
| и по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је нам |
| такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> < |
| идела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено |
| овор:</p> <p>Госпођице!!</p> <p>Ваше је писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њем |
| ене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек ниј |
| олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлос |
| ди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис с |
| доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, мо |
| бом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким |
| исмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацив |
| е нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у за |
| milestone unit="subSection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим |
| пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, б |
| <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, ко |
| ен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место своји |
| шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај |
| предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Не |
| и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и до |
| — Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да |
| е! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја с |
| дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована го |
| а.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} |
| код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Вел |
| ст моја, како би друкчије изгледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</ |
| к већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то |
| а, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> |
| on" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у зав |
| unit="subSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П. |
| с.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој |
| !“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа |
| руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог |
| с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последње |
| lestone unit="subSection" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш с |
| му је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни господине грофе!</ |
| ажљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и |
| оредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас |
| место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општ |
| оришту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — |
| га секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, |
| unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена |
| ругарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о |
| осподари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш |
| е господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госп |
| јнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не |
| <p>Љуби вас ваша</p> <p>Даринка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти |
| и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод уст |
| е, већ збори истину.{S} Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И |
| равно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођич |
| е једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, п |
| ла сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не т |
| м ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни ле |
| оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калф |
| туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Г |
| ући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, |
| окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p |
| } На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка с |
| иле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је |
| могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, а |
| питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p |
| т „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је т |
| поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и |
| дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду |
| није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда |
| д ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, он |
| д куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодит |
| скиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и |
| је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута |
| говор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала |
| ондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дув |
| "154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки о |
| д је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако?</p> <p>Кад би ма |
| противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде срет |
| хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне же |
| ињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, позна |
| јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих |
| у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца |
| о преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и |
| дним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нис |
| из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одго |
| а, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету |
| о се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и запла |
| </p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада |
| утала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> < |
| трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њез |
| забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} За |
| о! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно |
| } Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није |
| ду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко и |
| зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме ра |
| p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, д |
| и крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То |
| будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће |
| мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то о |
| ави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Нена |
| у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— |
| p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје |
| после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор |
| дом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} |
| ада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p>Место одговора настави муж:{S} Њој ј |
| е светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одгово |
| ти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање |
| ринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба |
| орити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи ш |
| p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?< |
| а у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — |
| је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име |
| у.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ирон |
| сам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Пр |
| и знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} |
| дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад ј |
| > <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</p> <p>— Ниш |
| и по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће |
| еде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</p> |
| ика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у ц |
| жицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — |
| Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко |
| стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није н |
| јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе |
| је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитал |
| о било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп нов |
| иљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши пи |
| , да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију |
| војта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је |
| е смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему за |
| образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школ |
| а канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћни |
| еговом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>П |
| могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре |
| д га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{ |
| ћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на ру |
| чи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; |
| <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало |
| аде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зор |
| S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! у |
| том засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питај |
| здахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у |
| p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, а |
| она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је и |
| ажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања |
| воме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, |
| те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него што се о |
| а за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости. |
| као ватра.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па |
| Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p> |
| , који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње. |
| о ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако |
| угујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње |
| а и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, как |
| о је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је |
| ад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој ил |
| да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијај |
| ао и друга деца.{S} За њу деда није оцу платио: а за мене би отац морао дати много, много хиљад |
| не?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да |
| дило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се п |
| оф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па ка |
| атрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p> |
| е тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ћ |
| моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} |
| с учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота |
| будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да |
| ео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да |
| ркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо предс |
| д хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је |
| осле тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Н |
| го у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу |
| ик се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не м |
| > Јесте, браца, ја не волем да ме ко за плаћу воле. — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим |
| а ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркв |
| акала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| о.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} |
| p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз плач настави:{S} Мати је била лепа, као и друга деца.{S |
| 4" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања |
| за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и |
| се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="chapter" x |
| в ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од зас |
| пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати. |
| сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви ос |
| ринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p |
| чима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али н |
| ељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко с |
| о си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше |
| би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју сна |
| неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, |
| и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегава |
| и лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> < |
| Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, |
| вши главу на мајчине груди.</p> <p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у |
| Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она |
| а ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на |
| опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не |
| твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, ш |
| p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, |
| {S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је с |
| , и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту |
| > <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у с |
| учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми |
| бљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут зб |
| рахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу |
| е сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S} На јед |
| емића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p |
| ="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p |
| ојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у |
| да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу сток |
| слави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чам |
| та као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погл |
| ену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да |
| умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је |
| чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви |
| сте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев пок |
| p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја |
| <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p |
| а не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ј |
| вашим очима неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не ст |
| исли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да ј |
| е наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити |
| ам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као |
| е никоме не доликује, а најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девој |
| раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад |
| нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> |
| који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна за |
| id="SRP18890_C2"> <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната леж |
| трина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он м |
| ити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао р |
| Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} Т |
| шта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се |
| уб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре |
| девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; |
| друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; |
| е нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све |
| да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и м |
| већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а м |
| нати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С |
| епушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необични за младу сеоску |
| е свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послет |
| чим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размириц |
| /p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељич |
| видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана |
| и сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си ле |
| а њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дак |
| лог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при |
| о — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа |
| спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, |
| детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је би |
| инчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим |
| е срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних живот |
| } Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шт |
| знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре н |
| подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— |
| нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} |
| , вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се сти |
| ре?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише |
| ати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{ |
| он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек п |
| } И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Д |
| од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искр |
| ар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је |
| угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако зва |
| и се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и |
| то свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђа |
| равници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту н |
| ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима |
| етку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто т |
| ред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још |
| е стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покуша |
| она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>Мислила је, да ни |
| њу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугује |
| о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.< |
| ј домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши с |
| , но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна |
| и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души |
| ојим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p> |
| тера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је |
| ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако |
| > <head>VII.</head> <p>На неколико дана по Даринчиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Бос |
| да, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш им |
| p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавач |
| стинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена |
| морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично |
| да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању поз |
| {S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину |
| сетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је |
| ,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре дома |
| ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, |
| , како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам |
| сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— В |
| коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, ал |
| змерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало |
| да отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва |
| догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кра |
| аситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, |
| </p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: |
| час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој н |
| мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тим |
| tone unit="subSection" /> <p>Две недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, |
| ела му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка доб |
| рзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбо |
| , њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S |
| може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и |
| оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како ј |
| гори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узруј |
| а је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њене с |
| ; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чу |
| ло се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека дов |
| непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, |
| а се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а г |
| ве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А к |
| ка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре в |
| p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, |
| ти већали о Даринчиној будућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, у |
| ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она н |
| ци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, |
| о свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска |
| у сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али он |
| инком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те м |
| они.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природни |
| ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном |
| је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тог |
| /p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Зд |
| е видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка |
| скомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста |
| иси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Д |
| ца, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је че |
| Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичет |
| од „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе |
| у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна |
| ели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из со |
| S} Зар не вели још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично |
| мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, д |
| лободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одел |
| Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу д |
| нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно |
| с мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро |
| тала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче оп |
| Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, ста |
| да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им |
| Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једн |
| о мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „за |
| из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> |
| али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не не |
| нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело |
| види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахн |
| њи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога ра |
| омила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успоме |
| ању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређ |
| ињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, који ћ |
| ађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обиј |
| в ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — |
| студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље |
| {S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу |
| а га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти га |
| араштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поква |
| то вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје |
| део, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако |
| м очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив не |
| те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек |
| дем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Де |
| реба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има изви |
| исам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу с |
| е тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију: |
| S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, у |
| стати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, кој |
| старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна од |
| а, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и |
| х мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубов |
| за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно |
| виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S |
| и и лепо одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, |
| штено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљ |
| lestone unit="subSection" /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов. |
| и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без с |
| е погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже вре |
| ахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети |
| им старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone |
| , образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, |
| ово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је |
| ина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, ш |
| учног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и |
| у управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада пом |
| се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка |
| Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; |
| {S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју |
| е помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина |
| росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> |
| ког повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да р |
| у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко |
| о ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја. |
| ше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељ |
| ари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице п |
| анткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима правед |
| обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћере |
| ужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њези |
| му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Н |
| ика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав |
| а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S |
| ој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђе |
| околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички |
| ивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> |
| вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично позна |
| 197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они с |
| <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p |
| па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рука |
| а се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Д |
| од, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, наг |
| и ноте — боли ме глава.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од в |
| извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— З |
| тарим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења пр |
| ило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она |
| да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотими |
| ор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — |
| уже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за дру |
| едно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више о |
| би јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин нагли одлаз |
| осадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у про |
| ругу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се би |
| јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мис |
| ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би |
| е целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из са |
| ћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз |
| је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, уз |
| оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер нећ |
| не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је |
| у нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да ч |
| и ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учите |
| да још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.< |
| и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте |
| су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и пор |
| , да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика |
| о говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошл |
| јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према ина |
| Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омрзну или |
| и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш вид |
| ја, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те |
| ђе и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} |
| о не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> < |
| е досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и |
| момак од осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угле |
| сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— |
| о Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сус |
| слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво ј |
| некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. |
| хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, п |
| се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас ви |
| војака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од на |
| њиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и в |
| баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{ |
| љиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оц |
| а његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног |
| укнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило |
| у сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече |
| е су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше |
| анаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепо |
| рљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загл |
| м о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашик |
| неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" / |
| им погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:< |
| у и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде |
| но свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињско |
| добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Дал |
| ватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који б |
| х, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ... |
| м мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш доб |
| ени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткињ |
| страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ |
| нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој п |
| ада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} |
| <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — м |
| у детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у д |
| коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по |
| !“ мишљаше она „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту |
| ност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се |
| вно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше заборавила, али који јој у овом трену |
| д је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана |
| јзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је |
| жна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> |
| рно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежн |
| на обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, те |
| алу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док није комад до |
| и им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провел |
| и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> |
| /p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:< |
| Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она ниј |
| често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врло чудан и |
| ити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише по |
| о, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То |
| > <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако |
| „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи з |
| гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} П |
| е будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли |
| је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па |
| ознаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} |
| е и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу |
| љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити б |
| умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подр |
| господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узн |
| осиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> < |
| ар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузик |
| и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према |
| и понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Је |
| .</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — д |
| Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком |
| .</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на |
| едоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бит |
| да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, за |
| задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда п |
| >Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— |
| ан пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички |
| Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Дари |
| ? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, |
| извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је |
| је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговор |
| лио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво |
| бности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече п |
| аспрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да |
| е дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и узда |
| и корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то |
| ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гл |
| е у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чу |
| {S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа |
| н њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n="144" |
| мен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p> |
| снија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овлад |
| и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, што |
| мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад |
| бе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на |
| е хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина |
| же мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство ра |
| је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи |
| морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти вик |
| Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у х |
| потребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор |
| еобична ватра обузе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, |
| жно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> |
| ка с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли |
| ко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад |
| оље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— |
| приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је |
| ћу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту |
| је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког приј |
| аги поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, |
| било „испод грофовског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p> |
| е и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> |
| : кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо т |
| а, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођиц |
| >Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме |
| И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! миш |
| суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед бо |
| егов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> |
| ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{ |
| рошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је н |
| стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беш |
| носито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....< |
| да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу с |
| Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје |
| госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</ |
| е захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, |
| е усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </div> <di |
| > <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узру |
| страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једн |
| тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, |
| ед њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе зб |
| .</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао |
| .</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p |
| пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад с |
| > <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на |
| и?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она дев |
| гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан |
| ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да |
| трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ |
| безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја |
| још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мал |
| едом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} |
| а је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушки |
| нувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом |
| других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим |
| сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно ко |
| ше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојч |
| е неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекн |
| се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто |
| — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за вр |
| дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду |
| љка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет жив |
| вету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Д |
| ране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</ |
| и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а |
| еници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја |
| де га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња |
| љка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А |
| је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка |
| и и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута |
| е!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу |
| ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да |
| тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је позна |
| које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и |
| о врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољн |
| <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће |
| кну на мах па згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} |
| аше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговара |
| м? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се осна |
| ио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, |
| о у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци с |
| тале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и |
| ми јемчи, да нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савес |
| пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у л |
| о ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иван |
| стојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схвата |
| лите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p |
| ле трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди |
| је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стар |
| роф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је дола |
| ста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да ниј |
| ем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Р |
| т и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С |
| о куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> |
| тави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој |
| а гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онак |
| џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу |
| ам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено г |
| ко памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хва |
| пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка |
| е лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес |
| оје су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем |
| сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима |
| нутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јо |
| инком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива срца.</p |
| занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.< |
| њем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва пи |
| човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те |
| кана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обич |
| ри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да д |
| био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, да и њу њен зару |
| /p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад |
| чајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлос |
| Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу зна |
| ли злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже |
| немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је воле |
| „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти |
| инци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада |
| ишти ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годил |
| епа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али |
| је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом њег |
| >Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирн |
| ост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата дру |
| о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија |
| <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ н |
| сиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима бе |
| устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала је за њом Милка. |
| ме моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> |
| шир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас п |
| идила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Јо |
| тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас |
| дитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из р |
| е без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и реч |
| у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни |
| ори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душиц |
| S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосн |
| госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Дево |
| се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем |
| е.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p> |
| ричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлу |
| кла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш |
| зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Поз |
| сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се мог |
| лећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој ми |
| ахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и ун |
| и отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не п |
| двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада |
| Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да бог |
| — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенц |
| ече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопро |
| спода професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад ј |
| ше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти ја |
| ђанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што вид |
| ијатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало до |
| и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој |
| ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> |
| , одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непозн |
| усти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла |
| задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се с |
| читељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi> |
| Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села |
| цем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно |
| и, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и он |
| мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} |
| бли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p |
| ко; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сва |
| е то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{ |
| га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често |
| останем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја упр |
| позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га |
| ок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на проти |
| свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да |
| ади сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, д |
| против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.< |
| га позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван |
| ледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из |
| а.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је уве |
| о би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби |
| и ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било д |
| ј углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте |
| њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разу |
| свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће на |
| Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, з |
| <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно з |
| у своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто тр |
| p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разл |
| реко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — |
| ивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што |
| те се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, |
| p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— |
| <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођ |
| /p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш с |
| је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа |
| да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврд |
| а добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другарица, а мног |
| ар ви мислите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, ту |
| але те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> <p>— Зашто |
| га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.< |
| а кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна при |
| !“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. |
| искренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Р |
| њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом |
| аност овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје посто |
| је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, |
| стина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има |
| верила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа поглед |
| кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да от |
| лобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за |
| м, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружи |
| говор на ваше питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо са |
| Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} П |
| p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен |
| енуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадиф |
| гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, ка |
| јеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> |
| сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, |
| !“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима у |
| вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приме |
| ти.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече |
| та онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је и |
| у у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а |
| ја ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш |
| и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{ |
| дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми |
| но другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше ма |
| е кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља |
| ао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут |
| бије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и ду |
| седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље с |
| ли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика |
| и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чи |
| е не познајете?</p> <p>— Нисам је одмах познала.{S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек ук |
| бротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од |
| } Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Има |
| о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро |
| ринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и |
| Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то крат |
| } Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не ве |
| авика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповер |
| а себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прел |
| де немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испр |
| а.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смеју |
| и, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, |
| пет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— |
| сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шум |
| аринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пре |
| у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, ал |
| ш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— М |
| г првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пр |
| и једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију |
| сом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да |
| при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p> |
| ознаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека поз |
| На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепо |
| менитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и так |
| {S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p |
| тидим? или зар није истина, да видети и познати није исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према |
| К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него |
| !{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору ва |
| “.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилета |
| онтрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје |
| >— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! |
| </p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче с |
| била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{ |
| .{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му |
| озната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не |
| љи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити из |
| је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју |
| разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарал |
| с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} |
| — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чем |
| ме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном |
| на имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости шт |
| радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се |
| , требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали |
| њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно |
| не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини |
| ли сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна |
| внодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то ј |
| е у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, к |
| амо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и во |
| рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих |
| е ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин из |
| >— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p |
| ле.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, |
| беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по нек |
| поруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо ув |
| ам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу |
| а брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада |
| га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знам |
| о она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретниј |
| е опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам се |
| , али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали |
| сну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то ј |
| Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапута |
| и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте |
| } Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити! |
| те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после н |
| је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па |
| стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и |
| праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притис |
| потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} |
| више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на сам |
| — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу |
| па је метнула образ под ноге, да бајаги покаже како је она боља од других и како је одана своји |
| p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско до |
| за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да |
| а гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то |
| , па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види |
| да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала |
| детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом м |
| али поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и и |
| оде.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверуј |
| увише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изн |
| е био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она с |
| сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула |
| бите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у сре |
| и не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с т |
| да пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— |
| S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријат |
| треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је |
| се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прик |
| тпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулац |
| сте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</ |
| ста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица |
| на.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метну |
| едеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице нанов |
| вим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских |
| наестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поште |
| "109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, |
| расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се |
| о, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја |
| , те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене |
| /p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви госпо |
| ас нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{ |
| тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То ниј |
| тимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јо |
| та.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена |
| увши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допуст |
| во су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у |
| мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, к |
| а је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ мишљаше гр |
| вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> < |
| ! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> |
| иња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је |
| е ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се ваљано |
| слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село |
| охвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход |
| Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за ч |
| е на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </di |
| ст, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да про |
| а се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме. |
| навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила. |
| ва.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету де |
| стини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она |
| ед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретош |
| јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој |
| ст вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слеп |
| вању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших.{S |
| , оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило |
| кулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала имате, де |
| ада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, |
| /p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{ |
| ишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорк |
| а тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, |
| ања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је |
| оли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне с |
| аки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је с |
| стократска крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; н |
| Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и |
| , тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у ми |
| дешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаће, насрнуће |
| штини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Св |
| и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њ |
| како чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да м |
| гледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за нов |
| ову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Дарин |
| кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка ве |
| на, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — |
| е своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађана“...</p> <p>Јо |
| /p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на посл |
| на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и |
| Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није |
| > <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала |
| хтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођи |
| чена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну |
| и!</p> <p>— Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе п |
| рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај |
| саху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет |
| естрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. |
| јој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе! |
| ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и |
| о и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жаром |
| не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд с |
| нд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних наро |
| о схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са |
| и било.{S} А крив је много и наш женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Д |
| у сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, |
| трого оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и |
| воје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p |
| .</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, |
| >Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све до |
| учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо |
| н израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече св |
| начи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори |
| {S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљат |
| а је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју до |
| век пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, д |
| зор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво т |
| и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више от |
| то било, кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште прим |
| самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште< |
| мати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прос |
| говог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као |
| , ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном п |
| о обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо |
| уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих |
| че она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Об |
| тка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизи |
| аној паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши |
| заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — |
| — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! |
| а је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <mileston |
| ивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{ |
| <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране ста |
| познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“ |
| лостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хв |
| е бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, шт |
| ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо бр |
| а устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома била заволела, јави се |
| ш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S |
| бог те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има |
| ти умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке |
| а уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи ос |
| то.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође |
| S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања< |
| киње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} |
| звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родит |
| ј се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме |
| а Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p |
| о сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушк |
| а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њ |
| добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле |
| не.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им |
| ала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше с |
| српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Це |
| нам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече ст |
| аним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки |
| а науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} |
| о ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш |
| етка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта. |
| доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо |
| ичавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, ј |
| нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јун |
| ка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеш |
| е стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућнос |
| а са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком п |
| не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне реч |
| у.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи |
| пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канаб |
| љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} |
| љка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чу |
| у још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко |
| .</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знад |
| p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор |
| ако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и |
| ријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, |
| е сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте с |
| за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао: |
| своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S |
| ресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се р |
| е добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p> <p>Даринк |
| оче, дуго била загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од муш |
| лам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више вре |
| , врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n= |
| Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзист |
| уркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се |
| војој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на |
| бих морао волети.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још њего |
| уму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање |
| и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </d |
| од устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена |
| ати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учи |
| ће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што |
| Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинил |
| од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учи |
| еко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењ |
| ваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се |
| да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по со |
| так, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико трен |
| ам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само |
| тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пр |
| ство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед че |
| у Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала стр |
| ана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лел |
| она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде |
| .{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи пом |
| бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитељ |
| је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа |
| ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћ |
| им тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} |
| , па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им |
| е помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнат |
| .{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала |
| и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало |
| пивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла |
| и дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p> |
| ећ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у |
| а је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другариц |
| у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега |
| омаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p> |
| астаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, ве |
| ојом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је |
| а.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи |
| ајгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи |
| ироде и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке. |
| била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се |
| а поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добра с |
| чних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда в |
| а и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, |
| и, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једн |
| „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, |
| ће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Јед |
| , једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном д |
| у, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} Док он |
| ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За |
| и била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је многа мамица „гардедама“ ш |
| алачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га тек од јуче по |
| ма богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} О |
| ње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} |
| Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је раз |
| баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из т |
| о ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код оч |
| д, измајсторисана најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> |
| оду, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло |
| атко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику |
| иња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се т |
| сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад н |
| адзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „сл |
| љи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање с |
| Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни |
| ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је |
| ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме. |
| о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповед |
| девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не усп |
| цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко |
| прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по |
| т, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки брк |
| ака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одм |
| руга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружиц |
| исаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својо |
| ужа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рук |
| иња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво |
| изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим |
| бав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околност |
| и ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сас |
| стрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па ум |
| ји дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{ |
| а стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би у |
| идиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осм |
| а! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} |
| ругови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомо |
| тку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Да |
| смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јад |
| том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао? |
| видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, д |
| и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са |
| цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће |
| т година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би било.{S} А |
| евојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на обр |
| говор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку за |
| То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драг |
| ласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног |
| ој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплив |
| гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? реч |
| S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постал |
| женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио |
| а, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> |
| има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, |
| е гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S |
| тупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укр |
| це, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предп |
| озивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих |
| понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} |
| омашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Н |
| дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; |
| задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У |
| в, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз |
| ло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Позн |
| Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, |
| вук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то |
| па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учите |
| у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку т |
| </p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; |
| } Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је |
| а човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се п |
| Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Даринка поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb |
| до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p |
| за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав |
| >То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставит |
| бори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, кој |
| мајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожењ |
| е верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашн |
| моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам |
| ст, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био сл |
| ка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али |
| дознати.{S} Али немој мислити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају |
| презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропадне |
| </p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је к |
| ерења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад. |
| м ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар |
| дине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојк |
| .</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан |
| избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити соб |
| .</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изј |
| то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет |
| наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам |
| часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе рук |
| појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; |
| Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</ |
| ушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине |
| огу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, је |
| анцуском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело |
| S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица |
| аже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек |
| па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и |
| ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — д |
| куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више |
| л имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не д |
| гатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако п |
| и тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа њег |
| називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и н |
| авити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи маж |
| нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојач |
| се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је |
| не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, он |
| а је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но ка |
| оред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих пропис |
| морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће з |
| ном бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, ка |
| оле, поред домаће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?! |
| не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотл |
| — Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} У |
| хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и до |
| ст и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице н |
| ишта, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушко |
| не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледе |
| и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које г |
| тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само в |
| ли.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што м |
| о отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лук |
| него женскиње?</p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпит |
| ије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је оп |
| ћу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући п |
| ле грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома |
| својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, мл |
| или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но о |
| ећ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишл |
| е стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове настав |
| е, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих је зависила, нису у њој ос |
| а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част |
| а својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то |
| к добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше нека |
| ву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену пи |
| и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке |
| агонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су ј |
| веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни д |
| оје се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеј |
| пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казат |
| е Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, виде |
| а слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје родит |
| какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећ |
| <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста о |
| ице.{S} Она диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но к |
| а му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед |
| г милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њ |
| ом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— |
| у са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А з |
| Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи ј |
| авдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене |
| >Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не т |
| при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати |
| је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко |
| устила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити неср |
| и према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} |
| </p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење |
| најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не вид |
| казани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да засту |
| } Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од к |
| дате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, кувари |
| радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту н |
| учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада |
| остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама |
| обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба |
| {S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, |
| ично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног дана кар |
| гању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Д |
| је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође зака |
| зирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p |
| није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко о |
| ечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p |
| а и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жен |
| .{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152 |
| </p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја доста пома |
| ито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у прису |
| е звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и |
| че Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ни |
| е без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бур |
| само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према |
| ли!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S |
| а здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се |
| ће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће б |
| кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и он |
| неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је те |
| имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећк |
| ла, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зу |
| роф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму: |
| <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности свој |
| ао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао |
| ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је св |
| , каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код ната |
| јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донес |
| иза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> |
| .</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде |
| често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није |
| пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па |
| /p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, д |
| не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромаш |
| ла моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> |
| к су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта |
| ени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је к |
| као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</ |
| им.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад св |
| овечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ |
| туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под к |
| ет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>У |
| аљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, |
| к му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћу |
| еља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треб |
| ом учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докаже |
| о гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> |
| за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, |
| p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече |
| јући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека с |
| ?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устад |
| евојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије се |
| виш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па рад |
| у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па |
| сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такв |
| > <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па нез |
| на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поште |
| је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, ниј |
| е да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да на |
| пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од |
| {S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољ |
| ="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на пр |
| т блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта х |
| ди пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и докто |
| аринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p> |
| се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ... |
| е да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љ |
| <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се |
| стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Н |
| ја, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају пр |
| аца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба ним |
| хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За ве |
| па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у п |
| а отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпу |
| грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу на |
| ћи пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} П |
| <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и са |
| /p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми |
| га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које не |
| ар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стал |
| </p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p>После неколико дана добила је од њега овај одговор:</p> |
| :id="SRP18890_C20"> <head>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала |
| будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете м |
| у се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стол |
| грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да |
| и, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је |
| удем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептир |
| немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с о |
| се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринц |
| вакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три д |
| тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не |
| вио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Про |
| ва, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те е |
| ше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је |
| е јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш |
| , али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: |
| без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незн |
| S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, м |
| инка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиг |
| дин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, д |
| жењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Дари |
| д свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је ма |
| живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да |
| ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p> |
| след чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, д |
| продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Ка |
| ве женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро б |
| па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Глав |
| то и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти на |
| ованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја |
| обро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде не |
| љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p |
| ченом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толи |
| у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре врем |
| д тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то |
| ас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па |
| итељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако у |
| /p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад |
| , грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type="c |
| молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дан |
| његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p |
| твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срд |
| ама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — как |
| нка по одласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу м |
| ц већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме |
| на дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т... |
| Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за бог |
| и због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то |
| ио сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, а |
| ведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видет |
| уткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то |
| нство не допушташе....</p> <p>Кад је на послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> |
| > <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, ка |
| се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме |
| литизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаш |
| је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, ме |
| ог мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужила.{S} И |
| роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално |
| чење па их омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши |
| у за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потре |
| а то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Не |
| Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— |
| потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и |
| на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отвор |
| ад млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Си |
| ам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта сл |
| Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није пл |
| на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} Ал и песма вр |
| <p>После овога готово молећи додаде: — Послушај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово |
| дор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретн |
| добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за |
| .</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с ирониј |
| ојих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца |
| ја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је преле |
| реме преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некад |
| ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге |
| аборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивн |
| ој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мис |
| угим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и с |
| говор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дет |
| > <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је с |
| њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често |
| p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате |
| овао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у по |
| ме године било је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских де |
| и што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром ли |
| о по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли са |
| као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— |
| огат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештениц |
| збор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинил |
| учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше више одговарати, као |
| — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми дужност налаже, да се |
| ма мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно |
| у.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки били „мушкији“, онакви, |
| својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продад |
| тина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристокр |
| Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и |
| } Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, |
| ледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </di |
| ја приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како |
| а хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег |
| ђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о ово |
| исли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком |
| овић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзис |
| дати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају |
| него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те |
| ање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала ва |
| о узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да |
| тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказ |
| дања и васпитавања могу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе сме |
| <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суз |
| ; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на ра |
| p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— |
| ље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у |
| несрећан постао.</p> <p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у |
| чи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{ |
| омаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак и нес |
| осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, |
| ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњо |
| ад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам. |
| арући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима |
| .{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да |
| ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала |
| ала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се |
| ам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док |
| ло с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држа |
| /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим п |
| } Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, т |
| чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њен |
| ети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће по |
| вала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска породиц |
| ојих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} |
| сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој ла |
| о по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима |
| p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не |
| љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским |
| Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пу |
| м, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да н |
| <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње доброт |
| ећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газд |
| е окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} В |
| нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може б |
| има изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч |
| уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита з |
| притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од |
| p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету |
| срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> |
| >— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је о |
| асно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњи |
| о људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p |
| тку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам |
| ав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше |
| ао тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га пог |
| р осећам, да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и |
| јни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по св |
| сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођиц |
| срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штед |
| питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговори |
| мо на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи он |
| на, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога бр |
| без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.< |
| сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла |
| трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</ |
| је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветић |
| ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко ње |
| } Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле |
| код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А |
| се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисл |
| ао, но данас не нађе њена љубав ни мрве потребна горива, а како јој је љубав била чиста, то ост |
| која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теори |
| одело, ако не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не ба |
| >Он остаје под крилом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод |
| јете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се снос |
| ли на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у |
| аше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, веруј |
| се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па а |
| а себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није м |
| е поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, с |
| ујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. < |
| су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> |
| ло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идућ |
| даш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</ |
| а, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега д |
| приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне |
| оро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него в |
| истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но са |
| и и кроз који дан изјавити, да је вољна поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а |
| бави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и ов |
| А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једног |
| био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S |
| е руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:</p> <p |
| стре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога ј |
| ам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и |
| ка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паме |
| ринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не т |
| сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из сус |
| Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Дарин |
| послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> |
| тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељ |
| н школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учите |
| с, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука в |
| хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} |
| реме тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> |
| а не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свир |
| стао, а добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapt |
| и, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда оп |
| имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније о |
| приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се ис |
| срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне |
| > <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих |
| оворити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поре |
| .</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све ви |
| пе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, |
| о, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су ча |
| ветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном какви |
| <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} |
| .{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да |
| њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је |
| ишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су зна |
| мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.< |
| .{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва че |
| , па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска |
| — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне |
| {S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то ми |
| екао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; мате |
| , само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим д |
| ушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди сл |
| је, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну |
| се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не |
| и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је |
| трао за најкоректније.{S} И зато га она поче интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се времен |
| о његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се с |
| /p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p |
| х усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хте |
| еправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаше в |
| а а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга пауза. |
| b n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о |
| жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград. |
| и губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Дарин |
| ине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, поч |
| ада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да п |
| динство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести неми |
| од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После нек |
| чки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.< |
| кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> |
| а је оправдана.</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од |
| ло или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран |
| S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме |
| И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је им |
| ење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху то |
| госпођица не ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — п |
| и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала |
| баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме |
| оме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађар |
| шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе |
| S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла |
| на више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни |
| ет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се пока |
| ера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљно није заволела ма какв |
| кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти о |
| чеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали н |
| и бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више од |
| оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узе |
| вот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тре |
| како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни о |
| ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрас |
| ади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, |
| е бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и зад |
| >Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој |
| зиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затуп |
| ћ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како т |
| d>XX.</head> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут пре |
| журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице |
| ногу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје ма |
| C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> < |
| ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, шт |
| ело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је пр |
| помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинс |
| тио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али |
| Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније в |
| мала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице вр |
| ог изласка на послетку и не могу имати; почетнику не можеш дела видети...{S} Доцније је то друк |
| м приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> |
| падати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану ро |
| и странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око |
| је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек |
| паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги |
| надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину дв |
| >— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се г |
| зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што |
| рисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, |
| утра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га |
| покидано лишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиха |
| ета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела |
| исам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> <p>Гл |
| у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака нај |
| /p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p |
| сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљ |
| дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том трену |
| д човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он |
| чура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не |
| од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав |
| оштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би ве |
| ете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо |
| у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љуба |
| Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело в |
| главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика |
| их, наглим корацима оде од њега.</p> <p>Пошла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а о |
| то га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се |
| нак, да не видиш куд навија и да јој не пошљеш.{S} Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што о |
| о, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па |
| па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само |
| плела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, |
| еци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, |
| лашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче? |
| га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар т |
| љено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мо |
| , да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше |
| боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поште |
| вамо и долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом |
| <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нек |
| го на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је она, па оборивши очи заћуташе обоје |
| таће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} |
| о да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и н |
| тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је се |
| но, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, |
| за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прош |
| арактера.{S} Ја бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само нав |
| им а душа им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од каракт |
| ада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чу |
| {S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Ш |
| е:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женскиња никад неће ближа познанства имати са м |
| убили, кад би вам намера била озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим |
| емам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољ |
| овско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, |
| су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да |
| а олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> < |
| наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често в |
| вога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме |
| љење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, |
| м погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том |
| српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и д |
| а толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не при |
| одине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.< |
| ин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шар |
| не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је |
| беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгуб |
| ара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, господине |
| и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран |
| је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, |
| знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нем |
| да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То пр |
| т људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се ч |
| сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири из сваке |
| иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Из |
| е сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: гл |
| Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на |
| ен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ кор |
| колске општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све мо |
| да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, п |
| сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се о |
| кроз коју нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Д |
| <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те |
| итељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима |
| дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје |
| нка није моја кћи.</p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „по |
| мо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непо |
| пођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на ст |
| да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лаж |
| је претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих |
| још мање...</p> <p>„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа |
| амо она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и |
| не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би |
| људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин |
| од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> |
| ца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>ш |
| љам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често |
| ривлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има |
| и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не |
| олико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави |
| оже очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је нос |
| дим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{ |
| ер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цел |
| ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ бива баш |
| онетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатељ |
| сијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покрећ |
| е њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, колико траје |
| а ли људи, које можемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не |
| те, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.</p> <p>Незнанко Незнанковић.</p> <p>Даринка з |
| јте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је било додато ојш |
| ли, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би |
| е почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, <pb n="146" |
| ожда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Им |
| ено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивн |
| ема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за |
| би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима пош |
| и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а ва |
| а то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, д |
| ти нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни потребно; |
| није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом т |
| мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен |
| било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али ис |
| ашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p> |
| презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} |
| у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква бил |
| сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш мног |
| Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мор |
| е, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад бех |
| p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Ј |
| p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опш |
| к родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао |
| е и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука |
| није грех, али ако је искрена, невина и права.{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само |
| ав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, |
| тела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> < |
| за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p |
| а вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго |
| да угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p> |
| као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празн |
| м детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено |
| >— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него љу |
| Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то мл |
| вршни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мирис |
| /p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар жен |
| пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи |
| и шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, |
| чки поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла а неправду мрзила |
| , лакше би живела, али права поштовања, праве љубави било би још мање...</p> <p>„Лажне љубави л |
| од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мора бити мио! ...{S} Ова |
| рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p |
| вештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није |
| и и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" |
| важену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово дв |
| дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју дос |
| тељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очек |
| своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бод |
| ку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чуј |
| а, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима |
| се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи б |
| ивотињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те |
| жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много по |
| има достојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — |
| а ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживај |
| се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону из |
| а саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме |
| винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца уда |
| суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виногр |
| шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно друг |
| учица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба ви |
| S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то |
| а не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схв |
| симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што |
| седник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учи |
| е занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Аме |
| господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је и |
| јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Про |
| ! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не зн |
| Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прек |
| о.</p> <p>— Није зло — гунђао је муж. — Право кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, |
| — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби к |
| за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} |
| је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи |
| , па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Доб |
| е, ко не воли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам |
| ку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, |
| оје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам никада био, нит |
| народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку ј |
| ајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да рад |
| е, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); |
| којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она |
| инци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можда постала несрећна, а материнска ми |
| шта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што |
| е за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим она |
| сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много пати, но победа је извесна.{S} З |
| ах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко на |
| а — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Не |
| <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се неч |
| позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда |
| о си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца |
| алеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi> |
| се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— |
| је загонетна многима, но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непр |
| вке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти н |
| дити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома чо |
| у да употребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељс |
| штено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој ок |
| а би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, |
| ју, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад |
| ао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не |
| предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише беза |
| ије тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те с |
| с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су т |
| ти затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно пр |
| оји су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а обра |
| ао што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо б |
| њу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени с |
| Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај други глас долазио.</p> <p>— Г |
| го, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и о |
| по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чл |
| а устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друк |
| коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сес |
| {S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стар |
| 8890_C22"> <head>XXII.</head> <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад |
| стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакл |
| транац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганул |
| ове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже с |
| чи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и |
| <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво |
| рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се туж |
| није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те т |
| зад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практи |
| тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тра |
| авила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај |
| је мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нисам лутка, па кад би ме му |
| еран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих рук |
| смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота д |
| кад и кад и замркне, понда морамо да је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а |
| убавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то |
| ити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељ |
| х волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако р |
| по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се с |
| оде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка ј |
| ашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до |
| ј жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и |
| а.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад виш |
| естре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић прес |
| .{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју к |
| а, да јој је као девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, кој |
| мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама |
| а прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! — кликну страсно |
| лагао, говорећи јој, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да ј |
| ћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, |
| кој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски уг |
| највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++ |
| аест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писа |
| жите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским пород |
| ост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. < |
| опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зац |
| Љубинко Вернић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знал |
| инка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако располож |
| {S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако з |
| етком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p |
| d>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p> |
| је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <mil |
| у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад |
| , већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} |
| ило то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како сва |
| тање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p |
| ископ или патријарх, па да буде богат и први?!{S} Па помисли, колико њих постају лекари, адвока |
| стом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуб |
| , ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од |
| гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до д |
| и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{ |
| ши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица |
| рва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њ |
| занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја и |
| з каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака |
| ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха |
| .</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину |
| езиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су д |
| у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беш |
| ије сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање |
| /> <p>Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је |
| отину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти |
| ајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет гра |
| еговој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада |
| верење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — поми |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле мо |
| ман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <b |
| е и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Св |
| S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је главна, а жена |
| е, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на |
| већ од године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сир |
| ари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се м |
| наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка |
| ј ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{ |
| ревиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право |
| уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је |
| учи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке. |
| ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити |
| да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде |
| та, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирин |
| ну косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана з |
| , па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га |
| ушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, н |
| ош с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{ |
| приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати |
| ене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво израз |
| и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла |
| љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје пр |
| е село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од рад |
| са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} Н |
| илици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као |
| ају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Ј |
| ите!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</ |
| еде уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ће |
| рању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер с |
| а међу њима и другарица, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере до |
| лала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упоз |
| ољно поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учи |
| на у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, |
| о и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мен |
| колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари |
| је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био ис |
| да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечник |
| га „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и |
| ш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини |
| тела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се |
| е видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика |
| постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу |
| , као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; с |
| падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрни |
| и више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Ш |
| е ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки |
| !{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног |
| ауке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се |
| ка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившег |
| њом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лел |
| озна, па не могаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати |
| та је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, ве |
| — На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо |
| а згужва писмо и баци га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом т |
| грофовско високородије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а |
| о. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при го |
| тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радо |
| и истини — беше код госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} |
| та наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се доп |
| ахвалила.{S} Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S |
| ао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије |
| рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења |
| дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и |
| о се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „д |
| тити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек тр |
| акључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринк |
| угом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чиву |
| мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав |
| су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, о |
| и својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — |
| и и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> |
| м из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо пре |
| омунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманцип |
| душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопст |
| ну носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, |
| бном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнак |
| } С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људс |
| лога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељск |
| тала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта |
| истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на |
| снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с |
| само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет њего |
| и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То бе |
| </p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! — викну на мах па згужва писмо и баци га на по |
| а — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити нећ |
| вих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за |
| ду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према п |
| насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурн |
| сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је |
| љаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки |
| наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опе |
| ек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код |
| но се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купит |
| мао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} |
| се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за |
| тељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар в |
| , — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — |
| ена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он |
| оштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Срб |
| беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће мор |
| то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху ч |
| да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду поз |
| акви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека ј |
| ћ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је ч |
| А</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Ки |
| њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није |
| уги, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, |
| вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о то |
| свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необичн |
| овић.</p> <p>Даринка зачуђено, збуњено, преврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови |
| ела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукл |
| ада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу |
| девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — пита |
| /p> <p>После неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не |
| ито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме ника |
| зјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љу |
| им љубавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, |
| хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорск |
| на од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо |
| вирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржават |
| неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, ра |
| њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво скло |
| странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин |
| не после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да |
| пут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква св |
| зик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледај |
| је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху |
| а задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих с |
| а?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— |
| и из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета нес |
| ина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумен |
| д је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! |
| акала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера.{S} Но |
| а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доб |
| ла са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на |
| име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> |
| е, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друшт |
| Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Нен |
| <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мно |
| са јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чут |
| ала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби са |
| би одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души |
| ни родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши наук |
| смеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме |
| , да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, |
| х је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекл |
| омна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, т |
| Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је св |
| стали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душ |
| ању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али |
| јпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</ |
| сто својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>П |
| шко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражил |
| ла.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у |
| .{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек |
| баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога |
| ила сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила |
| базни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ва |
| би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера вена |
| и јој пред очи њен први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опе |
| пог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет |
| То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, |
| бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанств |
| и да омаловажаваш њихове изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педан |
| лске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиро |
| нити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за вер |
| са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— |
| } Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{ |
| у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцену, не |
| је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета д |
| и ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше: |
| чини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се |
| 8890_C2"> <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село |
| виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај го |
| д њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене |
| јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> |
| а неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет |
| осподе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије |
| примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да н |
| је у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора доз |
| е и друге погрешке.{S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, |
| ности дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папаг |
| адовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снаж |
| то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим: |
| оју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сес |
| асини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још |
| езазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом обли |
| Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости ко |
| рине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — б |
| ечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{ |
| им примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја с |
| .{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чист |
| — Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће с |
| ута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што бе |
| , што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изу |
| е ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим |
| S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две п |
| а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је налож |
| одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} |
| ост, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла |
| маћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград. |
| огај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера |
| ну не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни т |
| p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„ |
| <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је душу и срце ње |
| симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио? |
| а, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, |
| без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе |
| то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и д |
| му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осећао, да је кривац и да је неће добити |
| речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја. |
| оји се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— |
| ако физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> < |
| ба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезин |
| нца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њез |
| о може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата |
| аба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била |
| а, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их прив |
| што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога |
| офових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у |
| а ме ви љубите.{S} Али да не заслужујем презрење, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни п |
| ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљиво поносито срце да |
| ине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „ |
| али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном |
| >— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш |
| е.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до |
| важавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Дар |
| обе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да израз |
| иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</ |
| таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније? |
| видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео |
| е.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дом |
| </p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се ј |
| > <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице |
| 107" /> <p>— Леп, богат, па још племић! прекину и доврши очевидном иронијом Даринка.</p> <p>— Д |
| је могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам |
| ознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио ј |
| ћ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби. |
| лупи, а остало друштво за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тих |
| бе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Т |
| свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе! |
| — Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше |
| увопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај п |
| с у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удвар |
| н?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и несташан или с |
| аскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у |
| аву.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се |
| еј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> |
| ја овде немам никога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао ил |
| омоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па в |
| марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Ш |
| ко је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопст |
| хтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, шт |
| си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не мла |
| спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш |
| ош дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала |
| тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} |
| идела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} |
| у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета |
| {S} Беше необично весела.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци |
| детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше |
| одно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но кад кад и не |
| мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прелети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и н |
| господин лакеј...</p> <p>Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне по |
| ем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, а |
| носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпат |
| носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на |
| е познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Та |
| нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашње |
| покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед |
| је.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образов |
| и бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци |
| е ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</ |
| ије исто?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћ |
| љно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће о |
| /p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — р |
| ош већма дражило ваше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Б |
| хо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Ч |
| ећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање сам |
| ишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли. |
| годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.< |
| сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бит |
| лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица с |
| очела је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожи |
| изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па о |
| сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као ватра.{S} До |
| обности, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њез |
| не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сам |
| се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу |
| е амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња б |
| ећ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила |
| а!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица суј |
| с, госпођице, љубим, па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и |
| примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p |
| је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе и помисао, да је знадем д |
| ао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зара |
| одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагна |
| ком и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату р |
| нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом су код куће и у дру |
| и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — |
| љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша |
| а, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тер |
| о не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љуб |
| > <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То са |
| обар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је бр |
| ри научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и парт |
| ти по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, ш |
| и по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињаст |
| соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет |
| редмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и ре |
| , премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— |
| пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о то |
| т и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитив |
| поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те |
| и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе оп |
| вестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово ме |
| о су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљ |
| то српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не у |
| кој биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем зб |
| обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p |
| да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула |
| ес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, |
| одити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" / |
| ити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, н |
| згледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, ку |
| ено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак м |
| , може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су |
| ња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, |
| ог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> < |
| им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у не |
| зну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и не |
| е за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог пр |
| {S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко веруј |
| ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, младог |
| за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — |
| чин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, мо |
| иста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих друг |
| ем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те м |
| почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њ |
| младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још |
| по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p |
| } Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим погледом и онемо |
| мо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Нез |
| да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допал |
| захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара |
| ка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познан |
| овачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте |
| Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очин |
| те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћ |
| брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од |
| а је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> < |
| е мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, исти |
| ући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју сл |
| а не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а кар |
| а.{S} Док јој дајеш горива, она пламти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и т |
| </p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина наше |
| не.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, о |
| .{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом. |
| Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па буди |
| ...{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још пон |
| оја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неве |
| це, или онако неосетно — не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпос |
| је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сл |
| бично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шт |
| Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али ка |
| о рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш уз |
| орком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено |
| може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Боси |
| е?{S} Папир може говорити по вољи; дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Да |
| е дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском |
| убав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исх |
| е мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни израз |
| на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али |
| а.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија |
| чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} През |
| , што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно |
| а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S |
| жењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што допу |
| да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није о |
| архији, где је она била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски каракте |
| ја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шт |
| нка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село. |
| није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} |
| или и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И н |
| претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер |
| ије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S |
| молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што |
| њаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад |
| тима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и пошто |
| сор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је оз |
| више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре |
| .{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p |
| ном“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала |
| се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те |
| на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала мој |
| другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p> |
| на... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизир |
| нога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше сред |
| То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> |
| добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака дру |
| 123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста |
| Ватра!{S} Ватра! повикаше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде |
| тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те |
| понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, ш |
| хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јас |
| а нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, ал |
| љубави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старате |
| ја она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више |
| амолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дот |
| и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p |
| ди боје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, б |
| ла и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не н |
| највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрет |
| иђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} |
| ња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лези |
| Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! |
| дев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под имено |
| дна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино к |
| о свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа пози |
| о?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не |
| е писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изази |
| важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гле |
| клоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неис |
| онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и ст |
| >— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се |
| нао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, али у души беше д |
| никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан дог |
| док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња |
| Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предо |
| дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме о |
| чад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезин |
| 146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања дост |
| } Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} |
| их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио споља |
| сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме |
| оје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па |
| .</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у ово |
| е; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га још! молило је опет д |
| јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то ј |
| најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но |
| сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и |
| ћ; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да се |
| ког труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том |
| 1" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо |
| ле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Наједанпут зазв |
| имети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда |
| ни, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{ |
| го, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркв |
| це свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају |
| литвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њез |
| S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не ч |
| се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег раз |
| допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху по |
| } Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; |
| еш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са ст |
| је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до |
| ољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, прим |
| , па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука |
| руда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала |
| дњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може пош |
| о да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој |
| у се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} З |
| <p>Високородни господине грофе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, з |
| но погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на |
| а то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове кр |
| ад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне |
| је срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда јо |
| ице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке пева |
| е.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да и |
| а из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из неког банатског повећег села |
| госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Дар |
| жице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти ха |
| ло јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше |
| p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Госп |
| ојски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде |
| се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, |
| ајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сли |
| те се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће |
| оз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а те |
| ритекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању |
| Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За |
| </p> <p>„За мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Пл |
| оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунцијанте!</p |
| аљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија |
| ?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, |
| S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку |
| ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — |
| ина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, поз |
| таром „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина |
| 132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са |
| Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузн |
| х, поштована госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано |
| дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријатељица имадем.{S} Да ли наче |
| ам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам на |
| то црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу |
| маштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржати; |
| на, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, |
| м би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у с |
| — Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него |
| , па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.< |
| пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту |
| само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима вер |
| не ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали |
| <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодност |
| отребим искреност, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у н |
| {S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не |
| којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којо |
| а бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да није отресита, не |
| на ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина |
| неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како ј |
| ; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас пр |
| А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с друг |
| е био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика жив |
| не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Н |
| јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанков |
| гаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерника, Н |
| ена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, |
| ећ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду п |
| {S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Уст |
| их ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Ка |
| омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пу |
| р Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избега |
| е настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја |
| ст мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Ма |
| цу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулаци |
| тавим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма про |
| <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви |
| > <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка |
| гледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, |
| или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и |
| љања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерц |
| чком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; |
| онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те трој |
| за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али уз |
| евојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегав |
| се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.< |
| н!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га оштро погле |
| не.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb |
| едионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога г |
| е се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њ |
| , што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи |
| .{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала |
| це, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шт |
| ти.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, р |
| врне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите |
| а је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n= |
| то и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ћ |
| ет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како |
| ле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће |
| ио трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном ште |
| ремена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођ |
| окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том д |
| другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече |
| енутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укоче |
| , она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} |
| у — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити |
| као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим |
| и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест г |
| а.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не |
| мназистама — има интимније одношаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се прибли |
| осталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет |
| да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни изразом да не покажем, |
| , ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из њего |
| ше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велик |
| м досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву |
| , коју је њен отац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од инте |
| о.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухватив |
| бре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гоз |
| здахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, |
| атко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, |
| Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправ |
| оручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици |
| ничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује какв |
| дишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натр |
| насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, |
| је.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмо |
| у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умил |
| <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и |
| >— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила |
| а“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све н |
| само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} |
| видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам |
| ако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом дети |
| <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са |
| ије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:< |
| с учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може |
| <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она при |
| што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, п |
| ећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, достојнијима дадоше |
| извојевао или испросио одличне класе и примерно владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла |
| на ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличн |
| уго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} |
| у две прилике.{S} Погледавши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени л |
| чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их |
| и била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела о |
| <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само к |
| р узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Н |
| .{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није моја кћи.</p> <p>— Онда |
| а.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам ми |
| ушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да је Незн |
| едати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, |
| — Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те т |
| мехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам м |
| канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни |
| p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале |
| од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, |
| душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до буде |
| главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, |
| ако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпо |
| бра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи |
| део, а још јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јеле |
| загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам |
| рана.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на |
| ане.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, наша |
| .</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натез |
| ан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ |
| ; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p> <p>— Останите!{S} Останите! понављ |
| и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале ламп |
| /p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што |
| а срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек б |
| танишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, г |
| ца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — реч |
| — Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће |
| дне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.</p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио ч |
| ажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај |
| воје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Д |
| им настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из |
| таде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p> < |
| т на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па к |
| подом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти |
| љица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и друг |
| рофесори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, |
| но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све у |
| ени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>До |
| се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она и |
| n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мал |
| збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сл |
| балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштрије, али за оцену непозване очи.</p |
| ци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало |
| , каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћут |
| ихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки ј |
| за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну |
| е могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је |
| велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са |
| и ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја |
| .</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћута |
| ку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, р |
| ов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и једва их је дочека |
| арактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успо |
| али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пођ |
| а би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према вама, али |
| а продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу би |
| {S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак изн |
| ног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална |
| рекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већм |
| кад желудац враћа јело онако како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, к |
| фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, па |
| па ако и ви љубави према мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад |
| ње.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искрени поштовач.< |
| .</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље |
| разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} |
| <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — р |
| а љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кр |
| ивом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он |
| >— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито пров |
| по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држа |
| ти, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био |
| аже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћут |
| , да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним |
| рептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут |
| и гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лакеј...</p> <p>Н |
| ромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда је гризе |
| дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и см |
| ој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш |
| оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div ty |
| на мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{ |
| а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница |
| а мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Друг |
| ла с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Пр |
| да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Јесте — |
| у.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му |
| већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд |
| нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p |
| је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, |
| каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли ра |
| да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе |
| А ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књи |
| знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство |
| губити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општи |
| рпкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.< |
| , хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није |
| де и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у мест |
| ути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да |
| важена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у |
| о је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мири |
| је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија. |
| оведа, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она горда, како ову госпе хв |
| Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, |
| пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} |
| } П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, к |
| ицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је упр |
| јство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити о |
| век.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што неки зову |
| мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— |
| ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за ш |
| >Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних |
| после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „шт |
| ад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, п |
| то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се потужила чак са |
| Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом проф |
| је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је свак |
| рна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, |
| лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад с |
| по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тет |
| ју добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подар |
| <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је |
| е највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је многи па и |
| амо, нека више нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу свој |
| :{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, шт |
| нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се |
| <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост ово |
| могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу |
| ад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да са |
| јала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, али понајвише дра |
| Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; |
| ричати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично |
| че, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре ј |
| е сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то |
| терати; само кад би јој васпитање према природи примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње б |
| да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узр |
| а и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас |
| салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеос |
| .</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледе |
| безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, |
| е насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За в |
| умети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна |
| поштења, нема поноса ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће |
| а.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отр |
| ас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{ |
| к и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији п |
| авила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој п |
| да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им де |
| не пазећи на њене околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па |
| несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха |
| могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, |
| чувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, д |
| head>XVI.</head> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Д |
| ринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома приспела, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома |
| но, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; |
| е не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сес |
| ворених места, било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После руч |
| оје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само |
| летку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је ост |
| Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустит |
| ушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се с |
| и.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и |
| ако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече |
| у према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде. |
| ебало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност и неправду а како не би ми — одрасле девој |
| изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек |
| у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— |
| та пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадн |
| лужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувиш |
| згледало ово писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју |
| ница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо св |
| неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то ти |
| <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њези |
| оју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али видим, од куда потиче, па узди |
| ка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, у |
| т, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад |
| гом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— |
| каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и оскудицу тр |
| ти у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p> |
| е хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, |
| интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сес |
| ављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А |
| видети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из |
| поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она виде |
| аслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељск |
| еко!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обе |
| а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Че |
| а ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњаст |
| <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још ни |
| пит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво |
| По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., |
| запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а н |
| ојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је |
| м све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Ча |
| због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} К |
| т доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гл |
| тнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће |
| а вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треб |
| о сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{ |
| p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепе |
| чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови мор |
| соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но |
| исмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледа |
| века, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа |
| м.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је пр |
| и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме |
| завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу с |
| ренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и оп |
| она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње |
| ог и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна њ |
| ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца |
| о дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се се |
| аље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме |
| лепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, ма |
| лео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се д |
| у седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поноси |
| сала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да раз |
| не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.< |
| епу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме на |
| } То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то |
| руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспос |
| и требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој мес |
| амљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, в |
| деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте. |
| тко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнас |
| оста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о |
| знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форин |
| е.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сја |
| и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, није ни давао.{S |
| рави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одрицаху |
| грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробисла |
| тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако мора |
| тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина |
| ости силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за |
| ада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чуј |
| ет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хр |
| допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— |
| што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју се |
| ећ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше ж |
| 890_C21"> <head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка |
| стрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој с |
| , а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњастих винограда.</p> <p>Дар |
| неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један |
| ивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја |
| — Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица вашег |
| или.{S} А ја њему каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад |
| {S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак знаш, дру |
| младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој |
| <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</ |
| се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми |
| аћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p> |
| и степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћ |
| ом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чед |
| ђе.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је |
| тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа |
| , како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено др |
| ру.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да |
| ен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода з |
| , која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго |
| знети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да |
| бар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — |
| евет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска при |
| опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишл |
| е на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ће |
| путала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помиш |
| ети јој преко лица.</p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без |
| е живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ и осећа. |
| да редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплете |
| p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} |
| >Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су |
| о тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не м |
| а се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као |
| ше кола на дворишту.</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незна |
| та Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју уз |
| товско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вра |
| бразован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре |
| шу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу с |
| а: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да |
| уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да |
| /p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— |
| јити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га |
| орита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S |
| S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и |
| мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратк |
| вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело п |
| у томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— Никад нисам заповести ваше |
| Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се |
| Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хте |
| а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у |
| јећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није пр |
| о си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време ј |
| моли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се |
| убави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахну |
| време ниси на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један |
| криљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово |
| дову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж ж |
| .</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> |
| јасно видила, да јој је заручник писма променио.{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је |
| ме ни многи други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојино |
| ига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А можда |
| аде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је |
| ла, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по ту |
| с не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас |
| Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— |
| ић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци. |
| дуга кика кратка памет!{S} Пи! —</p> <p>Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца |
| роту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но би |
| човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити |
| итивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћ |
| а умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— Д |
| важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, |
| погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— |
| удле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па |
| алашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорн |
| и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми ха |
| сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да ст |
| о срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа |
| бар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве |
| зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко |
| собности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отпр |
| ој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јак |
| е његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, |
| ; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и |
| скиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава |
| аће запуштености дечије и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да обр |
| и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; |
| ти.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, кој |
| артија“ па би био „вапијући грех“ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ст |
| умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује |
| да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Х |
| етити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Бо |
| дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да |
| веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души реч |
| скиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од оног, ко проси непознату женскињу, па још која мираза имаде, не |
| е приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти |
| ао што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но поштовање, о |
| > <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зл |
| почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, |
| и“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима |
| 167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; „али је |
| претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпоставк |
| Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш |
| ли.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а |
| о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за з |
| , који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и з |
| хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличн |
| иште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија |
| у тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се |
| и она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препаран |
| прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринут |
| лео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женс |
| вој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да |
| кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни прези |
| .{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долаз |
| уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили роди |
| вског достојанства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, |
| огме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вртила главо |
| во бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p |
| људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи |
| у.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како |
| ата.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S |
| удно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не н |
| <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гл |
| не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај м |
| е би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је весел |
| , па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је мате |
| ујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изг |
| бито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на прим |
| уркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јак |
| нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да с |
| додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много за |
| није веровало или је било лажних доказа против ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је ув |
| S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{ |
| а, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато о |
| сте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих пр |
| е, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p |
| е, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду |
| е, драга госпођице, господин нема ништа против народног поноса.{S} Он поштује све народности, р |
| збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p> |
| Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{ |
| је она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, |
| х судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у |
| о у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито је оно неком мушкињ |
| ста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби |
| титу.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је пам |
| маче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, к |
| S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољу |
| мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Д |
| тељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим про |
| савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила н |
| , од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо |
| социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што ни |
| ма, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но д |
| ичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, |
| .{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за сло |
| свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је шта више |
| јка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по |
| као је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противн |
| ојој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само з |
| пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Из |
| к, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немо |
| ек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје |
| је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредил |
| маће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће |
| веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!< |
| том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, како ли да се изразим? |
| <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе гол |
| шки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет |
| ећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прослави |
| а освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила |
| рини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш |
| а та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунист |
| мејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај ска |
| и по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, |
| сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће о |
| у дуга језика и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован ј |
| длети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се т |
| та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостав |
| од мене, да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, |
| шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и |
| , па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме оч |
| сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме дру |
| ами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, о |
| е смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпу |
| ао њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне класе и пример |
| е слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гута |
| ично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџба |
| секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспе |
| оследњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} |
| ти, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то |
| им, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж веру |
| и су у опште окружени денунцијантима, а професори младих девојака двојином; особито ако су то љ |
| в труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омалов |
| меш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, али су према на |
| опростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{ |
| ка, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну прич |
| и по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам |
| секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи |
| ају.{S} Приденули јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те |
| ај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто нагов |
| е, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професо |
| и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш |
| /p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро |
| , за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, на |
| Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, т |
| ом или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о о |
| ла; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој доне |
| , бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа профес |
| риправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се је |
| сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и јо |
| сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и |
| >Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудл |
| ко да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у |
| опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали клас |
| каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има обичај, да |
| је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко |
| знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} |
| ше, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха |
| из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ј |
| ност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће п |
| ез нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте |
| је о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти го |
| ад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type="chapt |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положил |
| мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За т |
| сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборав |
| е бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада |
| } Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор п |
| ше.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Не |
| ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гро |
| се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећ |
| p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела з |
| езадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не нађе ни себи н |
| рофесорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не п |
| .{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пецкају ме, |
| летку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јо |
| жен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав |
| ашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана п |
| /p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не |
| ки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Изв |
| ао кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони н |
| сак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је |
| а, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га |
| кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и н |
| иделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећит |
| ознати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, иска |
| таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сир |
| оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{ |
| аше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој с |
| , који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха |
| сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> < |
| ступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван на |
| >XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног леп |
| астави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој т |
| n" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, |
| не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у пр |
| ="SRP18890_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога |
| тојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Прошло је опет две године.{S} Од Даринке, некадашњег су |
| > <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични њ |
| ја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</ |
| .</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљниј |
| рошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас. |
| рену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или |
| Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена с |
| утку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој не |
| .</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који |
| } Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног бра |
| питање.{S} Ја, госпођице, познајем вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног |
| пу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Не |
| војој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела |
| је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у ово |
| кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и г |
| а мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но |
| се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор |
| а ми купе! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад ви |
| је не верујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко |
| аш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се |
| воју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смеј |
| оносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да с |
| ве.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се д |
| , шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Зн |
| Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице п |
| њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} По |
| ом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она др |
| , да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо |
| познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p |
| Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Пр |
| у — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево |
| види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заг |
| им скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи |
| друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако ч |
| тро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је ст |
| асовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадово |
| ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту д |
| шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиш |
| о ме љубите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да |
| тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје |
| ла се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не има |
| рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да ј |
| !{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете |
| кну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звеч |
| Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја |
| S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мај |
| равља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог брата вука и њего |
| Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.< |
| господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да п |
| етанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказ |
| су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и |
| , за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце |
| сти ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта |
| Ја до душе нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна |
| ј обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти |
| зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни |
| S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико |
| хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја |
| че кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који |
| ш неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> < |
| виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што |
| Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога пре |
| Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам |
| младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, бе |
| ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим поч |
| , дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> < |
| p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо узд |
| и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш? |
| две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачко |
| b n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> < |
| , чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње. |
| и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се |
| беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за т |
| а никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме деси |
| су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, |
| , баш као да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело ч |
| идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{ |
| школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p> |
| /head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Дарин |
| о кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако ок |
| споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p> |
| те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког |
| окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши с |
| као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{ |
| оди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила свој |
| Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпоста |
| зе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не |
| ренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> < |
| је он њојзи на главу мећао.{S} На један пут погледа па виде, да обоје имају крила. </p> <pb n=" |
| у је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију |
| Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p |
| ладости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у |
| анови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, |
| </hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је |
| рце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изабрати как |
| живајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи ро |
| моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, |
| 12"> <head>XII.</head> <p>Ненад је више пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довија |
| ријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њ |
| нили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћ |
| не.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од |
| таде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко |
| ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си кри |
| Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе баш ништа, што |
| досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари |
| е треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пон |
| него да је дотичног пољубила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар погле |
| им добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="s |
| ада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које зн |
| ек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништ |
| ка се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек муш |
| сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска |
| ети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| лонио и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у |
| че ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила. |
| .</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако |
| {S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оц |
| јој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно пр |
| ког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласо |
| то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад |
| ти неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.< |
| леда своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи |
| нила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце |
| <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Заг |
| асак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захук |
| виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p |
| шта у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зловољу |
| ватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели |
| Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то |
| и често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима п |
| ог живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе |
| остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:< |
| треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек |
| х мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет |
| и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, а |
| ена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче шир |
| а му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његово |
| сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То ј |
| извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, г |
| итељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба |
| моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци |
| ам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код |
| адметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За |
| у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај |
| м на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља |
| ји развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жен |
| старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важ |
| страшено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо |
| авати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој с |
| е указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} |
| слу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ј |
| риликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — ре |
| пет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и |
| ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Послед |
| о рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво ужив |
| шио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образова |
| послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом |
| >— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гл |
| Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући пече |
| те, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} О |
| >— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га. |
| али прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови дужници одри |
| зда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} |
| и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено г |
| ета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, |
| била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не беше задовоља |
| сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилич |
| гат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног о |
| ознат под именом „богат грк“ или „газда Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља |
| са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Нема |
| агић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оц |
| е, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Д |
| и су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће |
| к већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, шт |
| примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им ј |
| елу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S |
| а тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да |
| Не веруј јој, Босиљка!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, к |
| јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћ |
| дан, па прохуја две недеље.{S} Господар Рада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове прип |
| гу лако и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обично |
| че смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Дарин |
| оги.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“. |
| ао Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p |
| p> <p>— Није него — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама са |
| рици, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим |
| — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Би |
| <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута |
| једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</ |
| ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижури |
| ој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута |
| > <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се |
| ако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећит |
| нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слат |
| мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их ж |
| реме опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> |
| и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не |
| еше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље |
| еснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу |
| у би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на гл |
| ишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Дари |
| а ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} |
| мила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих заст |
| и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни лице му не показиваше зл |
| криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по |
| S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз |
| /p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће н |
| ушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала т |
| клоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p> |
| им средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збун |
| не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја ж |
| у ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле о |
| ецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а |
| о небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док |
| </p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема па |
| чанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа с |
| нам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — га |
| икако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? |
| хватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема горд |
| о трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала |
| она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у с |
| богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} |
| а, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу |
| г тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљ |
| омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Б |
| ање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна |
| истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота дево |
| но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно |
| о вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала. |
| ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда морамо да |
| сати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлакше заслужити д |
| у.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући ж |
| > <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадб |
| осно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и м |
| ако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле ч |
| осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противно |
| секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} |
| ма</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љуба |
| запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, |
| ијатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Ч |
| ила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали б |
| ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сеј |
| о тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо |
| ме, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се покл |
| изметом педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да ј |
| е у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у ру |
| атак овај беше госпођи Ирини немио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без о |
| , да га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам |
| моћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био прилично ош |
| их и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и трич |
| ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који х |
| исмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новч |
| он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њ |
| да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S |
| и сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пеши |
| омаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек р |
| 18890_C9"> <head>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је |
| , углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради те |
| свете дошао је до ње.</p> <p>Даринка је радила на клупи под једним великим орахом.{S} До ње је |
| ким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни |
| доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, као шт |
| са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затрес |
| {S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њи |
| од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да рад |
| трах, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p |
| , осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, ко |
| своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности до |
| мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести |
| ји није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако не |
| е их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог п |
| ла села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје бил |
| ’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — узда |
| друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те |
| а то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидет |
| да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, |
| г дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на кол |
| ива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих |
| ме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да |
| да непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није до |
| у учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мири |
| е, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у к |
| виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвал |
| уку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Дол |
| едосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао |
| том случају морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвоват |
| чиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и про |
| њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Дост |
| а свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После с |
| } Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије сведоџ |
| е стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те прек |
| лости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{ |
| е у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Бо |
| и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — |
| ћи, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја |
| и да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јо |
| а је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онак |
| господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, |
| е одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да |
| , његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њих |
| а својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није |
| /p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћниц |
| е, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сре |
| Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где би се после мора |
| а само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова р |
| том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте |
| е леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка.</p> <p>— Кад не |
| ли не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! |
| иронично.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, ч |
| те у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротв |
| нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</ |
| ев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, д |
| мња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, с |
| ите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта вели |
| су је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносни...< |
| то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства |
| и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше |
| ма!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да |
| p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар |
| да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила |
| о то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намест |
| свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и раз |
| обар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка |
| ла хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без |
| што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа х |
| А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била као ја, мо |
| плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p |
| ла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} Али...</p> <p>Прекинула је |
| ре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђ |
| еправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећи викн |
| хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци |
| отерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати с |
| <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{ |
| војка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па в |
| <p>— Венац је готов! кликне дете, па га радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла |
| „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.< |
| усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа т |
| рет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! мојој матери |
| чар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</ |
| евао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено |
| ила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше п |
| е лакрдија.</p> <p>— Незнанковић! викну радосно Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише |
| тога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам |
| аспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар |
| а обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосн |
| не, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој |
| о, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је о |
| .{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац |
| ам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа? — запита.</p> < |
| p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако |
| а.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, реч |
| {S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у |
| руге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па |
| уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче п |
| је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, оно до имена сиромаш |
| .{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p |
| да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега његов |
| то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву ј |
| мети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца? |
| тери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши |
| ен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласи |
| е чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његов |
| гућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно ј |
| дане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што |
| осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу неш |
| ти крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— |
| рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази |
| говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца мн |
| не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина |
| b n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} |
| жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и |
| добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренут |
| део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачно |
| е заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је |
| зин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслу |
| >Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{S} |
| ако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело |
| рама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов ид |
| том, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се |
| лупљује.{S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да |
| >Једног дана добије писмо.{S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> |
| је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе пој |
| .{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васпита |
| жу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, ка |
| студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} Т |
| Госпођа професорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: |
| С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те |
| :</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте |
| ликим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним бл |
| е, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И |
| не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Ал |
| и поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> < |
| : видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет |
| ражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога |
| .{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранк |
| ћи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, |
| невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у |
| а је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад м |
| .{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све с |
| замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или п |
| доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, до |
| оји је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао св |
| и!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на пр |
| и друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели |
| повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? |
| ацом звала, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, |
| гроф, па место обране поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их |
| ла га равнодушно и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па |
| неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице по |
| Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољ |
| такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, |
| е приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједине догађаје из свога |
| ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варо |
| оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о ч |
| сиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{ |
| н.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро жи |
| ди....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде. |
| е Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па |
| сам заслужила.{S} И међу нама би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте г |
| ироду, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских |
| ела.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је |
| ваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ро |
| а тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она |
| уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и ш |
| о што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде |
| он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше з |
| м се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак |
| иповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је мог |
| смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те |
| ох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно |
| /p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине г |
| смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим ис |
| ише дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мисл |
| у?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</ |
| је младић леп, научен и богат, поче јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне о |
| Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гос |
| г цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је |
| ила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао с |
| у одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који |
| учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљ |
| коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С тог |
| ма њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергично |
| јчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или дв |
| сту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад |
| ни, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, прва ду |
| а то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куд |
| , па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</ |
| ису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да с |
| смејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар шт |
| ито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те м |
| е, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и кол |
| воме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S |
| азливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој б |
| а деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До |
| је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно |
| ла је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>Високородни |
| ти:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, |
| да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из наук |
| е свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом |
| ринци видео клицу постојана карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са |
| не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ |
| је знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми ј |
| ајстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но |
| угом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом би |
| кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж д |
| >— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш велика |
| <pb n="154" /> <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, |
| е, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, |
| <p>Мушки опет претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али |
| тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво долази од |
| ар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прек |
| кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три |
| наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па поред с |
| з то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске де |
| >— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— А |
| и тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећ |
| писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Боси |
| .{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“ |
| да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> |
| на!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало |
| ти примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви |
| ено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка |
| којима је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ |
| те.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудим |
| p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам т |
| ед њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима и |
| да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера |
| заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да |
| пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, |
| а уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели |
| према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба |
| и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p |
| слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са го |
| — Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти |
| е ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме бл |
| , природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен |
| а на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са св |
| ад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обућ |
| лучајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је поз |
| а или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, |
| ојски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Д |
| пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p |
| Даринка га зачуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме |
| е, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах р |
| рети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врл |
| ели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, високородни господине грофе — рече она с тужн |
| > <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже |
| да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их р |
| ад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> |
| >— Госпођице и опет вам велим: нисте ме разумели!</p> <p>— Госпођица вас можда не би разумела, |
| — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро |
| Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код мене грех име племић; нисте ви кр |
| Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опш |
| S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изне |
| после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје |
| смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако |
| и уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао п |
| и.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гр |
| рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар н |
| ен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти из |
| ећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на те |
| ела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ће |
| нцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{ |
| ену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбориту жену.{S} Јер ко н |
| е, не разумем. </p> <pb n="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ј |
| само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери ко |
| о ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, |
| .</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је. |
| те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш ра |
| м стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устал |
| реба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! п |
| е знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мор |
| крстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се |
| азовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој |
| к може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори н |
| лично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је при |
| тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практи |
| авету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу пон |
| ти, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, д |
| <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме р |
| међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец ук |
| оносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! .. |
| огледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се. |
| куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њ |
| ла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном зајед |
| ато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође врем |
| рада.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, пр |
| S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство поче |
| Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S |
| страма.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек |
| А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писал |
| пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров прод’о краву Јоци Пробиславићу.{S} Л |
| ељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p> |
| Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал д |
| идљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих при |
| молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> |
| после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и ње |
| можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост |
| се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После |
| да човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Дари |
| p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није |
| Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена н |
| до добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак мл |
| дног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, коју је веома |
| клонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон |
| и и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се т |
| а у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, п |
| у своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим |
| } За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради труд |
| и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а |
| иш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте |
| вања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо и |
| сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој мило |
| ину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске ми |
| е боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ћ |
| .“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али |
| немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.</p |
| едно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и т |
| бра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кривљење и мажење женс |
| Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За веч |
| до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи озбиљн |
| роменути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случај |
| ој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна. |
| о су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине в |
| у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обич |
| — Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Б |
| ца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузима |
| можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујет |
| и још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица отишла, оде и |
| Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва досп |
| ри се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смеј |
| кивало, као плаве очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће п |
| т после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну равницу |
| ти.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре бл |
| и Даринчино писмо Босиљци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ев |
| Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погледа.{S} Ни |
| вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у |
| а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> |
| осамнаест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица. |
| ош доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз пр |
| ла.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се |
| на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио |
| данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетк |
| је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи ниј |
| од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је |
| с.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта м |
| когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Заш |
| </p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} |
| е младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто |
| ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он та |
| све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, од |
| жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш дост |
| ак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi> |
| и?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друг |
| одичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те |
| добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песн |
| и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а др |
| ца оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то |
| е у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилик |
| отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи. |
| е која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда п |
| може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако |
| товања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих дев |
| плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери |
| одина, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти |
| че једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће |
| ошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност |
| сле неколико дана дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дом |
| а отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда |
| и, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он |
| ести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох |
| ну а, малени прстићи, који беху лептиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— |
| оже прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве |
| и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може |
| тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће |
| иљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као д |
| је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па к |
| ас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатиј |
| забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој чит |
| не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већ |
| ажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да рече |
| цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напреду |
| бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А ка |
| {S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га мрзи.</p> <p>„Безобразница!{S} Ја њ |
| у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p |
| то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, з |
| , таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити |
| ="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је |
| на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи |
| у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете |
| на, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све |
| могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој миши |
| е држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, н |
| тству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p |
| су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником |
| ек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се просто |
| уди, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео |
| у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, |
| г дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им већином |
| тра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам ме |
| же удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сус |
| ју господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер |
| S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се |
| је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што |
| омаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро ве |
| оме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо |
| очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од др |
| ина професора, још нисам звала да ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрез |
| ј пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман режи на њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота д |
| ве не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек |
| :id="SRP18890_C6"> <head>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, са |
| пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што н |
| цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се ниј |
| крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — |
| још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Је |
| о.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која коко |
| ринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медици |
| } Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што |
| , — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце о |
| како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила мно |
| нови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити к |
| ње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у с |
| ање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорит |
| жити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем б |
| ди...</p> <p>— Милостиви господин ми је рекао, да би боље било, да отворим врата.</p> <p>— А, т |
| мешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, |
| е није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада |
| млади бележник из *.{S} Па пошто јој је рекао, да је младић леп, научен и богат, поче јој разла |
| и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и |
| то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпун |
| од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима |
| мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице |
| p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него |
| ћ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“ |
| ињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозор |
| p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стот |
| </p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу п |
| а, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: < |
| је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употреб |
| ам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете пом |
| Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посе |
| ло је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је мо |
| а - опет, ако је невино окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крив |
| отпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и |
| p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то мор |
| а, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па |
| владање.</p> <p>— Па можда и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</ |
| зи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} |
| ући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се |
| штеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тог |
| р.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> <p>— |
| ивот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја к |
| /p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претва |
| не.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} До |
| е лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допад |
| ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му је израз очију овејано поштење, баш ка |
| е дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка |
| е онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу |
| ало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које |
| збиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, да Даринк |
| наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала |
| пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бит |
| брану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се т |
| , који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од њега. |
| е да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци |
| Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошеви |
| могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе н |
| ав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би у |
| ила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и о |
| S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више к |
| а одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти |
| м одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о че |
| но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју бе |
| да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је пр |
| Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али |
| акати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је |
| /p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињарија“ или „мираз |
| ?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Про |
| ају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила |
| пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љубави пр |
| сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из владања |
| „Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, кој |
| у, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску |
| да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Поч |
| ече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га има |
| стро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарица |
| p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити п |
| се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука |
| тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешк |
| ти патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, кој |
| синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали раз |
| ичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће соција |
| о им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} |
| и лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да п |
| коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па су |
| се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да видимо, за |
| ла.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састоја |
| ности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ |
| лног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благод |
| че жудити за њом.</p> <p>„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и л |
| . — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан чове |
| једно од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много време |
| ора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На у |
| и, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је |
| но мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измај |
| х.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на добр |
| нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „сл |
| к учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су |
| ушких при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према ње |
| а на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непоср |
| ласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно |
| } Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био је поште |
| зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне дечје несташлуке, те |
| <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па чес |
| од нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, |
| а ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није |
| атства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија з |
| ротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност |
| арицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; |
| под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ ср |
| иш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он каже није за зло; сам |
| ју милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само |
| вље назоре а муж женине никада или врло ретко.“</p> <p>Опет јој је поглед пао на Ненада; мерила |
| од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта |
| че је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га |
| и разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење мож |
| служити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и |
| p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: |
| њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је т |
| тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми са |
| ља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћу |
| .{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега |
| ита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка |
| и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“. |
| к гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам велим: нисте |
| „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нест |
| ењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје |
| јала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и ка |
| д се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла |
| } Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. |
| “? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз ок |
| Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и |
| е тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазва |
| ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду тр |
| — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са |
| а хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за |
| ладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! |
| о лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о |
| {S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре |
| Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим бе |
| ин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна |
| рца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Си |
| мехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> < |
| накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту |
| да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвиш |
| ва, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док |
| страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> < |
| , но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чем |
| и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече |
| ит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло м |
| ше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Дари |
| о, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? |
| изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, |
| срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој д |
| страшнијега, од брака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстана |
| ече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме |
| /p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ј |
| ла?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седа |
| оју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> < |
| ћа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} |
| а ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> |
| ало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — кар |
| .{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију лукав и подмукао, или ј |
| </p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На ш |
| >И опет је настала дуга пауза.</p> <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, д |
| вог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запит |
| ње и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би им |
| о прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Ср |
| њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страши |
| га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимиц |
| ровала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини на |
| најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам |
| ена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узр |
| оглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шум |
| , играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила |
| ли се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина ис |
| зитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Зн |
| ила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{ |
| >— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Дар |
| је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи |
| е, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљив |
| ину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Б |
| /p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p |
| сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јед |
| е гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, п |
| пет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је муж и искуснији од м |
| Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и н |
| } Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио |
| одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, приме |
| .</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даљ |
| } Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке |
| ! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гње |
| то чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <p |
| огу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече јој отац, зачуђено гледећи је.</p> <p>После мале п |
| а је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дозна |
| ф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појм |
| > <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му |
| задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши свој |
| осићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Држи га |
| > <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од |
| , а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, ал |
| вши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усиј |
| господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господин лак |
| до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S |
| ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар с |
| емој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се изма |
| у се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — св |
| м мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа |
| беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно |
| у узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можем |
| а садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— |
| ат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, ка |
| p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у п |
| радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори г |
| е? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их по |
| реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ |
| тка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајт |
| Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино |
| p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренут |
| крити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаш |
| види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери Босиљку о увер |
| за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за |
| има неопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви |
| знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па ви |
| је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у |
| врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone un |
| уће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би тре |
| уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим |
| де намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би ште |
| њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам дома остати.{S} Другога нема, на |
| /p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противно |
| а моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празновер |
| те сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка |
| ринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си дово |
| азори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш ме, рече нестрпљиво Босиљка.{S} Закључак је мој потекао оту |
| оста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и |
| спођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича |
| чека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко |
| оворила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам д |
| тар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али |
| ринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица |
| овић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да |
| на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам каж |
| сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мал |
| и радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љ |
| чија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити |
| зјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p |
| тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> <p>— Даб |
| моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш |
| убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мен |
| гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага |
| <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чв |
| нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном |
| г поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је |
| , који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сес |
| <pb n="104" /> <p>— Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо |
| .</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш |
| а мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије изволело је |
| </p> <pb n="175" /> <p>— Да је не знам, рече она, не би ми жао било, а овако, болеће ме то докл |
| нка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> <p>— Имаш леп глас.{S} |
| јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</ |
| а би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У |
| игне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p |
| е опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, |
| јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да т |
| н.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говори |
| итељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи. |
| аше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да |
| ку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, о |
| цу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринк |
| <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— Па могу вам баш и касти. |
| ако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у |
| шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама. |
| Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, |
| причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— |
| не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} |
| ешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса |
| њима други пут, кад не буде време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за |
| } Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се |
| еба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па га погледа погледом, који дотле ни сама по |
| оспођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и в |
| знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе и |
| румени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се |
| сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вам |
| сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гласом и погледом, који је за збиљу сувише |
| p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — на |
| — Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p |
| , од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше ко |
| /p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја |
| по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди |
| !{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли з |
| огла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам |
| , да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма ко |
| учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} До |
| овац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко |
| омамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје |
| је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело |
| рите?</p> <p>— Опет „ви“ лолице мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну |
| .</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би уч |
| увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом гос |
| гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се |
| е руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда ни |
| пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати |
| ом.</p> <p>— Баш добро!{S} Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.< |
| е сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или ј |
| пођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, |
| ед њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. — Данас не ћ |
| шкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не зна |
| p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с |
| трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> < |
| пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у ист |
| пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу т |
| вините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, т |
| техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради ма |
| Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да |
| >— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено госпођа И |
| е?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знаде |
| <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али |
| >— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно |
| викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на |
| ника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:< |
| не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— За |
| Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала |
| та.</p> <p>— Буди паметна, дете моје, — рече госпођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси о |
| друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет његову љубав ра |
| ођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, који се непозн |
| во Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади гост, пришавши Даринци — рекао бих, да звезд |
| а срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти |
| head>XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посл |
| n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није |
| и у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p> <p>— Нем |
| о шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140" /> <p>— |
| а нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, |
| и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.< |
| сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, затворивши ноте — боли ме глава.{S} Како |
| и, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је |
| се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она дево |
| ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече д |
| .</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и с |
| да, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</ |
| јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — з |
| а је гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге |
| олих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Заним |
| Никад нисам заповести ваше преступила — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књ |
| то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад |
| на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p> |
| њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! |
| ини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојк |
| не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворен |
| рту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам пес |
| ан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и |
| ако је још поносит.</p> <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би |
| жност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече од |
| ио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећи.</p> <p>Она га |
| да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила |
| сподин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p |
| 0_C19"> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући св |
| нији.</p> <p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, плем |
| још док је мала била.</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била |
| исам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погл |
| разумела, високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, |
| </p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не с |
| дашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не т |
| <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p |
| /p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин |
| била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сир |
| допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али |
| /p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</ |
| и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што |
| ти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и |
| имају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је |
| се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од сме |
| ности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не прего |
| } За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у ис |
| ш нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала. |
| мерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти |
| гон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као |
| е.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином по |
| верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље дево |
| трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали |
| .{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Бос |
| вршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p> |
| Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да |
| вде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, гос |
| чину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писм |
| ме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум |
| погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p |
| опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту |
| ка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</ |
| така обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, |
| на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете практичније мисли, |
| S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} |
| аринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље отпутовао, да слу |
| .</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером |
| а ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, |
| нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми |
| нци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било |
| 52" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Бил |
| приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао |
| ово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама причао |
| јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S |
| розрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ј |
| леда газдинство али на вратих застаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ |
| же је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако |
| својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, |
| своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар |
| ши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, |
| ила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Остани још м |
| <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој сав |
| неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, н |
| p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да |
| а уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p |
| се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имат |
| >— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користил |
| крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, која |
| есносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине н |
| поносито диже главу, па оштро га мерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би |
| p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} Па пошто јој |
| ели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашт |
| цу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разгов |
| а милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лампе.< |
| довољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Г |
| p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе раз |
| обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Ка |
| не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки љ |
| на се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.< |
| орумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и доз |
| >Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, ка |
| узним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила те |
| није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња ср |
| не године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радо |
| че, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што нис |
| заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p> |
| >Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погл |
| > <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако |
| асецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш зашто, а не видиш, да поштена женс |
| странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су св |
| рамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан |
| јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да с |
| ла мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> |
| још многих других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда |
| гаваше прави одговор.{S} На послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па |
| да беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо ј |
| оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само |
| <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато |
| лине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке при |
| зумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још с |
| вши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима |
| ам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, реч |
| са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „преп |
| после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се |
| ..</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још је |
| нам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње |
| сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш |
| та прерано почела губити.</p> <p>Истина речи њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој |
| нај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу м |
| у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, |
| {S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто |
| ка не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“ |
| p> <p>— Ни једна! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на |
| једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала |
| — рече Даринка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетил |
| ек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништи |
| ула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су |
| ђице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада јо |
| ва доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја |
| , племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ј |
| !{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њи |
| је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се се |
| оспођице, настави он, не пазећи на њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме из |
| ачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавају |
| јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се |
| уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не в |
| S} Најмилији им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно |
| љно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину |
| p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па з |
| све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...< |
| тина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе |
| , а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни п |
| рим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нис |
| {S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</ |
| данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> |
| S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их |
| ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и |
| це, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према |
| оси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога |
| ог мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз је глав |
| аном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па |
| о да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С т |
| женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и |
| брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је неправо, што није боље |
| међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по |
| ладу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да |
| — А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као |
| ци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, |
| о што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени поно |
| } Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме |
| ог браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> |
| <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дођ |
| та свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад |
| > <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекл |
| а, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем |
| је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која д |
| а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и њезиних сестара у |
| н чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирот |
| деница, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има уви |
| хта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пр |
| ара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав |
| За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево |
| слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако |
| не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко, веруј ми! — дода |
| p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њ |
| а <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине |
| али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> |
| е „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спек |
| која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала је „препоруку“, „примерно владање“ |
| авучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перу |
| дитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци |
| мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на послетку средств |
| у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтел |
| мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у ба |
| дну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. < |
| је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па к |
| ком начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну |
| е искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</ |
| за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Роба му је остала али се |
| „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је давно на мене заборавио... |
| осиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак вид |
| , два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном |
| ву јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — цр |
| ро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, |
| ; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких |
| pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до |
| ње.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паме |
| ?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где т |
| а осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред |
| оносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даром, |
| ни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом о |
| сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице сваш |
| фа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, |
| у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом мо |
| осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену |
| /p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше тргова |
| му; јер вас не познајем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ла |
| p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није за |
| олико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као о |
| ог са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим на |
| непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али невер |
| вела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С |
| и о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде |
| з љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.< |
| > <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније не |
| поведала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, |
| алност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаник |
| ти.{S} Просилаца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставил |
| ранцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљ |
| рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Дарин |
| па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, |
| и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Д |
| умачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то |
| Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Са |
| ма, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилно |
| склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} У тој |
| /p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, |
| деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зл |
| ле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{ |
| ила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у |
| сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би |
| је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и фран |
| есело и задовољно.{S} Даринка је истина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не позна |
| ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек |
| а не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{S} |
| а а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање |
| ште — рече Даринка, више као одговор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, з |
| .</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остад |
| о га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>т |
| нијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши д |
| се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што |
| снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то с |
| могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску не крњи.</p> </div> <pb n="151" /> <div type |
| ашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјадни |
| Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би б |
| вршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, |
| су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељ |
| је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој с |
| е је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио |
| не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, |
| p> <p>— Онда вам је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се |
| аме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам та |
| љне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке |
| на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеу |
| .</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родите |
| б свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојк |
| Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума |
| силе су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише свој |
| ице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се труди |
| ње, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, шт |
| а ако и није племићке крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио |
| — побратим.</p> <p>— Побратим је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> |
| арих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сре |
| те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво |
| РАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Преводи</p> <p>Друга књига</p> <p>Прво издање</ |
| на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка |
| већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница |
| тка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законо |
| ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p |
| за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост и љубазност вири |
| очело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вред |
| } Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — п |
| се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p |
| . Једнога дана дође јој посета из места роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="1 |
| емо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу |
| вности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најја |
| ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с г |
| ас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ |
| p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душиц |
| угајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мо |
| ости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу |
| нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и девојка није једно исто.{S} Па и при брању руже |
| многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, |
| нису баш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф стави |
| на.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу н |
| </p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — р |
| Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да м |
| е јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, |
| је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикну |
| <p>— Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече |
| о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, о |
| ком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S |
| ше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно |
| јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим ко |
| га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна |
| ојка није једно исто.{S} Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Да |
| а част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове просто |
| а бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет приви |
| коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка |
| <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеј |
| рчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете — рекоше им рођаци.</p> <p>Б |
| >— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} |
| инка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред |
| >— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, остани |
| ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре трг |
| /p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</ |
| на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено |
| .</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изглед |
| ако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам др |
| то мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у за |
| /p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен? |
| >— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељ |
| <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њ |
| е осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипен |
| а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога б |
| за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак ст |
| њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још ум |
| на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лу |
| е неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И о |
| евидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата де |
| е.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на бра |
| гоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци |
| олела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећ |
| >— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> |
| и ја нисам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане |
| p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они |
| косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} С |
| ори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појми |
| сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој |
| не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специја |
| акав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људ |
| код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{ |
| Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта |
| /p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Је |
| амесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут |
| Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободн |
| х синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ |
| а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> |
| од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће |
| с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, |
| ја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са ст |
| видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој |
| лива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако |
| такло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо о |
| сти ма искушење било како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам |
| понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како у |
| > <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странч |
| у види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, ко |
| ао би за њу површни посматрач да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што д |
| одлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="104" /> <p>— Вре |
| ла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљ |
| Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и она.{S} |
| азност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине |
| даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокуже |
| ваља.{S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да он |
| р има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убр |
| p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на његовој мишици лако задрхтала а она ч |
| преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Даринку, јер кад је погле |
| ста, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погл |
| о смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према |
| в јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p> |
| обе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ово дете п |
| — Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скор |
| > <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је |
| оф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се пок |
| мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још св |
| еш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу сна |
| кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уст |
| очитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја |
| е године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и |
| ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p |
| а, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је за |
| није је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од |
| у уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, |
| а и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, која не ће да |
| </p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</ |
| а одобравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} За |
| о да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи о |
| дојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше по |
| но погледаше.{S} А она наслони главу на руке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али |
| о је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлучно она, истргнувши |
| ете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љубим!</p> <p>— Али ја |
| кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту припра |
| те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљ |
| стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешк |
| још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она |
| моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти |
| > <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> <p>По |
| мам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо |
| S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста |
| head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се б |
| сиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господ |
| базница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је другариц |
| аксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девој |
| , е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се ј |
| 18" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она |
| дала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица са |
| еши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби |
| е ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{ |
| свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то |
| воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi> |
| енији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље р |
| Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> |
| ни осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је |
| {S} Намрштено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ г |
| а цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја ст |
| а вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у ср |
| н професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</ |
| том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Необична ватра обузе Дар |
| ! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „ |
| праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се поглед |
| задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, тр |
| ајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивш |
| у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе |
| а је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам |
| е.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, т |
| никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</ |
| са, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше сна |
| меју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и које знају много варошких новости.{ |
| им за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим о |
| азе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој |
| и љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, не могу! не могу!</p> <p>— Д |
| еде Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те пита |
| етак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научил |
| кад је она одбила његову понуду, његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — |
| нка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док |
| љи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и о |
| околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, |
| им, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај |
| <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — |
| /p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу |
| рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој нек |
| лио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, о |
| слио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам |
| } Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринк |
| } Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да |
| ко ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постанем праведан и ср |
| вицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се за |
| <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, испитујућ |
| па, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S |
| </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{ |
| , куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и |
| , јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на |
| тргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Те |
| једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и |
| мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, |
| ш више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</ |
| мо а од једа побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљу |
| агло је изашао пред њу.{S} Даринку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p> |
| ни још његова мати.</p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласка |
| смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда не решава мој позив.{S} Ако госпо |
| свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- |
| од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина пр |
| зује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за ко |
| ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим |
| било зажарено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки |
| прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забуну.</ |
| нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је та |
| а тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у |
| епа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је л |
| трашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед |
| гме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Ка |
| е ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве пр |
| дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Р |
| помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а |
| а ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла |
| Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац |
| да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на осв |
| а.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:< |
| о прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом |
| <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p>Даринк |
| у кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, р |
| рујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговори |
| м сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестра |
| Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помога |
| а, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на гл |
| д пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— |
| и му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о |
| p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спус |
| те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју з |
| платно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, ко |
| време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ру |
| адем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дн |
| Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако |
| данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао |
| ти с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, друг |
| и школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па о |
| о је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад |
| вовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам |
| а особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српки |
| исти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала св |
| се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се |
| поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је ве |
| 9" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погреш |
| та дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, |
| а од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими р |
| чуђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите? |
| у и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — |
| можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи |
| , умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар са |
| ају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално раз |
| воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати треба |
| живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком ирон |
| ан друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бит |
| његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та |
| пред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим |
| сније види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше нек |
| .{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смеши |
| госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме за |
| редседник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је |
| <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кора |
| позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из башт |
| > <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Дарин |
| поштено живити, но да му придев „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој |
| , како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена ч |
| овалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте с |
| .{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове кућ |
| ко савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двоб |
| тина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, |
| владања.{S} Ја немам никаква познанства с мушкима.{S} Дабогме да љубав није грех, али ако је ис |
| л и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> |
| анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заист |
| анковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али |
| <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љ |
| саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} |
| ева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њо |
| сту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго с |
| p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше |
| > <p>Једног празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима |
| ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како |
| време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</ |
| а Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и с |
| и на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратар |
| да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка |
| високородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам |
| p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаћ |
| ам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је рекла, да их не може да т |
| ко тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p |
| варошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S |
| падају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђ |
| али?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{ |
| p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ваша Катица много је лепша, па опет ка |
| упке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће т |
| тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Дар |
| оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са |
| јете, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си то |
| но предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вра |
| је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред |
| м у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше је |
| ко тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? ре |
| е она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, св |
| иди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала |
| године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те |
| бравам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она |
| и позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давн |
| јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом |
| најмање богатом племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш |
| ете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p |
| тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још дев |
| зиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у буд |
| бре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, |
| тна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су |
| олазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век св |
| већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра |
| ше за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају |
| сао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила |
| вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати |
| ла Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније |
| аз да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу |
| а а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе бех |
| мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке уч |
| ка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчин |
| можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> |
| е, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом п |
| >— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.< |
| енштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.< |
| удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког в |
| у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им до |
| о ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стакла |
| ринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не |
| емо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо весел |
| : опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Р |
| е моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело |
| тине.{S} Особито мораш допустити — рече с враголастим осмехом — да мушки јако воле све што је и |
| умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би ј |
| ихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> |
| га воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу |
| ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а ка |
| оље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није он |
| ула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку |
| су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког |
| Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не по |
| ависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању |
| ођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла вол |
| е је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, |
| а, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши јендек, бере руже.< |
| ско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка |
| нскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице.. |
| грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Вара |
| вала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Ал |
| .{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ва |
| /p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његов |
| мехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвожђе, а нек |
| дно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет |
| у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измучено |
| како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не налази за вредно ни |
| огме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и |
| ље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и п |
| она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{ |
| искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матер |
| х молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p |
| свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђер |
| ла и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари п |
| тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} |
| пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам |
| т!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужив |
| ла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи ту |
| Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила н |
| жда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрен |
| знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице |
| д су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказал |
| те он никако не могаше на поштен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и |
| лакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати т |
| акле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна |
| исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима |
| ећ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а с |
| се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку |
| </p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко |
| де у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, |
| тију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се с |
| теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактер |
| е да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљи |
| мо за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реал |
| аш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о ме |
| амо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Проч |
| м.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје |
| истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о |
| ела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младож |
| ну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собам |
| S} Па и натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она дола |
| , шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у |
| мешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља с |
| а свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, или не н |
| огима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{ |
| — Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи о |
| све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној прта |
| p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Боси |
| сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам бр |
| а, давно је заборавила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш |
| ном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице посматрао Д |
| „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — |
| та против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јо |
| ка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> |
| г сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па |
| на видела опет неку „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да |
| а, коју је видела пре неки дан загрљену с гимназистом.{S} После вечере дође домаћичино дете, на |
| се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Н |
| ти.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њези |
| ужицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку ј |
| несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стечен |
| {S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, зај |
| } Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџиј |
| ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Дру |
| Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па д |
| ајгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсоли |
| помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па наш госпо |
| се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, кад је они плаћају?!{S} Пре баш, каже Лела |
| оноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чич |
| ша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="c |
| а; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кај |
| ем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непо |
| јачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошл |
| м пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови |
| ости њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p |
| некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела в |
| хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте нам |
| аље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спад |
| споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за |
| {S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити |
| ћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi> |
| а, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је рет |
| <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> |
| е.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ нек |
| } Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутра радосно предаде теча пи |
| ицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког |
| болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора че |
| треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни на |
| ада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам |
| учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без |
| упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} К |
| мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није |
| офе!</p> <p>Признајем да је ваша понуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретк |
| о вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћ |
| к.</p> <p>На вратих је предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на |
| ужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p |
| n" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је на |
| Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — |
| осле ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани |
| беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара гр |
| оји је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> |
| инка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није мо |
| и зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се |
| шла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи |
| било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појав |
| ам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — п |
| братимила...</p> <p>Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Нен |
| ом на њу бацати могу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше |
| о највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим т |
| уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти ма |
| од сличности назора и образовања њезина са образовањем и назори мужа јој.</p> <p>— Не разумеш м |
| али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не м |
| у је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изо |
| али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати |
| ије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> <p>— Разу |
| у девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска |
| да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? п |
| то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. |
| има и младога мерника, Ненада Босанчића са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на глас |
| о од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу |
| , у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у т |
| ам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; онда: нисте в |
| ен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се к |
| азала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У то |
| <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то п |
| на изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну |
| давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује |
| пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју |
| ана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опе |
| виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на трави, |
| љуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> |
| pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор. |
| не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— |
| е:{S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то доп |
| а, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на |
| ели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разу |
| вао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све не |
| вала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности није кадро своје ро |
| да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, |
| че тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше |
| међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ре |
| <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна пр |
| а за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу |
| је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село.{S} |
| морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно љу |
| теља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш н |
| о!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, до |
| ти и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викала ј |
| им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у |
| нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лу |
| ужицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необичн |
| допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угриз |
| сто.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће |
| ј, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како |
| са. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене ост |
| игну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S |
| ађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула ја |
| беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p |
| инац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече муж |
| вних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас! |
| госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „млад |
| ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: |
| S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко ј |
| па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дотле се Незн |
| сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотл |
| ни.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова с |
| ет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</ |
| су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д |
| ођом поклонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам б |
| добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам |
| и и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам прочитали к |
| извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> |
| а је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођи |
| </p> <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та |
| p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка |
| скиња никад неће ближа познанства имати са мушкима. </p> <pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Дарин |
| Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? прим |
| и Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми |
| им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, |
| > <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беш |
| но била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гуш |
| осподар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да п |
| — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и п |
| се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт |
| ли које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, т |
| па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, |
| м само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то |
| за кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштен |
| оме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела прич |
| бе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло |
| , остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво д |
| много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна сел |
| на из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни |
| ла је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог ј |
| тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тишт |
| тела играти женских дечијих игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била ње |
| head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се пона |
| о.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала |
| сетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубив |
| ила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек с |
| на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли с |
| рестаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се |
| оје ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је м |
| мени осећате, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То |
| неке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, |
| .</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог |
| жна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необичн |
| о моја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{ |
| своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути по |
| за, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја |
| створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек |
| стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професо |
| бар не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико сл |
| лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интимније |
| рдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још |
| педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и за |
| <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трго |
| пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; |
| ком да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја |
| го не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда |
| све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још в |
| апиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно ал |
| чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претераности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за |
| .</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, |
| ечи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и реч |
| ку обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар |
| жује, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, види |
| руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорил |
| останеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини? |
| "titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ - Дeвојачки роман - Прев |
| мишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то |
| им од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, |
| нагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и упр |
| ила је једнога вечера необична бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да |
| је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не |
| и а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n= |
| </p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово |
| е заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да з |
| е не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће |
| ко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, та |
| илостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа |
| верење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S |
| .{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења |
| пало; јер већина после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често |
| дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага |
| овати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љубиш!< |
| увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да на |
| ли ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности |
| рена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави према |
| добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом |
| го што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу да |
| ом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме |
| ао црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и |
| љда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S |
| он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да је вољна п |
| , три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала |
| на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем с |
| још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бит |
| је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то жи |
| и и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својо |
| ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и онако ништа не вреде.{S} Па ако још не |
| ну, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за |
| > <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то с |
| ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да |
| ли ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не мог |
| свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не |
| да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну |
| а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године |
| ака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као хр |
| ржи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веровао.{S} Овак |
| над Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{ |
| но, да га ијоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професор |
| као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако м |
| врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женск |
| ована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши ла |
| се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је |
| Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Доби |
| себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси им |
| те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окре |
| да баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варо |
| унизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замис |
| ему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према те |
| ало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, |
| од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад |
| p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> |
| дине*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писм |
| дила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела плакати.</p |
| а у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, н |
| а си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и с |
| — До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет |
| ем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки ве |
| ојекакво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како ј |
| , кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобни |
| е.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у |
| лас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не д |
| p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удај |
| ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> |
| овора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ |
| исам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је по |
| {S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па дошао и он.</p> < |
| ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ кар |
| тадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечит |
| нпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} О |
| јка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и |
| ати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем. |
| .</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној |
| .</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже |
| на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> |
| — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По вечери, н |
| натарошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због |
| ="SRP18890_C19"> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачу |
| еровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} |
| а и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, п |
| вац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ј |
| Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о т |
| твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша |
| била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је т |
| екад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S |
| радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те |
| аринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — доврши господар Рада.</ |
| а.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p |
| поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> <p>— Ја је много н |
| ти.</p> <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> |
| и мене. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n= |
| који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више |
| у руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Т |
| знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опом |
| ја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> < |
| да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} |
| је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јо |
| дила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quo |
| о ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и |
| гојило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на не |
| га је без опирања.</p> <p>Господар Рада сад пође да надгледа газдинство али на вратих застаде и |
| баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и |
| можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће би |
| то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш наро |
| докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни времена.{S} Доста, да вам кажем, д |
| неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала |
| рофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, гр |
| са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се оп |
| бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</p> <p>Опет је почела п |
| женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске свој |
| у у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" |
| ољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече |
| Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Из |
| ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало п |
| сму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању де |
| овори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива |
| е га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујал |
| ар глас“ и положај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, |
| <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! — рече Даринка, лак |
| Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа |
| е име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе |
| давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које |
| не, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, нис |
| е.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, кат |
| ла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци |
| >Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девој |
| ше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако |
| да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родите |
| } Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; с |
| ија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљ |
| обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особи |
| ну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака с |
| служује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи |
| рђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> < |
| .</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разг |
| е он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; ро |
| и.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе. |
| та поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p |
| земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посл |
| ање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог л |
| /p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — прошапут |
| сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, него |
| ш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као мушк |
| потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па |
| ије био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокат |
| ла; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност к |
| /p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су |
| о беше и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се |
| сли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини |
| војачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду бранила је колико је год могла |
| важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме вр |
| сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама |
| странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од |
| сто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу |
| у, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред |
| лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површн |
| уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклон |
| се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен н |
| н браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени стран |
| несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ уз |
| <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p |
| ; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знат |
| жност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разлив |
| тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет д |
| димо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адвокате!{S} Нико им није био |
| зузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар млад |
| е.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љ |
| р; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече |
| сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему |
| ринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чу |
| ра немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то |
| ња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губ |
| >— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и |
| S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа |
| еху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав ни мрве п |
| ко? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са |
| ек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што |
| вој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не добије место, зар да живи од сест |
| Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту по |
| вредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала |
| а свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет бу |
| нак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље сре |
| осно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, |
| /p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и |
| ор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „ |
| S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је м |
| му се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, но презире, па је осе |
| кину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, |
| пушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслу |
| а се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи |
| ранце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазил |
| о госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му |
| ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш ви |
| , лептир је он као и други!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове |
| држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Ју |
| ши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мисл |
| рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврс |
| е и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после неког околишења просио од Даринке, као ста |
| , па ме нису могле ни преварити.</p> <p>Сад је дошао ред да она обори очи.{S} Рука је њезина на |
| на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као некад, за изгубљеном љубављу, него |
| ког интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично |
| више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео ј |
| ила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробу |
| без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> |
| атству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> |
| > <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше нек |
| и?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне |
| {S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако тв |
| ћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Бро |
| идети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледа |
| ајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли. |
| нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи ми |
| ју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздис |
| змеђу њезиног и његовог мишљења била је сада грдна провала — неједнакост.{S} Ниједна његова реч |
| се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига |
| сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче |
| и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са |
| љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави |
| и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самц |
| 890_C17"> <head>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учт |
| ; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, |
| а.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет |
| је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне |
| дашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им ве |
| Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> |
| лити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела т |
| и га на под, а мало пре зажарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се по |
| з прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види |
| и, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад |
| отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— |
| тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, |
| /p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Нара |
| ј грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој |
| е међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад и |
| {S} Зашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пр |
| га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S |
| <p>— Не, он ме не воли.{S} Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако д |
| о ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише |
| ај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и ту |
| то се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, ко |
| се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име |
| се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сиро |
| S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богато |
| све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, |
| се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако |
| ијаше необичним жаром, а изнемогли глас сада је громко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, теш |
| средно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на |
| е куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица у |
| живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премиш |
| лост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуг |
| а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беш |
| ана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка знач |
| д куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтел |
| шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“ |
| себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме п |
| У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> |
| неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према т |
| леду беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему |
| реног погледа и болног му лица, изразио сажаљење.</p> <p>— Јесте, госпођице, настави он, не паз |
| то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у д |
| то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане теши |
| риснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видет |
| она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, |
| у то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Дарин |
| етку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам |
| становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не х |
| милостивом господину казати, да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без |
| изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је |
| ом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Д |
| и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кути |
| сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, т |
| и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{ |
| ш лепе.</p> <p>Грацијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудн |
| дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно |
| какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p> |
| и се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Погле |
| “ да је пропусте...</p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, |
| јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за ме |
| те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; |
| а, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећ |
| Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести |
| ђице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење |
| де, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисл |
| и се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Н |
| душевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће |
| тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати с |
| Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштв |
| че, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изгово |
| ла“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у зем |
| убављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да с |
| симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} |
| p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало на |
| мене оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваро |
| а научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S |
| с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје, опет не бих каљала |
| на од другарица Даринчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем ср |
| она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља од мене!</ |
| излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја |
| када потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мен |
| .{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети |
| таичност наставника наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и дога |
| оме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и |
| а лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећа |
| ке речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, б |
| оказује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то заг |
| жили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то др |
| нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске ре |
| писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мен |
| >— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек о |
| } И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и сад.{S} Он још живи, још |
| сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако мора |
| другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га видим — рече госпођа, много нежнијим гласом, |
| ушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</ |
| ашто баш сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред св |
| види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; |
| ејком настави:{S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је |
| ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више бић |
| тане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу |
| ам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Нена |
| нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо зај |
| тим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи |
| ћа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово с |
| за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и |
| </p> <pb n="126" /> <p>— Дабогме.{S} Ја сам враг!{S} Мој је поглед враголаст, ма да још није, к |
| еш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, |
| орска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пре |
| о друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, |
| о, мајко, опрости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! у |
| и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љу |
| племићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окуша |
| смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те сп |
| ви, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрв |
| неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нис |
| Ено клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, |
| е мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за бог |
| мирно рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад |
| знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Пр |
| p>Он је изненађено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У в |
| тарији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да је још млађи од ње.{S} Најпосле не пише |
| стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да |
| {S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин си |
| али обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, господине, јако захвална.</p> <p>— И ја вама, |
| си лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— |
| p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Јесте, пресече Даринка, ја и ва |
| потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S |
| вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и д |
| ате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у |
| творим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније живце од нас кува |
| опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича |
| згодан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} |
| те ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те м |
| ио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што |
| — Добра.{S} Наравно да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никак |
| диног предмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је |
| била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, б |
| да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</ |
| се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила |
| тку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика |
| да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} |
| во учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала с |
| крено Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој с |
| ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зим |
| а знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије ко |
| ја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је |
| нисам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је им |
| ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој б |
| ла пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица п |
| еликим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, |
| етињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пр |
| ишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје |
| ни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да |
| гаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те |
| захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто |
| чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалиц |
| улчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунциј |
| чи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада |
| ка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> |
| , оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш |
| али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложит |
| , шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба девојка“ |
| писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским прили |
| есор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спуст |
| немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу до |
| Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а |
| ику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> < |
| од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како ј |
| лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нит |
| Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи чо |
| она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозебл |
| човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теб |
| сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погл |
| ар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од ку |
| азистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним |
| > <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не т |
| зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и т |
| љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} |
| ада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то са |
| а је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог |
| брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчине гр |
| ад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Да |
| будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, |
| уде?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива |
| воју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оч |
| знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак |
| ој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да |
| сли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе |
| привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љуб |
| а то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што |
| шњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — немор |
| сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> < |
| ! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечер |
| -препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за косу?{ |
| , да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> |
| рговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с времено |
| тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} |
| али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршил |
| оштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки муш |
| „Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Д |
| олеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како |
| испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше свој |
| а:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замиш |
| наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S} Сад више немам воље д |
| </hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, мо |
| ега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и напрасит аристократа.</p> < |
| ко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србија |
| је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече |
| инка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држ |
| ада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за ти |
| своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образов |
| </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад во |
| на.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше |
| јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђи |
| а госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу |
| сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га н |
| } Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у шко |
| ити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с вама.</p> <p> |
| ала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, |
| себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети |
| оводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на приј |
| ио је моје мисли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већ |
| приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, |
| истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећам у довољно |
| ито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који |
| сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А т |
| себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па |
| олијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је ба |
| зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се |
| ам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што |
| тером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{S} Причао им је поједи |
| егове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама сл |
| ам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p> |
| на карактера и размишљања, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према св |
| опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу |
| тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих мор |
| ац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— Видиш да их знам! — рече Даринк |
| еља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, с |
| е се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, ј |
| енскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати |
| о јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије |
| у оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка |
| та самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ништа.</p> <p>П |
| ринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то |
| дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени |
| релу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а ни |
| лфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси |
| а ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без |
| леду достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би |
| е околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не |
| та.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год вређала вас нити господина професора.</p> < |
| као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, |
| мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — |
| и узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече |
| бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да с |
| љу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изгов |
| што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S |
| рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, да позна |
| аког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен без |
| та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи |
| и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —</p> <p>Господар Рада |
| еху победиоци грофови.</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном прилик |
| да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам милостивом господину казати, да овде на салашу влад |
| ра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе |
| нанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци |
| ришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде |
| астиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам |
| оложај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име |
| твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме бо |
| раву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обо |
| о; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племи |
| самљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог |
| ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, каже Лела, био још |
| , сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то |
| а.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две године, помагала сам једн |
| на њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада |
| <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем св |
| градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љ |
| <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како сам јутрос весело пошао!{S} Па ако сад још и газдинство |
| синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била поки |
| дба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у |
| режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, |
| звиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам |
| и гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја |
| о чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за прев |
| зуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу |
| р си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Влада |
| ишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла |
| о оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није |
| па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте |
| нијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика н |
| >— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очим |
| сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, о |
| ивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, д |
| и род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она |
| , извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има же |
| ње о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ак |
| је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју ј |
| {S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили |
| и, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, |
| а пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— П |
| читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко ус |
| >, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схваћањ |
| .{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам треб |
| осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу |
| Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одгов |
| ? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p>Нег |
| <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што |
| Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметн |
| док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела моје се |
| .</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну п |
| о видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи м |
| .</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, |
| било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ј |
| им онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна, шт |
| <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам пон |
| добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се |
| о је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворен |
| чно прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се с |
| их се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без то |
| ти речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да |
| не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала |
| > што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провел |
| рукчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта т |
| за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по |
| удиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђиват |
| општене.{S} И он ми је наложио — пошто сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће у |
| прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће |
| Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, |
| га плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма |
| орба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама |
| е сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадн |
| а свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? < |
| ст боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господи |
| смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, д |
| > <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Л |
| , и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано. |
| “, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје сло |
| {S} Још има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знањ |
| има.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, |
| „Па где му је онај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Х |
| баш он!{S} Ал’ јопет, јопет; он ми баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здр |
| у, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>До |
| ’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а |
| из — мудрости и лукавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, д |
| ном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда м |
| увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила |
| ли што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се |
| у, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шт |
| иближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај к |
| х сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка ретко је показивала воље на опасне деч |
| ена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма |
| чајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да р |
| рију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у живо |
| душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; |
| ј се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година |
| p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да |
| дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности |
| е слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, |
| о госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p |
| лучајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, |
| што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата д |
| отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> |
| ћала је, да је он истински љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> |
| пи“; онда: нисте ви криви — женскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно |
| смех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p |
| била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; |
| Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверит |
| а доста рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино б |
| о па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Бр |
| о у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, п |
| нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, д |
| м децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за мн |
| из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као |
| уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идејал чов |
| завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху |
| их добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам |
| — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озб |
| ад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше |
| рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње нев |
| м. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право м |
| А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли заслужио назив неверника?!< |
| , па га погледа погледом, који дотле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у ч |
| добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати |
| своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се |
| вине за неком голубицом, а она оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p |
| ња.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и |
| и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде |
| ња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, |
| ће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> < |
| јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да с |
| народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добил |
| овање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити ил |
| ње.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са |
| који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас дос |
| а, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то т |
| ди“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац |
| е уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Мног |
| е важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносит |
| ивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</ |
| ече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из град |
| сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћ |
| лонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња из |
| че, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је го |
| куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то |
| ћу је без новчића — примети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну п |
| ихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, куд г |
| људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и опет |
| кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и каракте |
| да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња |
| а потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и пог |
| мо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али извине не |
| могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос пре |
| општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно |
| Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба |
| ђе, да је Даринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био н |
| и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбри |
| уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се пр |
| стало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави |
| е неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и из |
| ала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Дарин |
| ријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се |
| ије спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног |
| д је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити |
| но тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „ш |
| тао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада сту |
| у на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи |
| преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ћ |
| к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док |
| и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у п |
| и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, већ ватром злобе и мржње.</p> <p |
| размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и шт |
| нуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад о |
| p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло р |
| не воле.{S} А друго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише |
| кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њима дуг живот, те д |
| кама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљ |
| о има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавство |
| падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не |
| ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у к |
| да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, |
| имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах извергл |
| </p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, а |
| ој Ненад.</p> <p>— Не браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, |
| озићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук ве |
| иштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Так |
| избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни ина |
| та разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не |
| и на њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти пре |
| рија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</ |
| мишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајца |
| ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обуче |
| итељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко |
| воју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину |
| на.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити те |
| . „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према природи примерено било. |
| ено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p> |
| ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко гођ хоће |
| ; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање никоме не доли |
| ио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у |
| га онак пцујем, а он каже није за зло; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и н |
| двикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се |
| } Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која приро |
| и то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши |
| е то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је са |
| а ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други да |
| лити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али он |
| пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</ |
| — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна илузија, која усре |
| >— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, |
| е, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сл |
| акеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се |
| ла, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи |
| е, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести го |
| исмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сва |
| } Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа жен |
| зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Доб |
| ко се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринц |
| лачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} У |
| си, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица не појми моју љутњу; о |
| што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво ч |
| људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као |
| } Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком сво |
| да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> <pb n="112" /> |
| прости! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати |
| помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — гов |
| ви, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да |
| о; Даринка је избегавала прилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не х |
| ејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из |
| } Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после |
| за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да је виду писари и натарош.{S} Пондак з |
| А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час |
| цати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје с |
| {S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и дуб |
| урити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла разумети.</p> < |
| видном иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, р |
| ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати? |
| бу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне |
| тељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> |
| илу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости проф |
| твору — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно |
| > <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, см |
| и лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико није тако |
| е за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S |
| обро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам |
| мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, |
| и потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напу |
| ма.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био |
| што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.< |
| за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протерива |
| ом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се |
| ајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре о |
| могу.{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> < |
| понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да |
| ази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{ |
| можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како нем |
| био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о |
| нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако ј |
| То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече |
| , лако је замислити.</p> <p>Ово не важи само за женске него и за мушке, који само с тога неће н |
| воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то и |
| жи само за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже |
| сретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, |
| онај благи поглед, којим је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не пост |
| се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њихово |
| ње, ако не баш права лутка, која, мисли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета п |
| И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта |
| е од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то |
| орокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; тр |
| ту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљк |
| то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је нај |
| лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — ви |
| ринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беш |
| и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узима |
| но са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом сл |
| моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код |
| твених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је одгов |
| што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао. |
| карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још би |
| огата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам са наклоношћу.{S} |
| ли по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и |
| атију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта |
| способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељиц |
| Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно |
| да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђ |
| но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања |
| и стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кне |
| ешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па ш |
| сли, моје назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ва |
| и и брига његове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до |
| дају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тоб |
| верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везо |
| чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо |
| коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад |
| често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и прих |
| очишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као |
| исања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А ма |
| пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, |
| ет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није |
| Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га поглед |
| <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</ |
| као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује чов |
| сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је ср |
| штену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на ра |
| где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па |
| не женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачн |
| д сам за брак дорасла, дорасла сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног |
| тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни је |
| е кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и ту |
| , кад би женскиње имало и друга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале дево |
| година, а како женскиње нема за науку и самосталну ексистенцију друга отворена поља, то све јур |
| о помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се брину |
| о тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то |
| озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би от |
| сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је буду |
| бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и |
| а увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна |
| а свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запи |
| важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек |
| који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најт |
| .{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у |
| га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не веруј јој, Бос |
| ски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави |
| а?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро видети.{S} |
| изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је |
| ија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељ |
| а!{S} Отерала ме од рада.{S} Нисам била санана.{S} Била сам будна и онда, кад је она легла.{S} |
| А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, п |
| сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се р |
| рљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p>Дар |
| , да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санк |
| вукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она |
| проклињем!...</p> <p>Даринка је једнако сањала, време је протицало а помоћи ни од куда!</p> <p> |
| на ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb |
| бав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла |
| дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и о |
| чем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан н |
| ош пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје |
| тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека ко |
| против спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S |
| мењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> <p>Да, он ј |
| излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> |
| назива, само је животињски нагон, лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно |
| о и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним ж |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Да саопштимо овде и Даринчино писмо Босиљци о одношају и р |
| није дошла, нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а о |
| аје, из којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или б |
| <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје |
| и стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискр |
| нути; Бог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па |
| је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, |
| године дана био верен.{S} Још од првог састанка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашни |
| ако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, т |
| итули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог гроф |
| н појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човек |
| рошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила |
| ек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи пр |
| , колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без с |
| вљу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} |
| жа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и |
| и у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кре |
| ће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још |
| амишљена лица но кад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима |
| но, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учит |
| ; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>С |
| да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи |
| n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избегаваше прави одговор.{S} |
| — Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, с |
| им:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је |
| чно</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здраво остајте |
| оног, кога ја не волим?!</p> <p>— Боже сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{ |
| потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће м |
| рама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли |
| рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, др |
| ожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш д |
| а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Дарин |
| презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа |
| а изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага |
| а својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Р |
| мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке |
| но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, прес |
| шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ни |
| у је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Ба |
| тељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога |
| вире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, како би друкчије изгледало ово писм |
| озвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима д |
| — Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се см |
| и и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питал |
| .</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је о |
| ли истина ретко коме мирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и |
| угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам та |
| > <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије с |
| {S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не |
| опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисал |
| у потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се |
| а је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спо |
| ?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајн |
| писмо најбољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма д |
| , а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој |
| вати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не |
| ишљаше Даринка, а гласно рече:</p> <p>— Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} |
| авлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, на |
| све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — |
| етна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, |
| м стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала |
| ести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаро |
| но, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} |
| схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{S} |
| ј.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште позн |
| оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још |
| ујеш.{S} Ја осећам, да имам мана, као и свака друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се твр |
| за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </ |
| па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица ј |
| еш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводи |
| арош.{S} Пондак знаш, друго, имају, к’о свака газдачка кућа, по две краве на ведрици.{S} Добре |
| ују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале |
| ивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив с |
| јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и |
| е његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласка |
| {S} Друго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина |
| много.{S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштова |
| ај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговар |
| оложај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, |
| ре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено по |
| оброта, племенитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго с |
| слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац сатрти и савити може, али покушај, па ћ |
| клад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник |
| елике пркосџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћа |
| није богата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „ум |
| ободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се |
| гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала |
| во како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљно |
| , вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко д |
| ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у ду |
| јој је поглед пао на Ненада; мерила је сваки његов покрет.{S} Он наједаред диже очи и погледи |
| сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала п |
| е, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а оч |
| у трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он н |
| {S} Душа ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона |
| осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на |
| а Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да |
| сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних грађа |
| шла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има у |
| рофесоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју св |
| не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећ |
| разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— |
| то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <p |
| породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} |
| и. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољи, а девојци је најбоље, кад ј |
| браним ја никога; само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све жен |
| опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка |
| ка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— |
| у једним јединим погледом и онемогућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S |
| увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школ |
| ј се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Пог |
| едоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њој |
| удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар |
| од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују к |
| енитост и љубазност вири из сваке речи, сваког погледа и покрета њезиног.{S} Дуго сам и ја била |
| као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране му |
| , секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још нешто муцала |
| је „препоруку“, „примерно владање“ и из сваког појединог предмета одличну оцену.{S} Али ја сам |
| ом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, |
| је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и л |
| епа варош.</p> <p>— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе ми |
| {S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатн |
| тица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, |
| ошаје.{S} Примала је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео с |
| ном упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана |
| загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан млади |
| , а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По |
| на жена и добра домаћица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: |
| ната плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће |
| љда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> |
| а је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> |
| анеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</ |
| се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> |
| бито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе |
| р Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где |
| етно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женскињу.{S} Но да вам дадем одговор на ваше пит |
| авца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљ |
| да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p> |
| јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара Ра |
| је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је сва |
| ао женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родит |
| епогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка |
| а ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам С |
| други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може же |
| тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p> |
| секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само |
| делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, било саветом или иначе, али нико се није могао |
| е најбољи, а девојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази ш |
| Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба д |
| Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу |
| ници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас омр |
| њу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као н |
| .{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, при |
| е школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да |
| ладој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше |
| } Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држи |
| од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p> |
| ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза. |
| шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од п |
| како га је примио, знак је, да га није сварио“...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њи |
| овић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не |
| о кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из |
| <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По оби |
| е.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се прашта |
| дође кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре |
| остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још мног |
| ad> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског |
| прођоше два месеца и дође заказани дан сватова.</p> <p>Да не би сав посао на њу пао, замолише |
| хну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше сва |
| г момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники |
| ручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он к |
| p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу н |
| е силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Е |
| теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се |
| з скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, бе |
| толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам.{S} Свака п |
| p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; сам |
| е састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Ал |
| дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није |
| зда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку |
| писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши ру |
| ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, п |
| о кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ |
| изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати у |
| њих, <pb n="191" /> понак износе за њом свашта.{S} Дабогме да лажу, ал једна лаж данас више вре |
| ојмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нис |
| S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S |
| ју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p |
| друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не одбисте моју руку и грофовско име, коју — |
| њски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле г |
| ожете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човек |
| остојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} |
| ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео |
| је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, |
| ере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш ср |
| што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле |
| ли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем г |
| једног попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом п |
| то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за ч |
| </p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се |
| У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говор |
| школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски. |
| те.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без |
| ице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, река |
| нудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може за |
| е тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока с |
| долазио, а друге мушке мало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се кло |
| ешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> < |
| та срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> |
| оле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у |
| само вредност карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да г |
| S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, |
| ш мање.{S} Заиста сам ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједн |
| него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка |
| S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али ко |
| итељска је љубав истинска.{S} Ох не!{S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би |
| и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све поштени људи.{S} А ја сам вам га, ето, опет доно.</ |
| њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада з |
| Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два м |
| вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, доб |
| {S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</p> <p>— Опет |
| завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</ |
| вет!{S} Погледај га погледом површним — све само задовољство рај и дивота!{S} А загледај боље и |
| то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од истине?</p> <p>— За ме |
| су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје |
| женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој излишно.{S} Но сада видим, како |
| ити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунциј |
| тлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друш |
| је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је жи |
| и се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случај |
| обро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Д |
| боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја с |
| тија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а |
| ам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју |
| руга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све тре |
| три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; |
| и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу |
| т, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, са |
| ољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сре |
| аборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несрећне била је придодата и једна за срећне; међу |
| на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца |
| аринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све стро |
| уги!“ ...</p> <p>Сад је мирно оцењивала све његове поступке, све његове данашње речи, те нађе, |
| личини онога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја |
| ше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица |
| арац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сест |
| снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се лу |
| воју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуби, али |
| сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићк |
| лим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и |
| шла је деци.{S} Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>С |
| би не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да |
| ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то пи |
| све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре |
| тарцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај на |
| к разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Волфу и њему подобнима. |
| зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи ваљда нис |
| то морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не |
| а да помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— До |
| ог те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У |
| на немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој ужи |
| ло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора |
| ставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није |
| е и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у с |
| ква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да |
| p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у |
| > <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестри |
| ао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој |
| загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, |
| етио би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не |
| ш то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка д |
| ћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — |
| о разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре н |
| ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је с |
| , за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас |
| моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За |
| а против народног поноса.{S} Он поштује све народности, рече једна „предпостављена“, за коју се |
| раголастим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и |
| жда је и он постао као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Ст |
| о постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љуб |
| ?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и ле |
| .{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро вид |
| у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови њего |
| p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек |
| а знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље |
| : само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код |
| ту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" |
| не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, |
| <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо. |
| х девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу |
| .</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> <p>— Е, па кад је била |
| ала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако п |
| човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време оп |
| иваш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „прет |
| у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> |
| чи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет им |
| а ја знам радити, ако не боље оно као и све остале...</p> <p>Доста би јадно изгледало наше знањ |
| ики је госпођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара са |
| женски положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање с |
| старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао |
| рекинула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p> |
| то сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно |
| head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да о |
| ажим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није так |
| тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</p> <p>Прошла, на |
| вој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када |
| ало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и |
| а пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам мислила: гле јако, допала му се |
| и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за шт |
| ица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, |
| ара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав д |
| е ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, како је |
| још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! рече она, п |
| не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта |
| се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на |
| њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Он |
| и искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко |
| они па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада |
| /p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није п |
| узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао |
| ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитивао н |
| p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка |
| а.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима |
| ну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> |
| .</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш. |
| ела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а чест |
| ти, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у р |
| рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које зан |
| ного ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи о |
| ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ват |
| о буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушк |
| а.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одре |
| сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за сва |
| а узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа и |
| грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорил |
| ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у |
| амо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за вас и мене. „Лако је после идеалисати!{S |
| њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од |
| е, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, |
| како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за |
| неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повод |
| ако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођац |
| све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло до |
| беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да б |
| е рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако |
| окажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> |
| ш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово изговорила је веселим, природним, али и ироничн |
| угарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек |
| т од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: ро |
| } Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар |
| доброта и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина до |
| поверења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељс |
| одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз |
| се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина за |
| Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, буди |
| одом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање речи, које је Даринци рекао |
| а љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час о |
| у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јо |
| лош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће |
| абоме, да је људи, који много полажу на сведоџбе на папиру.{S} Другог изласка на послетку и не |
| друге, достојније, добиће, због лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни жив |
| или, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Х |
| свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен вл |
| /p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ |
| г те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, |
| па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра |
| у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре |
| <pb n="169" /> најлакше заслужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, сек |
| е у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле |
| ј се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежи |
| је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена |
| ушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победиоци грофови.</p> <p>— И |
| ети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођо |
| каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; |
| цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведрим очима нежност, која је кадра била оча |
| је</hi> васпитање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више |
| га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за ње |
| т осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и р |
| /hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том о |
| било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње д |
| нка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу |
| имати мора.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> < |
| амнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове године даће |
| н је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца |
| Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не овај, што |
| „газда“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „б |
| чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књ |
| говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно с |
| ати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интерес |
| а молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и доп |
| еч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш |
| руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане |
| видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се пон |
| , да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје |
| број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} |
| ст, која доликује правом пријатељству и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p> |
| ду — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S} Несретну велим за |
| теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко јој даје боље |
| увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити п |
| измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато |
| и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је одмах уви |
| боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне л |
| говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја о |
| — Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говор |
| љаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је в |
| Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из ск |
| јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће |
| вара.{S} Мирном савешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <p |
| нови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што н |
| ad> <p>Боже мој, како ли је варљив овај свет!{S} Погледај га погледом површним — све само задов |
| ром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, |
| ог лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те |
| ови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може наме |
| зна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; је |
| Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!< |
| м можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу могу да |
| ој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, т |
| {S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталн |
| Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, д |
| S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После |
| ичала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и |
| итељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учите |
| слила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </ |
| ху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек вара |
| зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димове а ни л |
| а неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и по |
| кратко време нестаде једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено и |
| /p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! ре |
| следње доба код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други п |
| а; неприродно кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање |
| чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, млада, уваже |
| колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женска је в |
| ану.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Право кажу: дуга кика кратка памет!{S} Пи! —< |
| служују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „није лепо, да девојке саме у |
| та.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их |
| дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцу |
| сиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с господом и дамама, |
| што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да |
| ош девојка, а ни наше девојке не иду на светац.{S} А ђаволски момци, баш кад је она на свадби, |
| која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да |
| Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> |
| мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно другом верност задају, а још се и не |
| и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж и с |
| је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, животињс |
| /p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас |
| Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш |
| ица.{S} Дужност је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то |
| се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била она изушћена пред олтаром или иначе.{S} К |
| них погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да је ово двосмислено речено, |
| нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им |
| еца њезина.{S} Другима је била и остала светла загонетка.{S} Друкчије није могло да буде.{S} Љу |
| а собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а |
| јпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| м делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чит |
| него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи |
| Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да разувери |
| оја, и кад је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} |
| бавним изјавама, него би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпо |
| дитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па |
| била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: |
| о приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу |
| они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљ |
| зичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четвр |
| а.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се н |
| ости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ов |
| ја.</p> <p>До сада је држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као |
| умње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим |
| преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</ |
| женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле |
| ог лошије сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње |
| ки позив би дакле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако |
| ј, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа И |
| ођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу |
| а кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, ш |
| Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам |
| у бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, |
| узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не |
| од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпита |
| се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, опажамо и код мушких при бирању позива |
| љива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од |
| ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћиц |
| но.{S} А овамо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују |
| куство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најм |
| p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— |
| бичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често дешава |
| што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок |
| ом тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола дете.</p> <p>— |
| и добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати |
| коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трго |
| а да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз о |
| седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> |
| , а мајка ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или сви |
| кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он м |
| </p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у |
| пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, |
| богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мора пре свега |
| и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част ј |
| се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене ш |
| вечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и свадбама, и дигод је зову.{S} Па ђаволска Ле |
| ли смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећу ни иначе праг да им обијам. |
| хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечарих и сва |
| у лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а све без праве воље и с |
| и ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да с |
| а код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фа |
| је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не мож |
| све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на |
| роф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господ |
| нате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си м |
| вршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи и |
| сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{ |
| ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Св |
| ако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла! |
| ете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељ |
| ши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла н |
| пца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овако осетљив |
| .</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Из |
| ве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незна |
| оме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Ник |
| и Б. и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био |
| то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријатељи. </p> <pb n="196" /> <p>Држао је њез |
| собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка о |
| огме да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Дост |
| лог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али |
| горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да кује гвож |
| уги у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, |
| и и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, кад је чу |
| љубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се |
| да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Бо |
| себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и |
| мљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и к |
| се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогунице!{ |
| ече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у то |
| е, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се |
| ви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан уда |
| узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} А ни женскиње нису све б |
| а срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињ |
| е увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ |
| љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} |
| не“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} Но неки |
| о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — по |
| {S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина б |
| гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрчаше прозору; само Даринка остаде на своме мест |
| са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} О |
| је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети |
| n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он ниј |
| ли у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно |
| о Богу благодарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свест |
| азмишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а љу |
| аћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невест |
| на на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> |
| м, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за на |
| паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су |
| и на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и по |
| знајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да |
| лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже |
| ла, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p |
| Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p |
| је као она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p |
| ло, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави њ |
| и кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу |
| се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече саму и плачну. </ |
| изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пр |
| оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет о |
| о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама њезиним за све несре |
| ди домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој вољи.{S} Но сад је питање: ка |
| мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде |
| p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше т |
| и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се |
| стаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb n="156" /> <p>Љубавно гориво дола |
| науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још бо |
| ажити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S} Пре бих одгризла је |
| и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па |
| у осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко |
| из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој |
| ин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Дар |
| сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њ |
| тво ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме |
| {S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу сто |
| там.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p |
| беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} |
| S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да |
| еде она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ретко је свирала.{S} Но опет је неколико ко |
| > <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољаше и свекрва нагласивши р |
| дитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме |
| да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих |
| друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти с |
| емо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу нај |
| >— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— |
| у из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се в |
| а вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, |
| се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да |
| неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пре |
| сталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напусти вас |
| а.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p>— Не вер |
| спех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељи |
| Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је |
| ати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на то |
| природе и карактера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и н |
| Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво каз |
| очари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са трену |
| и ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу пози |
| нуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера вр |
| је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито им беше немило, што |
| та свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?!< |
| ва Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси се |
| ј се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас |
| е у милости код господе наставника због свог изврсног — денунцирања.</p> <p>— Па реците нам бар |
| мостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавнос |
| у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јут |
| је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се уд |
| ди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држа |
| па је лако зврцну по носу и истрча пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} |
| } За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе п |
| ало је и знала; све га је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{ |
| ога жара, којим бих кадра била све — до свог поштеног имена — жртвовати за вас.{S} Ја вас, госп |
| ешћу могу дакле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не |
| > <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, т |
| весно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна |
| д јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост |
| м свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Зем |
| а неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и н |
| таде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо |
| , три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном дети |
| као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њ |
| учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> |
| а, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S |
| ад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му |
| о.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он је ипак једаред затече са |
| тина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и |
| рофесорка опет има обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и ње |
| напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко |
| вели:{S} Ја љубим Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, к |
| ре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без |
| нце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара |
| /p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, које је својом вр |
| даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> < |
| а, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> < |
| > <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} Т |
| рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи в |
| на дође гроф да прегледа рачуне и књиге свога надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој к |
| астави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> < |
| , коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љуба |
| о.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећала и мислила.{S |
| Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и |
| име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.< |
| е; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима. |
| ша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Дари |
| жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја |
| н.{S} Причао им је поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на |
| н од господе професора испитивао нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до с |
| рати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа з |
| сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли свога мужа.{S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећ |
| >— Којешта!{S} Због једне кокете издати свога вереника!</p> <p>— Он није више мој вереник!{S} О |
| ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпо |
| не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевљен за народ, али —< |
| , да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у с |
| лује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка с |
| о остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се в |
| ко уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муш |
| се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра није молио за допуштење, него се и без дозв |
| и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први |
| штено развије завој; познала је рукопис свога заручника.</p> <p>„Анђелу и душо моја!“ гласио је |
| ће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, |
| о да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Ш |
| која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се то |
| . јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедиони |
| га треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и |
| ите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо |
| варио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима п |
| глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је |
| ме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда изводиш, да |
| а.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могл |
| ини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, св |
| ума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у дет |
| дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од п |
| послетку изгубио из вида, пође и он на свој салаш.</p> <p>„Проклета девојчура!“ настави. „Како |
| ашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Дари |
| фу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофи |
| остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ра |
| д уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али |
| сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183 |
| ном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, |
| ли дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и |
| ру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој поглед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, р |
| воје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} |
| тиру раширили криоца и нехотице пустише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, |
| им науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, |
| е о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од |
| о, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа |
| све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемар |
| ем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих в |
| еби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године мо |
| је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она |
| о то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду |
| } Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премиш |
| >После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као шт |
| пецијално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој дон |
| а највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ за зидање шко |
| > <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је нови |
| хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупи |
| ма поштовања.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим |
| умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога |
| уларности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањ |
| х, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудн |
| ла, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но < |
| е нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, |
| ло до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога |
| тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта |
| опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу |
| своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим |
| е припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „газ |
| туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се о |
| детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође |
| ости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при том |
| Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и д |
| а сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другари |
| која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и бога |
| и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем |
| тког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила |
| боље девојче! </p> <pb n="131" /> <p>— Своје мане најрадије другоме придевамо — примети скоро |
| вала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Р |
| вила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> по |
| олазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се н |
| ила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три год |
| зив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала |
| осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, п |
| мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да |
| мо хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с т |
| атрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе већма привржена, ко |
| може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаћ |
| о беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на п |
| .</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ та |
| учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако п |
| вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са свој |
| Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу |
| обли румен, па застиђено здера венац са своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар са |
| е, а већина „баба девојака“ бива баш са своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш о |
| ?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад нећу да радим против дуж |
| , мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду излечена.</p> <p>Љубав је као |
| о чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па |
| срдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> |
| ута се и забринем због неудесне природе своје; свет је препун притворности и неправде; ја је од |
| о, да је морала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p |
| } Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим дети |
| /p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фра |
| учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално |
| у добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар је лаж боља од |
| с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наста |
| та кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту беше почишће |
| ободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја |
| упио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло |
| еко моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих |
| да по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им дати маснији залогај, залајаћ |
| бова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, које је ослабило — због њега. </p> |
| да трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављ |
| } А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена н |
| ну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да |
| ке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао |
| нскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мис |
| оменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p |
| прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме на |
| авало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи |
| Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чи |
| војим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар |
| у, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размиш |
| ије изволело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка |
| кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљење.{S} Једне је по |
| с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била дево |
| на су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о |
| S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина |
| своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређе |
| ла је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да |
| га нико о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадб |
| врдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлу |
| је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана н |
| е ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из њ |
| астави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говор |
| риповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је |
| ма штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— |
| свом последњем писму, како могу бранити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло кри |
| ајпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Д |
| огу.{S} Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и |
| дахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу. |
| по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово пона |
| е глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право |
| а. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клеп |
| срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата врати му пољубац па уморена с |
| он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па извивши своје руке из његових, наглим корацима оде од њега.</p> |
| Не примам! рече одлучно она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаш |
| е беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против |
| сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Кле |
| е погледом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Дар |
| Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p |
| мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим знацима поштовања.{S |
| рага секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам |
| и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним |
| оје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе с |
| ти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дот |
| рај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случ |
| им својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шт |
| ници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помисл |
| вог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — денунција |
| и! — рече молећи.{S} Ја сам казала само своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} |
| девојку, која озбиљно мисли и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напроти |
| дичних непријатних околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али |
| ам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осећајући љубави |
| тињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригну |
| ава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који да |
| жно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на дос |
| ве изразе и начин предавања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Д |
| р се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истинск |
| госпођо, да познам најбољу пријатељицу своје мајке.</p> <p>— Добро ми дошли, рано моја!{S} Али |
| ка провела прве детињске године.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила |
| ке пријатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да |
| иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А |
| дитеља измолила, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Пост |
| S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда |
| ви.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је |
| е!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљ |
| S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер с |
| <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не мор |
| не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам |
| рује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва |
| је, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништ |
| о је она боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад бо |
| /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је нагов |
| ше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофи |
| .</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да |
| d>XVII.</head> <p>Гроф је сада живео са својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао |
| ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало |
| p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник примети, да |
| се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сун |
| да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p |
| ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би отворено, пред светом |
| лучајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још јој се х |
| цало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; д |
| , осетљивије и енергичније, безобразним својим нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера |
| о што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А како они изгледају у мојим ми |
| више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао, да свесна женскиња тако м |
| е поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права исти |
| о не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осра |
| да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито уд |
| тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењива |
| ага секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је ба |
| ко је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи |
| , шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, |
| досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо |
| је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и ст |
| е растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмак |
| аћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки ви |
| е с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку. |
| не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дич |
| постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и предрасуда, али вас не љ |
| својих рођака, али је много бивала код својих љубимица Даринке, Босиљке и Ружице.{S} Пре кратк |
| задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала код својих љубимица |
| д дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са ж |
| сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђ |
| шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не |
| дно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући |
| у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави пр |
| во.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само |
| ила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{ |
| Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше |
| бе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. < |
| је, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очим |
| редену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, шт |
| човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се |
| т да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љ |
| кла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, |
| ринка, — рече једног дана господар Рада својој жени.</p> <p>— Зашто, брате? питаше она.</p> <p> |
| , да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудн |
| жем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и |
| веома богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састоја |
| p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала о |
| а и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сва |
| опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученик |
| бротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Дари |
| ећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у |
| кори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p |
| тина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора и |
| владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке с |
| /p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не до |
| једно за другим са света, не оставивши својој деци ништа више до поштено име и неколико стотин |
| и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пр |
| беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се |
| нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству или своме нар |
| на прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> |
| е душе — већином несретне.</p> <p>Веран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Не |
| p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је красно дете.{S} Нисам м |
| — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и о |
| ао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Да |
| ије волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S |
| се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој будућности и својој вереници.</p> <p>Да је |
| виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из у |
| свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при гл |
| му је добру, образовану девојку, не по својој, већ по његовој вољи.</p> <p>Кад је мајка добила |
| ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти ј |
| <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнан |
| ођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се |
| сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба им |
| , него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погр |
| у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} |
| родица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо об |
| pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још |
| !{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и Бо |
| смешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> |
| еба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девојка, а ни наше |
| тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угу |
| , да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук |
| > <p>Једног вечера била је на вечери са својом газдарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та пр |
| го већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима ради.{S} И сва околна села с |
| је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог једи |
| p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог сво |
| оца насљедио је прилично имање, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио |
| ула јој је мисао, да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку |
| ванком — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређено |
| али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је |
| вцем купити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је иск |
| речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми |
| год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је најверни |
| </p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или м |
| ану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да |
| > <p>Дете га погледа некако поврељиво и својски, па му наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Х |
| : мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђок |
| е жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла д |
| трана приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја са |
| едног професора; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је |
| јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати се и особама, кој |
| ога, ко би ми као њој преко познаника и својте господе професора извојевао или испросио одличне |
| је зарана мислити.{S} Због љубави према својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те |
| е сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу |
| о, пред каквом госпођом професорком или својтом професорском.{S} Госпођа професорка опет има об |
| ује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење |
| мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p> |
| су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па |
| ите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте бољ |
| по вољи родитеља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћута |
| бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је:{S} Он је м |
| као матери, прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још из |
| ање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је м |
| а хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девој |
| ињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али његова увређена |
| Па држим, да која девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан по |
| а стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ћ |
| ше, те је потражио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој ј |
| ложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и сме |
| ека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула |
| .</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима |
| је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јелу.</p> <p>Једног да |
| мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледа |
| > <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, преду |
| после „пружи врат“, па савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем |
| вота заборави она на све друго, осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што |
| ше скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да ниса |
| сам лутка, па кад би ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе ом |
| {S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi |
| .{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошав |
| уж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на м |
| ите, али не — ако ме не мрзите, пружите своју анђелску руку мени грешном јаднику, па да постане |
| а Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери |
| е за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и нашт |
| ељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? |
| а.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, оче, да ј |
| амо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гр |
| рива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господин п |
| е, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако повр |
| е сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира |
| епа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом и нежно молећ |
| ке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— С |
| е?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је в |
| умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка глед |
| ћити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, |
| ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи из |
| ша им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити |
| рата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећа |
| потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови из |
| е смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли |
| S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси виш |
| не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су за |
| ана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због |
| није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже, како се може |
| о да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да |
| те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кроз отворена врата.</p> <p>— Буди паметн |
| p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда продужи:{S} Твој сав |
| кола, рече, пришавши Даринци и метнувши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, тв |
| ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо мало гледати и кроз прсте... </p> |
| “ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је м |
| “</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира и ућу |
| } Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада ни сам |
| ар Рада још марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb |
| >Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грози |
| па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, ни |
| а је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у |
| али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од с |
| ти не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све |
| лас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p> |
| м и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго пла |
| p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, |
| зиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, |
| ринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> < |
| ок јој не похваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; по |
| ти, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужн |
| ? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпоче |
| само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејал |
| </p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољ |
| а се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> |
| наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код к |
| је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који |
| свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћут |
| а куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сес |
| среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на |
| ја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако н |
| кад буде свога мужа поштовала и волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Руж |
| е колико је год могла а неправду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња |
| ати маснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад т |
| мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима пи |
| трожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена д |
| а блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је свакоме, б |
| отице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синов |
| саћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла и |
| смо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професоре |
| рема мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били |
| је плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад нај |
| снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити р |
| зе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? |
| то?</p> <p>Поверење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни неп |
| и, него много више од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са |
| женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за |
| тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, |
| отрчаше прозору; само Даринка остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Не |
| чивке додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — |
| /p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је |
| уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развуко |
| о тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задов |
| ујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити ва |
| е чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше |
| години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у т |
| је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим? |
| ти добила на папиру и лошију сведоџбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се |
| е, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он? |
| мотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S |
| прављати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљ |
| омогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас |
| повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекн |
| удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — н |
| француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ |
| “! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће |
| — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сама |
| аринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред о |
| оље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, |
| околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, |
| из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је |
| S} Размишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то |
| опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци с |
| тина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допад |
| и на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши дон |
| ли иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра домаћица.{S} Дуж |
| ка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p |
| змару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци |
| рини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> |
| то морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па |
| бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p> |
| и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав времен |
| ке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, шт |
| те.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друк |
| ајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће |
| је.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретал |
| мају придржавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говори |
| мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над њиме.</p> <p |
| светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Ср |
| о хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што |
| поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо мо |
| хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно уста |
| во ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете свој |
| ј сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је |
| овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са сви |
| у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, |
| уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независ |
| сли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи |
| ре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, |
| знанка Незнанковића.{S} Рекао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан ј |
| p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није |
| м каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити.{S} Моја противница је прекинула:</p> <p>— Није |
| еколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из не |
| сиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Дар |
| варати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; |
| је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузим |
| ачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и от |
| рости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} П |
| разних, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ |
| же Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, |
| загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу зав |
| ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дгуње.{S} Боже, крупне, па жу |
| живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, |
| а.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} |
| јбоља места — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје |
| , како је свет грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и св |
| сти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз коју нисам могла добро |
| одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна дево |
| ула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> |
| увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, ко |
| да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стид |
| а сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— |
| па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, г |
| ије у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{S} Свака његова реч, сви појмови њ |
| хађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да је он љуб |
| <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад ч |
| нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест |
| ваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да ти |
| реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродно |
| их новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се |
| учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седам |
| утиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} |
| кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по |
| овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али с |
| p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал |
| бих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каменом на њу бацати могу.{S} Она је гре |
| мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учин |
| } Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала. |
| далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којо |
| ед вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, да ће оста |
| о их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалек |
| здаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси |
| <p>Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад |
| .{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђен |
| уби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за |
| о рећи, али кад је погледа, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p |
| ца зачуђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је н |
| власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца сврш |
| ћна, а материнска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила |
| ако ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој ме |
| њасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш с |
| е јој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а у |
| натарошевице — да само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Ј |
| ко човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не |
| д заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху |
| кога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу. |
| о брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила да ће на |
| .</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, к |
| де, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу т |
| а, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не може?{S} Можда већ љуби?{S} Можда... |
| омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то буд |
| </p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па |
| p> <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при |
| ек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на по |
| нио, него је код мене грех не знати, да се ваљано женскиње новцем купити не да, и да је богатст |
| не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и о |
| ше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у ср |
| , не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и |
| да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринк |
| она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{S} Па и он — к’о сви мушки!</p> <p> |
| то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми нови |
| иче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га презире, а што већма воли чи |
| умеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим |
| лагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попу |
| авила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучн |
| и ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом |
| После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас с |
| во је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба |
| лас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћу |
| когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар ра |
| бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито к |
| Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери па |
| сновној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице пр |
| чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али |
| ви сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p |
| спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло вид |
| ава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом. |
| него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стига |
| варај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заго |
| ижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик |
| не, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. < |
| о опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не мога |
| бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> |
| а како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, већ се по писму узимају. |
| одовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасл |
| дешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радин |
| 81" /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе |
| ала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти |
| учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање |
| им називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да се поправи и своју радозналост задовољи, потрча за њом |
| Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај с |
| мојој матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он п |
| утала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено на |
| „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да се нашла нека која ме је код претпостављених чак и као |
| ме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, |
| одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руже па рече својим природним г |
| Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозби |
| будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Н |
| ситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је посто |
| — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, н |
| Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала с |
| шност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још |
| љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико друг |
| ного шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, радо је кредитирао и без обвезе, а где |
| Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} |
| p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задр |
| ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, заједно с они |
| ва неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет бил |
| имати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад по свету погледамо, |
| ећ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само г |
| ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да свој |
| само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако |
| живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед |
| т поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.< |
| Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а л |
| чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће п |
| о, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти.{S} Али њ |
| чу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја |
| поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштени |
| би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, ве |
| је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, а |
| ни!{S} Само брани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније |
| мнија с њоме.{S} Сад више немам воље да се држим са њоме и њојзи подобнима.</p> <p>Сад ми је по |
| и?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у с |
| зе паразити оних животиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бај |
| ош ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерн |
| љено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших леп |
| да посети гробове својих родитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити. |
| амо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да с |
| тра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим т |
| „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Ј |
| за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какв |
| ивности, неке контрадикције, како ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учит |
| доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у до |
| ла сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више да |
| остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што |
| година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој |
| исмејава, или не налази за вредно ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, |
| Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије, на пример из ло |
| вно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, |
| ш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим |
| ече она поруменивши још већма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејав |
| е до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а он |
| у то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или |
| ост, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, |
| ећи на њене године, говорио њој, као да се растаје с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љу |
| љење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта в |
| </p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> |
| обледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа побледело лице на |
| аш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и |
| шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма |
| ришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Такв |
| >Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио |
| .</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколо |
| <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> <p>Једног дана добије писмо.{ |
| тро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост м |
| дунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да |
| Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав би |
| чати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на ум |
| торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало пам |
| ина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ов |
| >— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети |
| , да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту |
| еја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; |
| ни да се игра ни да се исплаче, већ да се моли Богу; мати јој је од више дана опасно била боле |
| ије могла.</p> <p>Дође и Незнанковић да се опрости.</p> <p>— Госпођице, рече он, појмим располо |
| раво, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам нау |
| е девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нерад |
| је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А м |
| гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</ |
| много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Де |
| то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. < |
| другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p |
| тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све |
| друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, кад је чул |
| Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена |
| p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> < |
| бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц де |
| Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јун |
| примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без нов |
| ла, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добр |
| учењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; с |
| бу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод |
| оженила је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану де |
| ша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родно |
| ко и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фра |
| ни дужни презиру.</p> <p>Господар Рада се изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби |
| к им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— |
| И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А поглед праве љубави мора бити благ — мо |
| А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Доп |
| а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити про |
| назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— |
| отпочеше други разговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.< |
| ну.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, ко |
| ад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо |
| м?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, ка |
| p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико н |
| ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шт |
| огледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог гр |
| а, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми је нејасно; пише место њега ње |
| најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам |
| је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је |
| да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом |
| ара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} С |
| одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то неј |
| ти име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људ |
| те опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо ал |
| да је број ових за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати |
| и, међу осталим и ово писала:</p> <p>Ја се са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме |
| еко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозо |
| се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једн |
| ла одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше |
| и другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — оп |
| p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што |
| </p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: |
| нити.</p> <p>— Ја да извиним? — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем н |
| обра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете |
| иња поштенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb |
| не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не б |
| а је боља и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: как |
| рце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може |
| је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што н |
| и се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господ |
| лицу и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина |
| адно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Дос |
| Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове за |
| ад је крадимице посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало пог |
| гу себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често д |
| p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна |
| а видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француск |
| ња достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци чест |
| е лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању |
| би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете з |
| } Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу пута!{S} Овако, ку |
| а.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну свој |
| .{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините |
| изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, се |
| рлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе |
| жао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и |
| Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринка се не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за ц |
| 8890_C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.< |
| многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је т |
| естра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећ |
| а пред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта и |
| били са свим без бриге.</p> <p>Даринка се није противила, д иде на игранке и забаве; била је ш |
| чивши јендек, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, |
| време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке. |
| ш дознати право мишљење.</p> <p>Даринка се осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитат |
| требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</ |
| том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела прид |
| амо ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослоб |
| са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш г |
| лила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи. |
| момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, какво |
| код куће па дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и нео |
| Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да с |
| , рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренута |
| ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада чов |
| и; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p |
| ојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе |
| та је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговара |
| ињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш |
| Ја сам дакле ваша прва љубав? — ругала се она.</p> <p>— Прва и последња, анђелу и душице моја! |
| иљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у |
| а, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај |
| ане дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду? |
| ="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што |
| ироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, ш |
| аћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обичн |
| Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се т |
| /p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} |
| срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> |
| } Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајн |
| удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још ла |
| разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: |
| </p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша |
| итања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, |
| SRP18890_C1"> <head>I</head> <p>Бројала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је |
| а сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Ст |
| се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу |
| >— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све |
| /p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у ис |
| е</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпуно љубити и поштов |
| не могаше.{S} Била је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зуб |
| ... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми ком |
| а то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се |
| сао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, |
| ила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њ |
| ла; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао гово |
| осетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него б |
| непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за игра |
| м. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хте |
| i>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој. |
| Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у |
| е ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p |
| ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али та |
| аш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио п |
| но кад му је разабрала мисли, зачудила се.{S} Између њезиног и његовог мишљења била је сада гр |
| дела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човек |
| инула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати |
| ну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби мла |
| рана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кући |
| а.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сана па сам јој довршила оно мало |
| ци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од не |
| >— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па |
| /p> <p>Отишла је до прозора и наслонила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био |
| вду мрзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке |
| а, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јо |
| ја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење н |
| и мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Због |
| ан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш |
| једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} |
| </p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади |
| Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога |
| n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела |
| ајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} К |
| толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Д |
| она код нас, добро богме.{S} Извештила се па ретко кад вечера код куће а већ о свечарих, то се |
| те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња, била о |
| кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Не |
| то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S |
| >— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Нек |
| n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; он |
| изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајсторисан, као |
| а.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћ |
| а твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак. |
| а ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти |
| p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам |
| ад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> |
| етета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се на |
| у поверење оправдала?...</p> <p>Пренула се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивш |
| а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је онај назив и б |
| и, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писм |
| ш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection |
| чају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> |
| у дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те |
| врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после цело |
| е брак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Дарин |
| су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су оче |
| одно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, |
| бе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој |
| рати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо н |
| тане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на |
| ледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда ни |
| ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пратити |
| родици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S |
| али“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто |
| умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљ |
| најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и |
| ад не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожење |
| неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ни |
| о брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S |
| у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па |
| код видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бивало је т |
| оду у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи |
| мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу ви |
| Али деца вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сети |
| једна моја интимнија друга.</p> <p>Она се окрете на једној нози па значајно рече: питајте оног |
| ва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се ч |
| на, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ |
| ! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} К |
| азумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и ин |
| пута опазио, да га Даринка избегава, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту к |
| /p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не м |
| Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све с |
| довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрин |
| — Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближње |
| ге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивн |
| а вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп |
| ћа са женом.</p> <p>Даринка задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је |
| војка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Дарин |
| нила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког ј |
| зговарају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада |
| е долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је |
| це, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови |
| војчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добре воље, па |
| пет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако. |
| <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n |
| м, него бодрим оком све сам пратити, па се не осврћати ни на кумство ни на пријатељство, него с |
| ровић, издајте ову кућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну |
| је ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте |
| ше; обоје држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; ос |
| — Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се др |
| сте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака болест од жд |
| Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је отишла од прозора и пла |
| n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао |
| то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, бил |
| уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одре |
| ма захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Ст |
| ј ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка у |
| вајући; приметила је Даринчин осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се раста |
| мехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свак |
| обично њима под крило по неки кобац, па се отуда безобразно залеће на голубове, па и соколове; |
| ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца |
| осподин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отп |
| м је он њу, али само њу погледао.{S} Па се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада |
| шапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у |
| >„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуш |
| кинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са |
| у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступ |
| и „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и н |
| ли узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни мног |
| је:{S} Он је муж и искуснији од мене па се није на друго обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин |
| — јау! јау! — нема зуба. — рече дете па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуб |
| е — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> < |
| ели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о к |
| </p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми по |
| д ал — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши |
| уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под ти |
| зговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.</p> <p>Лукава женскиња!“ ми |
| ме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на сво |
| зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> |
| је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> |
| рински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p |
| скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако х |
| Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а мес |
| Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу п |
| же: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> |
| моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држала |
| пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природе своје; свет је преп |
| рактичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску д |
| е на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, |
| </p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетк |
| из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та |
| ажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рек |
| јчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се |
| будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, да т |
| } Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, ве |
| ри будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је |
| рђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадими |
| </p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брз |
| заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога, а мр |
| Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> < |
| долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како |
| и хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p |
| нка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов р |
| а, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за с |
| ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју со |
| >— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилиц |
| ом погледу достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, ш |
| х због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна пи |
| да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја |
| дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад |
| тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра пр |
| , рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из г |
| аће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.< |
| поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се да |
| рептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка. |
| Је ли, Босиљка, јесам ли ја лепша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— О |
| те.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову г |
| учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринт |
| киња је научена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но |
| саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој пој |
| а будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мај |
| ало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофом растала, журним корацима отишла је у село. |
| це је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те |
| у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је |
| е добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине идеје.</p> <p |
| кви људи само онда друге не варају, кад се сами преваре, — рече Даринка иронично.{S} Али ја и о |
| свирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри |
| вају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо љ |
| ом оним, докле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отр |
| е за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! п |
| тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикн |
| , него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с |
| чу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма н |
| а, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, |
| могућила свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би |
| и људи остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни |
| у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, само не ватром љубави, |
| рофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је нам |
| његова питања или примедбе.{S} Али кад се десило, да је морала говорити, исказивала је своје м |
| аринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар свога добра ниј |
| ога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност те |
| , друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнем |
| ала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом неза |
| срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је |
| а, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те |
| ну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и |
| ј тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Дар |
| вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себ |
| ите! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци б |
| p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и |
| рошевица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због ната |
| P18890_C19"> <head>XIX.</head> <p>— Сад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунају |
| а, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе |
| сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Кому |
| зиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила |
| нека јој покажу пута!{S} Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворно |
| је, као и већина, навикнут да мисли, е се женскиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, |
| жица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Руж |
| „примерну“ загрљену с мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење |
| нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу |
| S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нуж |
| ти или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се тек може заслуж |
| у своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p> |
| у тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Даринка је избегавала прилику, да на са |
| , што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра стар |
| бу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="176" /> <p>— Држал |
| о је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi |
| жну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због л |
| шчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, |
| и: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно |
| и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна как |
| д се друштво по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те |
| ши његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то |
| ма људским. </p> <pb n="112" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, ув |
| SRP18890_C11"> <head>XI.</head> <p>Каже се: <hi>Од миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако. |
| што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезин |
| /p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S |
| те помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишт |
| е њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче врела рука.{S} Н |
| ајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље б |
| м као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, исп |
| ек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из |
| таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа пр |
| и...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропр |
| год је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи тре |
| их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему би |
| p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је о |
| ривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба кл |
| S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, |
| његова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже |
| ску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често |
| ћу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је ба |
| ом сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажа |
| се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> <pb n="127" /> <p>— Ружа и |
| пила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај п |
| не, зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, х |
| доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, |
| и живот осигурају од брачних веза, које се не свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулаци |
| и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослабило, држећи њега под окриљем својим.{S |
| најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао уз |
| варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, остави |
| , док год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше |
| но поштовање, оно право поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је |
| могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја нем |
| лупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила његову понуду, |
| лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је при |
| се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам јој пријатељ, а зна |
| сто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Срем |
| > <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која |
| кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, |
| и и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје |
| е у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, д |
| има праштале и по обичају љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме д |
| едељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као |
| о...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, с |
| ен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није |
| д труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих прич |
| ећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама с |
| ли баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверава |
| седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају го |
| о факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим само вредност карактера, него |
| са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опш |
| шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, |
| да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се раз |
| мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкав |
| господом гимназистама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да |
| ије изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком ир |
| љда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш |
| , дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, ил |
| траха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али он |
| че и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије |
| „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, ка |
| своме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледал |
| </p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разум |
| .{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке |
| ве се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, р |
| х ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, на |
| што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо нам |
| им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети наји |
| о својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове. |
| орчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а |
| n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заис |
| азили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је после н |
| о би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весе |
| што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа п |
| ешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је он |
| х је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; |
| ћ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вра |
| е по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и п |
| ашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицо |
| замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч о |
| ада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у |
| извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав |
| би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p> |
| идила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте |
| његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад |
| јим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу д |
| примети враголасто она.</p> <p>— Варате се, драга госпођице, господин нема ништа против народно |
| ф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, господине грофе!{S} Добро сам вас ја разумела.{S} З |
| е сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да |
| па се приже и пољуби дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринк |
| ао онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — реч |
| примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света м |
| шате ли, да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој ср |
| драсуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга би мож |
| а девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућ |
| е, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити, колики је госпођичин мираз?...</p> <p>— В |
| узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Ш |
| .{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а н |
| ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пр |
| но! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Бо |
| се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p |
| — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p> |
| појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Д |
| никако да се окрену на боље?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p> |
| ињем, будите и мој!</p> <p>— Не ругајте се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и оп |
| реба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а коли |
| на, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја сре |
| војином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да |
| за њом.</p> <p>— Преклињем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринк |
| p> <p>Дошавши до вратница својих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече знача |
| .</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерк |
| наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и оп |
| рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још буд |
| ело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — реч |
| сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и пред |
| ти и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је др |
| вено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно ми |
| је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица |
| за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, |
| бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава |
| ска ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он |
| л се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ће |
| S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допус |
| ла је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — |
| нтересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.</p> |
| ла, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, да |
| има, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и ве |
| е добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Дарин |
| игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— |
| о пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држ |
| до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни |
| и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропаш |
| оговарању изложено него мушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те |
| ену и неверну сведоџбу.</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису да |
| 161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигура |
| је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се, кад |
| ком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи ро |
| ш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мор |
| и, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах с |
| рофесор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па ј |
| Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да зао |
| ити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла |
| ама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад |
| То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Францус |
| ет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути, да му кћи са многа одбијања на глас не изиђ |
| с каквим милим другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} А |
| и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели |
| ице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само погледа.</p> <p>— Госпођица |
| на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим настојником.</p> <p>Кад му настојник |
| би.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и б |
| на и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са св |
| кад и њени родитељи пристадоше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад с |
| ; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могл |
| i>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда са |
| обу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} |
| е до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После неколико дана оде и стрина. |
| цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Не |
| вор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се весели свати дома.{S} Даринка је на глас јецала, кад |
| а питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у ко |
| долетела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се |
| ао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби б |
| и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја |
| е јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда Рада“, рече |
| у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и |
| .{S} За живота својих родитеља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о том |
| ла, отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, кувари |
| ше, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, али им не могаше одрећи |
| е која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе |
| је стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје прет |
| а би јадно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, |
| ; само би вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, пон |
| кле морао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно |
| руга поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнае |
| тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти |
| одитеља и да се обазре за место, где би се са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке ба |
| до је кредитирао и без обвезе, а где би се после морале продавати непокретности зарад наплате, |
| што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, |
| да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чу |
| ћ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би |
| <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање п |
| м мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити, ако н |
| ијатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> |
| ј Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад |
| о поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити мора |
| је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе и кара |
| ћала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што би њен |
| кад имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све. |
| иван појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што чо |
| а!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се бринути |
| оби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Бла |
| љда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S |
| деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је |
| S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} |
| ошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те |
| S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треб |
| а га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> |
| и.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам ва |
| анку, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним до |
| дете ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „и |
| она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повика |
| Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш с |
| то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па још с газдачким, ка |
| души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p |
| у.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, п |
| све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, мишљаше Даринка, а гласно рече: |
| и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за жи |
| она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“< |
| жда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те н |
| изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела с |
| ну за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протер |
| уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, вашем |
| су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — р |
| може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам |
| на само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном ре |
| а девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на |
| не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати |
| јој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете |
| евојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то |
| алац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, |
| етко господар Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту |
| зати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! |
| да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љ |
| то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не мислим сам |
| о, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце? |
| огата, као газда Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате |
| се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар п |
| ије.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, |
| ошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то д |
| ту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме нар |
| ити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Данас и васп |
| ечи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија нег |
| као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздах |
| ељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах т |
| сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпо |
| прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више |
| ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши |
| допаднем“ — беше Даринци на језику, али се задржа и ништа не рече.</p> <p>После једног сата сти |
| еки политизираху овако, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поно |
| читала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p> |
| то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом |
| бољи и на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сув |
| е понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она и |
| ена исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те |
| >Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} |
| <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Рад |
| д родитељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чи |
| исте.{S} Има и нешто изузетка, а остали се деле на две групе; једнима је идеал новац а другима |
| за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одраслима, вечито је са децом; но ретки |
| се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не |
| ти приправницу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „ц |
| срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је ов |
| нала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Р |
| није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све |
| очела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете б |
| еје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} К |
| своме надзорнику. — Наредио сам, да ми се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви з |
| хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, зар да примам за готов новац?{S} Зар ни из |
| ну погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне оп |
| се допадне?!{S} А на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје |
| се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по |
| уда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је п |
| И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Је |
| ајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неп |
| шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су бо |
| ати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту |
| м ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како кида кон |
| — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас |
| дају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности пр |
| е — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: |
| ...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што в |
| ва, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало |
| ече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај |
| — Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се г |
| зеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дуж |
| , рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушк |
| и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је |
| купо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— |
| што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „т |
| итељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошл |
| а најивност и детињасто понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, |
| аша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да |
| <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери. |
| бро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мис |
| , какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се безазл |
| да би своју погрешку поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S |
| смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму распитују.</p> <p> |
| викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу т |
| а у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби |
| е намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; н |
| стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да раз |
| рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра сме |
| дахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рек |
| и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао отрести питања: зашто је ово овако, оно онако? |
| га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам |
| теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима. |
| ним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не може |
| Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу нећ |
| , а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси |
| ју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је ме |
| p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Б |
| ста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S |
| га.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Ш |
| цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила з |
| кумовска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Дари |
| ваку девојку поучавати, значи, излагати се опасности!“ Па би онда опет сањао о својој лепој буд |
| сподар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче, не г |
| е својте и због неких грађанака клањати се и особама, које нашег поздрава не заслужују?{S} Дужн |
| тране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч све |
| и господина професора.</p> <p>— Не љути се, Даринка! блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо те |
| !{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким ос |
| сиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле |
| ма била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненад |
| а, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на |
| >Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу |
| адно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу чове |
| и године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав |
| екадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилика, опет |
| узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, излагати |
| ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гле |
| тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</ |
| ама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здравље мојој мате |
| о оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, |
| потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може в |
| аца, како је леп! — викала је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се |
| .</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу ваш |
| <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш сме |
| дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, п |
| но туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад |
| а вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p> |
| p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но |
| се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец |
| ти схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом женскињу.{ |
| не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</ |
| се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, м |
| а што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том мо |
| пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац, па се отуда без |
| оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих |
| .{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата соб |
| ерином плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу доте |
| киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одм |
| равиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме р |
| де време јелу, рече Даринка прихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се |
| остаде на своме месту.</p> <p>Вративши се од прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице |
| уменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у шк |
| уцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> <p>— Дођи опет — викал |
| а.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни то |
| готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Ненад ми је о вама при |
| умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело ст |
| рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</p> <p>— Даринка није мо |
| Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису |
| што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су |
| и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друг |
| меши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, |
| не? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај |
| дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! у |
| еселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала |
| вете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само |
| изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљан |
| кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама |
| да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој пок |
| да је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, која се у |
| еби да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блиста |
| а је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне |
| љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тр |
| мпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнула брзо, као метеор, |
| оставши сама јаукну и паде — крила јој се беху саломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — |
| го Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да |
| >Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубав |
| омену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, ко |
| дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако глед |
| ни.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на у |
| жудња за многом „живином“, или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплач |
| е слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S |
| ри.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далека клањају, па ма где она била, а тако исто и |
| снато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветно |
| није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, т |
| ледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој |
| <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед |
| ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења дела |
| че ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одав |
| иној.{S} Неће она да помисли, да би јој се свака јавила кад би је познала и кад би је у опште п |
| ођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила |
| ица.{S} Девојка је и она.{S} Досади јој се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадиј |
| а, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију |
| ом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Пресе |
| а је писма и поклоне од свакога, ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је из |
| решито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се није веровало или је било лажних доказа против ње, п |
| а.{S} Како је била побледила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој |
| о јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га |
| а па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој зв |
| је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек н |
| без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две годи |
| а: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дал |
| оме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, |
| </p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду |
| Незнанка Незнанковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да |
| нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том занос |
| етљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S} Али мисао, да јој кћи може изаб |
| имањем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, пр |
| о виспрено од њих; <pb n="161" /> којој се не допада Бог, допашће се његов противник; успех је |
| аћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаесте године, неће ни довека |
| ћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Д |
| S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек он |
| киње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислил |
| право веле: иза мире...</p> <p>— Немој се лудити — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми т |
| учила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху см |
| ахопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги |
| абету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом њего |
| у.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне соб |
| од њих руже, које би они бацили, а њој се баш са њихове простоте и допадају.</p> <p>Све ово из |
| Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту при |
| ута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накр |
| а бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу |
| њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та |
| тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Оте |
| Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немај |
| господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо |
| иљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јако |
| је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потр |
| ка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху |
| рије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет |
| S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Дарин |
| журине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с |
| е растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе |
| се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и |
| ба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женск |
| де нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као |
| {S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, ос |
| ебали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, треб |
| > <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварити — реч |
| лике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у др |
| ана госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога с |
| јој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију с |
| се, грофе!</p> <p>— Имена ми, не ругам се, већ вас и опет преклињем и молим: будите и мој хран |
| таром.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким нем |
| своје главе.</p> <p>— Госпођице, надам се, да ме бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек св |
| је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас п |
| /p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извин |
| ам занесен грешник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остал |
| и?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} Врло виспрено од њих; <pb n="161" |
| а, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред ст |
| клупе! — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а о |
| и је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је |
| ш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и с Босиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту |
| {S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за |
| ати?{S} Нисам погледала на сат, кад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он |
| пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чу |
| > <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу водила;</l><l>А сад водим |
| твене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушења; одбила сам и грофа кад га не љу |
| — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад |
| , да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје с |
| њој излишно.{S} Но сада видим, како сам се варао; јер осећам, да без вас, госпођице, никада пот |
| дити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубав |
| ањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвоји |
| прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствар |
| тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и с |
| леве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма какв |
| ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за |
| а.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је |
| додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, |
| а ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у оч |
| ж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и |
| <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно |
| иркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати нар |
| л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој |
| .{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на мене, |
| грачку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} |
| — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} |
| попе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; |
| прекиде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „п |
| ма и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Ниј |
| .{S} Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио |
| и мушки били „мушкији“, онакви, како им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека с |
| никоме нису ништа натруниле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „ |
| истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љ |
| се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на |
| че тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.< |
| Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал |
| него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива ср |
| човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још |
| „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца њених баш и допадали.{ |
| право, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То |
| ијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После |
| ицу кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја |
| а у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лутка, а женскиња осећа и види, да је |
| више времена за неговање, а са временом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трго |
| е Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} О |
| Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да га не би приметиле друге оштриј |
| /p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала |
| је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је |
| давши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни прати |
| падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поштен начин не могаше са њима надметати.{S} То м |
| и?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...< |
| в, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Чо |
| лаћају?!{S} Пре баш, каже Лела, изврз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал им |
| а није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посма |
| ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ |
| био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити |
| > <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетка, а ос |
| ице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Не |
| васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи |
| ем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац ни мати |
| ?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице |
| „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је убла |
| .</p> <p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она б |
| ене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио, кад место ружна детета нађе лепушкато девој |
| и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је била необ |
| вати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фра |
| е место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Ла |
| нуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста с |
| а се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је ув |
| мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како бе |
| беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плаве очице одојчета кад га расплак |
| ла.{S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно |
| ли и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и уд |
| м надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек |
| аш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; |
| сора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне пос |
| провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старо |
| ога добра није молио за допуштење, него се и без дозволе њојзи придружио и до куће је допратио. |
| „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p> |
| ка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је он |
| уди, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, ал, каже Лела, пре није |
| Јелицу; била јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>И |
| па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, |
| а, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Не |
| е дана опасно била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у |
| може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је ни |
| ти своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, |
| тељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво савија, а којој се кујна не омили до деветнаест |
| > <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мираз није главно...“</p> <p>По |
| хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, |
| а се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда об |
| ште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" |
| > <p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у |
| ољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну ус |
| и нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да ви |
| ем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема |
| ла у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>фило |
| тиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— Ваљда н |
| закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нист |
| то одговора настави муж:{S} Њој је, ако се не варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег ма |
| од ње дужност према њима.{S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, |
| S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и |
| јка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— |
| ену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан |
| хову љубав, а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго п |
| а.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше у |
| Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет д |
| а истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p> |
| p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаес |
| се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа И |
| е често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, о |
| ам председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми п |
| о још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Ни |
| .{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и партаичност наставника наших!</p> |
| ер не посаветује и да јој не каже, како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка најви |
| опало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека |
| њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не |
| , њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни по |
| врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учит |
| убав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало има |
| је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но после неко |
| но ни да се исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако бе |
| усетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпит |
| ете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш |
| рива је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, |
| срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јес |
| осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају |
| аша Катица много је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p |
| му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а н |
| /p> <p>— Извините! — рече Даринка, лако се пред госпођом поклонивши, — Или је можда по вољи са |
| етнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Доп |
| раца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи погл |
| нскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на сиромаш |
| село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељску н |
| лну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> < |
| акоме, било саветом или иначе, али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било |
| ако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журним је корацима пошао другим путем у с |
| то вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p |
| при бирању позива исту појаву.{S} Ретко се ко лаћа позива каква из љубави и воље према њему.{S} |
| требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по некад збунила баш и онда, кад је мислила д |
| о је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти |
| “, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије |
| ктора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој госпођи, како се по нека приправниц |
| беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у је |
| смо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вра |
| па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико |
| лог непогоди.</p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Бож |
| рна“ извине не заслужује.</p> <p>Десило се овако:</p> <p>Једног вечера била је на вечери са сво |
| {S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осв |
| огата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> |
| и срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природ |
| Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p |
| ко неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнул |
| е радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да б |
| нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да бер |
| ње интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја |
| ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А бог |
| Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет |
| На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на ср |
| фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем |
| а девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сноси |
| често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цве |
| ике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беш |
| , у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела.{S} С |
| нути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути,<pb n="178" /> па освета готова.{S} Припра |
| Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач дет |
| р, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За т |
| у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове б |
| , особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и т |
| на, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n=" |
| е сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} |
| уби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забрани |
| ад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође т |
| , кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије о |
| волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — |
| то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће бра |
| а преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> |
| је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то и |
| га дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но он ј |
| ати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношколс |
| и како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остан |
| до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога п |
| ко моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих“ женскиња; вечито ј |
| а праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све н |
| док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па се зас |
| > <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} |
| она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а и |
| а је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не мож |
| прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p |
| а, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и |
| ишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она зна |
| везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{ |
| езнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по с |
| војим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су у |
| , како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаш |
| ривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично |
| еде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, |
| и, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам, гд |
| е и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине |
| убави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на |
| се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо неприрод |
| Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су с |
| еместар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћ |
| кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: |
| и с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и по |
| , то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, |
| убин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што је |
| мен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо |
| , те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога жив |
| му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код на |
| , радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се то |
| у ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и овак |
| сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да |
| о се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сло |
| е.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него увере |
| та, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> < |
| увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{ |
| амети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудати |
| ости и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина роди |
| уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а |
| {S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, ж |
| .{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш виш |
| и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад |
| лих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и д |
| ог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је он |
| некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да |
| одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију о |
| што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сат |
| чећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молб |
| сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв |
| дине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њо |
| .</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је |
| уди се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на |
| а њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка дома п |
| ују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право |
| но оценили и сведоџбу ми осакатили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима та |
| мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> |
| мехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да |
| се да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да |
| са женом могао настанити.</p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.< |
| устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изг |
| т или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје |
| гуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се |
| S} А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно |
| и дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p>Држала је, да |
| Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, |
| бави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом бе |
| убио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш |
| ...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести немилих мисли: „Само да ми је знат |
| наници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце. |
| ..{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> |
| ња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на ко |
| едоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка о |
| и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, |
| так сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— |
| а, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом глед |
| , да се господари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња |
| А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особ |
| , својој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, саве |
| а ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, |
| <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете наро |
| раш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису то |
| екадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{S} Прозори им |
| а како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се п |
| к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а |
| крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, мар |
| насмејао.{S} Ма каквом заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не о |
| е сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше |
| ајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им |
| и, рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због |
| а то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста ста |
| Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} Па зато једни и |
| држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његово |
| армаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} С |
| умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се |
| сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" / |
| S} Још сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да |
| сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; |
| кратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се ос |
| а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскиња.{S} Ако је која |
| ада никако да пусти госта.{S} Допале му се његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да |
| хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да |
| не поче неки весели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Г |
| самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава ж |
| ?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причат |
| нас из свога предмета.{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> са |
| ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изглед |
| са прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти зав |
| — Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас не поз |
| .</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Луд |
| > <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему се ука |
| мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталн |
| /p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти б |
| — Е, виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На |
| о кида конце...</p> <p>— Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме п |
| Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш |
| осиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за године и боју |
| — А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрч |
| Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с н |
| рам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи |
| о пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући грех |
| сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p> |
| падне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља т |
| а поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али |
| >— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је |
| p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} Ин |
| Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила |
| е. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освет |
| шке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој |
| димо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и |
| упиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га |
| мају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја |
| свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа |
| ко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било хот |
| о одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — |
| {S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу досто |
| м и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој |
| ногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p |
| век бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих ре |
| p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> |
| чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнан |
| оли.</p> <p>— Не плачи, лепа моја! зачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и с |
| </p> <p>— Гле госпођице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викн |
| тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се тр |
| е.</p> <p>— Добро вече, госпођо! — зачу се сад мушки глас.</p> <p>— Милостиви господин! — проша |
| >— Ала имате, дечице, красан врт — зачу се сада глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</ |
| а тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви |
| >За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Дари |
| у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде рад |
| ше за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се куп |
| S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се у |
| огу материном косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре гроз |
| усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смеш |
| се њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад |
| , а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то |
| ма остати.{S} Другога нема, на кога бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече с |
| хвално, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она б |
| ћена пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и доб |
| а је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда с |
| олео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p |
| ре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставницима.{S} А |
| > <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} З |
| и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> |
| невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима |
| ина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{S} Па кад и њени родитељи пристадоше |
| {S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче н |
| дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би |
| е умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки пок |
| а и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила |
| а, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, |
| и и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ва |
| ују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе им |
| младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— |
| а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допу |
| опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, |
| и још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном |
| >— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Ни |
| аквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; же |
| ну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси |
| боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања |
| ам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Рад |
| се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не |
| !{S} А загледај боље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на л |
| Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још |
| има психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице моје, што не сп |
| оже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала? |
| да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.< |
| .{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је добар, а и људи в |
| ицем једно другом верност задају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — п |
| о свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати вол |
| <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим корацима правцем, од куда је овај д |
| стини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав |
| теља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли |
| , рече Ненад с горком иронијом, више за себе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, ниј |
| ти не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> |
| и за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. |
| је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је |
| прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да |
| ете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} |
| леко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ва |
| вања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала |
| , душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа нека |
| форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори! |
| ала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила |
| , благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p |
| ојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Св |
| јке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљ |
| ђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учите |
| да тек види, како је насела и како је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, шт |
| мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и с |
| } Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и |
| веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми поштовање, као да сам ј |
| енитија жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде |
| да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам |
| којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам колико знадем, а вид |
| д неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши да |
| е смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још ц |
| а пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, |
| на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се |
| >Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво |
| > <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} |
| естре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сј |
| е туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислим |
| е свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, о |
| е средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече, да је проси млади бележник из *.{S} |
| живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „ |
| тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послов |
| 116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Су |
| је писмо поново, али извине не нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње |
| ридржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала с |
| идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, |
| и допусти, да и ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих м |
| .</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће но |
| инка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпо |
| у непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председни |
| се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и друге?{S} Зар не вели још Јевросима мај |
| ра грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Т |
| обра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Дарин |
| ! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка |
| увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време |
| мена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за |
| клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења тражит |
| нскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће ре |
| ша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ нео |
| арице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро |
| .</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену себи на груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите? |
| обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепа |
| нем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љ |
| га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> < |
| ма, да је на кривоме пута, али злобна и себична, као и остале њојзи подобне, па је метнула обра |
| ховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— |
| какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак |
| еко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље |
| иди тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? см |
| је већ у петнаестој години својој многу себичност и поквареност људску, која се у свету под обр |
| баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли з |
| већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне природ |
| она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не својом крив |
| p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда се |
| ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послуш |
| је враћајући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. |
| </p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем |
| а била је и прилично лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.< |
| осу рече:</p> <p>— Право имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета |
| ко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али |
| и за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рач |
| ћ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал |
| оба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају |
| џија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио |
| д се Даринка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није пл |
| ..“</p> <p>По вечери, на молбу гостију, седе она за гласовир.{S} Није била вешта свирачица а ре |
| ари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи се везом.</p> <p>Њима оде и ж |
| p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у |
| вари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голу |
| лажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан о |
| ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом на тр |
| мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији |
| о се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је |
| /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправни |
| скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна |
| ђи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда |
| под једним великим орахом.{S} До ње је седела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> < |
| а.</p> <p>За вечером, на жељу свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетк |
| ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.< |
| удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле |
| момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда |
| стина.{S} Па каже Лела, боље би било да седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Ду |
| тудију на леђа другарици која пред њима седи, па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не мож |
| па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певал |
| > <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо. |
| S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре |
| ши даље виде „примерну“ другарицу, како седи на канабету, а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се б |
| ше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости |
| рај с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта т |
| се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гладан или жедан — примети муж.< |
| стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луд |
| </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то |
| ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</ |
| растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну с |
| а признам. </p> <pb n="179" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да же |
| дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} |
| па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свеч |
| и се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици.</p> <p>— Мани ме, дијете, рекла је |
| вина.{S} А мачка и псето беху јој опет „секе“ и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и о |
| као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно |
| све назоре, све идеје моје.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, ка |
| жене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} |
| шљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког п |
| ао учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и најодличнија приправница из школе у |
| слабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, |
| је све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека в |
| ар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кривоме пута, али з |
| позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја |
| оворила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно |
| ствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла са |
| уђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не |
| а мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и |
| ски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву |
| да није од овога света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опаж |
| тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме цр |
| дишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере и |
| руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо моја, других идеја, до идеја поштене женскиње и Ср |
| итељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с великим одушевљењем дошла амо.{S} Држала сам, д |
| ринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње са |
| } Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од |
| д.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати.. |
| ханизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} На |
| јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, он |
| од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то раз |
| П...{S} 16. маја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима крат |
| ection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овда |
| Section" /> <p>Пето писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу б |
| tion" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје. |
| љи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{ |
| кој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} |
| дана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољег |
| собито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаст |
| ремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је |
| </p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се |
| сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све њег |
| ном и помоћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! |
| постара жена из неког банатског повећег села.{S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка |
| је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једи |
| о.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају се сада редови опалих неокречених кућица.{ |
| ка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у сел |
| {S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чу |
| </head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше јутрошње раздраганости, |
| на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико |
| тало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће земље и нешто гот |
| учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога г |
| се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изуч |
| сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, п |
| ада богатог а сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада |
| Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p |
| е тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део |
| , кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и н |
| ња ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божиј |
| да јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S |
| но“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар св |
| уго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло |
| ро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, п |
| е то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{ |
| ко се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим, |
| зику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо и |
| ом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине бо |
| ова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди |
| ла заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади сво |
| је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C |
| журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души ње |
| на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљ |
| их причала ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа нез |
| и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба |
| о ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p> |
| о Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском језик |
| ор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, све |
| е у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, ал |
| баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука и јеснана колко г |
| то је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S |
| ислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишл |
| уштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрдачном“ и љубазном Во |
| па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити не може.{S} Сама пак Даринка |
| и господар Рада Драгић, кога иначе сви сељани зову „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трго |
| каше једног дана, при највећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и |
| ца касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на ту ц |
| — викну Даринка и радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу. |
| ре неки дан нам прочитали класе за први семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним |
| >Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила једна од осетљивијих и озбиљнијих друга |
| p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— |
| ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу. |
| S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих |
| А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, са |
| шао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао х |
| !{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш о |
| а је збуњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их |
| у.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив |
| а са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпит |
| а на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с вр |
| њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Она је још |
| је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— Ви ми, дакле, не верујете?{S} |
| знати и мађарски говорити.{S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуште |
| ога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| м мишљењу, беху веома необични за младу сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Дарин |
| својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца иск |
| До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и самоћу. </p> <p> |
| S} Каква противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно с |
| е у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Једног лепог мајског јутра искупио се с |
| } Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах прес |
| не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p>— Ала им |
| : браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљен |
| у змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb n="131" |
| > <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу |
| орима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone unit="subSection" |
| е, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Пример |
| будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени |
| о „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену... |
| а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар |
| а.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, к |
| обична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља |
| пет доста времена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово пис |
| осим на своју науку.{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{ |
| у њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и |
| ајбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb |
| а је на глас јецала, кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла |
| е познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљ |
| а учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у м |
| рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у обл |
| коро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град ка |
| а саслушала.{S} Но кад он помену, да је сестрама на путу, прса јој се нагло почеше дизати, те к |
| ад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још п |
| у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој о |
| А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата н |
| дмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села |
| е време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неког, коме сам ако не на см |
| ад се — рече једног дана Даринка својим сестрама, рачунајући своју малу сермију — не морам брин |
| а зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхт |
| иђоше се сви гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Д |
| имаде! рече Даринка, више за себе, него сестрама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим |
| војом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила |
| .</p> <p>Код куће се брзо опоравила.{S} Сестре јој ни једном речи нису дале познати, да им је н |
| детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она |
| <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби њиховој.{S} Пос |
| да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— |
| оност се не да лако сакрити.</p> <p>Кад сестре приспеше дома, рече им Даринка, ко их проси.</p> |
| ино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка |
| једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота |
| нка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> |
| доба јелу.</p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху до |
| Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалил |
| колишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p>Даринка |
| стре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човек |
| оца, а после је опет већма волела моје сестре. <pb n="119" /> Јесте, браца, ја не волем да ме |
| е знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих св |
| тински мене заволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, |
| > <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S |
| ским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљн |
| оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те |
| а, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица |
| спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по |
| на стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише с нев |
| ћу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ствара |
| о је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за вре |
| — Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p |
| сти окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је м |
| <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично пр |
| сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она |
| је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књизи свога браце.</p> |
| сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та |
| не би сав посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице |
| ак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни о |
| ожење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и |
| а чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост |
| одине.</p> <p>Своје родитеље, мајку и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, к |
| своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> < |
| а, рече им Даринка, ко их проси.</p> <p>Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? приме |
| и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сестре је задивљено погледаше.{S} А она наслони главу н |
| шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грун |
| а су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста сам |
| не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са ж |
| е допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми |
| опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.< |
| 183" /> не добије место, зар да живи од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Ра |
| убнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се извинила |
| смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да |
| но ми је нејасно; пише место њега његов сестрић.{S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми и |
| пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи д |
| че Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна кћи — д |
| на.</p> <p>— Лепо име, примети он; али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p |
| , — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— М |
| а помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што |
| ки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</p> <p>— Може бити.{S} Али допустић |
| то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} |
| аје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна....</p> <p>— Ни једна! понови Даринк |
| и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој да ми одречеш. |
| заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад је |
| и нежно молећи викну:</p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назва |
| че: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> < |
| у? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} |
| ање речи, које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то н |
| а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, |
| у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{ |
| дно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и инач |
| то! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> |
| p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестрице! рече нежно он.</p> <p>— Мани ме!</p> <p>Па из |
| да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него |
| розора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш |
| цом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него седи поред мене, овде на траву, |
| даде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи посл |
| оже он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да м |
| чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> < |
| уташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад буде свога мужа поштовала и волела, свом ду |
| оћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да |
| ивљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Дари |
| <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не до |
| рно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире...</p |
| Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрену на |
| у женску главу.</p> <p>— Добро говориш, сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за |
| , не могу! не могу!</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S |
| пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиж |
| S} Ево га од речи до речи:</p> <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и |
| еца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дара |
| иљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежа |
| хну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се у |
| <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити |
| p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p |
| на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је им |
| волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> <p>Дете га погледа некако поврељиво и својс |
| иш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него |
| и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан |
| разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тр |
| вареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и |
| — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се освети?< |
| ли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је ут |
| — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да пре |
| о у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p |
| >Несташан осмех прелети јој преко лица; сетила се грофове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти |
| сти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на |
| гурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од |
| езину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила |
| је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивај |
| <p>Девет је сати, па да ме није откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна ка |
| помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.< |
| ече он, појмим расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам чест |
| ст.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Писму је |
| к кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју вољу, коју |
| Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна |
| ци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога? |
| ријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како је добро живела с Ненадовом матером, па му |
| је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; с |
| е он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој |
| почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчинства и помагања њихових родитеља, но кад |
| а господар Рада додаде:</p> <p>— Сад се сећам и ја, да ми је Даринка једном приликом о томе при |
| било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182 |
| </p> <p>А зар се Даринке баш никад није сећао? — питаће можда когод.</p> <p>Првих дана, кад се |
| асније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет |
| г грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вест |
| ванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p |
| ш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Глас јој је бивао све |
| </p> <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла кан |
| очне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи чест |
| чајно својој сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: |
| а да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, |
| оли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са пор |
| ла ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...< |
| и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с т |
| p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сест |
| а, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан |
| > <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, ј |
| у тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузет |
| а казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко |
| о па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја са |
| } Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само н |
| у, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми |
| з прсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и т |
| ди, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом |
| мужевљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не |
| ди у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, |
| писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у влас |
| ини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га ниси ни гледала.{S} Сад га замишљаш с |
| браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него б |
| Враже! осмехну се Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћ |
| а је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и ум |
| о бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже |
| ка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Леп |
| њост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка |
| мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> < |
| аринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око веч |
| } Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, н |
| чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јес |
| ече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време |
| а сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео, а још јуче је можда и обожавао.... п |
| он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика |
| та ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност, да је чисто и уре |
| го боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на т |
| и хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет |
| која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше ми |
| о ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, т |
| ешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.< |
| сти, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба п |
| о симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би ј |
| ице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} |
| Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар |
| диш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек |
| ал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p> < |
| то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа мо |
| ерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> < |
| снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла |
| асак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, ка |
| да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те не |
| рећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, да |
| — Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Да |
| <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{ |
| свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам. |
| и дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ћ |
| диш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолир |
| !{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! |
| — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} |
| , ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог ч |
| ле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина же |
| ; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, вид |
| p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и гро |
| том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> |
| уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је |
| .</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је по |
| има седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече |
| <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао |
| мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у куј |
| мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љути |
| ’о, да бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам од |
| ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, |
| га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код |
| душна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, са |
| и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти |
| већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им се ласка и уд |
| иљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет св |
| противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине грофе, да ласкање ником |
| ? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— |
| Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде |
| инци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој |
| > <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од своје љубави према Ненаду из |
| покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденик |
| на, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, к |
| >Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} Н |
| p>Једног лепог мајског јутра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њо |
| итање.{S} Данас и васпитање и околности силе и гоне женскиње да своју руку продаје без љубави и |
| ца је имала доста, али је родитељи нису силили, да за овог или оног пође; оставили су јој слобо |
| аринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} |
| Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</ |
| их мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, |
| S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Ст |
| темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено по |
| е видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком пре |
| ругоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све иде |
| репоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, игра и овде <pb n=" |
| амерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, |
| но.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле |
| већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеци |
| ој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако |
| адар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом н |
| се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те |
| сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им ж |
| мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав, а врлине њезине највише ако се |
| ејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека з |
| рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче |
| S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p |
| сподине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од свој |
| а са свим равнодушна према иначе лепој, симпатичној појави његовој и образованом богатом човеку |
| се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању |
| ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из су |
| n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо доче |
| станка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђин |
| </p> <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стаји |
| ости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар- |
| } Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и да сврше, јер господа |
| гоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо |
| е госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се жени |
| анчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта |
| обзирала.{S} Муж јој је рекао: — Ђокин син ваљан је младић; здраво ми се допада.{S} Гледај дак |
| ео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} А кад је за |
| n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио |
| и рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојашт |
| } У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n="114" /> <p>— Ко зна.{S} Ако је само с |
| шњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} |
| „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не могу; — рече Даринка, з |
| Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама дома врати, изјави он, д |
| ма је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија девојку с десет иљада.{S} |
| свекрвину седела је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место доп |
| офице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара гро |
| — Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све |
| крете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти |
| о непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени? |
| апита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног бог |
| инка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку и Ружицу, јако се з |
| , да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови |
| ању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет |
| газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али |
| јатељице госпође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у к |
| "110" /> отац, па ма да му деца не беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жр |
| p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жен |
| S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, м |
| д кога је? запита она.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио д |
| само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оно |
| додао је:</p> <p>— Ђока обећао је своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је |
| е вечере дође домаћичино дете, најмлађи синчић, па искало од сестре, која је седела до ње, воћа |
| а они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале. |
| а је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p> |
| је имао гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, м |
| мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне?!{S} А на послетку баш да ми с |
| ла.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте р |
| знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— Т |
| ислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се ја |
| епо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно |
| мисао, да јој кћи може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече: |
| чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, а |
| омашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво |
| начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то с |
| ј пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад је одевена. |
| помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј |
| о не до просијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као доба |
| мишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мрж |
| </p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута. |
| зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога |
| пођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он пес |
| бгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је кад се уз |
| тела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, |
| ка Даринчиног са њиме, знамо, да је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини ме |
| а мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашних девојака; за свилу и кадифу жртвоваће све!“< |
| пкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мир |
| туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, ч |
| нећу временом малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти |
| S} Друго није за брак ни потребно; јад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељско |
| ити, да апелује на милост и општине, на сиромаштво свога оца и на многу браћу и сестре...</p> < |
| изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао ње |
| ода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац |
| нку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија |
| не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устал |
| своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско |
| — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; |
| о, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав о |
| ро ми дошли, рано моја!{S} Али она — о, сирота, баш као да је гледим! била ми је најбоља друга |
| од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик |
| ете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда презрена девојка не љуби лепа, |
| к човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка разуме благородна господина, који је уз |
| е!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем |
| томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај пон |
| њу она друга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па ј |
| осподине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста љубили, кад |
| умњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они бацили, а |
| ?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да |
| >„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта |
| ама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решила.{S} Овако морам ув |
| замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зов |
| мићу.{S} Оставите ме с миром.{S} Ја сам сирота девојка.{S} А кад вам се баш допало да окушате, |
| тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим д |
| може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учи |
| о сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; не |
| </p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прет |
| ојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, |
| ?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је |
| су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Зн |
| целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, |
| забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прохујало је виш |
| Даринка. — Ко вас овде може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде к |
| да овде на салашу влада нека болест, па сироти људи пропадају без лекарске помоћи — рече после |
| <pb n="160" /> <p>„Нека не мисли, да се сироти људи боје богаташа и племића“, мислила је при то |
| њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих познаника, измучила је ду |
| ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, нема поноса н |
| /p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива при |
| ици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац из милости бесплатно примао. |
| а је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Другима је била и |
| ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! — викну гроф |
| бије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јо |
| о онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово пон |
| , као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну к |
| и јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити срет |
| људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема с |
| одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрок |
| „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровал |
| веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} |
| ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понашње — зар сам ја крива, што |
| јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и реч „сестрице“, његовим гласом из |
| рофесора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А мислила је д |
| а се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је нате |
| ек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тв |
| и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнањ |
| дитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „св |
| годио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном прилико |
| нуда са материјалног гледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга иск |
| ите да би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, |
| > <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разл |
| .</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Н |
| аметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па |
| дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто |
| ства“ и погледати овакву „простакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, п |
| у.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о друг |
| млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима |
| остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право |
| и, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n= |
| је син сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо |
| та ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као д |
| ји, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти сво |
| за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне |
| шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српск |
| о је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то |
| и се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да |
| руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељ |
| ваташ крајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброт |
| а нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се ка |
| ас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљка значајно.</p> <p>Да |
| бро је знала, да јој сведоџба неће бити сјајна.{S} Ни један професор није јој био пријатељ, а ш |
| Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Дарин |
| у!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше дом |
| устио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику |
| <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин професор оде до своје катедре.</p> |
| дију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад см |
| .{S} Наједанпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До ме |
| утра искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да иза |
| је све из реда одбијала.{S} Постала је скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, д |
| ега дели дубок јендек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању с |
| родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија |
| емој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољ |
| него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни |
| <p>— Носићу га, али код куће; а сад га скини! рече Даринка детету, пригнувши главу.</p> <p>— Д |
| , него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле |
| } Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни јесењи капут и оставивши |
| држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n= |
| ла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да г |
| онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. |
| 163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је |
| варају.{S} Ја сам био добре воље, па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пр |
| иђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како је |
| под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> |
| адгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказива |
| водила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи времен |
| била болесна.</p> <p>Дуго се клечећи са склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи |
| и тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упре |
| нка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, в |
| ру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече: |
| им пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање з |
| о му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у пр |
| се пре неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом |
| из далека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад |
| жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже много на мишљење „одличних |
| дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад р |
| рноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</p> <p>А како беше |
| би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па до |
| </p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да г |
| охујало је више месеца.{S} Даринка беше скоро заборавила „аферу“ са грофом, кад јој једног јутр |
| заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као о |
| е најрадије другоме придевамо — примети скоро иронички син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо |
| увише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати ле |
| д и земљу.{S} А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папи |
| ица; сетила се да јој је мати болна, па скочи и рече:</p> <p>— Збогом браца! морам кући. — Оста |
| Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле |
| ли из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим |
| браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</ |
| чица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубок |
| ило...</p> <p>Вешто, кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некада |
| е, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чул |
| прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече |
| Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пред ким!{S} |
| тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од |
| и а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оце |
| иетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то |
| се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка и Боси |
| децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</ |
| <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но о |
| ћ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила |
| сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је та |
| а изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше д |
| ам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не дос |
| акеј!“ мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни им |
| девена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Ко |
| него код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ков |
| /p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори л |
| тивника — врло је загонетна.{S} Изгледа слаба и немоћна, да је свака неприлика, сваки поветарац |
| тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много па |
| ност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не могу да замислим п |
| па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време неста |
| ину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, |
| , али доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погреши |
| ци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе уде |
| ранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала |
| вом, већ мало погубила; била је блеђа и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се |
| е долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} |
| твена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних неприј |
| једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њ |
| е анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и мој!</p> <p>— Не р |
| е пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} И ако слабо мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло до |
| утке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпати |
| ли је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла из искушењ |
| ругом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу |
| о не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света. |
| це свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и не |
| ш кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу ср |
| да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи н |
| варање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на пример отишао у кал |
| !{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу, већ гледам свога посла.{S} Био сам и ја одушевље |
| ова реч, ниједна његова пресуда није се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мо |
| собито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то м |
| могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не |
| ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са другарицама.{S} Сад немам каде, посла имам и |
| срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако |
| ш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народ |
| кога бих могла волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам д |
| не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им девојчица |
| ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледе |
| зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несре |
| , лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Срет |
| Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Ника |
| .</p> <p>Па онда: моји и ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дет |
| одитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жа |
| <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако п |
| </hi> да је бело, пријатељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност |
| овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што |
| отина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размиш |
| ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ни |
| .</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви он |
| ази, да се после не кајеш, рече Босиљка слегнувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> < |
| ој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га ј |
| ила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разум |
| шање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен грешник који мишљаше |
| иног.{S} Дуго сам и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност |
| ог је добар, а и људи ваљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајт |
| Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збуњено Даринка |
| “ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се |
| показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је ишчезнул |
| дејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у о |
| >Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n |
| p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад |
| ати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, Босиљка, јесам ли ја леп |
| ного о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, о |
| еди им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „поглед му је поштен“! мислила је о |
| дно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p>Даринци је било п |
| уго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> |
| дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за |
| <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мисл |
| в, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу тра |
| њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У поч |
| тра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p |
| шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који пр |
| ше од њене љубави према своме мужу и од сличности назора и образовања њезина са образовањем и н |
| а му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претп |
| очију лукав и подмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријате |
| за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S} Поста |
| S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здравље своје.{S} Нов |
| и часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} А како гђа Ирина не беше од оних жена |
| пасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и н |
| е.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније дисати.{S} Просилаца је имала доста, али је |
| је познато, да женскиња пред женскињом слободније изриче своје мисли.</p> <p>— Разуме се, али |
| ао да му је мисли прозрела, први пут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мо |
| рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Тр |
| орати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек |
| љна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија |
| у.{S} Допадала му се њезина искреност и слободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери |
| ала говорити, исказивала је своје мисли слободно и отворено. </p> <pb n="160" /> <p>„Нека не ми |
| пусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Говори, дете моје! рече |
| ене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином виде знаке |
| и искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто |
| с од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да |
| >Гост закуца на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{ |
| ећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: жељу за женском еманципацијом и кому |
| су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјал |
| <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чека |
| грдно преварила!{S} Место воље за рад, слоге и љубави према позиву своме нађох овде, код многи |
| и се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила |
| воју вољу, коју истина може ради домаће слоге или мира потчинити и са свим противној мужевљевој |
| — настави Даринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања |
| ања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња је научена да попушта |
| е.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам |
| ко, неки онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их |
| о ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па да се брину за своју децу, цр |
| ш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не бих веров |
| на човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних блажи је, |
| дек, пун воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на в |
| е ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, |
| ово његова кућа? — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћ |
| капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад ј |
| ример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чи |
| мислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не |
| волело је мало пре поштене људе и своје служитеље назвати гадовима, а ја, сирота девојка далеко |
| лите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпоштином.</p> <p>„Ваша ми |
| кинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још |
| а после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала н |
| и хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да |
| <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</p> <p>— |
| радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није слутила, какву је свету истину изрекла речма: <hi>мати |
| ни и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни слутила, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах |
| спитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се |
| <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} Јер кад п |
| х име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не зн |
| лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима |
| гурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пр |
| да опет добро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не зас |
| ђе, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала |
| бинама.{S} Да вам само наведем неколико случајева из доба, кад сам још била интимнија с њоме.{S |
| илаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> < |
| кола и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, как |
| е може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— Наравно |
| оје су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат |
| -Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се г |
| ре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до |
| седела.{S} До мене, на крају, седела је случајно једна од „претпостављених“ приправница.{S} Пре |
| гова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао |
| оћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> <p>Разуме се, реч |
| онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом професорком или својтом |
| другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, |
| којих ми приправнице, кад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оце |
| е; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, искаже и своје, наравно, најмеродавније, мишљ |
| о а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> |
| у припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је |
| ко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или |
| а коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузима |
| т је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{ |
| } То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за |
| ив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} За |
| ојам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може жена бити |
| мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже живет |
| гроф против материне воље отпутовао, да слуша медицину, но да му је мати и опет одредила три хи |
| је сваку њихову реч.{S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствен |
| „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђеље...</p> <p>— Мани с |
| ан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ће |
| Даринка је говорила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> < |
| рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти каза |
| колико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање професора приправ |
| је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед давно беше з |
| з, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је |
| јке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па дођох, поштована госпођо, д |
| Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, да јој он не веруј |
| {S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвал |
| говоре, морала је Даринка по више дана слушати мајчине савете и очина разлагања.</p> <p>— Па к |
| илозвучно“ певати, да јој било несносно слушати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, п |
| слуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узев |
| пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше своју кћер.</p> <p>Она настави:{S} Нашла сам, о |
| ио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и журни |
| ам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас |
| узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој каже:{S} Не брините се!{S} Господар Рада б |
| оје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет |
| еруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, док јој нисам поклонила |
| сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али наша слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће неср |
| ице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал слушкиња мора да помаже овде мени, а рада сам да је све |
| се бориш са свакојаком бедом и да будеш слушкиња деци и општини?!</p> <p>После овога готово мол |
| ши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда см |
| ка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p |
| Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком све сам пра |
| љење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је |
| је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни. |
| ни његовима, које је он, млад и ватрен, сматрао за најкоректније.{S} И зато га она поче интерес |
| ти поносити и племенити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни |
| .</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринк |
| уд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и пошто |
| </p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, |
| ју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је |
| ст, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као с |
| p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар |
| p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све ле |
| ро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа мати само г |
| ченика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити именом, које је носио и сам Богочовек, наш С |
| е крви и за грофицу рођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин кора |
| ест до двадесет година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Оде |
| ш себи по вољи.{S} А он има плаве очи и смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му ни |
| — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме т |
| е тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гл |
| > <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, ба |
| , кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да |
| p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, |
| ш узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме з |
| /p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То |
| /p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А |
| и реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш, на чем |
| руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне ру |
| атежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породи |
| већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S |
| рактичан разум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, |
| местила?</p> <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко |
| ега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p |
| Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутил |
| зар ми не би писао“?</p> <p>Доцније се смејала својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, |
| ада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих |
| } Некада би се на грофово понашање само смејала, но сада је била и огорчена.{S} Он је био гроф. |
| враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} |
| гу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом прил |
| носе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену удавач |
| е иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не |
| ову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто изузетк |
| другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> |
| — Какво васпитање? — Код женске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их к |
| је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема памети ни отац |
| но рече?{S} Љубав се купити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, |
| очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмева |
| Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> |
| а, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то |
| лим, драга секо, јер сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студи |
| сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запи |
| а себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већине, да је овака |
| е ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила о |
| е оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од |
| гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" /> |
| — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— Ево невесте! — повикаше |
| ети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Дар |
| а, па виде, да се она са свим безазлено смеје, засмеја се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се с |
| нка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи п |
| е Босиљка.{S} Замрсила си их, па се сад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој |
| адознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толик |
| ешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда м |
| ет година</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, д |
| цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Пон |
| ђено диже главу, па кад виде, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то ве |
| одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у та |
| ама.</p> <p>— Разуме се, приметила сам, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај |
| то нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и сама.</p> <p>Даринка се на мах престаде см |
| чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, а господар Рада додаде:</p> < |
| е могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину! |
| о ласкатељу.</p> <p>— А кад се познамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у ис |
| срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Да |
| свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим |
| какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је сиротица, бранећи своје понаш |
| ко јој се приближи, а приближити јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S |
| } Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје |
| до сада непознатих осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али н |
| гљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и Јелену видео |
| ди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећа |
| етету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p> <p>Но да |
| од мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S |
| .</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира. |
| д осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бит |
| н?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> |
| рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде |
| е помишљаш, да је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S |
| е јасно, да њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се б |
| — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене |
| уту, опет има неког, коме сам ако не на сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — бе |
| љније последице, али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог сем |
| етку сестра.</p> <p>— Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће |
| о је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} |
| јим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можд |
| >Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин |
| лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, св |
| ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да се |
| ујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда |
| једно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче |
| >— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам. |
| ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, драга секо, јер сам се и ја мор |
| ех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад |
| p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмун |
| p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове мил |
| вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да с |
| скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — |
| ем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирин |
| а.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, рец |
| је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за т |
| и њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на м |
| ле горе него ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју со |
| .</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је јо |
| је веселим, природним, али и ироничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, |
| а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећи се настави:</p> <p>— Ал ма да дође добра прилик |
| зо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати, значи, |
| еданпут ми приступи једна другарица, па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што ва |
| д руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вративши ми стисак |
| ођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, милости |
| пша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете н |
| е нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} Мени је свака задата реч светиња |
| У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</ |
| — За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— З |
| .</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну |
| /p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају ви |
| <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и он бити измајстори |
| чног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него н |
| налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима о |
| ем.{S} Да ли начелних? — бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисл |
| те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад их је опет дигао, Даринка је прилично б |
| н је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продирах |
| отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — в |
| — Кад би нешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке |
| м у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! |
| погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч < |
| нка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</p> <p>Даринку обли румен.</p> <p>— |
| да сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви ј |
| p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> |
| </p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} Па онда, зар |
| нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих ми |
| онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="10 |
| кривљење и мажење женског света јој је смешно, а неискрено, кад кад глупо ласкање играча било |
| ад кад глупо ласкање играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли т |
| сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не |
| е и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи |
| <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, |
| е, где је пре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Да |
| ио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њез |
| на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, да се господари не морају видити, в |
| , и дигод је зову.{S} Па ђаволска Лела, смије се, па каже: боље би било да не иде.{S} Док су љу |
| пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не би |
| за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци |
| ке дгуње.{S} Боже, крупне, па жуте, к’о смиљ, а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} П |
| ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства |
| ик неке мисионарке па се истицати, нема смисла.{S} Наш народ, а богме ни многи други, још није |
| , чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што с |
| ти Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој своју руку, па ка |
| у децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца не беху си |
| не овде, где нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164 |
| роф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен |
| ала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољ |
| {S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше |
| ла загонетка.{S} Готово да помислим, да смо ми женскиње већ по природи горе од мушких.{S} Али н |
| е доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не опаметите |
| — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старо |
| ст и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} И |
| ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас |
| ема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо у и |
| недељу дана пре оног бурног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко |
| <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — н |
| то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не пор |
| шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу.{S} Један од господе професора испитив |
| иње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо ос |
| чито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, али изви |
| нађе ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „ |
| и прихода од оно мало новца.{S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала |
| их никад нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватови |
| њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо оп |
| ју дужност.{S} Како је отпочела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> < |
| ки син. — Зар ми нисмо лукави?{S} Дошли смо да је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да |
| анима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама с |
| ни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гл |
| госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај дог |
| мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знам |
| че Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа |
| с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, те |
| вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне в |
| хну се горким осмехом Даринка. — Ковачи смо ми сви, али с неједнаким градивом; неко добио да ку |
| <p>— Он није више мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устраше |
| ила би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допуст |
| месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пус |
| о знамо, а не познајемо ни себе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p> |
| сли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по в |
| лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га |
| , ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљ |
| оја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа |
| иш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да с |
| увише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле до |
| } После јој пошљу и сира и другог белог смока.{S} Сиромашна је, па је жале.{S} Душа ваља, сад ј |
| а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати |
| ко треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добр |
| да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети |
| ем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматр |
| ако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је мног |
| аломила.</p> <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то н |
| >Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} |
| природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога гово |
| {S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје ч |
| кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на |
| аснији залогај, залајаће, насрнуће свом снагом на пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих |
| довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечице, једине, |
| одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвоваћу позиву свом; дужност ми |
| знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га равнодушно и отпочела онд |
| с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те о |
| утио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детет |
| ало а помоћи ни од куда!</p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо др |
| зине види се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена ни |
| видно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала |
| а се Босиљка, наказујући своје лепе, ал снажне руке.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари |
| шију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може оценити; но ја осећам ко |
| ; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енергичније, безобразним својим |
| кренији...</p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чут |
| рађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог |
| — Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцује |
| , виш — девојка најбоље зна! осмехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вра |
| Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се не морају видити; они се по писму р |
| <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не бих смијала, кад кажеш, д |
| и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „живином“, или кад јој се каква |
| може изабрати каквог сиромаха, јако је сневеселила.{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако |
| где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет долетела да свима кажем.{S} Је |
| а чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о |
| рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај мајку, она све рачуна...{S |
| љице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дом |
| рати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, лудост |
| ањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути |
| е... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Превара, |
| нка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали свет, |
| ад, сиромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла и |
| а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати |
| } Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме |
| су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не по |
| ја природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, к |
| <p>Босиљка јој писаше, да не може више сносити погрде и понижења рођака.{S} Она је молила, да |
| прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно на |
| њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но |
| н тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не про |
| је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесве |
| белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, |
| </p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Ненад не беше иначе момче сањалач |
| >После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно |
| отерала би је да се игра.{S} Она би се снуждила и отишла, но не деци, већ сека-Лизи, куварици. |
| и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хте |
| а је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу ку |
| енама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S |
| а ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту с |
| се из вароши донесе намештај још за две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води |
| чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кро |
| ати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестар |
| ли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти |
| p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је |
| у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка слободније д |
| нувши раменима, па незадовољно изиђе из собе.</p> <p>Али и њено незадовољство и сви родитељски |
| .“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан кора |
| е, да се њој смеју, застиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па нај |
| n="138" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи |
| > <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи |
| ишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузн |
| мишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890_C |
| њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени |
| инка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незнанковић с |
| .</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана |
| м сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А |
| ако гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њом.{S} Још сам ми |
| а те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет: |
| ! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде |
| исли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ј |
| загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p |
| је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу. |
| е хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно |
| ш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну |
| ло чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила.{ |
| ла, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дош |
| на Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! с |
| <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету |
| очи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и по |
| .</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен и господски, |
| ренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз |
| указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За мало, па Босиљка и Ружица заспаше.{S} Али |
| о изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{ |
| домаћица да нешто донесе.{S} Понела са собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S |
| треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја |
| е тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> < |
| тра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле н |
| ро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са собом ни са професорском оценом.{S} Пре неки дан нам пр |
| да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам |
| свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — е |
| ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, дет |
| младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла дома |
| и.</p> <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то |
| рофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје д |
| ругачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем п |
| ратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господа |
| .“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ г |
| с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна при |
| стра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти кос |
| ироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме ко |
| ad> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се о |
| естом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости з |
| а јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за г |
| атрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоцен |
| се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, |
| ћ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко |
| гој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — |
| у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на њ |
| ад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у |
| ли им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога |
| ља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми с |
| војка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази |
| рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.< |
| е несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван |
| може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за нов |
| рпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{ |
| Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на |
| он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је |
| вог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господ |
| е Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост |
| буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише он |
| е вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досадило |
| ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а |
| ад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе своје, на оно крило, к |
| уда безобразно залеће на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажниј |
| пци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све |
| и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да |
| акога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и |
| ти.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним оло |
| е, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S} Да си ме назвала слабим и не |
| но осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако ра |
| ила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам се извукла |
| нђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, |
| Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна |
| ђе Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим м |
| учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образовања и оног светог позива, који хоћу н |
| <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љубила бих га и са |
| а њезиних, али не на његово питање, већ сопствену мисао: можда је и он постао као и овај.{S} Вр |
| сам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да ви |
| чке противдржавне идеје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и пор |
| д других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке противдржавне идеје.{S |
| глед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опе |
| ке и заћути.</p> <p>Изгледало је као да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диж |
| тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби жив |
| ли не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p |
| ло; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан сед |
| ко смејали, а како је госпођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а |
| још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећ |
| ца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вере |
| есмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ено, Ру |
| читељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да |
| уку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, |
| ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј ј |
| а овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о |
| тић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који н |
| а вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестр |
| шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабету две прилике.{S} Погледавши даље виде |
| и лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погле |
| кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „ |
| а за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, како је л |
| .{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па |
| У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно |
| ики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S |
| да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива окол |
| S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обма |
| достојна онога позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се о |
| ном, које је носио и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} |
| се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“ |
| к, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубави.{S} |
| песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, |
| Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени који допада!{S} Али н |
| а, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста била |
| е штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се коме допаднем“ — беше Даринци на јези |
| p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло рас |
| ио права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући |
| ељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са |
| S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, |
| с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била добра жена.{S |
| рулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве в |
| сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се чове |
| мити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допал |
| , да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме дакле видиш, да |
| о разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није |
| лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина. |
| ло лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> |
| се с књигом радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први |
| , хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећа |
| који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој изли |
| љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред с |
| е сад више није видела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, к |
| назоре.{S} Донде сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносит |
| едостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас, госпођице нећу да |
| оложај...</p> <p>Даринка је сад била по спољашности са свим обична весела девојка, но у души ње |
| се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном кап |
| доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашности њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога ј |
| е, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица |
| ост — свету детинску дужност.</p> <p>По спољашњости није се ни сад изменила.{S} По лицу њезину |
| <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </T |
| прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, нег |
| каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, д |
| примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мор |
| <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку |
| аје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратницу, ваше писмо, са писмом ваше к |
| си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Аме |
| ачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем |
| што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађено погледа.</ |
| тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, него много више од њене љубави према своме |
| се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је т |
| лежници и друго, а све без праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер |
| мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још с |
| да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!.. |
| је ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљице, што се |
| , што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се стра |
| {S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара?</p> <p>Он је изненађе |
| S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хт |
| а и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али пош |
| ико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекл |
| лени свој вртић и не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хла |
| мају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив.{S} Да |
| удила се младој домаћици да јој помогне спремити собу за играње.{S} После неколико тренутака из |
| и се допада.{S} Гледај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет |
| овска журба на венчање.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринко |
| више строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одржи.{S} Мислила је |
| ци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој |
| вијаху лептира све даље, а она се онда спусти на једну клупу.</p> <p>Сиротица!{S} Сетила се св |
| гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи јед |
| у око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила |
| сиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру |
| ће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане га мо |
| ан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у лова |
| аза женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће са |
| и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још н |
| ан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, више га не дизаше, док ниј |
| тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она сама отишла до другог краја скамије.{S} Н |
| , седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...< |
| а, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила |
| евојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали стран |
| могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим |
| је пратимо; а ми паори кажемо: момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да |
| ио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда. |
| зи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чем |
| на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по ш |
| и „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне листове.{S} Душа и ср |
| другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>в |
| ца.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} |
| не тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу |
| није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одм |
| </p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, |
| ареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Р |
| а да се вечитом везом вежу.{S} Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше о |
| орске, а соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; |
| е чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће |
| е ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си |
| .. можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим |
| еницу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хт |
| и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после |
| не ми досетљивости — променути писма! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} |
| , и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно |
| се и он.</p> <p>— Не могу на вас да се срдим, рече једнако смејући се.</p> <p>— И не смете; ја |
| груди.</p> <p>— Ви се, госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да в |
| а и предрасуда, али вас не љубим.{S} Не срдите се на мене!{S} Промислите, да сам искрена; друга |
| </p> <p>Даринка обори своје још једнако срдите погледе и изви своје руке из његових.</p> <p>— П |
| о моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који пред његовим светим лицем једно др |
| ином.{S} Па сад, драге моје, немојте се срдити на мене <pb n="189" /> нити ме наговарати, да од |
| p> <p>Гроф је зачуђено погледа, па онда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} |
| ли на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с бо |
| </p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдито.</p> <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те |
| поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Леп |
| уђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особи |
| ки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, |
| p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би |
| едају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> |
| мешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена ли |
| тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, н |
| знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непогоди.</p> <p>Све живо затворило с |
| "105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у |
| ше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назор |
| <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много |
| ђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног дана дозва је себи, па јој рече |
| вршење домаћих послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од |
| ..</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто ш |
| без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лу |
| е, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</ |
| у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ј |
| е.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{ |
| рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи |
| олазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се вра |
| ре неког времена Незнанковић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од ча |
| омче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући |
| Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Даринка, п |
| ма.{S} Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} |
| у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За |
| шном јаднику, па да постанем праведан и сретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она м |
| оје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из рачуна, него из узајамног |
| а познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у бра |
| , да без вас, госпођице, никада потпуно сретан не могу бити, ма да сам видео а видим и данас ле |
| ке природе или варалице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако м |
| село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што |
| узе Даринку, јер кад је погледала горе, срете је ватренији поглед њихова госта, ватренији него |
| а се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој |
| уше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче |
| — Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, још ју |
| устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, |
| мила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих |
| себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам ја, мајко, напрасита или груб |
| брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало ок |
| а веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: |
| ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави |
| ка оде радосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота свој |
| лостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно глед |
| до бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, |
| а ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сес |
| Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се |
| :</p> <p>— Видите, синко, моја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да |
| им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образо |
| своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих |
| па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{ |
| глас разума, па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p |
| еби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> <p>— Не поричем, рече жена, загрливши га.{ |
| имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже |
| а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита бр |
| ше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господине гро |
| те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу ди |
| у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи леп |
| и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није н |
| } Он наједаред диже очи и погледи им се сретоше.{S} Застиђено обори она очи.</p> <p>„Погодио са |
| спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и |
| <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да |
| настави:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а |
| е радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Д |
| „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему |
| код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди |
| свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле сл |
| атња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољств |
| е! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да |
| ледишта, за мене, сироту девојку, ретка срећа, за коју би можда друга искрено Богу благодарила. |
| , па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; |
| жа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p> <p>— Добро говориш, се |
| } То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и |
| , мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала |
| што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се |
| ати још и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу |
| тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољ |
| само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему |
| /p> <p>Кад нас снађе голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих и |
| и, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што в |
| итељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник |
| ше нека мање; какве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да |
| >— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — |
| о о мени и не добије.{S} Али ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без |
| вих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за кој |
| цније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ва |
| е иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па оста |
| понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине в |
| емио, али ради мужевљеве воље и кћерине среће примила га је без опирања.</p> <p>Господар Рада с |
| руба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи од њ |
| што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, п |
| који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али како сам се грдно преварила!{S} Мест |
| клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} Пет мол |
| а срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и ме |
| инска ми дужност налаже, да се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се |
| удућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>Пис |
| ати.{S} Па кад осећате наклоности, нећу срећи да вам сметам.{S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим |
| бе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по нагов |
| ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али ср |
| истинском љубави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да прип |
| {S} Кад је дотле дотерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајк |
| е несрећне била је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> < |
| е, показаће — будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ив |
| будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја |
| ла је придодата и једна за срећне; међу срећнима био је и њезин „браца“!... </p> <pb n="153" /> |
| старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смештен |
| в изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љу |
| о:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те |
| огла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имала је часова и |
| ебе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу нисам ваш поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну |
| је гроф сав кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и |
| ви, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, не |
| са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмања патња бо |
| , да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре разве |
| ко, зар се не би више обзирали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње и |
| беху синови, опет беше кадар за њихову срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отво |
| што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, |
| гу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ рук |
| ...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p> |
| е њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу.{S} Допадала му се њезина искрен |
| p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</ |
| овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђ |
| хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давн |
| ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и |
| страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није ви |
| поправила, прикупи се и рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамо |
| а верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придрж |
| и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје |
| знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити |
| — Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и реците једно другом ти, као и о |
| леда Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте ле |
| е, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то т |
| ди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки опет |
| о сиромашним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних тр |
| угих идеја, до идеја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} |
| Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а сад помађарена и пре |
| ичао.</p> <p>Ово је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака |
| јале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети враголасто она.</p> <p>— |
| о сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања.{S} Он |
| ипомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да |
| анатлија, ратара, професорске мировине, српских књижевника и песника и још многих других, али ј |
| аест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржа |
| им ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним селима, поштених и ваља |
| ца, а другу половину на издржавање оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где ј |
| село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивн |
| је по наговору Незнанковића и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, |
| фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођице! назове ј |
| ј покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју с |
| ако ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} |
| арактера али непостојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, к |
| е девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуств |
| аче момче сањалачке природе ни осетљива срца.{S} Али понашање и оданост овога детета, које га т |
| бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашир |
| длучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — |
| ам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме разуму, не могу се томе рад |
| моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало д |
| — Свака је милостиња горка, а милостиња срца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде |
| и и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — пре |
| добре домаћице и искрена, верна и добра срца, од својих мужева презрене.{S} Баш оно против чега |
| али онај, ко је спевао, као да ми је са срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на уда |
| енутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао. |
| е песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом |
| знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви ми |
| друг може жена бити мужу, кога воли, од срца воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, слич |
| > <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се |
| <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег сме |
| од пре смишљене но поглед је долазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S |
| реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло |
| ="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад |
| душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живети може, пресуди сама, и онда реци, јесам ли з |
| “ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, |
| е од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не |
| вести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— |
| ља или из других разлога своју руку без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занет |
| што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада из |
| авало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добр |
| је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> |
| киње да своју руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем |
| да превари, дајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла пи |
| ни осећаја; па је природно, да нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</ |
| а бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на игранку полази — примети шаљив |
| >— Сестрице! рече он гласом, који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце |
| д госпође Ирине мало пре покренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена |
| ну непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чи |
| ама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла ј |
| .</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од кам |
| узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушки |
| ли добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам |
| ме радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест и разум вели ми:{S} Не примај, јер га не љ |
| е се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силн |
| <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опро |
| м је као и рођени брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој |
| ај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и д |
| ту истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем |
| ре, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жел |
| појмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{ |
| увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, да си могао бити искренији...</p> <p>Гл |
| , што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околности |
| тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати. |
| је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу пре |
| ти моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А како се без срца живе |
| девојка неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, |
| амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, које се не свез |
| та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у |
| речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада |
| дбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је |
| } Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на досади, ј |
| , да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, |
| мим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренута |
| и, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заист |
| ређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљаше, па |
| јој он преврће нотне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{ |
| онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала се Босиљка, нак |
| е богатих познаника, измучила је душу и срце њезино; измучила их, али их није саломила; у њеној |
| м да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити |
| гу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, би |
| вна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца м |
| собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> |
| ама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога све |
| а његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, али са |
| >Госпођа Ирина имађаше нежно и осетљиво срце.{S} Кћерино мишљење баш јој се овог пута допало.{S |
| Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала ј |
| ложај.{S} Здрав разум, особито осетљиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} |
| ште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Видела је, да је он не љуби, него да је то све |
| То је доста не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за ш |
| ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у о |
| верује младо искрено и нежно девојачко срце? </p> <pb n="124" /> <p>— Ономе, ко је запроси.</p |
| уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите.{S} Ал |
| рао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S |
| баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито |
| друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је |
| ешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљев |
| па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „ш |
| онај који ми је овако осетљиво поносито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што не |
| толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш |
| е тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, ка |
| рхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је настала дуга п |
| и зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по т |
| е.{S} Па сада, секо моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и |
| у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидном завесом застрто.{S} Покушате ли, да |
| жемо потпуно љубити и поштовати?</p> <p>Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„ |
| те, примите моје име заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, |
| а се љубав онде мења, где се можда свим срцем љуби, али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У та |
| аринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живе |
| кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type |
| тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — не осећ |
| >— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужил |
| лакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и по |
| и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали |
| ативши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезино |
| ео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса |
| сећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се на |
| нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-д |
| И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезин |
| временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избе |
| ма и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ |
| </p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово |
| ујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, ка |
| туцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета... |
| несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровидно |
| поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута.</ |
| лазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље и |
| ажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлин |
| ли место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а ка |
| што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео |
| онска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког просто |
| <p>Кад је неколико пута премерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете т |
| њу спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p |
| тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а |
| га си бар знала поближе.</p> <p>Даринка стаде наглије вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, т |
| наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу ти |
| нка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извини |
| ном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном косу дотера. |
| ош није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се |
| .</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју |
| авница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узел |
| је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу прем |
| нка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се н |
| врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добр |
| је држаху, гост им је ожењен, па се сад стадоше љутити са свог претераног гостољубља; особито и |
| а није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — ре |
| пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се у |
| била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и чит |
| .{S} Све његове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до ј |
| еше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрава оде мати и син у го |
| исли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову |
| <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се већ даље упу |
| се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера њего |
| ша нада неће вас преварити — рече млади Стајић, бацивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек |
| инску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свид |
| ивот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу невесту, у толико га с |
| ика?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је из овога јасно видила, да јо |
| хтала.</p> <p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се |
| кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и |
| на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки човек |
| ли животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Осо |
| рана шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја |
| о се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамн |
| и професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, к |
| > <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто руме |
| неће се за нас наћи ни једно ружичасто стакло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на го |
| ла подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху отворена, |
| ма? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плакати. </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане с |
| загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од |
| ивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје. |
| } Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или се |
| молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом п |
| стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши своју из његове руке хтеде га о |
| пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење |
| у не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије вољу, да се „пошали“ с којом |
| судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због в |
| видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и |
| ала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила |
| Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу |
| е љубав Јелена сама изазвала, но ова је сталнија — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара |
| на само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шт |
| осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од чов |
| ек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, бри |
| чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним гласом.< |
| ве једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Није он уда |
| кључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. |
| ече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве |
| вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!< |
| је.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, нећ |
| стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани дево |
| у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови му |
| и, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер ов |
| ти пред оца на колена, па загрливши га, стане га молити:</p> <p>— Видиш, оче, ја сам о свему ра |
| је сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још м |
| </p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, |
| му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у ј |
| собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, к |
| да се противи.</p> <p>Место да одлучно стане на браник за слободу свога срца и живота, она је |
| ече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш уда |
| } Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу |
| кара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, |
| нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружиц |
| т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p |
| познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> < |
| ске породице.</p> <p>Грофовска породица Станишића беше некад српске горе лист и веома богата, а |
| уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није б |
| о! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник добра неке старе пострадале |
| Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грациј |
| цу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих |
| амо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сум |
| роднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} А |
| е, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом |
| дружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то могао замер |
| и у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је њен отац и |
| S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и |
| авила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је каква својта, |
| ска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица.“ И тако |
| е рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоруч |
| мер, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госп |
| Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако |
| о стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и |
| и слабија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је |
| о, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а |
| <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутро |
| помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекат |
| њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, да је у * |
| узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаш |
| ва се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из в |
| — сама је поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојан |
| , стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала с |
| са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>Посл |
| још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их је материнском нежношћу и |
| старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју имате за |
| нске деце! — смејао се господар Рада. — Стара њихова мајка пази их као очи своје.{S} Биће, веру |
| м старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, |
| а посла.{S} Место њега долазиће од сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи |
| ба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{ |
| света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1889 |
| јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дужност своју вршила је с љубављу, савесно и |
| им настојником.</p> <p>Кад је пред вече стара грофица понудила сина, да се с њоме на кочијама д |
| заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</ |
| и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед т |
| јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе |
| и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица живела је обично са својом децом у некој |
| ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље |
| руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и |
| живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би свога мужа и |
| и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удеше |
| .</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а овамо је био и сам пола де |
| ади тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и оде.</p> <p>Сирота Даринка није ни |
| а породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или сина, и |
| становала, био је надзорник добра неке старе пострадале грофовске породице.</p> <p>Грофовска п |
| шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добротворе, па остајте здраво</p> <p>Даринци |
| аљда нису сасвим слепи.</p> <p>Поздрави старе наше добротворе, па остајте здраво вашој</p> <p>Д |
| же да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — рече Босиљка — па као да н |
| а.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А стара мајка била |
| езнанковић.</p> <p>За њима је ишао кум, стари сват, девер и још неколико свата.</p> <p>— Пондак |
| у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти с |
| пресече Даринка, ја и ваш господин муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се |
| p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под најам, па се док |
| е.</p> <p>— Босиљка има право — примети стари господин. (Петровић му било име); на тај начин, к |
| аскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели својој |
| рло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> <p>После првог поздрав |
| пођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај |
| мештај је скупоцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женс |
| илике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете? |
| којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су |
| Животиња не спекулира, него људи — рече старија сестра покривајући воће зеленим лишћем.</p> <p> |
| неког околишења просио од Даринке, као старије сестре, Вернић Ружицу, а Добрић Босиљку.</p> <p |
| а вечери је било више друштва, младог и старијег, мушког и женског, па међу њима и другарица, к |
| а доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја сам држала, да |
| утала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је време разлазу — викаше им Босиљка.< |
| ити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетал |
| оворио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те реч |
| себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна |
| во.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки м |
| спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај в |
| ет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш |
| а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша с |
| .{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познал |
| може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница оног детињског „веркловања“, што нек |
| ић смештен за среског лечника.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, |
| авно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих о |
| о и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — реч |
| а та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин ј |
| у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре нек |
| в стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше „њихову милост“, како је најбоље умела |
| а данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примет |
| — Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жало |
| ени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро вече, госпођо! |
| а виде, како свако око, мушко и женско, старо и младо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу |
| оспођичин мираз?...</p> <p>— Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Не |
| није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром |
| ту женскињу свако презире, а неожењеног старог мушког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, |
| ј ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно |
| ..</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није боље дочекивао.</ |
| добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „с |
| — посрмчетом његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салаш |
| тељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по |
| радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се преселише још тога дана у њег |
| да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — |
| , већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околно |
| женије од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад је |
| „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада ж |
| S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запуш |
| да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака“ |
| њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати поче |
| сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулирањ |
| >— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која |
| свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где ј |
| чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске гос |
| само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка забављаше |
| „Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је стас!{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је гроф |
| Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађи |
| ше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Ди |
| е то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти припов |
| мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, |
| а“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузе |
| ују.{S} Знаш, да је поштовање деликатна ствар, деликатнија и од саме љубави.{S} Оно се не да ни |
| >Познати праву вредност ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и пс |
| , како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни |
| , да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општи |
| вели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Ла |
| звеселила, па и нехотице почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, си |
| јбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу |
| е на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, које јој се из далек |
| о не баш корисне, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права л |
| на седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка |
| ринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пр |
| е сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан т |
| о а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма |
| да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" /> <p>Жена је оби |
| зврји.{S} Дабогме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но оби |
| о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да она |
| астави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само |
| се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — гото |
| Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина р |
| ив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина |
| то би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, |
| да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показ |
| е ни себи ни њему.</p> <p>„Јадна ли смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадр |
| {S} Да си ме назвала слабим и несрећним створењем, које са породичних непријатних околности ниј |
| околности и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женс |
| га.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мен |
| не говори слаба девојка, већ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско |
| еме више личила каквом кипу, него живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику т |
| оме детету или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то |
| и мислите о мени, заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ств |
| , да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искрено |
| г и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам |
| љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељс |
| Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</ |
| рца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али |
| сам не знам, од куда сам закључивао, да сте већ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело |
| а ја сам из поуздана извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се |
| се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, да сте се збунили, али видите, каквих има женскиња, па још |
| и срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба. |
| умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} |
| ерећи рече: </p> <pb n="133" /> <p>— Да сте искрени, рекли би: „за нас мушке љубав је детињариј |
| ену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга |
| а ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи наро |
| та и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се н |
| гих предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и |
| орница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему ј |
| } Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувиш |
| л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринк |
| дмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била сан |
| за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — |
| рло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечити од својих аристократских назора и |
| ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месец |
| ни са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погле |
| а, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског |
| дате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и сла |
| ваши назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте о |
| разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота дев |
| м Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно госпођа. — Добро нам дош |
| остакињу“ и сироту девојку.</p> <p>— Ви сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p> |
| одражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја сам мислила...</p> <p>— Је |
| уди су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p> |
| би, да сам вам и ја захвалан?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показ |
| мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место овдашње учитељице, а |
| се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са |
| це, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте боље заслужили.{S} Друге вам са |
| ење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна к |
| </p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте. |
| <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је |
| а бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој ј |
| ко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући очиј |
| е:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} За це |
| а вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте се почели лечит |
| скрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око паса. |
| њим ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S |
| о, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С |
| Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведо |
| зам.</p> <p>— Комунизам; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама д |
| ад сам се од куће кренула.</p> <p>— Баш сте без срца, рече он вадећи свој сахат.</p> <p>— За ва |
| ни брат, — мислила је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се |
| Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издаде.</p> <p>Сиротица!{S} Поглед и р |
| а учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и нај |
| ам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} Н |
| новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења, довољно популарности, па пре с |
| етљивијих и озбиљнијих другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправд |
| е.{S} Па онда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Дари |
| оз плач рече:</p> <p>— Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу ув |
| би се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да |
| } Добили сте похвално а има још и нижих степена.</p> <p>— Јесте.{S} Али има и виших.{S} Има при |
| као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По мишљењу моме неће боље проћи ни она, |
| а, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да |
| прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тог |
| о такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари за |
| Покушавала сам већ свашта, па никако да стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „п |
| наш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само |
| ам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела |
| м другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не м |
| зговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не |
| писмо.{S} Имајте опростити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре |
| пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав заду |
| есто поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За м |
| ништа не рече.</p> <p>После једног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син. |
| ну дете, скакућући поред ње.</p> <p>Кад стигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> |
| о ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана најивност и детињасто понашање већ |
| побледело лице наново обли румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти |
| /p> <p>Даринку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од ког |
| а позива, којег се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и |
| деје, моја је ствар.{S} Њих се ја никад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња |
| обори она очи.</p> <p>„Погодио сам!{S} Стиди се,“ мислио је он. „Сирото девојче, морам је умир |
| орите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар |
| тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и стварима, што најд |
| одговарала; била је расејана и збуњена; стидила се сама себе.</p> <p>За вечером је још живље те |
| </p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих |
| лно, а она, она примерно?!{S} Ја бих се стидила да сам њеног владања, па сад...{S} Сад она боља |
| ља можда би се свог садашњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и о |
| , не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад је постојала.{S} Разумеш ли, браца |
| е разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стидим? или зар није истина, да видети и познати није и |
| тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није так |
| ише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље |
| скиње и најчистијих својих осећаја мора стидити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе. |
| тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђ |
| реба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} |
| но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати |
| ор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на очино раме, па онда |
| , па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац уз |
| њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати његова, стара грофица, бе |
| Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не в |
| а сад становала.</p> <p>— Једним скоком стиже је гроф, грацијозно јој пружи руже и рече:</p> <p |
| ском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ стиже, виде, да је од њега дели дубок јендек, пун воде. |
| сетила да је извуче.{S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; |
| е погледала га је она, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад к |
| пред вече Даринка праштала од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> < |
| рије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоће |
| иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих осуло се небо |
| ма његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, сме |
| , па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твој |
| указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p> <p>„Казао јој, да сам га волела“, мишљ |
| руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло |
| аже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице... |
| /p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала |
| игла писмо.</p> <p>Оставила је писмо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и |
| асмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одгово |
| олу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она |
| ољно коња и волова — лупи он песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p |
| старим добротворима.</p> <p>Љуби вас по сто пута ваша сестра</p> <p>Даринка.</p> <milestone uni |
| ог рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостива“! и кој |
| Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се |
| се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам да је |
| другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступ |
| е из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико т |
| .{S} Некада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} З |
| леко.{S} Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда |
| осподине грофе! рече одважно она.{S} Не стоји, да би вас сви мушки појмили, а не допуштам ни да |
| дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> <p>— Анђелу дај ми души мира |
| ге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p |
| p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамо |
| деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што н |
| {S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то ве |
| емљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си |
| то сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, п |
| S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је ономе ве |
| д сестре, која је седела до ње, воћа са стола.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу соб |
| ла на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том п |
| т часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно тре |
| о — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, |
| поцен и господски, али већ стари.{S} На столу гори лампа, а код њега седе две женскиње, бавећи |
| ало после рече Даринка, да је вечера на столу.</p> <p>За вечером разговараше се гроф са својим |
| а искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмеј |
| ци ништа више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Дарин |
| и мучила себе и сестре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па за |
| ионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, рекла је сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али |
| оља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да |
| причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, |
| а после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S |
| добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, који |
| пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и стотину! љутила се средња сестра.{S} Ето, прво је већ т |
| секо моја, има нас доста оваквих; само страдамо, нека више нека мање; какве је која природе и |
| вала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професо |
| велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> |
| е па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој ј |
| ругарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се неке од њих каме |
| простим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бо |
| сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допасти.</p> <p>И он је ч |
| p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању |
| љада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па |
| е удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори |
| ешто могла, куда би полетила? смешио се странац.</p> <p>— Далеко.{S} Горе под облаке — да видим |
| селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зу |
| а сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице в |
| и недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као |
| сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи |
| воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „ |
| газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или кочијама већ баш пешице, а |
| одник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{ |
| p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за времена у |
| >„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Н |
| депасти и по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беш |
| спава, већ онај некадашњи, давно виђени странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је |
| тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то м |
| — А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин |
| зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац.</p> <p>— Е, ал’ она је још девојка а већ седа; |
| а.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они |
| ље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше с |
| воле, а мене нико!{S} Нико!....</p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку |
| аринка је прилично била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је |
| ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене реч |
| а-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, |
| и дете.</p> <p>Дете се измаче, па је са стране стане гледати.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p |
| клад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори |
| познанства.{S} Сваку симпатичну реч од стране мушких пресекла је као на пању једним јединим по |
| доцније, кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — з |
| о су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају |
| све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло д |
| а то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Дар |
| в чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била |
| Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се |
| а опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она про |
| била је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| кати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као шт |
| више попела на моју главу и Анки држала страну.{S} Па јако пошла и она за момка из света.{S} Пр |
| S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ м |
| ила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад презорни по |
| ј некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напротив спавао је |
| ч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружи |
| и се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам |
| ло петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборавила.{S} |
| удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Р |
| шао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута |
| сад изузетак?</p> <p>— До сада сам пред странце излазила.{S} Сад излазим можда пред свога будућ |
| им на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накићена дочекивала.{S} Зашто баш сад изузетак? |
| Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутск |
| у своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што у |
| .{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" |
| — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не м |
| За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ј |
| бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; ниј |
| ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Дарин |
| след тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, |
| Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми бар разјашњења, реци ми: од куд |
| жила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, |
| оследња, анђелу и душице моја! — кликну страсно он.</p> <p>Даринка није спазила поглед, од кога |
| ога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме би |
| и?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи |
| </p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p> <p |
| зде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам |
| ач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у пр |
| S} Љубим руке, милостива! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада |
| је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора |
| о све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено |
| ор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути писма! — срдила се |
| рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам с |
| ливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила |
| инка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрок |
| рица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те се по |
| их умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Ста |
| одина на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села. |
| позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} |
| га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> <p>Бива |
| ш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, па је лако зврцну по носу и истрча пред свог ми |
| с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога госта, свога рођака доктора Нез |
| била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанков |
| Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али ј |
| .</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, л |
| наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила с |
| али гости.{S} После неколико дана оде и стрина.{S} Даринка сад остаде са свим сама.{S} Празнину |
| } Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} |
| .</p> <p>Даринка оде прозору а за њом и стрина.</p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина |
| ли ни гледати неће?</p> <p>— Право вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло до |
| то то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и ј |
| кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће |
| /p> <p>— Незнанко, мој Незнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да |
| {S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код својих рођака, али је много бивала |
| е две године, помагала сам једне недеље стрини кувати ручак.{S} Слушкиња јој беше отишла дома, |
| у дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} До |
| > <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незнанковића.{S} Рекао је, да |
| њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ још из времена девојаштва њезина.{S} И један |
| наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се пот |
| к у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са осталима праштале и по обичају љубиле, дот |
| непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљку и Ружицу.{ |
| в посао на њу пао, замолише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p |
| се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој |
| ете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси ни |
| ти, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је |
| још Јевросима мајка: „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе. |
| и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, м |
| а „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећивим погледом. |
| еђане, прва би потрчала — рече домаћин, строго гледећи своју кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; |
| пкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи ра |
| .</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а как |
| а да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, за тим |
| сти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредбе, по којој деца свршетк |
| војим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја дела и поступке.{S} Али уз св |
| а по њено осетљиво срце; јер, оцењујући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал |
| реварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p> |
| о ватра.{S} Но она је све са смешењем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде оду |
| .{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> |
| то и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{ |
| га раменом исправити; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе. |
| ђице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије, а господин профес |
| ница.{S} Пред њом је лежала моја писана студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је ис |
| смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— |
| па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што б |
| Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су |
| итаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их ра |
| ни да распитујем.{S} Доста ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширниј |
| ише одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавал |
| сма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретања са великом |
| иправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, не |
| ом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа другарици која пред њима седи, па онда |
| ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> |
| репише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући је |
| екао је, да је свршио права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога д |
| и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као |
| е сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, ра |
| и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — |
| у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних |
| а једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђав |
| јодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насел |
| дан пут се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађ |
| p> <p>Мати, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> |
| рила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се догодило, |
| че и пође к њима.</p> <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се о |
| вечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе поз |
| вљењем дошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са |
| {S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим |
| И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу вид |
| е, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школс |
| не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у |
| има дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или ол |
| 8890_C4"> <head>IV.</head> <p>Дан, кога су отац и мати већали о Даринчиној будућности, беше по |
| увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош.</p> <p>Друге освете ја |
| таните!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{ |
| а реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти не |
| сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако р |
| ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњачке прот |
| ја кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и зл |
| ојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако не баш корисне, оно по нека |
| е он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном задовољни, да сам му поверење оправд |
| ојих, обрте се Даринка, па кад виде, да су бабе одмакле, рече значајно својој сестри:</p> <p>— |
| , да поглед по свету најбоље казује, да су понајвише баш добре домаћице и искрена, верна и добр |
| као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој |
| расположење ваше.{S} Али сетите се, да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће |
| злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њојзи сам дала баш н |
| , ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица м |
| дар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би |
| нуо руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог кара |
| шљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам |
| вољна била.{S} Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били |
| умња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може о |
| аринка прошлог дана рекла,- виде он, да су јој назори слични његовима, које је он, млад и ватре |
| ају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне с |
| анити своје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким наз |
| коро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грд |
| ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе поштени људи, |
| свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече |
| видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света |
| у.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли там |
| ача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али после две године, ка |
| ве.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, |
| зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају |
| А његови дужници одрицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге по |
| сви мушки појмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погле |
| си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, ос |
| е дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.< |
| .{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, |
| ругима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: свака његова р |
| p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице враћане с додатком: „Друга је особа из |
| еш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не |
| уго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да боме дела; али зар |
| тали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење |
| епосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде |
| ољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> |
| она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје мишљење река |
| <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— Лепа су сва добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се |
| p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали |
| е скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натрунил |
| ознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </di |
| е ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, као старију сестру своју, те јо |
| ерала, била је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовал |
| ме ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружица су их добро познавале; Вернић беше неки рођак старом „ч |
| на. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осе |
| >— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Тре |
| иш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, бранила се збу |
| оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жена из краја тог |
| еђу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и с |
| она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде ј |
| зговор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла м |
| ише, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући и |
| ла, али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и мл |
| орима ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кр |
| ше, верише се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом в |
| аше мати сина.</p> <p>— Лепа је.{S} Обе су лепе.{S} Мени је све једно, коју ми даду.{S} Нисам т |
| три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што ј |
| RP18890_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара |
| ринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурине.</p> <p>— |
| допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана за |
| Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами кажете, да је и не знате како ва |
| и.</p> <p>— Особито кад помислиш, какве су га ручице неговале — допуни још његова мати.</p> <p> |
| </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од ч |
| ла сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за |
| кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге важниј |
| :{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако |
| енутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</ |
| оже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико |
| Молим вас, госпођице, останите!{S} Руже су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече пола |
| <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито п |
| , кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико го |
| мати и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада |
| рујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И најпогрдниј |
| у оцену, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и дру |
| како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише |
| и им је онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш друг |
| и, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! |
| их зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с то |
| друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њез |
| е чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се по |
| дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еманципованом“, а да с |
| у, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обе |
| носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабогме, каже Лела, да су сиромашке, ал није њој |
| Даринка, Босиљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз т |
| ун.</p> <p>Друге две госпође диванисале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија |
| <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смишљене но поглед је долазио од ср |
| у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. </p> <pb n="10 |
| у.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у с |
| гове куће, магазини и остале стаје биле су сада згориште, није му ништа остало, до једна кућица |
| р сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно |
| родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци |
| ице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не поменуше у |
| таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намер |
| — рече озбиљно кћи — две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трг |
| та...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешт |
| тење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и |
| што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и ти сам |
| и је већ седамнаест година.{S} Још лане су долазили свекрови, ал их баба окошарио.{S} Него ове |
| бав не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду |
| плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали |
| раш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све једно, прек |
| у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не |
| ају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су сретне и задовољне.</p> <p>Стрина је остала код свој |
| лађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, гос |
| се отпоче жив разговор.</p> <p>Женскиње су говориле о кујни, дому, домазлуку, поврћу, воћу и мо |
| народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div typ |
| ивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све |
| ет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш |
| ека, но неискреност и ласкање последице су непоштења и слаба, гадна карактера.{S} Ја бар не мог |
| на. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изузетка! |
| р су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имаде |
| —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја |
| ном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли. |
| ним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке. |
| же Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво велике пркосџије; но, већ к’о и к |
| стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули? |
| д механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S |
| скали још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да у |
| ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли |
| ину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. < |
| њена, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније послед |
| ча! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врт |
| неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељи |
| штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тог |
| рици обављају женскиње све занате, који су за њих.{S} А има их и правника и лекара — рече тихо |
| реврташе писмо.{S} Дакле има људи, који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њези |
| Али ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Пре |
| се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радуј |
| које су они исти мужеви сад били, који су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала |
| ијатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај приде |
| а.{S} Поштовали је многи па и они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек |
| шће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим д |
| вој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или |
| о уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Да |
| то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и о |
| од другога, као небо од земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена тре |
| одраслима, вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељи |
| а дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S} Свако мисли, да је најбољ |
| ка буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, тр |
| есори научени и иначе поштени људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и п |
| а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала пр |
| лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бл |
| ицаху скоро сви да су му дужни; дознали су, да су му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је |
| тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка ј |
| познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети д |
| топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам |
| е једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разго |
| или, да за овог или оног пође; оставили су јој слободан избор; а она је све из реда одбијала.{S |
| тва њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама побл |
| а није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је |
| Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина. |
| љда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се з |
| а, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска јез |
| едан воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, |
| немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма би |
| </p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не |
| то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам |
| а околина, него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста и |
| ету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> </div> <di |
| не би ми — одрасле девојке?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у |
| а.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, ш |
| стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гл |
| S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S |
| кови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и п |
| црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих |
| може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажна ра |
| није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге мој |
| ост ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко б |
| ују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p> |
| она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућ |
| то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и а |
| >— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> |
| па каже: боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им м |
| љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S |
| чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здраво, не бојим се глади, смејала с |
| ове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То |
| сти према ђацима, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће |
| е и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаес |
| они се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми жена и кћери.</p> <p>Младић се поклони па кад је |
| гову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, |
| сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима! |
| и младих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко |
| амтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажелити могли.{S} Но како јој је било |
| е, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Ј |
| p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете |
| разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо |
| о господара Раду и његову жену, па како су од дуже времена и онако били слаба здравља, поболеше |
| „Друга је особа изабрана“.</p> <p>„Како су ме неправедно оценили и сведоџбу ми осакатили, зар с |
| што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца остави |
| , занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p |
| Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без бриг |
| леба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слабе стране оних, од к |
| се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не |
| кћер.</p> <p>— Занимају њу и људи; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка |
| — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођице.{S} Него ако вам се допа |
| ћницима ради.{S} И сва околна села само су код њега пазаривала.</p> <p>— Радо брате! — говорила |
| з милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доно |
| годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њи |
| p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су знали, да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уваже |
| то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш ка |
| достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Пр |
| ко! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима са |
| Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{ |
| исивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња наших |
| му провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или д |
| слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Ј |
| еница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио на т |
| .{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја |
| <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави према по |
| се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узро |
| .</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омач |
| д свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је з |
| ју.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће д |
| знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онак |
| могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као |
| а се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, прим |
| леда?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја |
| остављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? приметићеш можда.</p> <p>— Сви!{S} |
| љ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и уза |
| не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек ј |
| ату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек |
| о науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „ |
| и остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љ |
| . </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши |
| уго за сад не могу. „Бог не плаћа сваке суботе“, вели наш народ, а има и право.{S} Врлина много |
| је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече момак скоро молећиви |
| {S} Па и овом приликом и ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да с |
| ом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и мног |
| мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{S} Још смо ми новина |
| о, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана |
| ричао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, као да је еванђ |
| ље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да веруј |
| стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам ја дос |
| браним једну другарицу, која је имала и сувише слабих страна, али опет није заслужила, да се не |
| Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поште |
| и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врл |
| S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако д |
| сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад |
| рицама.{S} Сад немам каде, посла имам и сувише; почела сам неки вез за испит.{S} Добро знадем, |
| чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред мушким. </p> <pb n=" |
| раке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ |
| ш је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати.. |
| овеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну или да сво |
| носи.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слут |
| за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и лако запаљива с |
| b n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма |
| је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на додирке, |
| нка гласом и погледом, који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па сп |
| судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му тво |
| родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p |
| е, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени.. |
| Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јо |
| помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> |
| </p> <p>Па се безазлено приже „кофири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>П |
| ријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може |
| лично је гробљу, на којем је већ настао суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну с |
| мишљањем обично дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; |
| аиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преобр |
| оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретн |
| <p>Даринка се беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце. |
| Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како ја м |
| чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала право?</p> <p>Босиљка не рече ниш |
| 2" /> <p>Каже се: „Какав је ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет |
| ружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за ким, него бодрим оком |
| едом, којим гледа невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, |
| овела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак овај беше госпођи Ирини немио, а |
| ни и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се о |
| о вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, б |
| ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p |
| ше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једно |
| ни на кумство ни на пријатељство, него судити <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не р |
| ну љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и бо |
| вала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено |
| ије се слагала с њезини назори, њезиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула |
| надражи.</p> <p>— Дабогме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је |
| ги неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако след |
| <p>Кад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се ср |
| ла и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао он |
| <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољств |
| еже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у завод |
| шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послетку би и писм |
| учајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надни |
| лопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај здра |
| штву. </p> <p>Дуже није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је |
| кла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> |
| тцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху |
| </p> <p>Даринци грунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити |
| то са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти |
| Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што |
| је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражи |
| а газда Рада, — јецало је дете, бришући сузе.</p> <p>— Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у |
| , што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p> <p>Сви се на ово слатко смејали, а к |
| се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, отишла је од њега. |
| рукчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса м |
| лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S |
| </p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; него се |
| >Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је ум |
| p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и нема |
| а ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то |
| аци.</p> <p>Босиљка дрхташе од једа, па сузним очума погледа Даринку, која мирно рече: </p> <pb |
| ој мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> < |
| гледим! била ми је најбоља друга — рече сузним очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} |
| {S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они староме добротвору, па се пр |
| томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</ |
| канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> < |
| акала.</p> <p>Плакала је, али са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад |
| морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и други!“ ...</p> <p |
| кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радо |
| што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женск |
| дресирану мајмунчад.{S} Слабост, мане и сујета женскиње привлачи њихову симпатију, њихову љубав |
| о.{S} Но да ли се осећај, коме је извор сујета, љубављу назвати може, пресудите саме.</p> <p>- |
| одрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добро мишљењ |
| сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да |
| естила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — |
| “ женскиња; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — |
| је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где |
| своме нађох овде, код многих другарица сујету, завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно |
| одам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој гос |
| ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено ф |
| мем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то од |
| тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угл |
| врши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— |
| обру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујућ |
| то их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка |
| је кривац и да је неће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, |
| е бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да се мени к |
| се црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојој недаћи ношња крива.{S} Јер ако је п |
| > <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Даринка гл |
| ти несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, к |
| оје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињава |
| другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне з |
| е Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдија.</p> <p>— Не |
| за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Поста |
| их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем.{S} Али |
| тило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и |
| ти.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</ |
| он нека се не затрчава, него нека крије сумњу своју на дну своје душе, док се о истини не увери |
| девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допус |
| т две године.{S} Од Даринке, некадашњег суморног детета, постало је живо, окретно и умиљато дев |
| >Кад је Даринка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну. |
| еш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>Загонетан осмех прел |
| необично благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, д |
| година, повисока раста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто |
| о небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно продираху кроз зеленило китњасти |
| ћи зелену непрегледну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том трен |
| } Горе под облаке — да видим где стоји: сунце, месец, звезде, киша и снег.{S} Па би онда опет д |
| доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима пок |
| ада се претпостављало, да земља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја |
| неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гле |
| оставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, |
| id="SRP18890_C21"> <head>XXI.</head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан |
| кле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше странац, не пазе |
| дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунчани падали су кроз лиснато зеленило Даринци на глав |
| о спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико друг |
| жњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожара постали прави просјаци. |
| узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради странац, али не на колих или |
| /quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног винограда,</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>...{ |
| све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно најбоља друга госпође Ирине.</p> <p>— |
| многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешк |
| моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?. |
| киде он, па је погледа, и погледи им се сусретоше; „Лепша је, него на слици“! мишљаше он; „погл |
| га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} |
| } До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, д |
| хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ одлазити.{S} До који дан почињу се школ |
| да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предост |
| у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола, рече, пришавши Даринци и метнувши свој |
| је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с д |
| слику његове веренице...</p> <p>Кад се сутра дан Ненад пробудио беше збуњен и са собом незадов |
| ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф своме надзорнику. — Наредио сам, да ми с |
| урно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Ч |
| ран својој одлуци, згодном приликом већ сутра дан отпоче Ненад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p |
| авала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сутра дан седе за сто и поче писати.{S} Перо је летило |
| еме разлазу — викаше им Босиљка.</p> <p>Сутра дан одоше гости весело и задовољно.{S} Даринка је |
| ело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да сво |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан је Даринка отпутовала са својим мужем свекру и |
| ио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, |
| оследњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њен |
| ет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, моје дете није ружно, |
| им познанством“ разумеш.{S} Али по моме схватању држим, да се и Бог мора срдити на људе, који п |
| м. — Али ја, сирота раденица, добро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема |
| > <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња |
| са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица ја |
| а.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{ |
| тојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „добар глас“ и положај...</p> <p |
| да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме сх |
| господине грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпо |
| римети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Боси |
| рди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња |
| х веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милос |
| и, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љубави и поштовања</hi>.</p> <p>Закључак овај |
| ћином су и доба првих девојачких снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому прове |
| и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и кад није ожењен; женскиња на против, ако није у |
| ?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми с |
| јоле разборитија не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољит |
| ег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто д |
| ш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељ |
| S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофице, младог грофа Ивана Станишића или с |
| рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> |
| S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћ |
| каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</ |
| ам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се помодуша највише попела на моју главу и Анки држа |
| аше поносито понашање према мени.{S} О, та дотле сам био слеп код очију!{S} Био сам занесен гре |
| друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се мо |
| царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не ве |
| Бога, а мрзи на брата свога — лажа је; та ко не љуби брата свог, кога види, како може љубити Б |
| ика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</ |
| ми своју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа. |
| нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан чо |
| .</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренута |
| те према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} Та искреност боли.{S} Но ја вас и опет љубим, јер сам в |
| (Мађарица је из пештанске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазл |
| ш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То м |
| пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да јој је идеја |
| е и опет друкчије осећала и мислила.{S} Та она је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити |
| p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — б |
| то страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није |
| p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звуч |
| ..</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} К |
| дарицом код неке рођаке газдаричине.{S} Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је |
| , да завесу дигнете — згрозићете се.{S} Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце разд |
| амо да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма д |
| 129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — |
| јзи придружио и до куће је допратио.{S} Та они становаху под једним кровом, па ко би му то мога |
| S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, п |
| ед њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> |
| је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио! |
| иш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та мени је већ седамнаест година.{S} Још лане су долази |
| а, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно ср |
| на лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам |
| ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра много је лепше и боље девојче! </p> <pb |
| реда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глете само, како слободно посматра свет!{S} Па онда, |
| ање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта |
| срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за |
| сну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем мест |
| а је, а срце би јој се стегло.</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицо |
| ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти р |
| ош ређи је онај, коме се призна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, к |
| з љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи узда |
| о су одрасле и васпитане.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, к |
| како јако, ма како ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не |
| више крчило себи пута.</p> <p>— Девојка та, рекао је нови председник — њезин пре тога противник |
| а нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и љ |
| позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Да ми је само знати, кога је та изабрала?! — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шт |
| у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Так |
| то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, а |
| па смешећи се рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p |
| ар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас |
| мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати |
| рукчије се лице показује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њ |
| м сирота девојка, а лакеји — како ли се та врста људи зове — само су за велике госпе и госпођиц |
| в?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! |
| е, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна |
| ти, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметит |
| пустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти оло |
| он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како |
| а, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећ |
| лика, избегавала га је још више.</p> <p>Та спекулација беше рђава.</p> <p>Грофу је она заиста б |
| а.</p> <p>Него ја сам ваздан развела, а табак већ пун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ћ |
| ало окушати и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одго |
| ти и самоћу. </p> <p>Дерала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек |
| , да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи ј |
| ма, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила п |
| тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам знао, какву моћ има љубав!</p> <p>— Ја с |
| опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</ |
| шао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „Оваку девојку поучавати |
| тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод грофовског достојанства“ и погледат |
| дима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“< |
| ка, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим |
| .{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала лицу и очима ватра младости бујне, |
| е, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> |
| врћу, воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" / |
| сте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p>— Непослушна |
| и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађ |
| его још дати — приде.</p> <p>Жена би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје приз |
| их других, али јој Незнанковић рече, да тада неће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћ |
| е разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уж |
| е земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до пр |
| ога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упозн |
| ојма о њој. „Да луда посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада м |
| воме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до |
| да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне |
| а.{S} Добро се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљк |
| је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене ј |
| ћи слабе стране сељака и сиротиње.{S} И тада је изгледала врло дивно.{S} Тада јој се враћала ли |
| соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетно рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, т |
| почела себи да ствара нов идејал.{S} И тада јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слик |
| “ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клет |
| овор је био прилично оштар.{S} А он јој тада, извињавајући се, рече:</p> <p>— Добро сам видео, |
| ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна |
| утао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познавао.{S} Јесте, тада још нисам з |
| одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p>Доцније се дого |
| бе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више неугледни странац, у |
| релетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринку до сада непознати |
| оме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку и истини — беше код госпо |
| и тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особит |
| ротив ње, почела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од |
| и у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што |
| ше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле |
| Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су средство девојачки професори.{S} |
| ри господин. (Петровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима ба |
| о што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је? |
| с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говор |
| укавства...</p> <p>Још сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради |
| или — пузећки.{S} Па биће да је и овде тај обичај.</p> <p>Ја нисам горда, али ни пузавачке ни |
| гледи им се сретоше.</p> <p>Да ли га је тај поглед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ пр |
| {S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање п |
| о сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек по |
| душевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ћ |
| </p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Ниса |
| рни и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те |
| сти.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим погледом.</p |
| очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом детињском благошћу, те продире |
| прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Стра |
| е госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику.</p> <p>— Добројтро, госпођ |
| ла је за њом Милка.</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне |
| о, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради друг |
| кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га |
| ста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиром |
| њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретк |
| са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољ |
| овића; још га не познајем.{S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више корис |
| сно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>С |
| а старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа.{S} Па се „њих |
| p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</ |
| p> <p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама |
| очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трж |
| роничним смешењем.</p> <p>Гроф, гледећи тај весели осмеј, нађе, да је Даринка врло лепа, лепша |
| жњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кући |
| лемић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене грех не знати, да |
| ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостојан и ла |
| — запита.</p> <p>— На служби!{S} Ја сам тај — поклони се достојанствено домаћин.{S} А ово су ми |
| а могућству и потреби њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привид |
| ени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </d |
| цу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, кад бих ја постала ваша жена, морао изменити |
| исам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но тај догађај изменио је моје мисли, моје назоре.{S} Донд |
| , каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div ty |
| е грофе, додала, да је по моме схваћању тај назив достојанственији.</p> <p>— Ви, госпођице, мис |
| вала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш тај није био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде л |
| буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ири |
| ју руку и грофовско име, коју — нећу да тајим — тада нисам озбиљно мислио вама пружити.{S} Но т |
| алица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да б |
| ко они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутал |
| Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши се Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се! |
| Али се заклела земља рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} |
| {S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта |
| н доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштво по вин |
| сори — поверења...</p> <p>Још ми је као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш он |
| гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје |
| Немам ништа против њега; ал Даринци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати |
| за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња X“.</p> <p>Добра старка заба |
| учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је |
| Свака паметна може претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав траж |
| осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека |
| члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчиј |
| је још подрањиво; био је мушкарац а као такав и сујетан; годило му је, да она стече о њему добр |
| ата.</p> <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је |
| ви?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да |
| ачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па |
| ај благи поглед?{S} Баш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Са |
| узетка! — викну гроф. — Сиротиња је сва таква.{S} Новац је за њих неодољива привлачна снага, ка |
| то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су т |
| руго, ја га и не волем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{ |
| била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него — прекиде је госпо |
| о није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} З |
| аравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> |
| ина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта |
| а утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам мор |
| јој вереници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је |
| ала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке мало ј |
| ао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мисли |
| а је од њезиних назора одврате, не беху таква, да би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, |
| сорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну |
| риметила сам ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осме |
| и много по месту.{S} Разуме се, да и за такве поступке има извине.{S} Зажели се разговора с одр |
| S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти |
| из науке а друго је из владања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима |
| била пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</p> <p |
| вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељ |
| ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, рече несташно Босиљка па одскакута у друг |
| а кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва сл |
| лем, само бих волела таква мужа.</p> <p>Такве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера би |
| сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустит |
| му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучиле Даринку, док год не дођоше друге |
| ахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузетак.</p> <p>— Нема изуз |
| p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да |
| бе; вечито смо с другима незадовољни, а такви смо и сами.“</p> <p>Прочитала је писмо поново, ал |
| ад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брзо проникну срце и слаб |
| о велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге не варају, кад се сами прева |
| а она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата.</p> <p>— Окови остају око |
| аје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколи |
| ме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу |
| не могу да замислим поштен карактер са таквим особинама.{S} Да вам само наведем неколико случа |
| је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим показала је на брзо становништву, да не жуди за |
| од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама |
| >— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја п |
| вињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што |
| морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али ма |
| лити — настави поносито — да женскиње о таквима стварима не размишљају.{S} Јест, браца, мисле о |
| што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Н |
| ризна заслуга та.{S} Једна од другарица таквих причала ми баш јуче, како код њих на селу свет у |
| пређашњег господара свог...{S} Сав рад таквих карактера, или некарактера врзе се и управља по |
| обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред таквих мисли прелетео је преко њезина замишљена лица но |
| мејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају |
| и или — бољу партију добити; а има их и таквих, којима је природа лако памтење и оштар разум у |
| ила небројено пута...</p> <p>„Дјејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због т |
| у.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну зачуђено |
| ор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „на |
| , али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос |
| бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако ј |
| одно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чист |
| прија за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је |
| ула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да |
| и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислил |
| љујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву довела је амо племенитија жеља, довела је жеља, д |
| назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да |
| — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> |
| > <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Но |
| ла; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад баш је замолише да свира.</p> <p>Кад ј |
| <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.< |
| ни је све једно, коју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас |
| — Та како може друкчије и бити, кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа |
| ст њихову.</p> <p>—- Зар да смо сви баш таки? смејао се Ненад.</p> <p>— Нисте.{S} Има и нешто и |
| авам двобоје, опет не бих каљала руке с таким олошем женским и изметом педагошким.{S} Зар она г |
| ли свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо |
| а је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима заузет, стиже на своје добро.{S} Мати њег |
| рао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобо |
| њи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је онај благи |
| поносито пође од њега.</p> <p>— Анђелу! тако ме оставити не смеш! викне страсно гроф.{S} Дај ми |
| оље било, да отворим врата.</p> <p>— А, тако!{S} А ја сам мислила, да господа имају нежније жив |
| а наш господин, млади гроф.</p> <p>— А, тако! рече Даринка, припасујући кујнску кецељу — господ |
| у, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против |
| зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете |
| тио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у |
| оставио сахат, па покривши лице рукама, тако слушаше.{S} Кад је довршила, дубоко се поклонио и |
| еке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. |
| рсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом.. |
| обар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле |
| х га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дете јаукнуло; но сестра се из |
| </p> <p>Глас јој је бивао све снажнији, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но о |
| на, да се когод са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на |
| њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од кога се у први |
| ем вас, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, м |
| дира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, стариј |
| мо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је б |
| енија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не можеш, и ако остав |
| хну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хте |
| , час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто |
| Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо. |
| че он загушеним гласом.</p> <p>— Да.{S} Тако је! — настави Даринка. — Ко вас овде може видети?{ |
| ја, као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и |
| а ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога на |
| нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није био уместа |
| најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али |
| нати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Тако је Божја воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А шт |
| обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио |
| ала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави пр |
| а?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина профе |
| естрице — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и сво |
| посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће |
| Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку |
| Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S |
| Особито, ако не пита за мираз.</p> <p>— Тако је! — повикаше неке.{S} И онда отпочеше други разг |
| Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза |
| } Па окренувши се госту, рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, |
| е! замоли кћи па онда настави:</p> <p>— Тако пролазе „бабе девојке“, које су принуђене с руку д |
| знамо, смем ли се онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њ |
| з далека клањају, па ма где она била, а тако исто и деци њезиној.{S} Неће она да помисли, да би |
| аволи, не може волети моје сестре.{S} А тако исто и обратно.{S} Моје сестре опет, бар држим, ни |
| ? — Да боме дела; али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{ |
| го из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ |
| у и градиву могло се судити, да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шеш |
| би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људима светио!...</p> <p>Дабогме да |
| заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла ч |
| p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао т |
| и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</ |
| раца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против у |
| била, о светом Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у сел |
| шке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паоркињама, па јо |
| а сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња тако понаша, да се своје љубави не мора стидити.“</p> < |
| има, не бих веровао, да свесна женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелуј |
| и једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако приповеда и моја Лела, кад је била, о светом Игњат |
| шно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или |
| Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господина професора, још нисам |
| оло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми |
| на је женскиња, а смо је женскиња кадра тако љубити, да је и онда задовољна, кад ради ње многу |
| рао бити најтежи на свету, кад би се са тако малих и обичних погрешака тако јако и грозно људим |
| таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропад |
| тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{S} Њено понашње бар показује да је тако |
| путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родитеља можда би |
| убав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу |
| му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог тако је нагласила, да је гроф сав кипио од љутине.</p> |
| сам ја, мајко, напрасита или груба, кад тако говориш? </p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али |
| мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два мес |
| {S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако почнем да мислим, онда знам, какав мора бити,</p> |
| емам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то ник |
| ам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глав |
| а Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још здраво, и по свечар |
| је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Знаш, има људи безобразних, док им пружиш прст |
| p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга. |
| е сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваше љубави морало нест |
| сеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; |
| обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они |
| мо ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да д |
| зети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и против воље, — што јасно |
| не могу још да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављ |
| мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако |
| ила?{S} Њено понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо |
| азбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Ме |
| љег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном |
| ући строго сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнае |
| ва, да све строго оцењује, оцењивала је тако и свој положај, а како је живела у средини проста |
| е све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела зепсти, да јој кћи о |
| арској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учиње |
| >— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходн |
| ко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Српкиња брат и сестра и |
| своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до права |
| , народност и породицу.</p> <p>Да ли је тако, не знам.{S} А нећу ни да распитујем.{S} Доста ми |
| би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуст |
| свих страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се побо |
| сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око |
| ставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само к |
| !“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, гос |
| ом овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба.</p> <p |
| о; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле разборитија не би могла савла |
| миле руке ни бој не боле</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој |
| у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине грофе, ви ме нисте разумели.{S} Није код |
| образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да |
| Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се на |
| S} Све је мање више превара.{S} Да није тако, зар се не би више обзирали на праву срећу своје д |
| вајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наш |
| по природи горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ев |
| , да је осим њезиних родитеља нико није тако благо, тако нежно гледао, као овај странац, од ког |
| једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну се Даринка.{S} Пријатељство не разбира за |
| е некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашњег дивног и богатог села пружају |
| е гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринк |
| па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан |
| к што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка заг |
| дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте гос |
| прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} Дете је он очински волео, али не бе |
| ре да ишту по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би и |
| <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пр |
| војство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} |
| красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</ |
| имао није.{S} Да га је имао, зар би се тако брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} |
| и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, шт |
| м и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; |
| , румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је |
| што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала |
| ринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно. |
| и „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— |
| да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.</p> |
| , а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем проти |
| уци гласовира изгубише.</p> <p>— Будите тако добри, <hi>ваша</hi> свирка <hi>заноси</hi>! — мољ |
| ја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листа |
| а грешна прса и руке богаташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Дар |
| ви пут после смрти својих родитеља беше тако расположена.{S} Посматрајући зелену непрегледну ра |
| села девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна и са собом и са целим |
| на женскиња тако може схваћати ствар, и тако се понизити, да апелује на милост и општине, на си |
| је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо издржавати а да заоставштину родитељ |
| S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он |
| ло или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведр |
| Гост се опет не даде дуго молити.{S} И тако мораде Даринка отићи да госту спреми засебну собу; |
| тављала сву децу из „бољих породица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њ |
| су га и друге волеле.{S} Па баш да је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујет |
| иде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном није разговарао. |
| ш сам мислила: гле јако, допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полет |
| ти Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девој |
| ише хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако |
| роструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, |
| ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, об |
| >— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из науке а друго је из вл |
| нају господа професори, зацело је не би тако оценили, приметила сам ја.</p> <p>— Пристрасна нис |
| н.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p>— Од куда он знаде, како |
| о ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели! |
| ери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} |
| S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако мислиле? </p> <p>— Допуштам да има изузетака, рече |
| аква висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „ис |
| као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете з |
| лужити добру сведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла |
| иња оне детињске невиности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони? |
| живети до века.</p> <p>— Оче, не говори тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне ми |
| p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после |
| седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече ма |
| ре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да на |
| држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуцан грешник, да се и онда не поправи, кад увид |
| — Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} У |
| а дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој |
| примедба.</p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га |
| S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђи |
| у смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда |
| о брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо |
| > <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну повер |
| а их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p> <p>— Ако не ваљ |
| љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда кога да заволе, коме да веруј |
| <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</ |
| } Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколи |
| че Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој |
| <hi>свима</hi> суд праведан.</p> <p>Ко тако не ради, не сме и не може очекивати од својих учен |
| .{S} И она забринуто рече:</p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мо |
| дирнуло.{S} После почео на несрећу неко тако „милозвучно“ певати, да јој било несносно слушати. |
| а сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без |
| осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати.{S} Но |
| а друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако време.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каж |
| млађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња |
| ђелар...</p> <p>Кад је Даринка случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насм |
| сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! .. |
| д бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} |
| да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p> |
| S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи ј |
| шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка окол |
| вши Даринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</ |
| а.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, којих благи поглед д |
| рином косу дотера.{S} Но на мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плака |
| а.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоште |
| , што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из цел |
| ли је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила з |
| их могла љубити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и чо |
| гдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другој |
| и моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} |
| а за њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p |
| — Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сес |
| ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако вам је мало стало до гласа сирот |
| воју ручицу пружити.</p> <p>Ово је опет тако молећи изговорио, да је Даринка и опет стала.</p> |
| о овако, оно онако?</p> <p>Кад би мајку тако окупила, отерала би је да се игра.{S} Она би се сн |
| , и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а друге пате |
| виђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе раз |
| стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са њих може прославити, тако, |
| оду дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ |
| што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су у |
| бу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у ш |
| је ее Даринка. — Нисам мислила, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, |
| ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у брак |
| ра!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису |
| ми је режете или да ме очешљате!</p> <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сео |
| виђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега би |
| него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донекле; кад ал — о Боже! — њен браца ос |
| ла природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољ |
| би младој девојци несносна била.</p> <p>Тако, кад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мо |
| сле једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Сме |
| е моја, бити сретна и задовољна.</p> <p>Тако говораше он, нежно гледећи снуждено дете.</p> <p>Н |
| јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </div> <div type=" |
| аслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако наслоњена стаде гледати озбиљно, испитујући.</p> < |
| те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико година опет била сама у шуми; али |
| е, оно по некад потребне ствари.</p> <p>Тако постаде и од ње, ако не баш права лутка, која, мис |
| и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освест |
| !{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били са свим без |
| вљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљи |
| сам дала баш најлепшу и највећу.</p> <p>Тако је Даринка провела прве детињске године.</p> <p>Св |
| се бринем о срећи свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је м |
| Наравно, лепо је бити грофица.“</p> <p>Тако је мислио, али кад се Даринка више дана не даде ви |
| руку продаје без љубави и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досети |
| ао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринком.</p> <p>Она је видела превару у |
| и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> |
| мосталну егзистенцију осигурам?“</p> <p>Тако се бринула, док јој случај није притекао у помоћ.< |
| иле, па опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{ |
| ати, како да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу ј |
| инка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не о |
| ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле ни преварити.</p> <p>С |
| Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соб |
| их родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, |
| жичаста стаклад, тако и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p |
| и и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{S} Па онда немој ти о |
| ста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Драги |
| Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не каже |
| ућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устраш |
| а телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме да |
| жу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} |
| срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу |
| ко и друге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опш |
| p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправ |
| утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; јер сваки муж верује својој жени, сваки |
| Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но |
| ма на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих с паором.{S} Људи су, каже Лела, здраво ве |
| у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, а било је и цвећа |
| ности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тим |
| ојим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се преселе к њим |
| /p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге забаве, ван |
| а три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћ |
| рло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој по |
| бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била |
| Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под ве |
| ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побе |
| а; држала сам да је каква својта, а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у др |
| ућицу под најам, па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад рад |
| ла је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, како каже Лела, <pb n="190 |
| ла је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била расејана и замишљена; неприродно кри |
| ше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Даринка за себе, па пође брзим кора |
| цу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре ње тамо било па јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама уб |
| о у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоче већ његове некадање ре |
| рзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њ |
| а у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, да беру т |
| аска у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лошију оцен |
| итеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељ |
| човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; знате, он продаје и ракију, а кишбиров пр |
| т спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе за |
| — То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; скупо је у њој жив |
| ће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{ |
| р, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Д |
| S} Мати његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p |
| едног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив разговор |
| тац из милости бесплатно примао.</p> <p>Тамо су живеле од ручног рада, и од интереса, што им је |
| p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче с |
| и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> <p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти |
| еже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Даринка, и ов |
| су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Забор |
| се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да мо |
| <p>— Да луда и не праведна сна! — рече, тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а |
| ст своју вршила је с љубављу, савесно и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није усту |
| таратељско <hi>наговарање</hi>, или <hi>таштина</hi> и <hi>славољубље</hi>.{S} Зар је један на |
| бори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула ње |
| ба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно, па кроз |
| приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако скривена, брига о мен |
| медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је |
| овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S |
| њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина |
| ити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њез |
| лаву на очино раме, па онда продужи:{S} Твој савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да бу |
| е предвари Босиљка са Ружицом.</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за |
| ал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћ |
| , скоро изненађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да |
| већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослушна.</p> <p>Ово је изговорио пр |
| те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје ц |
| говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика кој |
| е поглед враголаст, ма да још није, као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Дар |
| ам ли заслужио назив неверника?!</p> <p>Твој до гроба</p> <p>Душан Стајић.“</p> <p>Даринка је и |
| ра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се и |
| заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S} Али та твоја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо |
| богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти так |
| , и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S |
| ка и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викн |
| њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, рече Босиљк |
| та би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда |
| настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} |
| и ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко |
| исмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него |
| енад свој рад. </p> <pb n="145" /> <p>— Твоје мишљење, сејо, — рече јој, кад су сами остали — д |
| у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немај |
| о и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — смешила се и Даринка.{S} |
| го што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ |
| је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који |
| руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе |
| > <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Прекорно твоје писмо, душо и срећо моја, примио сам.{S} Твоје пр |
| заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и |
| ено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Какв |
| акао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и твоји родитељи, душице моја.</p> <p>Сва плачна дошла је |
| S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добиј |
| као.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} |
| у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу речениц |
| мешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре д |
| че:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са зад |
| чуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле м |
| ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је |
| ар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри припада а друго, т. ј. твоја половина тре |
| штина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p |
| еш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други |
| личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру?</p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти |
| лаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где |
| ати њезине сузе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш |
| хну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} |
| ад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{S} Ко би још паметан |
| мерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. </p> <pb n |
| но и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све пажљиво, скоро изненађено слу |
| воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по м |
| нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпун |
| емља стоји а сунце је обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не прет |
| па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Даринка т |
| да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда |
| ине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, нег |
| {S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта? |
| уме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то |
| ен и са собом незадовољан.{S} Но и опет тврдо науми, да дотле не оде, док Даринку са свим не по |
| <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — в |
| е ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке |
| поругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му |
| .{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је доспела, или |
| >Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико трен |
| их!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде с |
| ју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} |
| з то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре њего |
| ек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије |
| није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за ж |
| ринка је тада бивала и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек |
| ио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. |
| огорчило на неправду наших наставника, те се поболела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила |
| pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка з |
| p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога уви |
| — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у |
| је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж |
| , или кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неко |
| нка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи само зажели |
| а „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек. |
| шли а место њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу |
| зумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца немаш?</ |
| долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе познали.</p> <p>Сад је посл |
| било би друкчије.</p> <p>Приспеше дома, те се разговор прекиде.</p> <p>После ручка кренуше се в |
| S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану |
| за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господ |
| арода, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је |
| не.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за |
| јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само делима и никад речима људским. </p> |
| Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити.</p> <p>Босиљка |
| реним погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф |
| дарао од њезиног нежног детињског лица, те младић збуњено обори очи које се још смешиле.{S} Кад |
| т претресаху разна питања и разне људе, те неки политизираху овако, неки онако; али се на после |
| Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну спољашност, не |
| ала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањем обично дошла до |
| зивала воље на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то |
| није могла издржати; сузе јој грунуле, те брзо изиде из собе.{S} До сада је била сретна у друш |
| око се поклонивши.{S} Дуго ми је време, те дођох раније.</p> <p>Даринка се осмехну — онај дубок |
| се опет и тај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p |
| што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце и живот осигурају од брачних веза, кој |
| им српским општинама које су сиромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараш |
| онако били слаба здравља, поболеше се, те их за кратко време нестаде једно за другим са света, |
| Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољ |
| дну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} С |
| видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које |
| више свикла на жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропс |
| к беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за своју поштену тргов |
| онако; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек з |
| руги странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на |
| ех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што |
| си ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва |
| понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у |
| о другима замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> |
| > <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. |
| ...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, кој |
| заривао, почеше једна за другом падати, те мораде кредитирану робу пре времена исплатити.{S} Ро |
| путу, прса јој се нагло почеше дизати, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба |
| штва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S |
| Тада се и оне сетише своје будућности, те запиташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јо |
| о — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој свој |
| тераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гос |
| волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> < |
| о узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њим |
| гове поступке, све његове данашње речи, те нађе, да он и не заслужује, да га она љуби...</p> <p |
| око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из |
| ебе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем он |
| р чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је |
| Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је наг |
| га богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки провођа |
| д и сувише поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расин |
| и их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима доб |
| љубиле, дотле се Незнанковић пресвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао |
| жни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито рече:</p> <p>— Ја нисам лепа, али —</p> <p>— |
| га омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог о |
| ако је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Је |
| сакрије сузе, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си |
| из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој, као да с |
| ун.{S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стр |
| већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на |
| ишће по врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу |
| о, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али |
| е играча било јој је смешно и несносно, те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни |
| зда, али је ишчезнула брзо, као метеор, те није имала јасна појма о њој. „Да луда посла“! мисли |
| авље нама презренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су |
| кроз лиснато зеленило Даринци на главу, те јој се бледомрка коса сијала као злато, а свеже боје |
| и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њиховом такту и служити им |
| и сувише боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“ |
| е беше дотле већ свикла на судбу своју, те весела придеваше и она невестама венце.</p> <p>Најед |
| ла као мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у р |
| а горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Даринка је мирно оца саслушала |
| них: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А |
| после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Госпођице, рече дрхта |
| тећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она н |
| виде Даринчин вити стас и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Така |
| ши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго плакала.{S} Размишљала је о свачему, т |
| ове а ни лице му не показиваше зловољу, те Даринка и опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум |
| го плакала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мир |
| ромашне, те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељ |
| {S} Приказаше је одмах по своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.< |
| о живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше молећивим искреним погледом.</p> <p>Дарин |
| је замишљала као свог првог младожењу, те се клонила сваког познанства.{S} Сваку симпатичну ре |
| м заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да |
| ар неком безазленом детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз је |
| розила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе. |
| оме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула |
| и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нервозна, па не могаш |
| .</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на св |
| руштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја вашу жртву нисам заслужи |
| с надати, да се после још боље подигну; те он никако не могаше на поштен начин с њима конкуриса |
| S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да ј |
| о.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатство по |
| су трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за |
| ко родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p>— Боже, боже!{S} |
| p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схв |
| </p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова.</p> <p>— То |
| раним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} Њега си бар зн |
| сачувај!{S} Далеко је од нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш |
| то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те |
| ој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој |
| азјашњења, реци ми: од куда изводиш, да те не љубим искрено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Х |
| алица.</p> <p>— Од куда већ изводиш, да те и не воли?</p> <p>— Зар ова писма нису довољан доказ |
| да натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, би |
| да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка |
| на, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Пи |
| глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је гл |
| али „сестрица“ је лепше.{S} Допусти да те тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p |
| жно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћ |
| он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да |
| >Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме |
| >Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно. |
| писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit="sub |
| <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S} За те гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па с |
| мој да ми одречеш.{S} Видиш, душице, ја те тако волим, као и самог себе и своју рођену сестру.< |
| пше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко по |
| .{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш н |
| лико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем.{S} Зашто да се свога мишљења стид |
| даца таквих.{S} Држаћеш, да сам само ја те „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ |
| ад јој мати рече, да је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S |
| ришту.</p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSectio |
| ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је н |
| Даринка пробудила.{S} Добро се осећала те с детињском лакошћу скочи са постеље.{S} Сестре јој |
| нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p |
| на постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљад |
| сиљком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла з |
| } Сада је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који ј |
| се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то ув |
| идиш, оче, ја сам о свему размишљала па те сад молим, испуни ми молбу и допусти, да и ја, као м |
| у би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је ч |
| жа јако волела.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тра |
| ом и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо прођоше два месеца и дође заказани дан сватова. |
| ин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љу |
| ла би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> |
| јала се 18... година.{S} Августа месеца те године беснила је једнога вечера необична бура.{S} С |
| адим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошију сведоџбу о своме |
| това.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено |
| м другом.</p> <p>Још јуче се љутио због те слабости, која га изненада снађе.{S} Али и опет је ц |
| своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је све на свету извињ |
| p>— Како би могао постати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p> |
| волела, свом душом волела.</p> <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не |
| њене речи; ја патим неизмерно.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, го |
| м други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда одужила своју посету, кад није било доба јел |
| “.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гоз |
| <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првин |
| је она. „Она је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p |
| довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Дремала је над |
| олем...</p> <p>Ненад напротив спавао је те ноћи врло добро.{S} Сањао је о својој вереници, коју |
| е, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неок |
| ржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом поч |
| нећу никада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" |
| е узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, кад сам га ја познавала, горд и н |
| ра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умст |
| астидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница својих, обр |
| оли хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...< |
| тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји ле |
| > <p>— Држи га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивн |
| скиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити |
| и ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце здра |
| есносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајвише жена.{S} Главни услов ж |
| мо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} Намећ |
| ам се баш допало да окушате, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо ј |
| е се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш т |
| еше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S |
| кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се расто |
| ше јој поглед два сузна ока.{S} Беху ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала |
| се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се |
| си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам ка |
| ико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се |
| {S} Нема памети ни отац ни мати, кад ми те књижурине купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо |
| ицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — лупи он песницом о ст |
| бљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав |
| викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која з |
| о грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад мала Ружица.</p> <p>— Извините! |
| па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.< |
| се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку но |
| вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе исти |
| ад кад и несташан или сатиричан осмејак те је многима била загонетна; некима је изгледала хладн |
| рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У по |
| p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док |
| пе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко ва |
| задрхта, па се наслони на гласовир; мал те није пала.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладн |
| <p>— Бог и ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, |
| римио сам.{S} Твоје пребацивање, да сам те варао, већма ме боли, него сопствена моја несрећа.{S |
| м груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријатељске речи о |
| да су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љ |
| о рече: </p> <pb n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би |
| ека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби пр |
| разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти |
| естрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али |
| <p>— Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмл |
| еверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила се Даринка.{S} |
| си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; |
| ворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта |
| нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — |
| и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Сам |
| рговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S |
| мотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у с |
| ји ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек |
| ају, а још се и не познају.</p> <p>— Ко те тако научи мислити? — питаше мати гласом, у којем пр |
| оме небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случајно први пут погледао кро |
| розора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена оп |
| ти његова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p> |
| рко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си |
| младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није тако? осмехну |
| с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} |
| ај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично те врсте, ретко науче студије оних професора, у којих с |
| тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега!{S |
| евојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми |
| чима ништа спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; |
| S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала.</p> <p>— Не жести се! смешила |
| е на опасне дечје несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она |
| почела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с |
| шта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на |
| чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао |
| својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шт |
| а своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, као нека |
| лила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говор |
| света...</p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама |
| гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај |
| исли па није опазила госпођу на прозору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумигов |
| ео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света ја |
| али.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> </div> |
| вор.</p> <p>— Ваљда се застидиле кад су те виделе? — запита госпођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме в |
| {S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да и |
| ти.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје |
| а Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не могу.{ |
| едљивих речи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је |
| забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те зове — рече мала Ружица, промоливши своју главицу кр |
| мо — погледај само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највећ |
| а не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— |
| — Остани још мало! — молио је он. — Још те нисам све ни питао.</p> <p>— Не могу!{S} Не могу! ре |
| ви, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, |
| од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Те вечери пало је доста заједљивих речи на осетљиву Дар |
| рат, а не младић младој девојци.</p> <p>Те речи растераше сваку сумњу домаћина и домаћици, те н |
| фири“ „сувремене гардедаме.“</p> <p>— И’те до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање |
| а сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p> |
| ама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{ |
| им очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљење |
| ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мени и девојачком ђаков |
| оју руку, па се не бој ничега!{S} Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> < |
| ринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече јетко Босиљка. |
| Срце јој је одговорило: „Има, али не за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удат |
| утито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, |
| онако је покојна моја сестра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и |
| <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, |
| у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет — с богом!</p> <p>И журно пође.</p> <p |
| спођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или |
| а.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од тебе, па сав посао на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} |
| ах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стиша |
| аринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срце, душа и сва срећа моја.{S} А ка |
| уњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Бос |
| волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> |
| е.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а други мене.{S} Да, они су баш долазили због чики |
| о тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: да |
| ад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Д |
| блажила ме друга другарица.{S} Ми знамо тебе а знамо и госпођицу.{S} А госпођица нам мора казат |
| и ја претпостављам, да су људи, који су тебе просили и поштовања достојни били.</p> <p>— Претпо |
| а свог поверење према њему — додаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године |
| погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита је после неколио тренут |
| ки, не далеко од прозора воће берући. — Теби је главно мираз, а не помишљаш, да је мени главно |
| ите.{S} Ено, Ружица већ дрема.</p> <p>— Теби се, Даринка, опет привиђа, рече Ружица, тарући очи |
| прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Се |
| ти, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, он тако и другој.{S} Па онда ко |
| он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како је теби име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: б |
| твојој матери, да су проклете књижурине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељи |
| љка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двос |
| <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо ли сретни?!</p> < |
| у рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на п |
| је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он с |
| ио напит те му сувише искрено и много о теби причао.{S} Показао му твоју слику.{S} Он је све па |
| дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке „еман |
| у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S |
| куп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула |
| кле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад о |
| и године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате госпођиц |
| менити.{S} Сиротињу је сматрао као неку теглећу стоку, која нема своје воље ни свести, него је |
| туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен положај.{S} Здрав разум, особито осетљив |
| За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опе |
| да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од м |
| <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирн |
| че:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне |
| не воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, уздан |
| {S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко |
| ало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који |
| екао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је |
| ју морали би ви мене ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У п |
| после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивају проклети; па излазе из њега сузама у очима |
| атка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, ве |
| преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста фо |
| савет, оче, радо бих примила, али и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад п |
| м пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} По |
| су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би доб |
| какав јој муж мора бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и |
| подин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> < |
| >— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А на |
| бав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ |
| е Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради дру |
| Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту с |
| Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са |
| е по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још б |
| и, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми |
| } Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А |
| транац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим |
| засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се |
| Даринка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже м |
| Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим |
| аспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не |
| на снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен. |
| Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши |
| p>Механичко пружила је руку Стајићу.{S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је |
| г, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо мој |
| а.{S} Тада је све на свету извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој ј |
| иш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учи |
| ство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се |
| астављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је сва |
| онашање и оданост овога детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из |
| препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан, који се не склапа из ра |
| ужице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и племенити.{S} Сиро |
| зненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим зрацима покупи росне капљ |
| верила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ства |
| она са горком иронијом.</p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад |
| у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и себе и друге грозн |
| те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} |
| ти.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>П |
| S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична сирота девојка.{S} Па кад би ви мене заиста |
| и прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— |
| а, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар |
| ски љуби и да је сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSe |
| за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој п |
| b n="150" /> <p>— Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати |
| мишљала скуп свију врлина, па је желила тек таква мужа.{S} Но он није долазио, а друге мушке ма |
| да Радине кћери?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а бо |
| сопствених мисли, играше јој пред очима тек само грозна реч: <hi>сама</hi>!</p> <p>Послала је о |
| роста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад зна, да га девојка не ће |
| ња, па како је и сам држао, да женскиња тек са истинском љубави према своме мужу може срећна би |
| па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема дев |
| ла помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, |
| свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карак |
| с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па о |
| чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може волети! отшалила јој је сусетка, случајно н |
| за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред д |
| како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, |
| а речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али потпуно срет |
| те, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим |
| и лутка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друшт |
| да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давно виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта |
| руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица |
| дине!{S} Та осуда и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после је |
| за слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је ч |
| Ретки су људи без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро |
| кала.{S} Размишљала је о свачему, те је тек пред зору заспала.{S} Но и сад није имала мира.{S} |
| а њезина заменуо је сада осмех, који је тек онда нестајао, кад је сама самцита била.{S} Иначе ј |
| не црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао...</p> <p>Зар је имао и вереницу?</p> < |
| , којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња с |
| Мајко!{S} Зар нема времена?{S} Мени је тек седамнаест година.</p> <p>— Тако је, дете моје.{S} |
| им мишљењем и предрасудом — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено |
| S} Него баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише ску |
| и део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује.{S} Онај део женског рада, који ра |
| више црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварити.{S} |
| што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са свим разнесе.</p> <pb |
| је, да по неку од нас омрзну или заволе тек због добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене |
| е времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нис |
| у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та как |
| хваћању! — примети Даринка.</p> <p>— Не тек по моме схваћању, већ и по здравоме разуму — рече у |
| ва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни криви ни дужни п |
| ло мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромности у хвалисању |
| бар сад одбити нећете.{S} Нудим вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p |
| еме проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи |
| не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и меса, допусти ми још ово:{S} |
| осле тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да |
| евица почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натарош |
| се на свету може купити, а поштовање се тек може заслужити!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи |
| и, те клече пред оца, и гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! оп |
| кћер; још је видно — рече гроф, ком се тек сад језик одрешио.</p> <p>— Пали само, рано моја! р |
| ко увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? д |
| увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал |
| е се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој народ ступио, оживеше у |
| Та за тебе радити, анђелу мој, била би тек права срећа.</p> <p>Доле је стајао грофовљев потпис |
| тери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар ти, н |
| ла и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста |
| , него наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да |
| туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део досадашњих муштерија, остаде му тек разбор |
| Овако, куд год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</ |
| оју љутњу; она је женскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дуж |
| !{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} Знаш, да је поштовање |
| адно изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кроји |
| ?{S} Мучите се и ви и ја; а прошлост ми тек ране позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успоме |
| змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док за знањем теже, бивај |
| ник који мишљаше, да нам се на женскињи тек спољашност допасти може, а све остало да је на њој |
| ачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би она |
| ла.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њено |
| вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам |
| само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам |
| наче угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} |
| ћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог стр |
| тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и |
| но.{S} А од те патње можете ме избавити тек ви.</p> <p>— Ја вас, господине грофе, не разумем. < |
| Даринку и сестре њезине, може замислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описа |
| тку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— |
| срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета...</p> <p>Па и за тај случај најбоље су ср |
| се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест или двадесет година</hi>.</p> <p>„Зар |
| ! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност! |
| .{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’ |
| у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситн |
| ам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно |
| и ја била према њојзи слепа; видила сам тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, |
| а хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, к |
| ући се.</p> <p>— И не смете; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ |
| ту.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си |
| сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хт |
| још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="191" /> понак износе за њом сва |
| ко допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама< |
| идела његову неугледну спољашност, него тек срце и душу и онај благи поглед, којим је он њу, ал |
| форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то |
| снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смес |
| да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма |
| вођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, гово |
| те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила ј |
| свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те беше са својом судбом измирена.</p> |
| ли — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта |
| {S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења... |
| еки део досадашњих муштерија, остаде му тек разборитији део сељана.{S} Остало оде све „добросрд |
| ости по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већм |
| је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то бил |
| бог тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и сама |
| детињском благошћу, те продире кроз њу тек по кад кад.{S} Иначе је израз један исти; израз, ко |
| онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдили избор њезин.{S} Још |
| на мене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се испл |
| едећи тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу |
| педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад |
| ма себе.</p> <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.< |
| ако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — девојка најбоље зна! |
| анета несрећом и санком.</p> <p>Тако су текли дани, а она никако да се разбуди и освести.</p> < |
| еците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимнија друга.</p> <p>Она |
| е.{S} Две су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше ис |
| те све одмах изверглају, онако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много м |
| ци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="138" /> <p>Даринчин наг |
| о право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће |
| > <p>Почећу са собом; знаш да је кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па |
| диле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар захукта таком силом, мислиш: к |
| лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је сати, па да ме ниј |
| и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада срушити. |
| је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Даринка заиста тако променила?{ |
| и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом приликом почела је опет Босиљка:</p |
| е у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго; Д |
| ику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима наставља |
| /p> <p>— Та ето, синко, кад сам ја лане тео да дам моју Анку за оног богатог Србијанца, та се п |
| осџије; но, већ к’о и код нас, сваки би тео да је први.{S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на |
| S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчин |
| .{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p |
| постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! |
| е грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој |
| .{S} А она?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма |
| S} Иначе, ако се грофу прохте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а п |
| тра леп, ведар, а сад виде облаке, које тераше ветар тамо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, |
| Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајд |
| је природа његовог брата вука и његове тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи |
| па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад |
| и“ одговорити могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</h |
| боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за такв |
| ави у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, зна |
| нај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Не |
| се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} Али тај ми господин јутрос даде пољских ружа. |
| инка дома приспела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Д |
| > <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чу |
| рђује.{S} Је ли тако, Даринка?</p> <p>— Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, з |
| аринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је о |
| екао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајда |
| p> <p>— Милостиви господин! — прошапута тетка, а Даринка погледа на врата.</p> <p>Извините, гос |
| </p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетка, привидно нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а |
| Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да |
| нувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:</p> <p> |
| ио.</p> <p>— Пали само, рано моја! рече тетка.{S} Па, обрнувши се „њиховој милости“, примети:</ |
| добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са својом госпошти |
| слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико |
| хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни |
| екиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш пр |
| А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишт |
| </p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{ |
| </p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наши |
| ..</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке сл |
| а ми мораш помоћи око вечере — рече јој тетка још с врата.</p> <p>— Какав господин?</p> <p>— Па |
| ло — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стањ |
| зетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је брак ропство, а ве |
| ве милости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ у |
| понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Иди не говори!{S} Он теби |
| стале сестре друга тетка, обе сестре од тетке газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему |
| положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужнос |
| јој је другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је види |
| у — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро до |
| ворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако и ви љу |
| лости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него |
| ече Даринка сузним очима и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са и |
| виш, кад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} |
| би „милостива грофица“ познавала сироту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може т |
| прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, можда је баш она имала право! ...</ |
| у, коју је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним долас |
| говор на родитељске оштре погледе, него тетци.</p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ни |
| о рече:</p> <p>— Ја сам Ненад Босанчић, техничар.</p> <p>— Ви сте Савкин син! — рече радосно го |
| надзорника.{S} Даринка не беше дома, а теча јој касније рече, да је гроф против материне воље |
| > <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега |
| м, кад јој једног јутра радосно предаде теча писмо, грофовим грбом запечаћено.</p> <p>— Од кога |
| је.{S} Новац за овај месец послао ми је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} |
| то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> шт |
| ор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сват |
| {S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не |
| приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Даринка, да је вечера на с |
| то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори |
| ожда је баш она имала право! ...</p> <p>Теча, код кога је Даринка становала, био је надзорник д |
| да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запита брзоплетно:</p> <p> |
| видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одл |
| уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам гро |
| своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према |
| не јутара земље, оставила је Даринчином течи, који је становао са својом маленом унуком Иванком |
| полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишић |
| а нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена ра |
| сам ја била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем чест |
| го би отворено, пред светом, пред мојим течом и тетком рекли: „Ја вас, госпођице, љубим, па ако |
| Ми смо старији, ми боље знамо.“</p> <p>Теше те, као сит гладна приповетком о добром ручку.{S} |
| p>— Не плачи, душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност |
| не укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њој |
| .</p> <p>— Та не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, шт |
| се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужнос |
| <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свр |
| дана биће и одречена.</p> <p>Тако га је тешила она, смејући се од срца.</p> <p>— Смејте се, гос |
| олела. </p> <pb n="174" /> <p>Ја сам је тешила а она ми кроз плач рече:</p> <p>— Добила сам дру |
| свога детета.“</p> <p>Тако је мислила и тешила се госпођа Ирина, кад јој је муж отишао.{S} И ак |
| о своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче спустио а она с |
| вој прилици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети |
| е тебе, сестрице, сви, а ја највећма, — тешио је он.</p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то |
| Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим н |
| е, но он их је опет опазио, те је стане тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S |
| ла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па оман прете да ће у нов |
| веку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не мо |
| и, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} |
| у чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} З |
| брих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к њему</hi> |
| p> <p>Даринка је послуша и оде, и ако с тешким срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко бе |
| ако се дотакнемо њихових дела и назора, тешко теби!</p> <p>Неке су ме крстиле „сањалицом“, неке |
| де примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту |
| се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата т |
| су тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи |
| ко и јасно звучао.{S} Ко је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало п |
| да је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био је, к |
| тости, поноса и лепоте заједно спојено, тешко је наћи“, мислио је гроф; „па ако и није племићке |
| ишљала је о непријатном положају своме; тешко јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад |
| рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и |
| , чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тих |
| ема овоме мужу осећати само наклоност а тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гла |
| отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и на |
| , који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по ко |
| разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење ми је, као што |
| ата.</p> <p>По овоме дакле видиш, да је тешко бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па |
| све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, која је старија; све три су очевид |
| леко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима ја |
| ј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>До |
| унаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца ка |
| срцем.{S} Рада се није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој |
| ременом другоме дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада |
| страна лед бије.{S} Но некад ми је тако тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; |
| тако свикла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма |
| н „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до д |
| бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> |
| ено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са мном мерио, и ако га не зову „газда |
| е у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> |
| да није баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па |
| ети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам |
| да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Ј |
| а ваљда вас и ишту?</p> <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху |
| ма, отекну ми ноге, а обућар ми начинио тешњу обућу.{S} Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за |
| само добро по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и најв |
| 49" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па паму |
| стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не во |
| о шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално о мени, и држиш да бих ја била до |
| Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а |
| — То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ |
| е тешити:</p> <p>— Не плачи, душице!{S} Ти си још мала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удат |
| прости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треб |
| азно симулирање! жестила се Босиљка.{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко б |
| .{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисл |
| тидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљ |
| <p>— Сад те разумем, примети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p> |
| на.</p> <p>— Гроф је синоћ био овде.{S} Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово пис |
| душице! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити. |
| } Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од ст |
| .</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло седамнаест година, па ако ме |
| мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да ст |
| велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и |
| >— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} Немој ми извртати речи.{S} З |
| ње, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ух |
| је било, као и мени, Ненад Босанчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и |
| , прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> |
| од крви и меса, допусти ми још ово:{S} Ти рече: „и онда, када је он заборавља;“ Па реци ми, ко |
| p> <p>Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне |
| судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је паметан чо |
| тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те једно, рече Босиљка.</p> <p>— Зар није |
| што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме |
| идеал новац а другима — лутка.</p> <p>— Ти си баш ватрена бранилица жена! примети јој Ненад.</p |
| викну зачуђено госпођа Ирина.</p> <p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, |
| во девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p> <p>— Јест, ја!{S} Или зар ви мислите, да ја не |
| е то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш? питаше Ружица.</p> <p>— Моје |
| у ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете — поче мати свечано.{S} Али пре но шт |
| на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа |
| ремерио собу, стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p |
| од свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, мес |
| пет снужденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни сми |
| ут га слободно погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто с |
| а часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, |
| не даде збунити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема |
| осле мале почивке настави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; н |
| ш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је |
| је теча.{S} Ја сам му већ захвалила, а ти се не брини.{S} Писала сам и нашим старим добротвори |
| еш да имаш посла с господом и дамама, а ти иди више занатлијским и ратарским породицама.{S} Прв |
| } Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико дана разговарала сам се и |
| нежним гласом. — Ја се за вас бринем, а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не м |
| морало тако бити.{S} Нисам га волела; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу |
| шта да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљна девојка и била си моја другарица, па што те |
| несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— Нисам мислио, |
| и напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме знаш, најбоље можеш осудити, могу ли се ја |
| че она, па журно отрча кући.</p> <p>— А ти дођи бар сутра — викао је за њом странац.</p> <p>— Д |
| је сирота девојка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је из |
| : — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу |
| анпут радосно зацика Адонис.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, |
| метна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и |
| /p> <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, |
| м настави:</p> <p>— Допусти ми, оче, да ти своје мисли сасвим слободно могу казати.</p> <p>— Го |
| ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како сам га ја познала.{S} Пре две годин |
| p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Даринка, гледећи адресу. |
| <p>Драга сестро!</p> <p>Доспела сам, да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међ |
| Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми приправнице, кад |
| хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунц |
| Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— |
| S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружица.{S} Добро знају оне, да |
| паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а |
| и.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.< |
| рливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за дан |
| Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— С |
| ми је мојих студија.{S} Једва доспем да ти напишем по које опширније писмо.{S} А ти, која ме зн |
| у у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је к |
| женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p |
| које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још би |
| !</p> <p>— Боље да их прогутам, него да ти њима разрушим тако лепу илузију о данашњем браку.</p |
| } Ти ниси била код куће, па ме молио да ти предам ово писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и чита |
| о за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>ш |
| аке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју ручицу пру |
| ење „одличних грађана“...</p> <p>Још да ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћ |
| м, смејући се с њоме заједно.</p> <p>Да ти разјасним и тај наш смех.</p> <p>Приправнице, обично |
| али понајвише драже на смех.</p> <p>Да ти наведем бар неке.</p> <p>Прошлог семестра добила јед |
| ољупца без љубави! — рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не воли |
| {S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он остаје под крилом оним, докле му је пот |
| се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах н |
| прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија ти казала, да идем код ње да заштедим ручак и вечеру а |
| а радити.{S} Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да |
| је ово двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, |
| е знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љуб |
| осиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја претпостављам, да су |
| рајеве, даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, плем |
| е жена сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Т |
| ати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одушевљено настави:{S} Мој муж мо |
| <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше |
| лицу очином виде знаке негодовања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ј |
| постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме схв |
| ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од п |
| "121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље |
| /p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је |
| ра те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> < |
| ено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши д |
| луђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{ |
| вог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрина, п |
| Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко |
| ч питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао:</p> <p>— Сви добри људи и |
| етровић му било име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико ег |
| ливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и и |
| зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опа |
| ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да не видиш куд навија и да јој не |
| од ње да заштедим ручак и вечеру а није ти казала, кол’ко сам ја њој ишла и везла?!{S} После, к |
| ре, нити затрептати на ономе небу, које ти по праву припада, ако те је само који професор случа |
| Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабету и пружила руку, да |
| ек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па стала плак |
| а је груб! извињаваше се гроф. — Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш |
| p>— Опростите, госпођице, разжљутили ме ти пси, — извињаваше се гроф.</p> <p>Она га само поглед |
| еће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубил |
| а, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену |
| гинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и го |
| светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ет |
| ца, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па како се не |
| о, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сваку ситницу; имала би св |
| ироту Јелицу излечио.</p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Бос |
| опет спопала „идеална грозница“, док се ти тамо код куће мораш да мучиш, да набавиш све потребе |
| Сва ти се коса очупала, па опет, док се ти не скрха, другу неће да ми купе! ...</p> <p>Даринка |
| адовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да бога |
| смеђу косу.</p> <p>— Дабогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда |
| ом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од света изолирати, нити га раменом исправити; женск |
| <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти не могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидел |
| ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у ша |
| <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, ре |
| , те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори |
| ова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај, који рекне: „Блага ти не |
| .</p> <p>— Твој заручник се помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече |
| и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— Воле тебе, с |
| биле околности моје, а можда... можда и ти сам — рече поносито. — Не срди се! изазвао си ме.{S} |
| ао она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и род |
| матери је много боље.{S} Је л’ да се и ти радујеш?</p> <p>— Радујем се, душице, рече он пољуби |
| .</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ће |
| странац — не остаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за |
| ела да свима кажем.{S} Је л’ да би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стид |
| ему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рек |
| азумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не |
| </p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу веран друг.</p> <p> |
| имети Ружица.{S} Добро знају оне, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне |
| то рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! |
| баба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда стаде на врата тако, да сам |
| и га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, стар |
| .{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! |
| љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене б |
| што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; уве |
| беше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Ш |
| /p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити?{S} С те стране нисам те знала. |
| И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је |
| да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи |
| и тетка се онда смеје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада с |
| ога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дамица опет нећеш никад видети зоре, нити зат |
| .{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај |
| а образи су јој горели.</p> <p>„А да ли ти њега љубиш?{S} Да ли с мирном савешћу смеш примити т |
| е седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.< |
| астаде и рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта в |
| >Сестре се загледаше.</p> <p>— Јесам ли ти казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} |
| ка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и |
| девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек |
| је живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад |
| /p> <pb n="125" /> <p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећ |
| је свакој поштеној жени светиња.{S} Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други пој |
| иле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвр |
| м.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? |
| може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар један пример. </p> <pb n="105" /> <p>— Могу и ст |
| бирате госпођицу Даринку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах по |
| ију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па га н |
| а мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твој |
| а знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам и |
| разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је |
| рсте... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и такв |
| евљев одговор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш |
| по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{ |
| т није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по |
| олиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него |
| м варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...</p> <p |
| и главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — љутила |
| ти долетила.</p> <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, се |
| прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код св |
| на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Ш |
| нас мисао, да те присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико доб |
| го задовољства доноси.{S} Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то |
| н, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у с |
| коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је |
| а љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У сво |
| и су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} |
| </p> <p>— Опрости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беш |
| рди се! изазвао си ме.{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни уверав |
| се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и ни |
| олико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, да је морало тако бити.{S} Нисам г |
| и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и |
| >, јер сад се и сама замислила, кад сам ти питање прочитала. „Комунизам је — комунизам“, могла |
| и рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све |
| У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем светов |
| овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и ако ск |
| дети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милос |
| додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да сам ја ст |
| о се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи провели у |
| је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била с |
| рати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш |
| да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик род |
| иња брат и сестра и реците једно другом ти, као и онда.{S} И мени је код Срба, па још старих по |
| јетко Босиљка.{S} Не моту сви бити, као ти; али за њега веле, да је према сиротињи необично бла |
| p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би их знао! — беше одговор.</p> <p>— Ак |
| S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казуј |
| нка, и ово дете практичније мисли, него ти већ одрасла.</p> <p>— Практично јесте.{S} Али ја нис |
| м ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да ш |
| а а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-ш |
| оцу.</p> <p>— Знам га, рече дете; а ко ти је отац?</p> <p>— Име му је било, као и мени, Ненад |
| > <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наш |
| </p> <p>— Дабоме.{S} Него ми реци, како ти је име.</p> <p>— Даринка, рече она.</p> <p>— Лепо им |
| ћ оста са господар-Радом.</p> <p>— Како ти се свиди девојка? питаше мати сина.</p> <p>— Лепа је |
| Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем |
| оста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нисам ни обучена за |
| види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а |
| >— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, б |
| би име?</p> <p>— Име ми је Ненад.{S} Но ти ме зови: браца.</p> <p>И онако је покојна моја сестр |
| године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам т |
| у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да ј |
| треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал |
| Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не у |
| друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p> |
| мете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна шаљ |
| ајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остал |
| , а њој се допале, па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ов |
| е, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује |
| мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очином ви |
| прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће д |
| </p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио |
| абогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и досто |
| ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће соц |
| женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способности, |
| е може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али |
| ладић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, |
| срца речи бирао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се М |
| шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не воли замерити неће, ко не воли ни |
| о, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} |
| етка.{S} Немој ми извртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости |
| брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири |
| це мала! — рече он па онда дода:{S} Зар ти немаш ни једну начелну пријатељицу?</p> <p>— Пријате |
| да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти не знаш, дијете, да данас новац говори!{S} Можеш бит |
| на твојој грбачи.{S} Докле тако?{S} Зар ти не видиш, да је баш теби одмор потребан!</p> <p>— Ко |
| аметно! викну престрашена госпођа — зар ти, не знаш, да половина нашег добра твојој сестри прип |
| е, да би ти онда натезала.</p> <p>— Зар ти мислиш, да те „имућне милостиве“ никада не натежу?{S |
| ки.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p |
| офове грацијозне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна с |
| е трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам. |
| д прозора запита је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не во |
| расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ј |
| стати несрећан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О |
| и од пре ти и госпођица Јана пише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p |
| рпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива околина, него наши наставници.{ |
| ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обук |
| кћи жели сретне људе; не зна она, да су ти паметнији од ње и да су такви окови од свиле и злата |
| а, сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице |
| таје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p>„Прева |
| /p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши век |
| и и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — |
| чје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз |
| </p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе по |
| <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда жив |
| ини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студ |
| м и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p |
| друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слагању са друг |
| а приповетком о добром ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он |
| .{S} Дилетантима психолошким називаш их ти.{S} Љутиш се већма него ја и све остале другарице мо |
| сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се |
| . „Комунизам је — комунизам“, могла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке |
| сихолози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је |
| т још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Једина ми је забава, кад говорим с то |
| арлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам с |
| , кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља места — сведоџбе на |
| сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзират |
| ведоџбу“.{S} Осећам да ми тако светујеш ти.{S} Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија |
| био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гласова |
| трашно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и |
| у, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприликом? |
| дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи кући, |
| естре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да |
| ити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не може и |
| еја се Даринка. „Својом љубављу“, велиш ти.{S} Но камо беше ње?{S} Или можда мислиш, да грофовс |
| ца је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога |
| > <p>„Па од куда сумња на тебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала |
| о нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и симпатија каквог младог ва |
| ло, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њ |
| а, обично је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве б |
| анити а лепо одело и забаву омилити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству им |
| ихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, запали обе лам |
| и задовољно посматрао своју кћер.{S} За тим рече: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{ |
| очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" / |
| о.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе |
| ви и срца.“</p> <p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Да |
| ас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Дари |
| на мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p>— Допусти ми |
| бав се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се |
| — Боље да ме онда и не воле, — дода за тим замишљено.</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чу |
| уда он знаде, како ја мислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због т |
| .{S} Јесте мајко, веруј ми! — додаде за тим с горким осмехом. — Нисам се ја мртвим књигама бави |
| вори тек обичаја ради“, помислила је за тим; иначе не би онако сувопарно рекао:{S} На што да пл |
| ојој дадоше име Даринка.{S} А кад је за тим, место жељених синова добио још две кћери, Босиљку |
| а је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — р |
| да је знадем да ме љуби“, мислио је за тим.{S} Био је, као и већина, навикнут да мисли, е се ж |
| >Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тр |
| не може он бити мој брат, тешила се за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела |
| то воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буд |
| дахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила |
| лен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p>— Кад би не |
| , можда бих вам и веровала! ...{S} И за тим с осмејком настави:{S} Видите, господине, ја сам ис |
| којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слуша |
| уди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се |
| е ижљубише с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђош |
| и ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> </div> <div type="chapter" |
| о склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату и |
| а тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је п |
| воје љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у раз |
| тварити; само ако се буде и даље бавила тим књижуринама.</p> <p>Госпођа Ирина имађаше нежно и о |
| посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем дивна и много лепша но иначе.{S} Зраци сунча |
| езнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог изврши.</p> <p>Про |
| г, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, господине гро |
| о је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски нагон, лаж |
| Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешеност, живо |
| ања.{S} Ја нећу своје ђаке никад мучити тим педантским јогунством.{S} Допуштам, да „тек онолико |
| рачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што |
| умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама свака је женска сретна.“</p> <p>— Зар сам |
| о дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>После овога почела је Даринка с |
| ала.</p> <p>И ја се, секо моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице п |
| није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем |
| оћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намер |
| им животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у спис |
| ла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности, |
| ротивност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле |
| учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} |
| — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За т |
| смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме |
| а то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била б |
| озбиљно, испитујући.</p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њези |
| а показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p>— До сада си странце накиће |
| д тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим стишала.{S} Облаци се разушли а место њих о |
| рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је |
| ђ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непријатељ сваком кајишарењу, те му је и то |
| вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштован |
| ила је опет срећна.</p> <p>Деца су међу тим под надзором старе мајке расла и напредовала.{S} А |
| веж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу тим беху дошле још неке пријатељице госпође Ирине зајед |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мећу тим је опет доста времена прошло док је Даринка сестрам |
| SRP18890_C15"> <head>XV.</head> <p>Мећу тим је Даринка дошла из села.{S} На лицу њезину не беше |
| ије канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</ |
| бичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на п |
| ћи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што |
| тељској вољи покорила.{S} Тешила се, да тиме врши дужност — свету детинску дужност.</p> <p>По с |
| неки вез за испит.{S} Добро знадем, да тиме нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају |
| дном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме занемарујем њихово васпитање.</p> <p>— Какво васпи |
| што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварите неокужени сеоски ваздух...</p> <p>— В |
| о чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чи |
| уку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштује и сиротињу.{S} Да сам ја за |
| м нападајима огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива п |
| ици — огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да |
| није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како би могао поста |
| узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад помогла својим сестрама?</p> <p>Немирно је |
| ли срце и душа само је твоје, па ако си тиме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите |
| Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не познајем |
| се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> |
| ; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „чов |
| е ње?{S} Или можда мислиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се |
| ти; нема гордости, али има поноса; нема титула, али има достојанственијег назива, назива — прав |
| i>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да ј |
| богата, а сад помађарена и према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се и |
| х женскиња.{S} Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} |
| пити не да, и да је богатством и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не |
| ?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, прва би потрчала — рече домаћ |
| пају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завлачи се обично њима под крило по неки кобац |
| т ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, |
| која би га својим примером и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Нар |
| , а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високих госпођа.{S} Познајем назоре те врсте женски |
| у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зр |
| ице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних кућица диже се и нека виша и чиста ку |
| ијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глупост?!{S} Још је |
| жних и страсних погледа.</p> <p>Поводом тих погледа беше Даринком овладао несташлук и веселост, |
| ром лицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> у |
| разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка |
| p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријат |
| девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке енергије и живости.</p> <p>Сес |
| pb n="128" /> <p>— Мати! — рече Даринка тихим, но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под |
| Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње д |
| арској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! |
| узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, |
| бао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.< |
| опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погод |
| смо створења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, |
| аке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо Даринка, па и опет заћута.</p> <p>После ручка оде |
| {S} А има их и правника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осе |
| лаж и сањарија.{S} Да, прави сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна |
| смешила се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си |
| се никада купити не може! — дода за тим тихо, више за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже |
| с, немојте се журити! — рече гост, тако тихо, да га је само Даринка, која је с њим ишла, могла |
| окривљена била, рекла је највише двапут тихо и одрешито: „Ја нисам крива“.{S} Па ако јој се ниј |
| ?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово пита |
| би се и ти радовао?</p> <p>Па онда још тихо — као да би се стидила свог поверење према њему — |
| изражаваше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга |
| Даринка се осмехну — онај дубоки поклон тицао се ње а не тетке.</p> <p>— Милостиви господин нам |
| ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, не |
| ок год не дођоше друге важније, које се тицаху непосредно ње саме.</p> <p>Босиљка јој писаше, д |
| тко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била су сада |
| иљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а ни господ |
| а друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш по |
| ад стидети нећу.{S} А вас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу |
| човек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и влада |
| орила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он |
| шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.</p> <p>— С |
| е не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложит |
| е грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да се њоме |
| деца виде твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p> |
| {S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота д |
| } А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога н |
| човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно |
| иш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само она љубав, која пот |
| оказује.{S} Још кад се та истина других тиче, добро је, али ако се дотакнемо њихових дела и наз |
| јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није давно заборавио на |
| сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— |
| отерати.{S} Сад је окретна и весела као тичица.</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога дове |
| кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и |
| стре осећале.{S} И тако постаде она још тиша и озбиљнија.{S} На њеном ведром лицу опажала се са |
| /p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, можда бих вам и верова |
| љуби...</p> <p>Тако је он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Мо |
| ечи на осетљиву Даринчину душу те су је тиштале и пекле горе него ватра.{S} Но она је све са см |
| ки камен, који га је одавна немилосрдно тиштао.{S} Заборавила је све јаде своје; само је видила |
| е толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити |
| љену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и он поче и телесно побољевати. </p> <pb n="13 |
| ражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје о |
| и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна |
| рна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина |
| и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе и везују ваше „јунаке“.{S} Баш |
| естане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љубав мора да престан |
| да, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, о |
| о, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим име |
| диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голобрад т |
| би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог м |
| ш опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан п |
| талну ексистенцију друга отворена поља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.< |
| } А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе |
| не достаје... варати срце и душу — ета, то су ти снови, снови вилински. </p> <pb n="135" /> <p> |
| горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи |
| ени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш д |
| да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никад |
| о да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад |
| кав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} |
| аст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уд |
| цима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се пр |
| пагаје?{S} Да напусти васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислил |
| је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим г |
| емо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практично схваћање и — девојачки „д |
| тај мајку, она све рачуна...{S} Иондак, то није ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта |
| над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се в |
| сале су од прилике овако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је |
| ју?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је ружно; није ни она калуђерица.{S} Девојка је и он |
| х обичних себичњака.{S} Друкчији је он, то је извесно.{S} Да ли знаде, да су мештани са мном за |
| прима!“ Па се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам ј |
| друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> |
| ако да се освети Даринци.</p> <p>„Тако, то је добро.“ смислио је на послетку. „Понудићу јој сво |
| ку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је лепо и право; а ко тако не ради, нека се не срди, |
| дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више |
| Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетн |
| о.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако подлост.</p> <p>— Право велиш.{ |
| срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се |
| {S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Н |
| сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се |
| беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p>Кад је Даринка сл |
| и могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више |
| ене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у живот |
| о кад вечера код куће а већ о свечарих, то се зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дођ |
| ше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати |
| суђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле |
| .</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока Стајић тешко да би се и са |
| нећу добити бољу оцену из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: |
| — Е, ал’ она је још девојка а већ седа; то кажу да је велика срамота.</p> <p>— Е, онда сестрице |
| но умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њене душе и срца.{S} Таки један комад ба |
| не:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша че |
| ечи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда преварит |
| орија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и |
| Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>В |
| ислити тек онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле с |
| нда срдито викну:</p> <p>— Не, девојко; то није истина.{S} Та знаш ли ти, ко сам ја?!</p> <p>— |
| недостатак и мајсторија, <pb n="146" /> то је ваш идејал; то вас веже и привлачи, а никад оно, |
| ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их!</p> <p>— Боље да их про |
| Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја ва |
| ло.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— Не знам.{S} Али |
| </p> <p>— Но онда те и ја не појмим!{S} То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — < |
| сада јадног Баната лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако |
| рцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено |
| , сестро, примети замишљено Даринка.{S} То је доста не за женско, већ за свако срце, но под усл |
| бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и псето беху јој опе |
| ичање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога писма провирује нека, и |
| S} Но бивало је, кад је ишла и сама.{S} То је обично бивало, кад је снашла жудња за многом „жив |
| а своје кривице презрена и исмевана.{S} То ми је, видиш оче, дуго била загонетка.{S} Готово да |
| неколико стечајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, п |
| другарица, други степен из владања.{S} То је страшно огорчило на неправду наших наставника, те |
| Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стрица мом оцу.</p> <p>— Знам га, рече де |
| писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па опет она чини и ни |
| е. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И м |
| н свет.{S} Сестрама нисам на сметњи.{S} То добро знам; јер онај, који истински мене заволи, не |
| н начин не могаше са њима надметати.{S} То му беше одузело вољу за рад.{S} И тако његова радња |
| це нећу да речем, да не могу живети.{S} То тврде тек сањалачке природе или варалице.{S} Али пот |
| тако! рече кћи, нежно га загрливши.{S} То су страшне мисли.{S} Много страшније, од оних којима |
| идети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету |
| } Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S |
| у бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мисл |
| што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја |
| ућности, беше по њу заиста знаменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, о |
| че, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је |
| ао остале; пецкају ме, где год могу.{S} То ми је, видиш, загонетка.{S} Ја до душе нисам никад б |
| ој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Света ради“, рекоше они, „н |
| тарој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих |
| она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног ча |
| икако подлост.</p> <p>— Право велиш.{S} То зацело није подлост; јер такви људи само онда друге |
| на.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се диве и кад не.{S} |
| >— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још нисам познава |
| ном онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не познају — рекла је на |
| себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да с |
| н је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то в |
| Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{ |
| ој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, |
| се ја мртвим књигама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p> |
| у или другом каквом замишљеном створу — то није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете вре |
| ј тек нећеш дати и ово писмо?!</p> <p>— То ми је дужност!</p> <p>— Којешта!{S} Због једне кокет |
| p> <p>— Ако не ваља — руши је!</p> <p>— То је најлакше.{S} Само је неко рекао:{S} Боља је једна |
| ш је ваљан и солидан младић...</p> <p>— То јесте, па опет, као да и не игра с њиме.{S} А гле ва |
| е? питало је неколико гласова.</p> <p>— То је теже погодити, рече ти наша паметна кћи; али онај |
| да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, кој |
| на у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња.... |
| рни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одговора.{S} Јесте, госпођице |
| ке, кад смо се сите насмејале.</p> <p>— То је лако погодити — на српски народни понос, примети |
| ети матери, кад сами остадоше.</p> <p>— То би тек било паметно! викну престрашена госпођа — зар |
| дила, могло јој се и веровати.</p> <p>— То је од врћине, — примети јој отац.{S} Наредићу, да се |
| ника и лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада |
| ог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном може |
| ни доћи — беше њезин одговор.</p> <p>— То је све лепо и красно; али ако ти се допадне баш сиро |
| њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно |
| достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а |
| поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми ј |
| омисли странац, а гласно рече:</p> <p>— То је већ знадем.{S} Но опет бих се радовао, кад би ми |
| мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p |
| да ја не могу истински волети?</p> <p>— То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију |
| пша, кад се дотерам и накитим?</p> <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчиј |
| {S} Или можда не волиш свирку?</p> <p>— То њу не занима.{S} Да су на тих колих књиге поређане, |
| плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем |
| то ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он |
| ла удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? |
| , његову руку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити |
| бити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по нашем закону то није слобо |
| јој беше отићи од тетке и тече свога, а то је сад изискивала од ње дужност према њима.{S} Иначе |
| чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше на |
| тек они, којима је видљиво помагала, а то беше крајња сиротиња, болесници и деца њезина.{S} Др |
| а свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајн |
| S} Видите, господине, ја сам искрена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате прем |
| <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> <p>Нејас |
| на колих или кочијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</ |
| {S} Потписао се Незнанко Незнанковић, а то ми изгледа сумњиво.{S} Лако је могуће, да је лакрдиј |
| описивању спољашности помена вредно; а то су покрети и израз лица и очију јунака и јунакиња на |
| сметњу, оно предмет празна говора.{S} А то је, оче — беспослен свет.{S} Сестрама нисам на сметњ |
| Али ти си секо, рекла: веран друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у свако |
| есто врло пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају прис |
| тницу; имала би свога мужа и децу.{S} А то држим, да је довољна срећа за сваку женску главу.</p |
| ила и огорчена.{S} Он је био гроф.{S} А то име довољно је било, да о њему рђаво мисли и да га м |
| слити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њим |
| је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла свршити |
| ве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само зав |
| мо, то је врло корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем |
| есет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— |
| о је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше, више жали, н |
| p>Опет је почела плакати.</p> <p>— Кога то мислите?</p> <p>Рекла ми је име дотичне приправнице. |
| етварам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, |
| ско срце непојмљиво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла гро |
| издавца.</p> <p>Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога оз |
| учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чуд |
| па онда — „све крешу“.{S} Разуме се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа п |
| , приметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу |
| већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг мо |
| да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви виде.{S} А мајка је мислила: гле, злобне јогуниц |
| умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је |
| те се даје мислити по вољи.</p> <p>— Да то знају господа професори, зацело је не би тако оценил |
| ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада каж |
| ћи ваљда, да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причал |
| ви од сестринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Р |
| е кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме да то није грех, али истина ретко коме мирише, ласкање је |
| да пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ учениц |
| сори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због |
| шилд а не Станишић!</p> <p>— Наравно да то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Х |
| воћу и моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p> |
| ругога да вара <pb n="139" /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам м |
| по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште да ти њима враћаш? примети Ружиц |
| ам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Доб |
| твоју невољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад нис |
| ости, сестрице!{S} Не знам ти имена; за то сам те онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређе |
| мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку |
| после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.< |
| ци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, коју не проклињем!...< |
| <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то је дошао.</p> <p>— Познати?{S} Не, мајко, то није мо |
| уштва, тек последица мушких мана.{S} За то и мислим, да би добро било најпре отклонити узрок, п |
| ја жена била би анђео, а не жена.{S} За то, како смо ми женскиње тек обични људи, од крви и мес |
| је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше по |
| одина дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, |
| ад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S |
| много пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</ |
| многа одбијања на глас не изиђе.{S} За то науми да покуша и последње средство.</p> <p>Једног д |
| обилази; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадб |
| ко је од ње било, да му поверује.{S} За то је била са свим равнодушна према иначе лепој, симпат |
| ажити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих |
| а људи о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} За |
| шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно |
| ни и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу |
| ка, и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје об |
| кад се на будућност мора мислити.{S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> |
| тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све се на свету може купити, а поштовање се |
| ли срећа је врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно пита |
| а сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек |
| свој савет и своје мишљење рекао.{S} За то време премишљала сам ја о твојим речима, а уједно са |
| рчити и против оних двоје старих.{S} За то је држала, да је паметније да од њих оде. </p> <pb n |
| што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сирот |
| /p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сује |
| се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене |
| и тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиља |
| ио такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати |
| су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто дру |
| </p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од друго |
| Даринка плашљиво — да „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, ш |
| е, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала п |
| треба много више времена, а ја њега за то кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуц |
| сито срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи м |
| она сиротица није знала, па је ваљда за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! |
| ..</p> <p>Ревносно се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често |
| ал, каже Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо оде |
| ршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> < |
| актера, овог или оног ђака свог, кад за то имамо своје „пријатеље“ и награђене и ненаграђене — |
| ичала сам ти још пре.{S} Бог нека је за то пита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што н |
| „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а син |
| штенија од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="13 |
| шао и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у |
| не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да плаћу; каже: немају новц |
| знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање. |
| Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски |
| ка друга.{S} Нико није непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> |
| о и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини |
| у.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек и |
| Два пара немам, сиромашна сам.{S} И за то сам сад тако оцењена, за то сам — неморална.</p> <p> |
| реба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан брак не венац од ружа, већ |
| друкчија крв, то је неприродно.{S} И за то вам грофе, велим:{S} Никада!</p> <p>Гроф беше остави |
| гла волети, још нисам до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагањ |
| н није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим заборавила.{S} Међу молитвама ње |
| ђено погледа.</p> <p>— Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има |
| за то му је глас при говору дрхтао и за то се на послетку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће |
| сестрама.{S} Ја вам још дугујем, али за то морате још причекати; плата ми не износи ни четири с |
| да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу тим савесно вршил |
| му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестр |
| да и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не |
| несретну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао б |
| за тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим |
| вет рај, а људи анђели, који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Гос |
| аности <pb n="130" /> изиграм.{S} Но за то није он највећи грешник.{S} Већина је таква.{S} А им |
| ској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобниј |
| праве воље и способности!{S} Па опет за то друштво није пропало; јер већина после „пружи врат“, |
| ивоту најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То ре |
| стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не |
| чунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, кад опет доспем, и о свом слага |
| тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми |
| адовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то је мало пре онако одушевљено саветовао; за то му је |
| редмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и велим:{S} Благо оној, за коју се с више страна |
| а би настао раздор и неслога.</p> <p>За то, господине, послушајте глас разума, па ме заборавите |
| искрено ме не љуби ни једна.</p> <p>За то ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свр |
| кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, док опет не доспем.</p> <p>Љуби вас ваша</ |
| срећу и живот свој жртвовати.</p> <p>За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас |
| пуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не — ако ме не мрзите |
| и и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, па се не бој ничега |
| егова радња опадаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер |
| — Тетка!{S} Ви ме нисте разумели!{S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринк |
| да није тако?{S} Јесте, веруј ми!{S} Ја то добро знам.{S} И наша слушкиња волела ме само дотле, |
| е: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо |
| често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, |
| /p> <p>— Мене не можеш преварити.{S} Ја то боље знам — јецала је она и даље. — И моје сестре не |
| њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то никоме не кажем.{S} Нико не може казати да сам кога |
| } Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, ш |
| рече он с обореним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па |
| а шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а зацело и ви.</p> <p>— Рекла бих, да му ј |
| а! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p> |
| тпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што |
| ећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>После неколико дана дође гроф да прегл |
| ринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Не |
| те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, гд |
| p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сувише послом оптерећени |
| идети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или до |
| угарица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а |
| ише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механизам врло тешко |
| и очију јунака и јунакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, |
| млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не брка |
| била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у наро |
| > <p>— С богом, госпођице! прошапута на то гроф па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одс |
| ало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то помислим, али истине ради морам да признам. </p> <pb |
| {S} Ја се грозим, мене је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егз |
| тиђено побеже из собе.{S} Босиљка је на то весело тапшала рукама, па најзад рече:{S} Видим, Дар |
| смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> <p>Дакле да се претварам?</p> <p> |
| л’ деца се још не познају — рекла је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Дари |
| тле ни сама познавала није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, |
| меру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхта |
| к сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати |
| p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n= |
| праг обија?{S} Лепа мати! — Жена се на то застидила и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као шт |
| уга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца мож |
| <p>— Допуштам да има изузетака, рече на то Даринка, али ја их још не знам.{S} Док их познам, „ч |
| знам, још бих ти и веровала, — рече на то Босиљка.</p> <p>— Сад сам се одиста колебала, примет |
| } С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женск |
| снагу и издржљивост.</p> <p>Све се и на то смејале те онда отпочеше другу тему.</p> <p>Другом п |
| господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић |
| дана, кад се с њоме растао! — био би на то питање прави одговор.</p> <p>Зашто је онда рекао дет |
| јуче је можда и обожавао.... примети на то јетко госпожа.</p> <p>— Ону је љубав Јелена сама иза |
| p> <p>— И мати грди слушкињу примети на то Даринка.{S} Али тетка се онда смеје, па каже:{S} Грд |
| пред њу спусти на колена, не гледећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би мо |
| ми и сестре опросте.{S} Али ја нисам на то помишљала.</p> <p>И за тим изиде нагло из собе.</p> |
| с и опет љубим, јер сам ваљда осуђен на то.</p> <p>— Не брините се, господине!{S} Та осуда и пр |
| ебе“? мислиш ти.{S} А ја бих ти радо на то одговорила, кад бих знала.</p> <p>И ја се, секо моја |
| нику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорил |
| неки мање, неки јаче, био би одговор на то.{S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се |
| устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да би боље било, да је отворила врата...</p |
| се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од ср |
| онда рекао детету ону изреку?</p> <p>На то је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, ш |
| он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</ |
| тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад и где је казала?</p> <p>Господар Рада, |
| а; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је уме |
| !{S} Па онда, зар би ко веровао, да она то не воле?{S} Не! сви би — да је остала онаква — рекли |
| васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би |
| ј вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка |
| аво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p>— Па то је доста, смешила се победоносно снаша; господари се |
| да је и не знате како ваља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су т |
| ена, за то сам — неморална.</p> <p>— Па то нико не каже.{S} Добили сте похвално а има још и ниж |
| је име дотичне приправнице.</p> <p>— Па то је добра девојка.</p> <p>— Добра.{S} Наравно да је д |
| То је заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па ј |
| т му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај м |
| > <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та глет |
| н професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S |
| шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{ |
| , тарући очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Не |
| осете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по мес |
| то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па ниј |
| педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, прак |
| тва и помагања њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од |
| тељима настављати.{S} Разговарали се од то доба тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше д |
| ођена, љубавца бар сме бити“.</p> <p>Од то доба пратио је сваки њезин корак Арговим очима.{S} О |
| ј машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она идејал.{S} Но да јој је ко казао |
| тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клонила Даринка свога госта са свим.{S} Но о |
| следице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете |
| инка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свако презире, а неоже |
| е чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</ |
| етку и рече:</p> <p>— Може, тетице, све то бити, него дајте да вам помогнем.{S} Кад будем грофи |
| {S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијанти |
| дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити никакве промене; сам |
| тавивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила каквом кипу, него живом створу.{S} |
| оста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо |
| тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо |
| је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако порум |
| ека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет д |
| ам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да |
| да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, док им рођаци не |
| богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним смешењем, што је врло долико |
| кли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако пок |
| се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да размишља.</p> <pb n="167" /> <p>„Сиромаштв |
| Свога никог немам.</p> <p>— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је л |
| , да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „в |
| b n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очима, више од црна лу |
| ријатељ, а знам да знаде...{S} Права је то загонетка, али загонетка, коју не смеш много ни да р |
| ати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде |
| косом његовом.</p> <p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.< |
| матрање.{S} Није могла да верује, да је то њен некадашњи браца.</p> <p>— Јесте, сестрице — рече |
| ку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо писао, да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се т |
| бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Галантерија, д |
| чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је му |
| времена.{S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки б |
| је сада видео, тешко би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тих |
| то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?< |
| ш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал |
| знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас |
| она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права пошто |
| не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Ал |
| е служити <pb n="117" /> за доказ да је то момче или још ђак или да се с књигом радо бави.</p> |
| аш ли, да сте већ и прстеновани и да је то очина највећа жеља?!</p> <p>— Знам, све знам! но зна |
| Видела је, да је он не љуби, него да је то све мушки маневар, којим се лакомислене девојке, а ч |
| а и заслужује, рекла бих ја; девојка је то отресита и врло пријатна.</p> <p>— Не поричем.{S} Да |
| чном опирању детињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца |
| ки њезин корак Арговим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како с |
| поникла.</p> <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног каракт |
| ина.{S} Ја то добро знадем.{S} Добра је то душа.{S} Она вас воли, као и — као и сви ваши пријат |
| Мени је много стало да дознам, какав је то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да пост |
| нскиња.{S} Ми мушки тек знамо, какав је то јед, кад млађи не врше своју дужност.{S} Женскиње су |
| колико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислит |
| еба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p |
| ти.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то изрекла, поркила је лице рукама, да сакрије сузе, но |
| да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмејала са песничкога тона, ко |
| мушкима верујем.</p> <p>— По каткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не |
| и нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. |
| .{S} Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Обр |
| е одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцене професорске, за рад бољ |
| у не можеш дела видети...{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример |
| ако, као на телеграму.{S} А код мене је то друкчије.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, шт |
| з сажаљења и љубави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљено |
| Зар ни изразом да не покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— |
| цину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из неког села.{S} Родитељи |
| чина разлагања.</p> <p>— Па какав ми је то живот кад ни мислити не смем по вољи?! — рекла је си |
| а се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, смејала се простодушна госпа, кад никад не знаш |
| сам се и ја морала смејати и ако ми је то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио |
| от жртвоваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас изла |
| моја, бочим с тим питањем.{S} И мени је то нејасно те ми и нехотице пада поглед на моју — црну |
| Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више настојала, да мужевљи налог |
| з смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумела, те је тихо уздахну |
| тен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{ |
| да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Руж |
| , да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у доб |
| једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, уз |
| кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет година, повисока раст |
| /p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћет |
| нио, грозно се заплакала.</p> <p>Био је то последњи плач — плач детињства.</p> </div> <div type |
| ну.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чији |
| привлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткас |
| своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружич |
| — рече он после мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубав |
| пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — викну з |
| head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да материја |
| посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја |
| кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да. |
| Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Сра |
| скрено воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се |
| рист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју |
| ! — срдила се Даринка.{S} Расејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо об |
| а, беше јој матери много боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости |
| повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S} После почео на несрећу неко |
| од особе, коју љубимо.{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале сп |
| се ти лепо намести и буди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! |
| ти до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми нај |
| могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она |
| ака без љубави.{S} Па реци: зар ми није то довољна награда?{S} Поштен опстанак биће ми осигуран |
| раку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, |
| у једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} |
| ти и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу ја |
| , не би ми жао било, а овако, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>П |
| завист, злобу и гордост.{S} Или, ако не то, оно огорчење због неправде и патње, и услед тога ма |
| и домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само снош |
| илити, за тим јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш |
| год са њих може прославити, тако, да се то надалеко рашчује, па кад се и општина на добар рад и |
| /> ваљаној домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, т |
| {S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, |
| се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, о |
| рак ропство, а венчање окови, којима се то ропство и законом потврђује.{S} Је ли тако, Даринка? |
| едно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређуј |
| поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необ |
| а себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; вас, а н |
| волимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка |
| гон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не |
| .{S} Доцније је то друкчије.{S} Даје се то видети.{S} Ја сам, на пример, споредио вашу пропратн |
| је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Да није дав |
| {S} Али као добри домаћини не дадоше се то на њима види.</p> <p>— Ни сам не знам, од куда сам з |
| тељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мени.</p> <p> |
| езнанко! пљесну стрина рукама; ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме |
| лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек наји |
| поштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги сл |
| те, имате ли и те способности, оставите то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; пр |
| ђаво! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се |
| ије размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је по |
| довољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно |
| ечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака |
| први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је стр |
| оред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да напус |
| енутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, а |
| ет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас |
| е у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљи |
| упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, |
| што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало да п |
| ње од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, |
| о ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситеље |
| /hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме схва |
| ату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— |
| вој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, понос |
| не околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p>Дар |
| дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну ил |
| товати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквеношк |
| не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> |
| ње госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напретку |
| о га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, а |
| адесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више о |
| добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права, п |
| но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ извод |
| беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако навикл |
| свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки в |
| разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, |
| ветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није наша |
| ива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно |
| и; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда не м |
| јој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш |
| и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господа |
| ити и који би ме љубио исто тако, а нуз то могу нешто користити и своме народу и човечанству, к |
| етом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа |
| у, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за грофице...</p> <p>— Знам, рано, знам.{S} Ал |
| ко брзо разуверила?{S} Дете сам била, и то је све.{S} Да, дете“!</p> <p>Дешавало се да су је се |
| у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„ |
| емена прошло док је Даринка сестрама, и то нарочито Босиљци, међу осталим и ово писала:</p> <p> |
| о је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карактера.{S} Па сад питам: је |
| ружна детета нађе лепушкато девојче, и то са назори, који, по његовом мишљењу, беху веома необ |
| ове жене још већма.{S} Јер само мати, и то разборита мати, кадра је детиње срце до дна прозрети |
| дно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој ро |
| p> <p>Ја их презирем, ја их се гадим; и то нека је сва освета моја.{S} Друго за сад не могу. „Б |
| е, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које |
| де на отпор, где му се надао није.{S} И то га је дражило.{S} Но да ли се осећај, коме је извор |
| ам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карал |
| се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Можда дете и не мисли зло. |
| ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше с |
| мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у |
| испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако |
| епријатељ сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може пла |
| >— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек обична |
| говор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозналост надражи.</p> < |
| офа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нагађао, па |
| је.</p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла |
| иротица!{S} Сетила се своје прошлости и то јој је натерало сузе на очи.{S} Да их Ненад не види, |
| смешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити с |
| ља?!</p> <p>— Знам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не во |
| еде!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и то, да ово девојче волим из свег срца.</p> <p>— Ти?!</p |
| адовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је рекао: „И најмањ |
| мена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варош |
| ула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није много бриге задавало; била је уверена о чис |
| туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна |
| Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и то би лепо било; још се нисмо ни познали! — рекоше у ис |
| >— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, |
| ти?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним п |
| им и ратарским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад ни |
| е у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би женскиње имало и друга поља за самостал |
| морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје мане, моје слабе |
| осле због очупане косе омрзнуо, мене би то болело...</p> <p>— Ради како знаш; само пази, да се |
| ицу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства према м |
| .{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли |
| овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекли, и за то вам не верујем.</p> <p>Све то и |
| , као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} Можда се и варате.{S} И друга би то |
| немила.</p> <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећ |
| јано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, ал |
| ла.{S} Родитељи му нису баш богати, али то им је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и шти |
| је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о вр |
| /p> <p>— Наравно да све не воле.{S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се заб |
| госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па |
| p> <p>— Истине никад не поричем.{S} Али то је продукт ваших жеља, вашега васпитања и последица |
| исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се међу тим са свим |
| ла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми н |
| ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не мог |
| Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Добро сам ја знала, да један воле тебе а д |
| рава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и сира и другог белог с |
| а оцену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да п |
| већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако ш |
| ити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда |
| чије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стече |
| <p>— Знамо, знамо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — |
| сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не с |
| надем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла |
| <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу |
| Али како Србина не можеш лако расрбити то се и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини ос |
| а јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније виде, да је баш ту безопа |
| о — прекиде је господар Рада.{S} Ко јој то брани и доцније?!</p> <p>— И сама сам тако судила.{S |
| д по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, да му поверује.{S} За то ј |
| само дође код ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје |
| во кажу: „Дуга коса, кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи бо |
| каже Лела, да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држ |
| ишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и о |
| цуски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, насмешивши |
| :</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милостива грофиц |
| заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166" /> <p> |
| есрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, ниј |
| јати!{S} Рђаво си ме схватио.{S} Ја сам то мислила овако:{S} Већина женскиња — а међу те спадај |
| мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{S} Ти, браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о |
| зире ме; не, то не сме бити!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него |
| у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало |
| је су „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој |
| „препоручених“ и „примерних“, па ко им то види, ко верује?{S} Папир може говорити по вољи; дел |
| рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако |
| је је ослабило — због њега. </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме |
| акључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“!</p> <p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, |
| .{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— |
| људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће и |
| то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост закуца на вратих и на домаћин |
| има дете добру главу“.</p> <p>Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после |
| ? рече Даринка.{S} Рђаво ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не ис |
| одар Рада.</p> <p>— Непослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} |
| се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други |
| питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је |
| уса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем?</p> <p>— Ево, како:{S} Женскиња се истин |
| што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Нежењен мушки има сваки свој позив.{S} Ње |
| било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио |
| ш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је први пут одведоше у |
| м иронијом Даринка.</p> <p>— Да је само то, па је за тебе сироту девојку нечувена срећа, рече ј |
| које их држи.</p> <p>Нејасно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорс |
| ла са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба в |
| е специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> |
| ком животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за |
| јој, кад су сами остали — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што |
| да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не допушташе....</p> |
| аде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло.{S} Свака паметна може претпост |
| дети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у в |
| с.{S} Знаш га ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчи |
| ањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим в |
| наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што са |
| , него се питала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Чов |
| ли.</p> <p>— Па, па, муцала је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p |
| Морам — рече кроз смех Даринка.{S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, |
| дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p |
| је и тако; зар морам и ја знати?{S} Зар то није крајња сујета?{S} Јесте, лептир је он као и дру |
| и син.{S} Дочекаше их врло својски, јер то беше господар-Радин стари пријатељ, Ђока Стајић.</p> |
| Па с богом остајте, и дај боже, да вас то писмо обрадује!{S} Леп је неки рукопис; ал има и пис |
| е он вадећи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— |
| оје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је |
| а нисам гроф, леп млад и богат?!{S} Већ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цве |
| а се средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала стар |
| е је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми |
| тановаху под једним кровом, па ко би му то могао замерити?!</p> <p>Даринка је избегавала разгов |
| учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мисли мучи |
| је довољна освета, јер по нашем закону то није слободно.{S} Још ти може донети рђаву оцену и с |
| аринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на остали све |
| ма ружичаста стаклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз |
| p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда |
| не бркам са наклоношћу.{S} Код мене су то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S |
| </p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш св |
| сажаљењем тетка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} |
| ли још и сад.{S} Добри и ваљани људи су то, али — зар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем |
| о из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, |
| лоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се |
| /p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што |
| аклад.</p> <p>Стаклад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледа |
| речи: „не ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли |
| ладих девојака двојином; особито ако су то људи поводљиви и научени сваком да се клањају, ко је |
| остале спољашне особине, а код неких су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљ |
| неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакрити.</p> <p>К |
| инчиних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут |
| но да позна, па је неопростиво, кад баш то превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду |
| , а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и |
| дошла до права истинита суда.{S} Но баш то беше несрећа по њено осетљиво срце; јер, оцењујући с |
| коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Та |
| , већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, то је све једно.{S} Ја |
| ете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Д |
| езин „браца“!... </p> <pb n="153" /> <p>То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све д |
| а врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је природа његовог бра |
| ош цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе сталним кроком из собе.</p> <p>Сад се |
| ља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што |
| је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато |
| о се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Са |
| онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање био је повод, да је м |
| и ја за овај говор већ дорасла.</p> <p>То је изговорила стидљиво, наслонивши своју главу на оч |
| м најгора или њихова противница.</p> <p>То ме боле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу |
| ајући му руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>О |
| човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирно и достојанствено, па поносито пође од |
| му сви папири и књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, п |
| елити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота забора |
| се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав засмеја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек шт |
| лазио од срца; он је био искрен.</p> <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> |
| това новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ако не до просијачке палице, о |
| и отпочела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде |
| да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S |
| ни увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну |
| уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде |
| нци.{S} Сад је поче извињавати.</p> <p>„То сам и заслужио!“ карао се сад. „Као непознат нисам т |
| без разлике вере и народности.</p> <p>„То је за мене!“ мишљаше она, па га одмах замоли, да сво |
| <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Друге две госпође |
| , но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то каже?{S} Кад |
| ајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души пошт |
| аме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена сама својој несрећи крива.{S} П |
| те, рекла је опет Лиза, немам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торо |
| ек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом.{S} Ионак, она је још девој |
| моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно одело по |
| је, све за новац!{S} Покушаћу ја то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, к |
| .{S} Једина ми је забава, кад говорим с тобом.{S} Друге ме неби ни разумеле или би ми речи тума |
| кшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те |
| а се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрвета гледао је замишљено Даринку.</p> <p>— Венац |
| ње, пође с њима неколико жена из краја тог.{S} Мећу њима беше једна прија, већ постара жена из |
| једно.{S} Ја знам, да госпођица Даринка тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајл |
| , да обмане сироту Јелицу.{S} Гадила се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што |
| редаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну оцену; а ја сам из поуздана извора |
| гова.</p> <p>Даринка не могаше издржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она |
| , кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу |
| да ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, т |
| речи, те енергично рече: „Док је мене, тога бити неће!“</p> <p>Она га погледа као озебао сунце |
| околину посматрала детињским очима.{S} Тога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех |
| акве мисли пратише је све до куће.{S} А тога вечера била је тако расејана, да је и мати почела |
| овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди ти звезда дами |
| е мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу де |
| тина родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би у |
| е „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шуми |
| ?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но ш |
| како се може догодити несрећа.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом. |
| ар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре |
| p> <p>Једног дана карале је сестре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> |
| е најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, д |
| свако зближење.</p> <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред |
| Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младожење а на послетку и грофа.{S} Д |
| .{S} Ти си га дакле из сујете, тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</ |
| данас бива.{S} Зар сам се једанпут због тога наљутио па и насмејао.{S} Ма каквом заврзану клања |
| обилној мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се |
| Па онда, зар га нисам мало пре баш због тога делила од других обичних себичњака.{S} Друкчији је |
| при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрливши ма |
| њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већ |
| огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Пр |
| ћма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p> |
| — насмеја се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе |
| има, а ја, сирота девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само ве |
| де:{S} Гледаћу да твога оца одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, не |
| матити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи...</p> <p>— Кажи једанпут!{S} Журила га Дар |
| вотиња, које неће да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју |
| же да мој муж погоди!</p> <p>Даринка је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беш |
| љубав беху душевне врлине.{S} Ненад је тога до сад довољно имао, но данас не нађе њена љубав н |
| обио од ког пријатеља свог, или које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље свој |
| војку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину посматрала детињским очи |
| па оде из баште.</p> <p>Два дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div t |
| падају без лекарске помоћи — рече после тога надзорник.</p> <p>— Зар да им плаћам и доктора?!{S |
| ега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху још многи.{S} Сад се тек рашчуло, да госп |
| а, рекао је нови председник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега пр |
| ши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана с њиме разговарао.</p> <p>Од то се доба клони |
| епослушна!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се гост |
| XVIII.</head> <p>Гроф је отишао, — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} |
| већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе, без тога постаће им друговање обојима брзо досадно, па чак |
| S} Та зар није јасно, да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар |
| ече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и сувише посла, ласкала јој Даринка.</p> <p>— Имам |
| а што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; ни |
| т јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и понос |
| е могу све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела |
| ише дражи, те бојећи се, да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и |
| ке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила подлост карактера његова.{S} Знала је, д |
| авати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који ветар временом са |
| бор ваш осигура, јер се нада, да сте ви тога најдостојнији.{S} Допала му се ваша искреност у пи |
| а води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се поклони и |
| су то душевне врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати |
| воли, <pb n="106" /> и с којим је, осим тога, сличних назора и на истом ступњу образовања.{S} Н |
| тељства према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније при |
| знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам |
| осле тих мисли било јој је лакше, а ван тога имала је још зрачак наде за бољу будућност, имала |
| лавна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о странцу, кога је оно некад |
| .{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — |
| .</p> <p>— Било је посла, док сам је до тога довела, рекла му је на то жена поносито, а уживала |
| з наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас у |
| у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од користи, а остало је тек већма заглупљује. |
| а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав! |
| шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело друштво, те би сада и |
| ти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све |
| е у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи покорила.{S} Тешила се, |
| штења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веро |
| /> — то онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно |
| дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, не |
| од његовог ловачког простог одела.{S} С тога не могаше Даринка а да се не насмеје.{S} Прими руж |
| ђено погледа.{S} Није га разумела.{S} С тога рече: — Све да настојимо?{S} О коме ви говорите?</ |
| и ++сестре неограничено је љубила.{S} С тога је неправду, која јој се — понајвише нехотице — на |
| жда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, |
| у они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално разми |
| оље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало |
| вио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с горком ирониј |
| друг.{S} А то је већ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити. |
| гова реч била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та с |
| ред очима јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим д |
| ије види, него на другом женскињу.{S} С тога ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке |
| дседник — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је з |
| <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња.“ С тога и она не знаде, да пати, да — љуби.</p> <p>Даринка |
| на твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, н |
| p>Падало јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љуб |
| арошких новости.{S} Ја их не знам, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} |
| дају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово:</p> <p>Познати праву вредност ђак |
| и све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и |
| е; ја говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>З |
| ву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућ |
| Даринци тај глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније ж |
| рзила свом душом својом.{S} Патила се с тога много.{S} Патња је највернија другарица сваке учит |
| те не могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по |
| киња дотерати“ — мишљаше он.</p> <p>И с тога је њена слика замењивала слику његове веренице...< |
| скала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи |
| и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари при |
| ита!{S} А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се |
| јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себ |
| у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, н |
| же одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера |
| да се почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљиво |
| за женске него и за мушке, који само с тога неће на занат, кад сврше грађанске или ниже реалне |
| шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у к |
| срећа није од овога света!...</p> <p>С тога је и остала она стара...</p> </div> <div type="cha |
| чки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за мене.{S} Ти знаш да је мени прошло |
| пожара постали прави просјаци.</p> <p>С тога газда Рада продаде виноград и земљу.{S} А његови д |
| ти њезином замишљеном идејалу.</p> <p>С тога јој добро дође кумовска журба на венчање.</p> <p>С |
| Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Даринка доста рано.{S} А сад дође |
| староме добротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова |
| од прозора и плакала дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а ц |
| ви!{S} То је моја девојачка лозинка.{S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити т |
| о ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико околина, којом с |
| Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а м |
| узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ј |
| еменом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањ |
| ичем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза л |
| ије лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку ма |
| д нисам избегавала.{S} Похађали смо већ толике; само нећу да идем по свечарих и сватових, а нећ |
| асти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудл |
| >„Она је заиста ретка женска појава!{S} Толико разборитости, поноса и лепоте заједно спојено, т |
| у ли те очи лепе? — она није видела.{S} Толико је само знала, да је осим њезиних родитеља нико |
| ћу ни пред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.< |
| здахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} Па јесмо |
| унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, н |
| ала своју сестру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њез |
| I</head> <p>— Ниједно ми дете не задаје толико бриге, као Даринка, — рече једног дана господар |
| вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— |
| усти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— Којешта! |
| > <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку с |
| ица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хо |
| луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, н |
| т година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати |
| ац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим нази |
| вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти |
| ао љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, так |
| ић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, да |
| наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по нек |
| гадове и јесте доктор.{S} Нека не ждеру толико, па се неће поболети!</p> <p>— Не долази свака б |
| тељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осетила њихову хв |
| ругога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према ђацима, колико |
| јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као д |
| ик?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, је |
| љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! |
| ој да мисли; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нан |
| гласивши речи: „ваша“ и „заноси“, а при том оштро гледаше свога сина.</p> <p>— Радо бих, али не |
| на девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свил |
| ише јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле в |
| начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а“ с правом не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат |
| {S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећ |
| Ја сам имао и за то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, нек |
| школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером, а тешка времена, и људи амишни, па ома |
| спођа Ирина, његова разборита жена, — С том грдном радњом губе наша деца много.{S} Ја тиме зане |
| реме бављења свога, па зар није могла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> |
| кли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дотаче |
| те — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже ж |
| За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар з |
| срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешк |
| епа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће |
| вићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} |
| не друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} |
| она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, бра |
| другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна |
| оме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последњ |
| <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече |
| је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни |
| груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: „ |
| сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и с |
| шици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је н |
| рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{ |
| погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење |
| зи, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па так |
| !</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, |
| љубављу према његовој вереници.</p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} |
| S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле околности моје, а можда... можда и т |
| ави.</p> <p>Но да ли је то осећао према томе детету или другом каквом замишљеном створу — то ни |
| ада.</p> <p>Сестре су заћутале те је на томе и остало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ода свога.{S} Па зар да вам не будем на томе захвалан?</p> <p>Она га погледа дугим погледом, ка |
| p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примај |
| > <p>— Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест годин |
| .</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S} Или ако не с тога, |
| је мајка свога јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, н |
| еду бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу |
| војој свести и своме разуму, не могу се томе радовати, нити примити вашу понуду — срце, савест |
| оди горе од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како т |
| ави и воље према њему.{S} Обично га при томе руководи: <hi>нужда</hi>, родитељско и старатељско |
| оје богаташа и племића“, мислила је при томе.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бране |
| поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменила, не нађе |
| тако гледећи кад кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди |
| ка су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} Али немој мислити — |
| p> <p>— Ти си, сестрице, још мала, да о томе размишљаш.{S} Али, кад једном одрастеш, па будеш в |
| само кажем истину.{S} Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав тру |
| >.{S} Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем |
| } Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закљу |
| живела с Ненадовом матером, па му је о томе приповедала, а и сам Ненад беше доста разговоран.{ |
| шњег поступка и стидила, но сада није о томе премишљала.{S} Сада је и она била сирота и сиромаш |
| учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> <p>Дан по дан, па прохуја две недеље.{ |
| срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би тако рекли.{S} Друга је оцена из |
| ласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти |
| нка тихо и плашљиво.</p> <p>— Како ти о томе водиш рачуна! загрми господар Рада.{S} Кажем ја тв |
| , од куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, |
| лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме просите... рече Д |
| , коју само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их |
| а сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свикла да ми је сад механиза |
| ја, да ми је Даринка једном приликом о томе приповедала, али још док је мала била.</p> <p>— Је |
| bSection" /> <p>Друго Даринчино писмо о томе:</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П...{S} 16 |
| дмукао, или је искрен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По |
| с? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> <p>— Наравно!{S} Од |
| тране оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш л |
| .{S} А ни женскиње нису све богате и по томе безбрижне.</p> <p>Све то изговорила је природним с |
| ражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад.{S} При растанку запита сузних очију:</p |
| није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам н |
| се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад не |
| да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена с |
| упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Срете |
| е клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна ста |
| <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече с |
| ринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру |
| мили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф запи |
| председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њезин |
| осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратни |
| учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било јој |
| не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господин |
| а то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за бра |
| и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љ |
| ароду више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, ре |
| своје намере или из љубави према позиву томе.{S} Добрих ђака и научених женскиња биће нас доста |
| .</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа — оне проклете књижурин |
| и корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} Та зар није јасно, да би им дете без тога проп |
| ворила, сама се засмејала са песничкога тона, којим је говорила.</p> <p>— Ја?! — Варате се, гос |
| јте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> |
| ови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> |
| ушна.</p> <p>Ово је изговорио прекорним тоном, као сродник или старији брат, а не младић младој |
| Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{S} Потрошила |
| а сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслужујем да ме ви љубите. |
| RP18890_C10"> <head>X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Ра |
| > баш као и неким биљкама, много, много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте м |
| ко сам га гледо, метно сам га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{ |
| {S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога.{S} Зар сам се једанпу |
| ити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— Ал, кажи ми само то!</p> < |
| њима никада не могу бити на сметњи, већ торокљивом глупом свету, који место да се брине за свој |
| еколико девојчица под великим орахом на трави, па се нешто живо разговарају.{S} Ја сам био добр |
| сне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p> |
| окречених кућица.{S} Прозори им већином травом обрасли или паучином преплетени, баш као њихове |
| во није позорница, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p |
| рече он; него седи поред мене, овде на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док са |
| инка на своме путу сама видила, седе на траву те плакаше дуго, дуго.</p> <p>Сад није плакла, ка |
| час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— Јесам, рече девојче, послушавши је.</p> |
| уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту у |
| > <p>Кад је на поље ступила, не беше ни трага од ноћашње буре.{S} Небо се осмејкивало, као плав |
| видети не можеш, и ако оставља на њему трагове, баш као љубичица мирис, по коме је и скривену |
| ије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечити — оловном водом...</p> <p>Таквим |
| о врту и дворишту беше почишћено, те се трагови буре видили још само на покиханом дрвећу и по г |
| их жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није имала ништа против тога, што ј |
| агогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образовање, практич |
| е нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела ј |
| је она тада помишљала, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих |
| — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја св |
| зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта ве |
| не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, к |
| ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на само |
| pb n="116" /> <p>Ја сам твој идејал, но тражи себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> |
| а јасно нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у |
| ади?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила згодна начина, док је није и вече ухватило при |
| а, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба имала је и она |
| шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је |
| обу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово његова кућа |
| Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу... .</p> <p>— Ти све једно те |
| и себи други; друкчија је слика коју ја тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она и |
| Госпођице, рече дрхтавим гласом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> |
| кољ или олош.</p> <p>Друге освете ја не тражим и не желим.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S |
| син као отац, бољег зета и пријатеља не тражим, смешио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, чов |
| ду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детињарија.{S} |
| чела онда весело разговор.</p> <p>То је тражио од ње женски понос.{S} Па брзо по томе оде Ненад |
| и веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао м |
| шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих да |
| та, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у к |
| ти, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> |
| арила, кад је некада рекла, да сажалења тражити неће.</p> <p>Кад се Даринка на своме путу сама |
| ужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако |
| не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем своје претпостављене свим видљивим |
| еш с врата, да не постане бофл, не смеш тражити ни најсолиднији проценат, него још дати — приде |
| >То тешко и загонетно стање срца њезина трајало је све до данас.</p> <p>Јутрос, кад се са грофо |
| оже да је тако.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на |
| .{S} Наравно да је друго питање, колико траје таква љубав.</p> <p>— Та ваљда нису такви баш сви |
| ди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљено рече она. — Та како мо |
| ова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ вечита! — одушевљ |
| ени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, |
| не. „Лако је после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169 |
| овати!... </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого |
| на и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио |
| штен начин с њима конкурисати.{S} Он је трговао поштено, ваљаном и солидном робом, а они превар |
| истину.</p> <p>Тако мислећи радио је и трговао господар Рада још марљивије, само да би могао с |
| амножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, |
| ад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда Рада, — јецало је дете, бришу |
| {S} Свог поштеног оца, који такође беше трговац, зарана је изгубио.{S} Мати његова, иначе добра |
| рнић, а другоме Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мал |
| на учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згодниј |
| допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више вре |
| послетку му рече:</p> <p>— Иште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он суво |
| вао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке н |
| „газда Рада".</p> <p>Газда Рада је био трговац.{S} Од свога оца насљедио је прилично имање, ко |
| е момак скоро молећивим погледом. — Зар трговац не сме имати лепших осећаја?!</p> <p>А госпођа |
| ча, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, занатлија, ратара, професорске мировине, српс |
| прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства; чим ј |
| вац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа.</p> <p>— Ватра!{S} В |
| и Пишта, већ неки одрастао али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас ј |
| добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги |
| уге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника и молитвеника.{S} Јесте мајко |
| о часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Радина.{S} Све његове куће, магазини и о |
| беху сувише послом оптерећени и својом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринк |
| Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за науку још мање.{S} Заиста сам ја несрета |
| гимназијски разред свршио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину сврш |
| говину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка свога јединца.{S} Рад |
| <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је врагола |
| ажио згоднију позицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси |
| овац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени |
| младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сувише сте строги госпођице — рече м |
| и, колико њих постају лекари, адвокати, трговци, занатлије, свештеници, бележници и друго, а св |
| је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начин |
| ајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Он |
| астеш, па будеш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</ |
| Она ако се привидно изглади из памети, треба само један сличан догађај па ето је опет.</p> <p> |
| ј домаћици потребна!{S} Да се то научи, треба не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мај |
| , то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за то кратко време |
| <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад до приповедањ |
| вешате о врат, с љубављу и без ње...{S} Треба да знаш, да сам ја Српкиња.{S} А права се Српкиња |
| омислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји ни |
| ли — добро је, но то још није доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p |
| и баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје осећаје и своју во |
| плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте |
| ења, довољно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски угл |
| о и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с тобом, к’а са својом другом |
| е, видиш, један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи |
| рговац зацело знаде, да нежним ручицама треба више времена за неговање, а са временом се губи и |
| у средство девојачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмисл |
| и раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи пр |
| и припада а друго, т. ј. твоја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— |
| ли те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она треба то да нам каже.{S} Иначе је —</p> <p>Није могла с |
| з њега.</p> <p>— Не господин, већ браца треба да ме зовеш; право вели твој отац, да си непослуш |
| оме да знам.</p> <p>— Па де реци, какав треба да је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем ка |
| акво мајмунисање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је св |
| {S} Али то је билдунг, то је резон; све треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у дру |
| да би им дете без тога пропало!{S} Коме треба изузетак?!{S} Па онда, зар би ко веровао, да она |
| женскињу, па још која мираза имаде, не треба друго ни очекивати.{S} Но то још није највеће зло |
| још поноситије додала:</p> <p>— Не, не треба да се бринеш; ње се ја нисам стидила ни онда, кад |
| S} За то, кад се добра прилика јави, не треба је одбити.</p> <p>— Мајко!{S} Мајко!{S} Зар нема |
| , како не би имали!{S} Пондак млеко, не треба слађе.{S} Послали и њој николко пута; иде им дево |
| ог чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веровати!... </p> <p>Кад је то изговорила |
| а изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка м |
| ро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да с |
| ваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, се |
| ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто! |
| е није боље дочекивао.</p> <p>— Деца не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко |
| заслужили.{S} Друге вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоруче |
| >„Лажне љубави лажна поштовања, мени не треба“! мислила је она; „наша срећа није од овога света |
| Она га послуша, и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче |
| сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди ув |
| мале почивке. — Тако је то!{S} За то не треба нимало да се гризеш и своје љубави стидиш.</p> <p |
| ко, рано моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћ |
| собнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавнос |
| е то као тајну поверила...</p> <p>— Муж треба потпуно да познаје прошлост женину, рече она, па |
| тај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, |
| а се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Јелицу излечио.</p> <p>— |
| иштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али треба примити срцу.{S} Доказали сте већ довољно, да сте |
| омислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачинама“; али ја не у |
| чи те, као празан звук али кад доказати треба да љубе истину, друкчије се лице показује.{S} Још |
| је свету истину изрекла речма: <hi>мати треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васп |
| а им се Даринка. — Од видети до познати треба велик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би |
| и свој народ, па да помажем где помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али доб |
| е народу своме онде, где највише помоћи треба.{S} Дабогме да је број ових за сада незнатан, но |
| рају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Р |
| лог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме |
| опет им се сви светише.</p> <p>„Тако им треба!“ рекоше једни. „Нико им није био раван.{S} Да ви |
| надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану |
| вљају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски ми је то ред, |
| присвојити и професоре задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће |
| S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и |
| ако то да разумем?</p> <p>— Онако, како треба!{S} Свако је своје среће ковач, наљути се Босиљка |
| присиљавамо.{S} Бирај ти по вољи: само треба да знаш, да деци нико толико добро не жели, колик |
| се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше |
| дава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами не о |
| а не само ваљане теорије, већ и праксе, требају мајчини напутци и мајчине руке.{S} Па и то је, |
| е, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и весело д |
| о смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их он броји.{S} Да си га пита |
| но је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезине руке. |
| p>— Ти и нико други! — рече муж. — Ниси требала допуштати, да слободно време, проводи у читању |
| ше одговор.</p> <p>— Ако ико, оно би ти требала да знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што |
| тело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ по |
| ца, већ пољана са бујном травом, па сте требали под колена прострти мараму...</p> <p>Њему јурну |
| се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте требали без нужде клечати.{S} Или кад вам се већ прохте |
| песницом о сто и викну:</p> <p>— Нисте требали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испус |
| десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би више говорити, а ја сад немам ни воље ни вре |
| о пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} Дешавало се, да се по нек |
| прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени понос, али је упливом његова в |
| се сећам детињства свога, и тада ми је требало, <pb n="182" /> баш као и неким биљкама, много, |
| та за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа за криво.</p> <p |
| већина и не почиње онде волети, где би требало да поштује.{S} Мана, недостатак и мајсторија, < |
| пристрасни и партајични.{S} А то не би требало да буде.{S} И деца виде и осећају пристрасност |
| ћи свој сахат.</p> <p>— За вас то не би требало да је новина, смешила се она.</p> <p>— За што б |
| ; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; |
| а и кратке памети, господин професор би требало да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} |
| ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада нал |
| вала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је зб |
| о рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве |
| ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где |
| жио!“ карао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има п |
| и ми само то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми |
| једанпут пијани придњом окураже, после трезни одма нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што |
| боље би било да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути к |
| јој, да сам га волела“, мишљаше, па за тренутак обори очи.{S} Но одмах их за тим диже па понос |
| и младожења.</p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отвориш |
| сузно-леденим погледом гледала га је за тренутак.</p> <p>Он порумени, а она поносито, ал једва |
| и од саме љубави.{S} Оно се не да ни за тренутак изнудити или преварити.{S} За то и велим: све |
| ојзи озари лице зрачак среће, но тек за тренутак. „Говори тек обичаја ради“, помислила је за ти |
| ати.{S} Да избегне непријатност, бар за тренутак, понудила се младој домаћици да јој помогне сп |
| ја не би могла савладати, т. ј. за онај тренутак присвојити и професоре задовољити; него треба |
| ке, па се замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици на |
| ада. </p> <pb n="140" /> <p>— Још један тренутак, слатки оче! замоли кћи па онда настави:</p> < |
| чела, видели смо.</p> <p>После неколико тренутак рече Даринка:</p> <p>— Ја те, мати, не разумем |
| некој својој родбини.</p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би |
| анда позлило? — запита је после неколио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из соб |
| е знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је |
| ти.{S} Но све бадава!{S} После неколико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како с |
| емити собу за играње.{S} После неколико тренутака изашла домаћица да нешто донесе.{S} Понела са |
| путаше Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одлучно рече:{S} Ја сам ти већ једном рекла, |
| p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Манимо је нека спава.{S} Одмор |
| Време би било лећи, рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће |
| </p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми каже |
| </p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. — Како то да разумем?</p> <p>— Онако, како т |
| укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се |
| томе да мисли, но је већ после неколико тренутака закључила: „Не могу; боље и самоћа, него то“! |
| и још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Ср |
| ан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака обрте се опет снужденој Даринци па рече:</p> |
| ме ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се Даринка из мисли те енергично просло |
| и пресуда донесена је тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и |
| о да спава.{S} Али не прође ни неколико тренутака, а она диже главу и рече.</p> <p>— Можда се и |
| 7" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или |
| а беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко замишљена се |
| ашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прошлост.{S |
| но беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам твој и |
| јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки ка |
| па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, браца, |
| им путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} |
| ..{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, рече Дари |
| лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је наста |
| i> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађе, а о |
| ора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу.{S} И о |
| брази сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а од једа п |
| амери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} |
| које је тога дана купио и сам, а тек са тренутне — зловоље своје.</p> <p>Јесте, секо моја, тако |
| о је можда излив љубави, онда је љубави тренутне — животињске.“ Оснажана том мишљу подиже опет |
| могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очи |
| а а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је мла |
| м душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можемо потпун |
| аринци — рекао бих, да звезде исто тако трепере, као моје срце од страха и неизвесности.</p> <p |
| иних.</p> <p>— Да сам песник, ја бих то трептање споредила са дрхтањем срца, кад се први пут на |
| и се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече једна од другарица Даринчиних.</p> |
| е су висока снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако |
| ако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} Она је најмлађа; ја опет млађа од те |
| unit="subSection" /> <p>Прохујала је и трећа година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да нас |
| варам, прошло петнаест година?</p> <p>— Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господ |
| жавати наредбе, по којој деца свршетком трећег разреда морају знати и мађарски говорити.{S} Па |
| ј некадашњи идејал добио пре неки дан и трећега сина, а твој несуђеник, гроф, венчава се баш да |
| то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: |
| {S} Девојке су још јуче отишле, да беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, |
| иродни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> |
| за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице |
| {S} Тек кад јој он страсно стиште руку, трже се, као да је на гују стала, па нагло извивши свој |
| звати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка настави:</p> <p>— Из свега видим, секо, |
| ред свог милог госта.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има |
| бали погађати те псе.</p> <p>Даринка се трже и испусти кашику, која звечећи паде на тањир.</p> |
| а да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, опрости! — рече молећи.{S} |
| ак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог б |
| ече Босиљка значајно.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Сама? — питаше после неколико тренутака. |
| пријатан мушки глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека |
| нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се |
| о особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењујем и др |
| за себе него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити |
| мрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој пусти руке и зачуђено гледаше сваки покрет |
| <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти косом детињом. </p> <pb n="17 |
| ир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, колико вам је воља.{S} Рода свога немате, а ј |
| дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми свој савет и своје миш |
| ој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је велика варош; с |
| човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове, Даринка, Босиљка и Ружица, напредовал |
| ад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то.</p> <p>— А ко иште |
| средства за то и нема, но ја сам за ова три дана много премишљала па сам га нашла.</p> <p>Госпо |
| па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себ |
| ицину, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учит |
| есетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуш |
| шко може одредити, која је старија; све три су очевидно још доста младе.{S} Две су висока снажн |
| ре због тога.{S} Био дан одмора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — |
| /p> <p>— Млекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| p> <p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити |
| е неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из те |
| иних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасле и васпитане.{S} Па од куд |
| лико стотина незнатна свота.</p> <p>Све три се слатко насмејаше.{S} А Даринци даде то повода да |
| , који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су |
| ио, и даде га на трговину.</p> <p>После три године, кад је трговину свршио, оженила је мајка св |
| ло, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости |
| сала сестрама, поглавито Босиљци, за те три године. </p> <pb n="168" /> <milestone unit="subSec |
| а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} Да вам ово докажем, требало би |
| страшније, од оних којима сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи м |
| свог добра, које се састојало из две до три стотине јутара земље, оставила је Даринчином течи, |
| а поћи за младога бележника.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време нис |
| за узурнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свак |
| на папиру, па да се и оне окану злобе и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна |
| они, који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помаг |
| ужа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш т |
| етан брак не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> < |
| сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ног сата стигоше и гости.{S} Било их је троје: мати, отац и син.{S} Дочекаше их врло својски, ј |
| чела је опет Босиљка:</p> <p>— Данас те троје звали на светац, па кад нећеш да имаш посла с гос |
| ад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на |
| да нађе и теби младожењу, па нека буду троструки сватови.{S} Двоструки су већ и тако.</p> <p>Д |
| вео па заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубав |
| о да се брине за свој јад и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за ш |
| ду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје?{S} Девет ст |
| вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати |
| е лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презире |
| дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опасности а на штету |
| арао се сад. „Као непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S |
| .{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више |
| , за које ми је рекла, да их не може да трпи и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост ј |
| њихових родитеља, но кад то заборавише, трпиле су сиротице свашта.</p> <p>Да од њих оду, то им |
| рата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натруниле, па опет |
| ли јој онај придев, који професори нису трпили.{S} А она поносита и осетљива те изгледаше необи |
| и, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Нег |
| био мален, но она је волела и оскудицу трпити, него бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће |
| чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћил |
| рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи |
| ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и приј |
| свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па |
| ризнавао, да толико има, да без великог труда може поштено живити, но да му придев „газда“ с пр |
| дочека, да својим очима види зрео плод труда свога, а још ређи је онај, коме се призна заслуга |
| спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени нај |
| е жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као пра |
| .</p> <p>Даринка се зловољно насмешила, трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари до |
| ко тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом приближи вашем идеалу, |
| <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, т |
| оред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> |
| мушкарцем. „Љубе се“! извињава их она и трудила се да опет добро мишљење о њој добије, но случа |
| >сама</hi>!</p> <p>Послала је одговор и трудила се, да сестре опреми према могућству и потреби |
| љем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити |
| Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна |
| и обе лампе.</p> <p>— Немојте мене ради трудити госпођицу кћер; још је видно — рече гроф, ком с |
| ета ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јад |
| ељицом по којекаквим непримерним собама трује прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је д |
| ажите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице |
| ао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек последица мушких мана.{S} За то и м |
| д год се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- З |
| поштујете и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима |
| рун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмеј |
| ртајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз н |
| вој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде намеш |
| ако да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но |
| вести.</p> <p>— Заиста, понови Босиљка, ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човеч |
| што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавила „добра партија“ па би био „вапијући г |
| мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу.</p> <p>За |
| аш сам ја луда!{S} Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> |
| <p>За вечером је још живље текао говор; ту је била и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У једа |
| газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но и опет се не могаше отрести н |
| кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господин, па ми мораш помоћи око вечере — рече јо |
| допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиљ |
| При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно бити, као сунце; јер нам искуство каз |
| рећи, да се њоме обмањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушким |
| има поноса, племенитости и поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} |
| <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се сложити не бих могла.{S} Женскиња |
| а, да имаш тако грдну бригу...</p> <p>— Ту песму нисам ја опевала, али онај, ко је спевао, као |
| велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} Боја издаје.{S} Мислиш да сам тако проста, д |
| .</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> <p>— Не, он ме не воли.{S} |
| нда, и из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узруја |
| а се Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, ал |
| и заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је доб |
| како оно.{S} Другдаш се и смркне, понда ту и вечера.{S} Е,добро она код нас, добро богме.{S} Из |
| срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у т |
| огла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и без тога и су |
| до студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нема!{S} Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учи |
| ти јој се смео свако; сама је изазивала ту неискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћ |
| Сад ми је почела причати како је волела ту госпођицу Јулчу (Мађарица је из пештанске околине).{ |
| ија девојку с десет иљада.{S} Понак има ту и момака И девојака, па и паорских.{S} Једнима је јо |
| ече он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Да |
| а се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се |
| > <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не с |
| е је он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова |
| и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитујем, но д |
| е удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме код огњишта и с мет |
| а препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледајући |
| ре тргоше.{S} Биле су заборавиле, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, |
| појмити.{S} Особито кад ти додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>До |
| у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који б |
| код отворена прозора, а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но к |
| брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави према њему. „А мож |
| смо на сто и пришла прозору.{S} Дуго је ту замишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а |
| ог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце јој стаде живље куцати и он |
| се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} За |
| уцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како |
| ком.{S} Је ли Босиљка?{S} И ја и она те ту не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла зашт |
| уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна прилика за њу не даде се још за дуго |
| шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{ |
| ла Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љубила, љуби |
| !“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта. „Ох, не! од овога погледа се грозим.{S} А п |
| } Иначе би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта мари |
| учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, рече Даринка, а глас јој је дрхтао.{S} За |
| допада!{S} Али ни један“! ...</p> <p>И ту би се опет замислила.</p> <p>Господар Рада поче се б |
| не појмимо.{S} Помисли само, колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје к |
| амо то!</p> <p>— Мани ме, па брже треби ту пиринџу; треба већ да је преставим.{S} Није ми сад д |
| о те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — |
| њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна, па како да јој се ос |
| S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госпођом п |
| те: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људи код сиротиње изузет |
| То не.{S} Већ не могу да верујем да си ту лукаву змију заволео — рече мати. — Та, њена сестра |
| {S} Да ли с мирном савешћу смеш примити ту понуду, ту жртву његову?“ суну јој на мах кроз главу |
| вијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је му |
| p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му |
| авају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и верова |
| , па мало који дан ето ти је!{S} Па нам ту приповеда, приповеда, како треба ово, како оно.{S} Д |
| рилику, да на само буде с Ненадом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима наста |
| е, господине.{S} Онај је немилостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, нег |
| озор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да |
| аташке, мишљаше тако и о Даринци.{S} Но ту се јако преварио.</p> <p>Даринка, метнувши руже за с |
| вредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p> <p>„Ко ми даде права да по себи оцењује |
| играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шт |
| њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво.{S} |
| Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и лу |
| ј се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се досади |
| и, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па он |
| ојом трговином заузети.</p> <p>Неправду ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њен |
| оги други, још није дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па |
| ка сад остаде са свим сама.{S} Празнину ту јако је осећала, али и опет остаде она стара.{S} Дуж |
| ђака најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих |
| то допадало, но касније виде, да је баш ту безопаснија од младожењиних нежних и страсних поглед |
| иш да бих ја била добра жена.{S} Но баш ту ме видиш, јако прецењујеш.{S} Ја осећам, да имам ман |
| љаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не зна |
| а, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} З |
| оља од бароница и грофица?!“ ...</p> <p>Ту поче гроф брже корачати.{S} Но све бадава!{S} После |
| ђе?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и неми |
| ожда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и су |
| два сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени п |
| аглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загрливши га, стане |
| а сам се ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настав |
| а ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време болова и патње — патње невидовне.</p> < |
| .{S} Али ми смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је |
| глед болео?{S} Није ни сам знао.</p> <p>Ту ноћ провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило ј |
| узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете госту и настави:</p> <p>— Видите, синко, м |
| ојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринц |
| ли га можда нисам ни познавала.“</p> <p>Ту јој паде поглед на Ненадову жену. „Да није можда она |
| ље и дубље, згрозићеш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и |
| > <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је зад |
| а столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>По |
| ицу опажала се сад по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљ |
| >На Даринчином лицу беше разливена тиха туга и замишљен израз.{S} Размишљала је о непријатном п |
| личну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родитељи, брига, сиротиња, и презирање богатих |
| очима госпођа.</p> <p>— Мани се, жено, туге.{S} Боље понуди госта да седне, па питај, је ли гл |
| Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиш |
| оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена!{S} Тежак беше њен |
| само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поноси |
| их осећаја, осећаја из смесе радиости и туге.</p> <p>Мати је то опазила, али није добро разумел |
| це посматрао Даринку, која се, измучена тугом и бригом и сиромаштвом, већ мало погубила; била ј |
| , трудећи се, да буде весела, да својом тугом не квари добру вељу и срећу сестрама.</p> <p>По н |
| Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирна и весела, а |
| с тога растанка пати.{S} Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случ |
| е он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! ...</p> <p>— Е, само нек се он с тобом в |
| <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је |
| а њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бесвесна патња није патња. |
| ого сопствена дела, оцењивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој го |
| орчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? пит |
| од жена, није тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосет |
| ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш л |
| а на лепак наводе.{S} Поглед по свету и туђе искуство показало јој то.{S} Далеко је од ње било, |
| о и самостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они уда |
| у у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Сво |
| ог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасудом — по којој је тек она дево |
| а и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно осећао, сведоч |
| ошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде господар-Ради тек неки део дос |
| е: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се свакоме вешате о врат, с љубав |
| самљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> < |
| шних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно ос |
| и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да п |
| невин оптуженик своје судије....</p> <p>Туђинка збуњено обори очи а Даринка, оштро и поносито м |
| > <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Н |
| га дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом девојком.{S} Њих се двоје заволеше.{ |
| ах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин опту |
| рба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпођа Ирина, |
| је је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство |
| Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опе |
| иправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек |
| ши јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Ч |
| виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову мал |
| да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се |
| е ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и зад |
| је на брзо становништву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мо |
| <p>— Србин каже секо моја: „Кад поједеш туђу коку, свежи одмах своју“!{S} Јесте, секо, то је ле |
| ња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да неш |
| а, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники г |
| е мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође тамо ники господин, не знам, |
| то воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несносну запару.</p> <p>Добра старка |
| дан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замишљена, а кад је била весела, ниси се могао |
| ог изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше са |
| понашње бар показује да је тако.</p> <p>Тужни и озбиљни израз лица њезина заменуо је сада осмех |
| те, али је тако! — рече Даринка меким и тужним гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сам |
| се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</p> <p>— Јесте, душице.{S} Сутра опет |
| за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље ш |
| хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу св |
| чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене к |
| још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ру |
| и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет |
| зум канда није једно исто, — смејала се тужно Даринка, но, опазивши сестрину љутину, додаде: ре |
| вољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столицу.</p> <p>Босиљци беше сестрина т |
| еопростив грех носити име племића, рече тужно гроф; али ја се свога племена не стидим; сви у ње |
| ећ давно сироче без оца и мајке —- рече тужно Ненад. — Али као дете слушао сам од ње о вама, па |
| p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ |
| а од друштва, стисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га |
| .</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада |
| од свога труда и туђе милости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати? |
| јутрошње раздраганости, а ни пређашњег тужног изледа.{S} Била је замишљена, али ни тужна ни ве |
| оту тетку? </p> <pb n="157" /> <p>— Ју, тужној мени, може то и бити! рече старка са сузним очим |
| исокородни господине грофе — рече она с тужном иронијом. — Али ја, сирота раденица, добро сам с |
| тињем.</p> <p>Даринка је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озби |
| е истина смејао, но тај поглед није био тумач ни пратилац исмевања.</p> </div> <div type="chapt |
| руге ме неби ни разумеле или би ми речи тумачиле као — неискреност.</p> <p>Љуби вас ваша</p> <p |
| 8" /> <p>Даринчин нагли одлазак из собе тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет |
| 79" /> <p>Немој сејо, речи ове криво да тумачиш; немој да мислиш, да женскиње није способно за |
| већ и осећа.{S} Осим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чуј |
| отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{S} Јако је дошло тако |
| слити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што |
| и момци, баш кад је она на свадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди |
| Женскиња је пошла странпутицом!“ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечи |
| у ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и срце з |
| м није био раван.{S} Да видимо, за кога ће сад поћи!“</p> <p>„Нек сад одбијају бележнике и адво |
| ушки, говориће се о њој свашта; а многа ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, кој |
| чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је |
| тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и молбу испунити.{S} |
| а је, да је он љуби, али је осећала, да ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада стра |
| т.{S} Згрозила се, кад је помислила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је св |
| црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој избор.{S} Ја се радујем, али једно |
| па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром тугу олакшава! |
| адао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако |
| — Придикује њима по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протерива |
| женскиња.{S} Мишљење господара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, |
| тумачио је он на добро.{S} Држао је, да ће му кћи савет послушати и кроз који дан изјавити, да |
| ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољ |
| ала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће вам се допасти.</p> <p>— Ваша нада неће вас преварит |
| — Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица извинити.</p> <p>— Ја да извиним? — н |
| p>Није мисао никад свршио; бојао се, да ће она казати господару ил госпођи.</p> <p>Она би на то |
| рић Босиљку.</p> <p>Даринка им рече, да ће им дати одговора, док се са сестрама разговори.{S} С |
| ом.</p> <p>Кад му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што |
| ће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је ст |
| оју малу сермију — не морам бринути, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је некол |
| сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпоче време б |
| У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборав |
| ину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо м |
| у.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учит |
| сам не може да доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се над |
| е на кочијама дома врати, изјави он, да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита |
| нка је красно дете.{S} Нисам мислио, да ће се тако дотерати.{S} Сад је окретна и весела као тич |
| о није размишљао.{S} Осећао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је |
| p>— Реци ми, сестро, од куда знадеш, да ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p |
| моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист ли |
| д збунила баш и онда, кад је мислила да ће најбоље одговорити.{S} Једила се због тога и сувише, |
| ла на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко |
| еалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> |
| више поводљив, и сувише запуштен, те да ће јој лако данас викати: „Осана“! а сутра „расини“!{S} |
| ремена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас в |
| господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на |
| ко би се то надао?{S} А пише он мени да ће скоро доћи.{S} Сад ме, видиш, није нашао код куће па |
| ји, тако, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао дево |
| вих за сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женски |
| с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити паметна.{S} После мале почивке додао је:</p> <p |
| да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> <p>Неких пута би опет својој жени у |
| рну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи, али кад је погледа, па виде, д |
| ничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећи, но осмеха нестаде, а она не рече баш ниш |
| и и васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је за |
| собом и свећу, извинивши се љубазно да ће одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се в |
| — Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев о |
| била, којима највише прети опасност да ће изгубити свој верозаконски карактер, и на припомоћ з |
| своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуб |
| нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> < |
| еће бити ни једнима ни другима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Сл |
| олико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом |
| не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем с |
| амо ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта |
| ирати, к’о ми прости људи.{S} Другачија ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приме |
| им годиннама сносила наша Даринка, која ће према овоме мужу осећати само наклоност а тешко љуба |
| када је он заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и ми |
| и у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран друг и искрен саветник.{S} То она сиро |
| моти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде |
| рце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, но код тебе, Јело, остаје срц |
| ступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три десетине година.{S} |
| даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, да је узме |
| /p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере.{S} Она ће ти најбоље разјаснити.{S} За децу нису такве ствари, |
| >„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам љубио још ни једну женск |
| е осмехну, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли |
| ећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господа |
| и добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод то не буде |
| е да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је |
| ња, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се н |
| је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одуда |
| собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за брак д |
| предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је и |
| а одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том детет |
| гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} И |
| било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.</p> |
| ди примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се ра |
| с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајућ |
| каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па |
| жем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не см |
| , новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку уз |
| евојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</ |
| 78" /> па освета готова.{S} Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног |
| и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад од |
| будућност, и ако је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јо |
| на на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да |
| {S} Зар то није да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео. |
| нема ни срца.</p> <p>— О госпођице, кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, |
| жевљевој вољи.{S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Б |
| ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, а док се окренуо, |
| си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорети, сад ће се растопити од љубави према теби, |
| , ал се са мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје |
| живање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а к |
| алаксати и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.< |
| есу; та ето и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> < |
| p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то пис |
| послова; или на послетку средство, које ће његово потресено материјално стање од пропасти сачув |
| задовољити; него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети досто |
| емам ја каде с тобом диванити.{S} После ће опет мајка рећи, да си торокала са слугом.</p> <p>— |
| не опаметите и не излечите.{S} А дотле ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мисли |
| и, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љубав и |
| м.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде до |
| пођа Ирина доказивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као мат |
| ним погледом погледа девојчицу, која не ће да је „лепа.“</p> <p>Даринка обори своје још једнако |
| зи, да проси, кад зна, да га девојка не ће одбити.</p> <p>— Боже!{S} Ако се оцу допадне! — прош |
| само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од |
| , па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке? рече Даринк |
| Јесте, то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у сра |
| бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће разбити.{S} Кад не пазиш, да богме да је тако.</p> < |
| а.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко с |
| је, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три године морам тамо провести, а П. је |
| евојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то онда то м |
| скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не б |
| се ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а пр |
| {S} Ако наставим, биће дебело писмо, те ће кога преварити да су — банке.</p> <p>За то се стрпи, |
| с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Даринку нов у |
| <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, |
| узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја |
| аћо, ово, браћо оно! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба |
| уга.{S} Па, каже Лела, не зна сирота ди ће; а придседник се за то извр’зо на њу, па јој не да п |
| ам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па |
| рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити зграду среће народне, али ка |
| е име, да води надзор над млађима, који ће ради тога и мени на послугу доћи.</p> <p>Старац се п |
| и тежак, трудан, али поштен живот, који ће ме спасти од мени најстрашнијега, од брака без љубав |
| , вечито је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се сва |
| их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће то живот бити?{S} Ох Боже!{S} Ја се грозим, мене је |
| ешила је Босиљка.</p> <p>— Није.{S} Али ће се брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то |
| ца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољу |
| ва мука под купус.{S} Господа професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њих |
| дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} Твоје скромно оде |
| } Свако, ко буде о томе размишљао, наћи ће, да су све женске мане, сав трулеж друштва, тек посл |
| b n="135" /> <p>„Превара, лудост!“ рећи ће реалисте.{S} И ја се слажем с њима.{S} Но опет: сан |
| ени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газд |
| раз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под купус.{S} Господа професо |
| пет на своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну |
| е интересовати. „Из овог девојчета моћи ће се временом ваљана женскиња дотерати“ — мишљаше он.< |
| } Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка и Ру |
| азила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право је имао гроф, кад је некад рекао, |
| т ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање и глу |
| ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако пр |
| нци је так петнаест година.</p> <p>— Он ће још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> |
| 42" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и |
| ругима, а ваљда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и |
| и поред осталих прописаних предмета, ко ће то да свлада?!</p> <p>Да образује папагаје?{S} Да на |
| трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па ка |
| обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} |
| тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је женско срце непојмљиво, |
| је много заблуде, много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја каж |
| скиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви л |
| летку на Даринчино кроз плач питање „Ко ће браца, мене волети, кад ти одеш?“ и заплакао и рекао |
| а при том не мисли на љубав, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, |
| марене и запуштене сеоске деце.{S} Како ће она ту децу настављати и васпитати, нећу да испитује |
| и што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа варати и туђих мужева срца себи освајати, |
| е нема друге забаве, ван да смишља како ће обманути сироте девојке. </p> <pb n="164" /> <p>Прох |
| знавала.{S} П. је велика варош, па како ће страна приправница знати, које су „даме“ својта проф |
| м сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S |
| ће ми се и вратити.{S} Док су деца тако ће бити, кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довек |
| је баш обичнога кова“ мислио је. „Тешко ће ићи.{S} Образована је и врашки поносита!{S} Па онда, |
| н је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Да |
| коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало до |
| код мене?{S} Каприц девојачки, ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, к |
| е неколико година на медицину.{S} Скоро ће свршити; стрина ми је то приповедала.{S} Родом је из |
| ој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против оних двоје старих.{S |
| углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да |
| у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко ићи, рече он; ти си Српкиња....{S} |
| ти: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће рећи: опросите се најпре својих мана, па ће с њима н |
| сетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од с |
| о.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме довека тиштати.</p> <p>— Појмим, госпођице, али т |
| лати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако би |
| ла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који ће м |
| и им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство пл |
| {S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и |
| је и себе и друге грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добит |
| едај дакле да Даринку спремиш.{S} Данас ће он с родитељи доћи; од ње се опет надам да ће бити п |
| и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} П |
| та; сетила се грофових речи: „будућност ће показати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахну |
| да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да |
| ветар захукта таком силом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и п |
| папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, дост |
| село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесе |
| па, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако д |
| мо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговарати о игранкама, позоришту, свирци, и о св |
| Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> <pb n="132" /> <p>Међу |
| S} Ако ли смо вам на досади, реците, па ћемо отићи.</p> <p>— Ала си напрасита! — карала је тетк |
| те с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} Девојке су још јуче отишле, д |
| ет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разговар |
| хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— |
| су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сам |
| кви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специјално |
| дитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште образо |
| као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, |
| помоћи треба.{S} Дуго се, сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче |
| Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдито Босиљка.{S} Твој појам о љубави мо |
| осно је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виног |
| најмање интересује.{S} Ал опет за то ми ћемо се пазити и верни другови бити.</p> <p>То рекав за |
| ва интелигенција на окупу.</p> <p>- Ићи ћемо ми њима други пут, кад не буде време јелу, рече Да |
| љка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, — право веле: иза мире |
| ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете. |
| овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод са |
| е.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо дати под интерес, а и кућа ће вам тада доносити пр |
| чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} |
| акве студије, која се није научила због ћеретања са великом и малом господом гимназистама.</p> |
| узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет |
| е своме сину двојином онолико колико ја ћери будем дао. — То је лепо.{S} Ал’ деца се још не поз |
| ешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и |
| одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколико девојчица под великим орахом |
| пође Ирине заједно са своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младоже |
| љиво срце њезино, потпуно се слагало са ћериним мишљењем.{S} Но она беше жена и то мирољубива ж |
| ако:</p> <p>— Јел, то Драгићева старија ћерка?</p> <p>— Она је.{S} Зар је не познајете?</p> <p> |
| ажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, која тражи бог |
| чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| кратка памет!“ Њој то није зло, кад јој ћерка каже: „Која девојка тражи богата мужа, та се не у |
| у мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мис |
| мице, да би био добра партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме |
| ени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћ |
| ладог грофа Ивана Станишића или сина, и ћерке, још врло младе контесе.</p> <p>Стара грофица жив |
| “ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играј |
| в је био — опазио ме па виче: „Не беж’, ћерко!{S} Није срамота радити.{S} Већ смо те видели, па |
| жденој Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} |
| к могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Дари |
| а собу премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, |
| премерио, поче опет:</p> <p>— О, ћерко, ћерко, детињасте су то мисли!{S} Зар није боље, да се у |
| е усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена |
| ти.{S} Паметно беше псето то. „Погледај ћерко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} |
| ад се тек рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од ус |
| ије нашао по неки провођаџија за његову ћерку, којој је било тек седамнаст лета.</p> <p>— Намир |
| ти није зло? — рече мати, мотрећи своју ћерку.</p> <p>— Није, мајко.</p> <p>— Ти ниси више дете |
| ако није могла сувише строга бити према ћерци, опет беше спремна, да своју, мужу задату реч одр |
| дођу и да сврше, јер господар Рада рече ћерци, да ће љубав временом доћи и сама.</p> <p>Ту отпо |
| ва „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по више дана слушати ма |
| то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женскињи, п |
| неће се ни женскиња изменути.{S} Бадава ћете викати: „Пропашћемо!{S} Женскиња је пошла странпут |
| аш и касти.{S} Знате, нисам мислила, да ћете ме загрлити; ја сам тек сељакиња.</p> <p>— Којешта |
| вас лично не познаје, претпоставља, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу најв |
| а ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је |
| {S} Писаћу им још вечерас.{S} Држим, да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, доб |
| /p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> |
| е искрени, па ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искр |
| .{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Поверавамо јој своју децу па морамо м |
| ед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити |
| } Не примај, јер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од св |
| назоре, а с њима и срца наша.</p> <p>Ви ћете можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дак |
| охте да и даље тера комедију, тера свој ћеф, она ће постати груба, а писаће и старој грофици, д |
| ?{S} Зар она љуби?{S} Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од ј |
| S} Па сад питам: јесмо ли ми дужне због ћефа професорске својте и због неких грађанака клањати |
| ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Да |
| ај, ко је невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у |
| оралну пропаст.</p> <p>Добро знадем, да ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме |
| беру трешње.</p> <p>— Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу |
| .</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гр |
| упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ће |
| су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више з |
| памтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборавити...</p> <p>— Само их реци; нећу их ја |
| кар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он баш воле? питало је неколико гла |
| и вредна и према сиротињи милостива, па ћеш онда, душице моја, бити сретна и задовољна.</p> <p> |
| чешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке јаде и незгоде.</ |
| /p> <p>— Брини се ти само о другима, па ћеш добро проћи! — гунђала је Босиљка.{S} Та ваљда јој |
| p>— Ниси, душо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је |
| ма сам тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар |
| ц сатрти и савити може, али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но са |
| лима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам пр |
| ан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко |
| је а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скр |
| добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата па |
| аква.{S} А има их и горих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма ко |
| је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљ |
| у да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их буде |
| ети Ружица.{S} Ти грофа не љубиш, па не ћеш до будеш несрећна.</p> <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам т |
| .{S} Али да си ти мала ленштина, кад не ћеш да радиш, слажем се с твојом мајком и ја, рече он о |
| примети озбиљно Даринка.{S} Но, кад не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да пог |
| путати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> |
| а је Ненад:</p> <p>— Зар ти сестрице не ћеш да видиш сватове?{S} Или можда не волиш свирку?</p> |
| сама својој несрећи крива.{S} Па ти не ћеш да помислиш, да и жена није непогрешива.{S} Треба и |
| ћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле |
| , па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам председник, не би |
| рвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врл |
| твују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да добро прођеш, кад се помешаш с твојом неприли |
| ћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак боље, да седи к |
| Иначе је израз један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш |
| амо сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је брат од стриц |
| ћеш се после овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али |
| оји хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет спопала „идеална грозница“, док се т |
| је сестре нашле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу |
| речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога з |
| отични и најмање симпатије.</p> <p>Лако ћеш овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, |
| мишљаше гроф, гледећи за њоме. — Скупо ћеш ту реч платити! — Али ту се сети да јој ни имена не |
| це чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и в |
| ечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је леп |
| пца без љубави!{S} Па ако ме воле, доћи ћи; не дође ли, знак је, да ме не воле.{S} А друго, ја |
| зина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и оне, ко |
| их трговачких спомоћника, или на каквом ћошку, да, бајаги случајно, дочека каквог гиздавца.</p> |
| >Даринка застаде.</p> <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Н |
| l>А сад водим до по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из |
| овечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да би се овде и на то обзирати требало; јер |
| ој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, он |
| за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се |
| тешко, да се бојим да нећу истрајати да ћу се поболети; особито кад ми се још деси каква, било |
| не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу вам бити благодарна — рече Даринка сузним очима и не |
| не, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јесте, то је праведна освета.{S} Кад |
| Имам овде да походим још некога па онда ћу даље — рече Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чи |
| ебе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допуш |
| S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —< |
| , кад одрасту — Бог им а душа им!{S} Ја ћу довека с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{ |
| то напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити.{S} Док су де |
| собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудил |
| а то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срц |
| S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да |
| њу.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу до |
| милостив, ко ту милостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет н |
| оје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љуб |
| шим вез, одврати Босиљка.</p> <p>— А ја ћу да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, |
| ...</p> <p>Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите стар |
| ли и ја тежим да будем сретна, а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла в |
| рини се!{S} Знаш да сам ја стрпљива, па ћу издржати ма се „трње врло на мени“!</p> <milestone u |
| p> <p>— Пристрасна нисам никад била, па ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та из |
| и је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те п |
| /p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се не ће ра |
| имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њ |
| ш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце |
| све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад боју им |
| боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво |
| и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за наук |
| сам и за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по свој |
| и сад до приповедања!{S} А после од куд ћу, врага, и знати: куд оду звезде, кад сване дан.{S} Т |
| ја несретан отац; све саме кћери, које ћу с временом другоме дати, заједно са својим тешко сте |
| } За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комуниз |
| ржала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно градити з |
| дважно.{S} Сад опет, кад сам сирота, не ћу своје срце да продајем.{S} А вама држим да нисмо на |
| према вама, али ја господине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени |
| ли ради своје среће и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, |
| мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила |
| муца Даринка.</p> <p>— Кад не можеш, не ћу те силити.{S} Али ни твоју луду жељу испунити не мог |
| звати може, пресудите саме.</p> <p>- Не ћу да пресуђујем, кад се сложити не ћемо! — викну срдит |
| ц морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се ст |
| егову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богати |
| {S} Примају их и звани и незвани.{S} Не ћу тиме да сумњичим вашег Незнанковића; још га не позна |
| ку, нежно је стиште и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> |
| p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу ништа да знам!{S} Сви су људи браћа.{S} А ти си ваљн |
| онда то мишљење и решава.{S} С тога не ћу ни ја да сматрам мишљење већине као погрешно, него у |
| ле ја и свет варати.{S} Но свог мужа не ћу и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да у |
| но и пола стидљиво рече:</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда |
| ..!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Верујте и мислите о мени, |
| а вам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за глав |
| , већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакш |
| аралице.{S} Али потпуно сретан никад не ћу бити.</p> <p>За то, госпођице, ако ме љубите, али не |
| Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— |
| {S} Мислиш да сам тако проста, да се не ћу сетити, да младожења тек онда долази, да проси, кад |
| <p>— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што |
| и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — ви |
| Не гледај ме тако, враже мали, па се не ћу смејати, рече Даринка загрливши је. </p> <pb n="126" |
| } Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме сви људи оставе и презру, онај ко |
| чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у б |
| и не смем варати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене јо |
| ајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сес |
| >— Ал ма да дође добра прилика, опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Да |
| е.</p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и са |
| него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије.{S} Али рад |
| овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле по свој прилици — огуглати...</p> <p>Још се те |
| ерник и варалица нисам никада био, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку |
| > <p>— Имам ја доста помагачица, а наћи ћу и више; само ти иди! наваљиваше стрина.</p> <p>— Нис |
| ти!</p> <p>Да ме криво не разумеш, рећи ћу ти још, да су наша господа професори научени и иначе |
| ити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Са |
| вета јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла је обично на позиве те, и онда |
| викао је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Дар |
| већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на пољу код вас — рече сутра дан гроф |
| ећ ожењени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па х |
| мети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како ћу, сестро, весела бити, кад прилике никако да се окрен |
| као мушки, изаберем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет |
| ека, па никако да доспе.</p> <p>— Скоро ћу на пут, рече једнога дана Ненад сестрама, кад се сам |
| го пати, но победа је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> |
| и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са |
| и ако скривена, брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећа |
| виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга. |
| у увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих |
| поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, |
| ој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог жи |
| и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умре |
| у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p>Упр |
| да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, да видим тебе и свој народ, па да помажем где |
| на послетку баш да ми се и допадне опет ћу поћи тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!< |
| а да се заборави његово порекло, његова ћуд, кога да окриви, него крило, које га је — гојило... |
| . </p> <p>Ево то је, секо моја, кобачка ћуд, а то је и плата свакоме крилу, које их држи.</p> < |
| јим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје соколово, које уме |
| да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p>— Допуштам.{S |
| акав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан |
| тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се звали и професори.{S} Најмилији им је |
| грати по њиховом такту и служити им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору |
| зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да |
| а, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка је не верујући вр |
| — За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и о |
| чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p>— Наравно.{S} Па је л’ да се и ти са мно |
| дахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} К |
| д сада стара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чи |
| без срца пред олтарем даје.{S} А сад је ћутала и она, занета несрећом и санком.</p> <p>Тако су |
| у само теби одајем.{S} Доста сам о томе ћутала и пред тобом.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле |
| је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је он не |
| е тако зовем.</p> <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— |
| . </p> <pb n="123" /> <p>Жена је обично ћутала, те се прешло на другу тему.</p> <p>А да ли се Д |
| тку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> |
| у руку, те пођоше и они.</p> <p>Дуго су ћутали обоје, док она не поче:</p> <p>— Ја сам вам, гос |
| тку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је са |
| сам — настави Даринка, осмељена очиним ћутањем, — од куд то, да остарелу неудату женскињу свак |
| а се и варам — настави Даринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, са |
| о страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке о |
| сестрина туга непојмљива, те неко време ћутаху обадве.</p> <p>После неколико тренутака прену се |
| мени је све познато! ...</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Сестрице! рече он гласом, који је до с |
| ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе криве су — настави госпођа |
| ом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, |
| пет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако ћуташе а Даринка настави:</p> <p>— Онда, сестро, кад бу |
| ка.{S} Али већ три дана прође а она још ћуташе.{S} За све то време ниси на њој могао опазити ни |
| га још! молило је опет дете те Даринка ћутећи настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну |
| ликује, ако је и домаћа.</p> <p>Даринка ћутећи отпаса кецељу и прими његову руку, те пођоше и о |
| ад смејеш своме послу.</p> <p>Наставише ћутећи свака свој рад.</p> <p>— Је ли, Босиљка, од куда |
| ки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља |
| ћеретали, само су Даринка и Незнанковић ћутећи ишли.{S} Док сад он не отпоче:</p> <p>— Ви се, г |
| ве је која природе и — среће.</p> <p>Ја ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како |
| о Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право мишљење.</p> < |
| аметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он с тога р |
| ка, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се св |
| оћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп |
| е воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да |
| то дражи — примети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће |
| они мене оставе с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од м |
| се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — смешио се домаћин.</ |
| орна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма |
| Приправница ће горе проћи због те једне ћушке, него да је дотичног пољубила небројено пута...</ |
| од срца.</p> <p>— Смејте се, госпођице! у таласу вашег смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хо |
| баш из оних предмета лошију оцену</hi>, у којима осећам да сам снажнија.{S} Нико себе не може о |
| није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује уважење, које |
| устити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у си |
| , не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Уст |
| као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, т |
| а да је у младости била најплеменитија, у старости не може таква бити, јер —</p> <p>— Није него |
| тара грофица.</p> <p>Даринка је ћутала, у себи мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} |
| акаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила се сестрама.</p> < |
| ј од мужа остало, оставила је рођацима, у којих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцн |
| "SRP18890_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, лежи од |
| е узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А |
| ли само на кинђурење, оно бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родите |
| те, ретко науче студије оних професора, у којих су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом |
| ијозно држање ружа и салонска позитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од |
| соколови врло ретко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће |
| назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао би за њу површни пос |
| исмеши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и сва |
| а свршим па да се опростим тамнице ове, у којој ме са свих страна лед бије.{S} Но некад ми је т |
| ла озбиљна и поштена, ви ми не би овде, у самоћи, досађивали својим љубавним изјавама, него би |
| данпут му се прохте да дође до скамије, у којој <pb n="170" /> сам ја седела.{S} До мене, на кр |
| богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом падати, те |
| е се, да то не може свака, већ тек оне, у којима имају господа професори — поверења...</p> <p>Ј |
| ија.</p> <p>Њему је познато било стање, у којем се она са сестрама налази.{S} Али он је сада бе |
| нку са свим не позна, и, ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећ |
| воје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле била.{S} Њима је главно, да те добију, |
| аше“.{S} То је видете, господине грофе, у овом случају примерено и поштено.{S} Ви то нисте рекл |
| ла да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком погледу буде лепо дочекан и неузнемирен.</p> < |
| које је Даринци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољст |
| усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> |
| ти није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варалица нисам |
| ану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} С |
| ободно исказивање <pb n="147" /> мисли, у таквој мери да је бивало тренутака, кад му је било чи |
| живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сен |
| .</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на рад ју је одушев |
| добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржа |
| трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве |
| а њему сродно, и да је поред околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, ка |
| у, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S} Жену питај, какав |
| ј сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас чове |
| ше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, коју је ње |
| се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује |
| о.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном заједно гр |
| ко научи мислити? — питаше мати гласом, у којем против њене воље место ироније звучаше чуђење.< |
| и руже па рече својим природним гласом, у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најле |
| , па се склоним близу њих за неко дрво, у намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, ка |
| све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то г |
| у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме можда осим тих порока сретати још и незнање |
| недеље по овом добила је Даринка писмо, у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.< |
| јој ова, испитујући, готово безобразно, у очи, па насмешивши се рече:</p> <p>— Мило ми је.{S} Н |
| , кобачки напада сад скривено, потајно, у виду голубова и соколова на некадашње добротворе свој |
| о се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема право.{S} Али да си ти мала ленштина, кад н |
| р.{S} Па промисли: може ли такав створ, у положају, где се по туђој ћуди као нека машина управљ |
| се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашње |
| не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са свећом.</p> <p |
| грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје |
| искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући на |
| идели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала |
| кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује |
| ен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од окол |
| За то је сада отворио много већу радњу, у којој је по вас дан са својом женом и помоћницима рад |
| је сведоџбе, најгоре буџачиће на свету, у којима се ни живети ни радити не да; последње ће у му |
| ам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> < |
| , <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — њезине!</p> <p>Здрав |
| ајић више похађао своју будућу невесту, у толико га се она све више грозила.</p> <p>Видела је, |
| , на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољуб |
| онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом чит |
| по спољашности више неугледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико др |
| писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Питаш, у свом последњем писму, како могу бранити своје професо |
| врло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свач |
| е говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се за то време преврат, а очи |
| ино; измучила их, али их није саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем |
| га немате, а ја сам познавао вашег оца; у раном детињству био ми је и друг, — примети домаћин.< |
| грамзљив.{S} Данас новац свуда говори; у њему је васпитање, лепота, доброта и све и сва.{S} За |
| овато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> <p>Сирота жена |
| ило у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринк |
| ме је привлачила љуска, а вама језгро; у њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у в |
| да припада тако званом отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине ск |
| но некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију врлина, па је желила |
| ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ нема женскиња оне детињске невиности |
| ?!</p> <p>Они су партајични па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана |
| се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} |
| енскиња је сама љубав изазивала! ...{S} У осталом нек ти је срећно!{S} Знам, да ће бити и новца |
| вукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се да преврне ноте.{S} Руку јој дота |
| чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној бољој кући живи и Б. и господар Рада Дра |
| а дужност, протествовала је Босиљка.{S} У нашем народу је много заблуде, много незнања, па ко ћ |
| лите — мати из наследства искључила.{S} У том случају морали би ви мене ради више радити и теже |
| ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни ружне.{S} Обичне женскиње. |
| ш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу речен |
| } За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да се кућа из темеља затресла, а ветар |
| , да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе се донекле слажем и ја с тобом.{S} Многа је жена |
| Сад сам ти очитала свој символ вере.{S} У њему можеш видети све назоре, све идеје моје.{S} Па с |
| е упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сре |
| и од просилаца њених баш и допадали.{S} У таквим случајевима многа је ноћ Даринку прошла у суза |
| ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен |
| многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осећали, али доцније, кад би и моје |
| временом попустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забр |
| , срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца те |
| еним погледом.{S} Али ја то не знам.{S} У другима нисам имао таког поверења, па ме нису могле н |
| намери да изненада пред њих изиђем.{S} У тренутку, кад сам се за дрво склонио, све су ћутале.{ |
| <p>— Не може — рече Босиљка одлучно.{S} У таквим околностима ти не би задовољна била.{S} Али ја |
| а то гаранције, рече по том одлучно.{S} У вашој оцени има неке противности, неке контрадикције, |
| у њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, |
| ајка већма волела њих, него Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.< |
| вејано поштење, баш као и назори му.{S} У многоме су налик на твоје...</p> <p>— На моје?! — сме |
| зи шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, онако играј.{S} Не можеш се ти од све |
| посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за његова сина. </p> <pb n= |
| их кћери?{S} Али како је већина света — у овом погледу — глупа па држи, да је боља и поштенија |
| да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење господара |
| ила, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У Америци обављају женскиње све занате, који су за њих. |
| ма, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљ |
| можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а рада сам, да га ви |
| можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам он |
| отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи одоше задовољни.{S} Добро су з |
| а пример из логике, <hi>одлично</hi>, а у обичном животу, у пракси, сачувај ме Боже логике — ње |
| више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком безазленом де |
| како чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми |
| лепа; било јој је седамнаест година, а у том добу свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешћ |
| убио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> <p>Без вас |
| {S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у овом тренутку беше јој пред очима јасно нацртана прош |
| први младожења, како пред њоме клечи, а у исто доба љуби и Јелицу, те је опет бивала она стара. |
| па крај!{S} У нечијем оку виде трун, а у нечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу л |
| добра деца, прекиде странац озбиљно, а у себи се смејао енергичном опирању детињем.</p> <p>Дар |
| у каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли |
| ања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију |
| е удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — које сам ово два дана доста испитивала — |
| лавићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{ |
| а својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} |
| } И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њез |
| и са сваком сузом беше јој срцу лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој |
| е у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети моралну пропаст.< |
| шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опет могаше служити <pb n="117" /> |
| јала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој |
| hi>јака воља и љубав к њему</hi>. <hi>А у наш завод примају се већином девојчице од четрнаест д |
| , пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} Посл |
| добила је и неколико деце да их поучава у страним језицима.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| је признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако мислећи радио је |
| а.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила, па ништа.{S} Дође т |
| т: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па он је |
| се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или црна с |
| ле је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли само могла, помогла је с |
| е врлине.</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа, то нам га не могу ни дати те наша љуб |
| ца уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Припра |
| она врло добро; добра је доза лукавства у њојзи.{S} Док је не познаш, док јој не похваташ краје |
| нека вам и сам каже.</p> <p>— Баш да га у опште мрзим, ово бих морао волети.</p> <p>— Особито к |
| реци; нећу их ја заборавити, прекиде га у речи она.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматит |
| као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, који је требало да изрази ледени по |
| к и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и мајсторијом |
| ваљда тек с тога, да покаже, да заслуга у свакој домаћој ствари припада мужу. </p> <pb n="123" |
| ју ми даду.{S} Нисам таки занешењак, да у браку тражим само љубав.{S} За нас мушке то је детиња |
| а.{S} Одмор јој је и онако потребан, да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћа |
| сподина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је неприродно.{S |
| > <p>— Може бити.{S} Али допустићеш, да у томе има и истине.{S} Особито мораш допустити — рече |
| О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете постати срећни, а не ћ |
| га сада кажете, зар не би имао права да у стару ману падне?</p> <p>— Којешта!{S} Празно симулир |
| <p>Даринка се с тешком муком одржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њез |
| сестрама.{S} Јадница, није се сетила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни т |
| S} Но опет за то није она пропустила да у такој прилици своју кћер не посаветује и да јој не ка |
| раженије од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано моја, и кад |
| а, па се и сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још под |
| био је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас |
| љци о одношају и расположењу које влада у заводу међу другарицама.{S} Ево га од речи до речи:</ |
| али, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице |
| } Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком се допада вила и |
| >Разуме се, рече она, да то сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, |
| ци?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није |
| у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учите |
| и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сиромашне, те не могу |
| аш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу |
| мехну се снаша, па се с другима загледа у сватове.</p> <p>На вратима Даринчина стана дочекаше с |
| бљен?! прошапута Даринка, па се загледа у прозор.{S} Не, љубав се никада купити не може! — дода |
| ! рече сухопарно Даринка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</ |
| з њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она задрхта и обори очи.</p> <p>— Сестриц |
| е спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај |
| дмах их за тим диже па поносито погледа у туђинку.{S} Гледала је погледом, којим гледа невин оп |
| ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично не познаје, претпоставља, |
| ад је пошао, гледала је за њим без суза у очима и она.{S} Он се осврну, и погледи им се сретоше |
| причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ја у виноград.{S} Кад тамо, а наше ћери седе са још неколи |
| да временом из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, из |
| свога тече отићи, претвори се симпатија у страст.</p> <p>„Одлази.{S} Презире ме; не, то не сме |
| љину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, прескочивши |
| смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће |
| ли пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мат |
| а лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па загрли тетку и рече:</p> <p>— Може, тетице, |
| а извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И и |
| лим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} |
| и француска језика, но ова је становала у своме стану и настављала сву децу из „бољих породица. |
| ила собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња врло сумњива карак |
| тину говорила, а опет је ретко веровала у истину голих речи.{S} Каква противност између ње и ње |
| добри људи.</p> <p>Даринка се беше дала у мисли, а њена некадашња другарица, ослобођена, смешећ |
| ту свога роћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет с |
| аки покрет њезин.</p> <p>Она је гледала у даљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестриц |
| S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво на које се оно наслонио гроф, кад је она одбила |
| како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранк |
| дошао и он.</p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапу |
| бе, која беху отворена, па се загледала у прозор, кроз који сијаше месец врло дивно.</p> <p>Дуг |
| и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога живиш, кад оца |
| воље.</p> <p>Одмах се тргла и погледала у земљу.</p> <p>— Гле, гле! — смешио се Ненад.{S} Та ти |
| си гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} Па онда с |
| пеха отправила, а последњу беше послала у оближњу варошицу, па недељу дана пре оног бурног вече |
| а.{S} Девојка му дала, и онда га одвела у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико |
| е тако и свој положај, а како је живела у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, |
| .{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати да набавиш сва |
| зине друге један део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{ |
| кога је још пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак кара |
| исли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је |
| манула и њега па отишла деци, или села у какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће |
| је тога дана, као обично недељом, била у винограду.{S} Беше необично весела.{S} Дан је био пре |
| странац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи |
| оричем.{S} Да није отресита, не би била у тој мери лукава; рачуна она врло добро; добра је доза |
| љуби, не би веровала.{S} Она је љубила у незнању.{S} Но мати је то назрела, па је тим више нас |
| на чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адон |
| ла о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп сви |
| оме.</p> <p>Дешавало се, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе |
| мо ми, госпођице, да ти то ниси мислила у опште, — рече јетко господар Рада, — него за оне, кој |
| ошла амо.{S} Држала сам, да сам ступила у рај, у коме ћу наћи много анђела, који ће са мном зај |
| дим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затреса |
| <p>— Не, Ружице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само |
| ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у коју беше баш тада ступила домаћица са |
| Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу.{S} Добро је кад може.{S} Ја другдаш тако станем |
| х српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети опасн |
| га не зову „газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; |
| газда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је |
| его ако вам се допада и баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> < |
| а у другу собу, но на вратих га бубнула у ребра, да нико не спази, тако „сестрински“, да је дет |
| ајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у село или кад се враћала из њега.{S} Сад као господар |
| дуго, дуго.</p> <p>Тога дана није ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врл |
| а.{S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла |
| књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи ф |
| служујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и замишљено гледала у дрво н |
| p> <p>Доцније се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враго |
| случајевима многа је ноћ Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота над |
| војку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама већ н |
| уља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабогме д |
| оста пута онаква, који се нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити доса |
| да је добра, али ја сам боља, бар боља у погледу владања.{S} Ја немам никаква познанства с муш |
| вају проклети; па излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живел |
| ти.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; имамо гостију, па ћемо се тамо веселити.{S} |
| о је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се м |
| p> <p>Даринка беше сад за тренутак сама у својој соби.{S} На један пут се отворише врата и Незн |
| , — рече тога вечера теча.{S} Каже, има у вароши нужна посла.{S} Место њега долазиће од сада ст |
| својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењивала је своја де |
| а старца и старицу да се преселе к њима у Срећнице, где је пре неког времена Незнанковић смеште |
| усретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била најрадије дома вратила, а |
| ђицу, тако младу, к’о ви; само је већма у месу.{S} Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, |
| бротвору, па се преселише још тога дана у његов пространи дом.{S} Стара госпа његова примила их |
| После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених крилих освете дошао је до ње |
| водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" |
| е, да је ту и Ружица.{S} Она, задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито |
| а на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ће бити по |
| емо поуком својом.{S} Још смо ми новина у народу нашем.{S} Још ми нисмо стекле довољно поверења |
| нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђ |
| више до поштено име и неколико стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сес |
| хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетк |
| оли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, |
| зиде из собе.{S} До сада је била сретна у друштву својих сестара, а сад јој је ваљало окушати и |
| шло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места роћења њезин |
| е Лела, нађе се по ди који враголан, па у очи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а |
| </p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то к |
| оз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер.{S} За |
| аво, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанство.{S} Деца су је волела као мајку, |
| љно јака, онда се то гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опе |
| стру.{S} Никада јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгл |
| противност између ње и њезиних сестара у тим годинама!</p> <p>Све три сестре заједно су одрасл |
| а огорчи и на гнездо своје и тиме отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? |
| >— Лепа али ледена, за свакога, ко мора у њој да живи од свога труда и туђе милости. — Заврши т |
| додам, да је ту сплеткаша и протектора у сукњама и иначе. </p> <p>Допало се на пример каквој г |
| и њезиних а још више одушевљење и ватра у очима јој и румен на свежем лицу, редовно беху победи |
| на своју „одличну оцену“ а више поноса у молби.{S} Да нисам видео својим очима, не бих веровао |
| меш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци слибији од најмањега малише, |
| газда-Радине.{S} Али их је он за живота у свачему помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетк |
| ари, рече несташно Босиљка па одскакута у другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соб |
| позива и зато онда и јесте нико и ништа у очима света.</p> <p>Господар Рада пушташе мирно димов |
| и:{S} Нашла сам, оче, да је права срећа у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна |
| че: — Тако! тако! дете моје, није срећа у оделу.{S} Гости ће с тобом бити потпуно задовољни.{S} |
| и нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чу |
| /p> <p>— Нисам мислио, да моја сестрица у таке глупости верује, рече странац, корећи дете.{S} Н |
| , није му ништа остало, до једна кућица у другој половини села, виноград, неколико ланаца ораће |
| ли и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се |
| це,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је ру |
| е врло растегљиво, кад тако силну љубав у њ могу да сместе.{S} Није ни два месеца, од кад си и |
| .</p> <p>— Јесте — рече Ненад, погледав у Даринку, — тада је сестрица била дете, а сад —</p> <p |
| рострти мараму...</p> <p>Њему јурну крв у лице.{S} Изгледало је, као да ће јој нешто опоро рећи |
| благ и издашан.</p> <p>Даринци суну крв у лице.{S} Пажљив посматрач приметио би још, да брже ве |
| дана после тога одселио се гроф натраг у варош. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| е друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем какво село, у ком ће ме мож |
| а вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе, баш ти олош карактери да заузму најбоља |
| немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само |
| а ни гозбе, разумем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{ |
| јејство“ такво има и опор, оштар поглед у приправница.{S} Због таквог погледа можеш лако добити |
| а прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора бити |
| има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} Знате, син |
| обро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} Дође, |
| је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла састати |
| одмах доћи.{S} Кроз отворена врата собе у којој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.< |
| је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му заста на Даринци.{S} И тада брзоплетн |
| а слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти |
| рођака.{S} Она је молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма с |
| узавачке ни мачије природе нема ни мрве у мени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не |
| помаже овде мени, а рада сам да је све у реду — рече старка, преврћући печење.</p> <p>— Добро |
| ки положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање сврше |
| > <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однес |
| н-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „нианси“</hi>, то су мађије које заносе |
| две године прошле су, одкад друге књиге у рукама не имадох, ван наших трговачких књига, речника |
| по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један мах; „зар ја нисам гроф, леп млад и богат?!{S} |
| ујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногра |
| авити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, |
| дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао ч |
| као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, |
| ља, то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би ж |
| учином преплетени, баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из т |
| па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто ч |
| на опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да им приповеда о лепој књ |
| {S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си дошла.{S} Ту је господи |
| утра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је п |
| непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на данашњу несно |
| скиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се |
| , истина, од неизмерне важности по људе у опште, али је по њу саму тек неки део тога рада од ко |
| ато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољих породица француском јез |
| лако се поклони, па брзим корацима пође у село.</p> <p>— Допустите ми, госпођице, да Вас пратим |
| вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим госпо |
| ом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ |
| </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог дрв |
| е с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згодна п |
| главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p |
| чког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из далека, па никако да дос |
| таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у очима а у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок |
| има свакојака, само не онаква, каква је у истини била.</p> <p>То Даринчино „загонетно“ понашање |
| е она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> <p>— Гле, б |
| ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију. |
| сам вас ја разумела.{S} Знам ја, да је у племићким очима сиромах раденик гори од животиње и, к |
| а њих није заборавио, дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице |
| своме начину, те Даринка мишљаше, да је у реду, да рекне коју с њом.</p> <p>— Имате ли и ви, ма |
| ећи.</p> <p>— О, давно ја знадем, да је у вашим очима неопростив грех носити име племића, рече |
| е Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужит |
| дпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због свог изврсног — д |
| да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на п |
| је која остарила као девојка, ма да је у младости била најплеменитија, у старости не може такв |
| S} А мислила је да слуша анђеле и да је у рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је пис |
| ећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобном слагању мужа и жене.{S} Немој ми |
| л, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала на |
| зрачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> < |
| Даринка.{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добр |
| се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појавиле сузе у о |
| е увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле, да је врем |
| <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче.{S} Срамота јој било, да то сви в |
| ој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на јави, она — туђа вереница.</p> <p>Кажу: „Бес |
| мо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак |
| д ње.</p> <p>Дубоко замишљена седила је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садаш |
| не верујем.</p> <p>Све то изговорила је у љутини и брзоплетно, (па се лако поклони и брзо оде.< |
| ре своје?{S} Девет стотина потрошила је у П. за време бављења свога, па зар није могла с том св |
| вовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће ларма |
| језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у село, а пред вече се враћала.{S} И тако се могла лепо |
| офом растала, журним корацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине |
| хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак |
| сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у собу. „Примерна“ се на то трже и престаде се играти к |
| нису имали.{S} Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S |
| тање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; била је расејана и збуњена; стидил |
| де своје; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи к |
| вам сатисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, |
| е сети на Ненада, и то баш онда, кад је у својој машти тражила повољна мужа.</p> <p>Од то доба |
| пити не може!“ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, св |
| </p> <p>Даринку обли румен.{S} Дакле је у свету још мушких, који тако суде?- мислила је.</p> <p |
| ка јавила кад би је познала и кад би је у опште познавала.{S} П. је велика варош, па како ће ст |
| дио онај осећај поноса и мржње, који је у сиротиње према богатима.{S} Некада би се на грофово п |
| маш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујн |
| грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Б |
| срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти ти би их још суспендовала...{S} А денунцијантк |
| рече, прочитавши писмо.{S} Ствар ти је у добрим рукама.{S} Него седи, да ти приповедим, како с |
| адујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. |
| свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па га стаде нам |
| ?!</p> <p>— Не знам, браца, како вам је у срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само о |
| не припада.{S} Али при свем том, он је у свој околини био познат под именом „богат грк“ или „г |
| ањујете ви сами.{S} Ту љубав изазвао је у срцу вашем мој понос према мушкима.{S} Но тај би се, |
| <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сирота девојка, његову руку |
| едао господин професор?</p> <p>— Ево је у мене! истаче се „претпостављена“ приправница.</p> <p> |
| кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала је, да и ја спава |
| о се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више за себе, него с |
| очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље из неких писама што их |
| е која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је већина света — у |
| ребала љубазница да добије, приспело је у њезине руке.{S} Познавала је исту Јелицу; била јој је |
| пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пру |
| ровести, а П. је велика варош; скупо је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, сла |
| лекара — рече тихо кћи.</p> <p>— То је у Америци, а не код нас! — осече се господар Рада.</p> |
| к наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Дарин |
| ромена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, з |
| .{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и размишљања, |
| поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољи и на |
| е о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао, да он |
| с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво! смеја |
| {S} Сањао је о својој вереници, коју је у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њ |
| зи човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој поглед два сузна ока.{S} |
| лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да мисли, е је |
| се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог предмета довољну о |
| Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног попе, а друга другог.{S} Понак, св |
| поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да |
| ко жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, као да не говори слаб |
| је, дете моје.{S} Али ружа се најрадије у пупољку бере.{S} Касније се за њу нико не граби. </p> |
| /p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој бивала.{S} Тамо је имала највише „живине“ своје, |
| странац, корећи дете.{S} Но ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ган |
| било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она га се све више клонила |
| да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са женидбом?{S} У нашем месту нема девојака за |
| о је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ако се буде и даље бавила тим к |
| у толико скривенија.{S} Она се сакрије у срце и душу, тако дубоко, да је на лицу видети не мож |
| , сестрице!{S} А ко има више мајсторије у понашању и иначе него женскиње?</p> <p>— Истине никад |
| е већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорни |
| Да је у ње било мало више здраве логике у глави а не тек на папиру, било би мало више скромност |
| имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} |
| другарица, а много се бавила код тетке у К., где је био и Стајић.</p> <p>Из тога је видила под |
| глас, са додатком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> < |
| е стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани де |
| на“! а сутра „расини“!{S} Била је дакле у своме делању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ћ |
| ла клица — љубави.</p> <p>Није се дакле у себи преварила, кад је некада рекла, да сажалења траж |
| стрица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши |
| предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч.{S} А |
| ква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како |
| склопљеним ручицама молила.{S} Најпосле у сузама гушећи се викну:</p> <p>— Боже, Боже, подај зд |
| — Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћ |
| .{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и пође к њима.</p> |
| Знам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} |
| ихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљесну рукама:</p> <p>— Ид |
| ко ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то писаћу ти други пут, |
| пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p |
| рекоше они, „није лепо, да девојке саме у кући живе.{S} Поделите се код нас рођака, новац ћемо |
| , а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и против они |
| ас свога срца и савести, те пасти ономе у руке, ко их први рашири да ме прими.{S} Какав ли ће т |
| Да је она то слутила, или да је о томе у истини размиљала, не би се сада заједно с мужем чудил |
| стала ваша жена, морао изменити, ако не у љубав, оно пријатељску наклоност према вама А чим би |
| е научи ни једна у препарандији, бар не у оној мери, која је <pb n="181" /> ваљаној домаћици по |
| несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој |
| исле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— Т |
| време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је то њен нек |
| 4"> <head>XXIV.</head> <p>Две су године у велико прошле од сватова Даринчиних сестара.</p> <p>Ј |
| него треба прозрети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на кор |
| S} Ја то нисам рекла, за брак и венчање у опште — рече Даринка, више као одговор на родитељске |
| ојмили, а не допуштам ни да су женскиње у томе сретније.</p> <p>Теча је оштро погледа а гроф за |
| ја, таква женскиња ако по несрећи доспе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победит |
| је тако?{S} Да нешто могу да ми завире у срце и душу, они од којих зависи сва будућност моја, |
| но гледао, као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до |
| >Као женскиња беше она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад род |
| аслужене казни.</p> <p>Разуме се, да се у присуству родитеља то није дешавало, али они беху сув |
| ћу продати и ако морам признати, да се у богатству лакше живи. — Па ти онда још свечано и одуш |
| — примети јој отац.{S} Наредићу, да се у врту запале лампе, па ћемо изићи на свеж ваздух. </p> |
| у и очима ватра младости бујне, која се у борби живота прерано почела губити.</p> <p>Истина реч |
| себичност и поквареност људску, која се у свету под образином поштења и свете истине често деша |
| 0_C8"> <head>VIII.</head> <p>Даринка се у почетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> |
| о не зна, а баш и да знаде, задубила се у мисли па није опазила госпођу на прозору те јој се ни |
| не дижући очију.</p> <p>И муж и жена се у исти мах накашљаше; обоје држаху, гост им је ожењен, |
| у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама одаје томе позиву по родитељској вољи.{S |
| ожењен, опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте же |
| будућност.</p> <p>Остајте срећни па се у срећи сетите и вашег поштовача</p> <p>Ивана.</p> <p>П |
| л — о Боже! — њен браца остави њу па се у своме лету вине за неком голубицом, а она оставши сам |
| на неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је крадимице |
| никла је тек сад клица сажаљења, кад се у њезином сасушила клица — љубави.</p> <p>Није се дакле |
| је и она била сирота и сиромашна те се у њој пробудио онај осећај поноса и мржње, који је у си |
| а и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико |
| а поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест |
| о другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да з |
| скуп свих врлина....{S} Но јесам ли се у теби преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнул |
| онда надати?</p> <p>— Тако је! прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на |
| а врло мало.{S} Дошли су и настанили се у оно место за време ђаковања њезина.{S} Босиљка и Ружи |
| другу собу.</p> <p>Мало после заори се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се |
| кви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због |
| била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади с |
| ну равницу и излазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, |
| то и с тобом...</p> <p>Сео је и дао се у мисли.</p> <p>„Али, као да није баш обичнога кова“ ми |
| сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај и ради.{S} А богме |
| а.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик а имал |
| ењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, |
| њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и после |
| да преврне нотни лист.</p> <p>— Зар се у овој прилици о томе сме сумњати?{S} Ви дођосте да ме |
| аџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дресирану мајмунчад.{S} Слаб |
| head> <p>Сунце је продирало кроз завесе у собу, кад се сутра дан Даринка пробудила.{S} Добро се |
| ко; али се на послетку опет сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збра |
| p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, осим на своју |
| учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелигентнијег света јако |
| са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у прв |
| , па се док Даринка буде тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузни |
| </p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријатељство.</p> <p>— Нећу.{S} |
| само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што важно п |
| је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису знале“, |
| ена, и људи амишни, па оман прете да ће у нововерце; само да им не спомињу плаћу.{S} Данас воле |
| ни живети ни радити не да; последње ће у муци тешкој малаксати и пропасти пре времена, а прве |
| коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио |
| е доста јако, а специјално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њо |
| будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо |
| осила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити |
| о за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; |
| штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода...{S} Њих лечи тек — освета. |
| баш као њихове газде у дугу а домаћице у незнању и празноверици.</p> <p>Из тих редова јадних к |
| не обзире на спекулацију.</p> <p>— Срце у мушких мора да је врло растегљиво, кад тако силну љуб |
| иво, а ја бих рекла, да то важи за срце у опште.</p> <p>Даринка је проникла грофово срце.{S} Ви |
| мота.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за вр |
| разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, д |
| > <p>...{S} За кога ћу поћи — понављаше у том тренутку певачица.</p> <p>— Не тамо, већ амо, реч |
| а тражим!</p> <p>Сузе јој се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не |
| ни председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али он се још првих месеца њез |
| пела, беше већ сумрак.{S} Тетка не беше у соби те Даринка оде у кујну.</p> <p>— Добро, кад си д |
| > <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</p> <p>Тим суз |
| огао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> отац, па ма да му деца н |
| и несташан осмејак.</p> <p>А како беше у срцу њезином? </p> <pb n="134" /> <p>Срце је непровид |
| моди, па и о — картању.{S} Тада то беше у Српкиња још новина... </p> <pb n="154" /> <p>Мушки оп |
| је опет међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се |
| дана Ненад сестрама, кад се саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! |
| до ђавола!</p> <p>Па се опет обе дадоше у посматрање „тоалета“, свака на свој рачун.</p> <p>Дру |
| ало смешно, но кад је први пут одведоше у варош на игранку, па виде, како свако око, мушко и же |
| и неузнемирен.</p> <p>Тај дан проведоше у пријатном разговору.{S} Госпођа Ирина се сећала, како |
| лекарица, рече Даринка те све три одоше у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Две неде |
| н осмех, па се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до врат |
| евестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви гости |
| било; још се нисмо ни познали! — рекоше у исти мах и муж и жена.</p> <p>— Имам овде да походим |
| !</p> <p>— Даринка! — Сестро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и |
| е! ...</p> <p>Даринка и Босиљка прснуше у смех, а Ружица зачуђено диже главу, па кад виде, да с |
| ерујући вртила главом, а остали прснуше у смех.{S} Исмејавали су сироту тетку.{S} А ко зна, мож |
| аки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што |
| к не венац од ружа, већ бодљива трња, и у браку обично трни то онај, ко је невин.</p> <p>— Знал |
| Није лепо да дочекаш госте којекако, и у тој домаћој одећи.</p> <p>Дуго је Даринка по одласку |
| тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у кујни могао те ма ко тако наћи.</p> <p>— Није то мој |
| , што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узр |
| } Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није д |
| према мени.</p> <p>Још би, осим тога и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани би |
| Људи, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да |
| азума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја истина не заслуж |
| ању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у селу има гостију...{S} Оне сиротице то „нису |
| > <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„ |
| ајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист в |
| хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зави |
| м.{S} За то не замери!{S} Ја их дакле и у души поштујем, али тек онолико, колико заслужују.{S} |
| о нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-ус |
| ања и сличних појмова о свету, остаће и у беди и искушењу трајна.{S} Али не, не тек трајна, већ |
| о поштовање, које се нехотице покреће и у срцу непријатеља наших, све је више крчило себи пута. |
| ма, колико околина, којом су код куће и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде правед |
| почела певукати какву песмицу.{S} Али и у њој је сањала.{S} Њега па њега видела је у сну и на ј |
| тка. — Ал помисли: људи су то паметни и у добром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље мож |
| а „баба девојка“ за то не може остати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада |
| кадра је детиње срце до дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма |
| тог момка добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ни |
| за њих неодољива привлачна снага, као и у опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, |
| се и везују ваше „јунаке“.{S} Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у |
| , белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више |
| ер и — перо.{S} Даном приликом можемо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик не |
| а налази.{S} Али он је сада безбрижно и у изобиљу живео па заборавио, да брига и сиромаштво тро |
| м видео а видим и данас лепших од вас и у сталежу мени равних женскиња.{S} Оне су лепе, богате |
| јој се вечерало, допирала је светлост и у ту собу.</p> <p>Домаћица остала подуже, а њој се доса |
| ну, него оне ваше колегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге по |
| поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло ретко.{S} Ја га онак пцујем, а он |
| ан, кад те љуби?{S} Или зар ти сумњаш и у његову љубав?</p> <p>— Љубав, љубав!{S} О, како се та |
| непогрешив, и за то ти се тврдња не би у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљ |
| ла није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „ |
| ! или кад је са страхопоштовањем пољуби у обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту |
| , врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то |
| да јој помаже у кујни, него је отправи у собу, да сто намешта.</p> <p>— Е, тетка, и то није за |
| товала са својим мужем свекру и свекрви у госте.{S} Тамо је наговорила старца и старицу да се п |
| али ја се свога племена не стидим; сви у њему беху поштени људи.</p> <p>— Није тако господине |
| ди; само су ови изузетак — рече, бајаги у обрану Даринчину тетка. — Баш јуче ми је рекла, да је |
| Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви су они сви!{S} Ја се томе |
| а допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога |
| ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења |
| ила да у рају имаде и змија, те да људи у њему бивају сретни тек после смрти, а за живота, док |
| о у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици, у кући најмање поштовања достојни.{S |
| а се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поре |
| ивидно је изгледала мирна и весела, али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста |
| S} Одговора никако није могла наћи, али у истом тренутку осветли месец много јаче њихову собицу |
| ваћу позиву свом; дужност ми је то, али у лудо, детињасто трошити речи и свој глас излагати опа |
| а.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од ње.</p> <p>Дубоко зами |
| де у Банату има лепих винограда.{S} Али у Срему су виногради прави рајеви.</p> <p>— За то ћу се |
| љуби?...</p> <p>То зацело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, |
| и увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и ја сам се и сувише свикла на жарке зр |
| .“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже ми:{S} Нема |
| д нас, па њих двојица до поноћи провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.< |
| <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p> |
| еријално стање од пропасти сачувати или у боље стање довести, а не жену, која ће му бити веран |
| а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положају.{S} Приденули јој онај придев, који |
| } Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих дв |
| тове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу приже се |
| сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица је малена.{S} Намештај је скупоце |
| л шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да |
| .{S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али ме |
| јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у кукавица и подлаца.{S} У кратко: биле су ни лепе ни р |
| но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} Израз лица и очију њезиних |
| .</p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе |
| зборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизмерне важности по људе у опште, а |
| тнаестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учите |
| ако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p>— Ђаволски |
| т се отворише врата и Незнанковић ступи у собу.</p> <p>— Наредио сам, да нам за сутра нађу кола |
| .{S} Жена се његова одсели својој кћери у оближњу варош.{S} Босиљка је јавила Даринци тај глас, |
| о је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</p> <p>Она опет, баш као да му је мисли прозр |
| ђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко гов |
| примила, све дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онд |
| > <pb n="176" /> <p>— Држала сам, да си у соби остала; а гле ти овде! рекла је па пришла канабе |
| ! — љубила је мати, тешећи је.{S} Ти си у тим годинама, кад се на будућност мора мислити.{S} За |
| И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? |
| ромаштво и свака несрећа лакше се сноси у пријатељском друштву. </p> <p>Дуже није могла издржат |
| ска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће ти заостати.</p> < |
| она наша трешња, на коју смо се ја и ти у детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, |
| рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сретна била.</p> <p>— Од куда тај закључак?! ос |
| већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо обуци и дотерај.{S} Ја ћу већ наћи, к |
| ној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати |
| се на прозор и замишљено стане гледати у даљину.{S} Мислио је, како би дознао, ко је то девојч |
| асти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone |
| мнаест година, па ако ме нећеш рачунати у прве, рачунај ме у друге, а као благодарност за то пи |
| аде на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сув |
| није плашила, али јој тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад н |
| тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа куп |
| ао је само, да ће то дете временом бити у мислима њему сродно, и да је поред околности, у којим |
| а се Даринка.{S} Да можеш само завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, в |
| о и пуче.{S} Тешко нама — све ће сатрти у земљу.</p> <p>Загледајмо и ми у собу.</p> <p>Собица ј |
| риста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двадесетој или можда и педесетој.{S} А |
| можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемар |
| а то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је девојка, <hi |
| на папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више |
| ?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје. |
| је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлости.</p> <p>Дуго и строго оцењи |
| један исти; израз, који ћеш ретко наћи у извиканих јунака и великана, но не ћеш га наћи ни у к |
| д хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих трговачких спомоћника, ил |
| а га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдн |
| казала? примети најивно Ружица гледећи у Босиљку.{S} Добро сам ја знала, да они то мисле.{S} Д |
| мајком и ја, рече он оштро јој гледећи у очи.</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па |
| Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не ум |
| мивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, се |
| а у задовољству.{S} То је, оче, о срећи у опште, а брачна срећа држим да је у љубави и међусобн |
| исам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињст |
| во, јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви |
| рби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о |
| а али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину тргова |
| осле неколико тренутака погледа Даринци у лице, па с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, |
| ругој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, сестро, — рече враголасто, |
| /p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је сати?{S} Нисам по |
| оспода нису људи? — викну гроф, дошавши у ватру. </p> <pb n="159" /> <p>Даринка диже свој погле |
| њем и стрпљењем сносила.</p> <p>Дошавши у своју собу даде одушке своме болу, те је дуго, дуго п |
| је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И мени на |
| кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане гледати |
| и, готова сам! — рече Даринка, ступивши у кујну — ако имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што |
| оложила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предмет |
| нци је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је забора |
| </p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и |
| да наречем, одредио да буде преображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом муж |
| нскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја, све док ви не |
| је јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће б |
| је различит — распирило је неки осећај у његовом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наи |
| ; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и беспослици; а вечита беспослица заглупиће и |
| ивала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше по |
| лед давно беше заборавила, али који јој у овом тренутку говораше: </p> <pb n="116" /> <p>Ја сам |
| ађено слушао, одобравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак |
| ње.</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са оста |
| чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Г |
| женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А то ће |
| један разлог више, да девојка треба тек у деветнаестој или двадесетој години да ступи у учитељи |
| да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Ред |
| S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први |
| им јој опет представи, да се то све тек у богатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довел |
| ђена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срдито:</p> <p>— Не срдим се на тебе.{S} Ал опет |
| го наши наставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по н |
| изгледало наше знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, |
| S} А патник?{S} Ох, па он је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, |
| м?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из т |
| шљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мис |
| гова.{S} Знала је, да и њу њен заручник у неку руку љуби.{S} Видела је дакле, да је то писмо пи |
| При ручку је Босиљка мало говорила, док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у |
| о наћи.</p> <p>— Није то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се п |
| своје место.</p> <p>— Каже, доћи ће нам у госте са својим сином.{S} Отворио му прекрасну радњу, |
| х радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насмејем, кад по нека од нас добије |
| ам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте изволели компетовати за место |
| ам могла добро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, |
| ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Б |
| Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је |
| ије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је |
| о два дана доста испитивала — не осећам у довољној количини онога жара, којим бих кадра била св |
| а спрати не може.{S} Али зашто те бацам у бригу?{S} Још се може све на добро окренути; Бог је д |
| и могла, рече:</p> <p>— Ја, тетка, идем у кујну а ви разговарајте <hi>милостивог</hi> господина |
| ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком погледу достојна онога позива, којег се ни сам |
| остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурена а да стојим пред |
| а је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 |
| и журним је корацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души |
| отив њих да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n= |
| рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарн |
| >— Јесте, душице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, о |
| ко, ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} |
| ати деца и за мном, као и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац |
| излазе из њега сузама у очима и клетвом у срцу.</p> <p>Како је у заводу живела, види се најбоље |
| устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, сретоше јој погл |
| глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Дари |
| празничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико ж |
| богме код огњишта и с метлом и перушком у руци заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} |
| , радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која с |
| његовог јединца — и својом старом женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, ка |
| баш имате посла у селу, можете са мном у друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усн |
| Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њихове милости“ н |
| рофица живела је обично са својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које |
| била девојка, не би се са твојим течом у образовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њ |
| а је природа лако памтење и оштар разум у обилној мери подарила, па како су због тога већ у осн |
| штен био.{S} И најпоштенији није сталан у поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ к |
| није, каже он, ето, кад је ко болестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на |
| а честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| <p>После првог поздрава оде мати и син у гостинску собу, да се мало дотерају а стари Стајић ос |
| <p>— Опрости!{S} Но и опет велим, да он у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, ко |
| смешила се и Даринка.{S} Е, онда је он у твојим очима особењак.{S} Али кад си му брже и назоре |
| </p> <p>Кад је грофица отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“ |
| стину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— |
| , који су је мрзили, којима је била трн у оку, а љубили је тек они, којима је видљиво помагала, |
| стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тада бивала и сама слободнија, |
| т беше дуго време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужит |
| де из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у врата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши и |
| оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је п |
| ње предострожан пред њом, те се показао у правом свом облику, држећи ваљда, да је она сувише бе |
| <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу бити поносити и плем |
| човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућ |
| ељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сваке ваљане, али сиромашне девојке, рече тихо |
| то мој обичај; ал у стрининој кујни као у паклу, а она ме напала, да се потпуно раскомотим.{S} |
| еко моја, када ми видиш срце и душу као у огледалу, као на длану, буди мирна и знај, да мене ни |
| е бринула, док јој случај није притекао у помоћ.</p> <p>Од неког старог пријатеља њезиних родит |
| <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у |
| приправи.</p> <p>Касније, кад је отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И те |
| </hi>.{S} Зар је један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за |
| у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да посети гробове својих родитеља и да се |
| >Па кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослав |
| изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу |
| и свесним женскињама, оде пријатељство у недођин.</p> <p>Лако је могуће да је ту и моје кривиц |
| о пошао!{S} Па ако сад још и газдинство у добром реду не нађем...{S} Ту поче брже корачати, но |
| и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и |
| Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори |
| Заборавио беше на освету па се задубио у посматрање.{S} Даринка му изгледаше под тим венцем ди |
| јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, м |
| тео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и сироту Ј |
| машних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадовољно |
| код женског интелигентнијег света јако у моди. „Сад не могу.{S} Доћи ћу вам други пут“, рекла |
| {S} Мисли њене беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног б |
| ла је у постељи а мисли јој беху далеко у прошлости.{S} Садашњост јој беше тешко сносити, а у о |
| Допуштам, да „тек онолико знамо, колико у памети имамо“.{S} Али: „кад желудац враћа јело онако |
| /p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко ће то да зна!{S} Каже се, да је ж |
| n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју је још њезин муж узео |
| важенији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то данас бива.{S} За |
| зажелити могли.{S} Но како јој је било у срцу, то наравно нико није видио; у њему је једна врл |
| замерали и од њих изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико |
| .{S} Ко би још паметан женско дете само у свет отправио!</p> <p>И с тим оде из собе.</p> <p>Пос |
| унакиња наших.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отро |
| аја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна д |
| ности са свим обична весела девојка, но у души њезиној не беше тако.{S} Сад је била незадовољна |
| Та приправница станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је бил |
| Израз лица и очију њезиних блажи је, но у оних двеју.{S} У њиховим је очима више жара, који ти |
| на би га тада прекорно погледала.{S} Но у дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљев |
| <p>Кад кад се због тога и кајала.{S} Но у истом моменту изишао би јој пред очи њен први младоже |
| ј, како је она његова прва љубав.{S} Но у исти мах севнула јој је мисао, да је и она, и ако не |
| и пружила руку, да дете помилује.{S} Но у истом моменту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, |
| жарени образи сада јој побледеше.{S} Но у истом тренутку као да се покаја, нагло диже писмо а о |
| ка весело, поновивши његове речи.{S} Но у исти мах нестаде јој осмех са лица; сетила се да јој |
| из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S} Мислила је: |
| се на мах престаде смејати, па озбиљно у огледалу мерећи своју слику, запита:</p> <p>— Је ли, |
| ову собицу.{S} И она, како је непомично у малени вртић кроз прозор гледала, <pb n="109" /> спаз |
| ћ други појам.{S} С тога и велим, да то у сваком случају не бих могла бити.{S} Веран друг може |
| } Ал опет, свет је прави рај; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образи |
| ивлачи.{S} Јесте, секо моја, тако је то у животу!{S} Вечито се пискара и виче против „луткастих |
| те!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас тим ваши |
| огаше више одговарати, као пре, особито у оним студијама, где је требало брзо дати одговор.{S} |
| е и Ненад не могаше одважити, да вечито у туђини остане.{S} За то је сад дошао у свој народ, да |
| кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њ |
| увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојак |
| е; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој породици |
| .{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету зап |
| пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, давн |
| а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље среће...</p> <p>После тих мисли било ј |
| весне и тврдог карактера женскиње — бар у дубини своје душе — већином несретне.</p> <p>Веран св |
| постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција осигурана.</p> <p>Даринка опет |
| мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> <div type= |
| и разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем г |
| нку обли румен, али не румен стида, јер у исти мах погледа ласкавца погледом, од кога је задрхт |
| бро сам схватила смисао ваших речи; јер у сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; |
| е уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче |
| се у побочној соби диван девојачки глас у песми: „Одби се бисер грана,“ а за тим звуци гласовир |
| им то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално она изгубиће у доброј |
| вама је тако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо |
| њу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног преко.{S} О часни |
| ан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији |
| : да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости поштовање заслужује, а већина „баба девојака |
| не сиротице то „нису знале“, али и опет у том свом „незнању“ брижљиво се стараху, да им кћери и |
| свој позив.{S} Њему дакле протиче живот у озбиљном раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан |
| > <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раширили |
| о им се пристоји.{S} Њихова је превласт у друштву, па нека се сами отресу мана, нека јој покажу |
| тојнији.{S} Допала му се ваша искреност у писму и смерна слобода у молбеници; па ако вас лично |
| м тек њен безазлени поглед и пријатност у сваком погледу, а сад видим да је и вас преварила.</p |
| радо бави.</p> <p>Даринчина спољашност у добу детињства не беше таква да се на први поглед леп |
| је на то жена. — Видели су је једанпут у К. допада им се Даринка. — Од видети до познати треба |
| мери подарила, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те |
| <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на |
| туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичност и покваренос |
| а, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој години из љубави према човечанству |
| и смо се волели; а како би домаћу бригу у тим годиннама сносила наша Даринка, која ће према ово |
| зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у венац.</p> <p>— Ниси га требала ни питати.{S} Зар их |
| јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало |
| он броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла ч |
| бави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама о |
| две собе.{S} А ви замолите вашу госпођу у моје име, да води надзор над млађима, који ће ради то |
| су „на доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на |
| е остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога почуј још и ово |
| м наставницима.{S} А како они изгледају у мојим мислима, то је тајна, коју само теби одајем.{S} |
| породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, који се нерадо |
| тар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, добије во |
| браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро рече:</p> <p>— Питаш за |
| цама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим очима ништа спрати не може.{S} Али зашто те б |
| који су јој готови помоћи, који верују у праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а об |
| о њиме бавила.{S} Па кад се на послетку у старости њезиној свету највећој мери с њоме ругати по |
| ад оца немаш?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Фериј |
| <pb n="196" /> <p>Држао је њезину руку у својој.{S} Даринка се није сетила да је извуче.{S} Јо |
| а је једном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на |
| ставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледају као остале; пец |
| опоро да му одговори, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај |
| мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> <p>И опет је |
| м код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком све |
| ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То и |
| шту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} Ал опет за то м |
| је се догодило, да је отишла у трговину у којој беше тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта |
| х снова, т. ј. своју седамнаесту годину у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то |
| је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, али — доцне.</p> <p>Дабогме д |
| </p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо ни себе |
| и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, |
| ка ситница о мени и девојачком ђаковању у опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи |
| Даринком.</p> <p>Она је видела превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред |
| ињу плаћу.{S} Данас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се |
| дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као кукољ или олош. |
| руку на срце, морао би признати, да су у <hi>данашњим околностима</hi> свесне и тврдог каракте |
| те спадају и моје пријатељице — кад су у друштву, говоре о игранкама, позоришту, свирци и свем |
| али им не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младо |
| и не врше своју дужност.{S} Женскиње су у томе сретније — рече гроф.</p> <p>— Варате се, господ |
| доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља измолила, али она га је већином, својим даро |
| понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хва |
| њезина.{S} И један и други долазили су у кућу старим добротворима, те се и с девојкама поближе |
| за то тако мислила.{S} Али родитељи су у томе практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за б |
| превиђају господа професори.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам пра |
| на. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окружени денунцијантима, а професори младих дев |
| е дорастао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, |
| Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла.</p> <p |
| ама и онима, од којих је зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју |
| ; тек толико је видео, да је том детету у незнању својим називом „лепа“ неправду нанео.{S} Да с |
| ј тешко беше живети у свом родном месту у кућици, у којој становаше некад најјаднија сиротиња, |
| а ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ја!{S} Па ако срећа и Бог даде — победи |
| глед, па мирно и отворено гледећи грофу у очи, рече:</p> <p>— Ваше грофовско високородије извол |
| тек због мираза.{S} Вечито јој звучаху у души речи њеног првог младожење: „за нас мушке мираз |
| азговори.{S} Сад нису дома; отишле беху у оближњу варошицу „стрини“ у походе.</p> <p>Младићи од |
| скочи са постеље.{S} Сестре јој не беху у соби. „Изишле у врт“, мишљаше она па се брзо обуче и |
| пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну |
| прва најсветија дужност, да своју децу у првим годинама сама надгледа, те да још израна упозна |
| утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како с |
| Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; био је мушкарац а |
| ј се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S} Д. јој с |
| тигоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах у |
| мо.{S} Д. јој се врло допало.{S} Кућицу у месту свога роћења продала је а новац дала у оближњу |
| ете, гледећи тужно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају сп |
| ишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, од кад си ми |
| души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спусти на колена.</p> |
| а.</p> <p>После ручка оде Даринка одмах у малени свој вртић и не помогавши сестрама спремити см |
| ховим је очима више жара, који ти одмах у очи пада, а у њезиним очима заклоњен је тај жар неком |
| то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, к |
| p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољу, а они, којих |
| а Рада“.</p> <p>Газда Рада беше јединац у својих родитеља.{S} Свог поштеног оца, који такође бе |
| ољи доказ да ме не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам увер |
| ла, каква јој опасност прети, па је баш у тај мах мирно корачала путем у село.</p> </div> <div |
| џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметима, у којима је врло добра била, вратила |
| тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очим |
| гатству имати може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.< |
| овде нагрбусити и онда, ако не станујеш у лицеуму, него у приватној кући, особито ако уредно пл |
| лију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, где је лепих т |
| међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад ми |
| чје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће |
| да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш |
| једно, ма коју од нас? рече Босиљка још у већој ватри. — По томе, дакле, ма која женскиња!</p> |
| пријатеља њезиних родитеља, који је још у добром стању био, а њих није заборавио, дознала је, д |
| l:id="SRP18890_C2"> <head>II.</head> <p>У плодном пределу некада богатог а сада јадног Баната л |
| данпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а ув |
| извињавала а тек себе осуђивала,</p> <p>У таквим тренуцима био јој је и живот досадан.</p> <p>Ш |
| војка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати |
| одело нису ником баш несносни...</p> <p>У почетку јој било то кинђурење мало смешно, но кад је |
| али свом душом не поштује</hi>.</p> <p>У таким тренуцима питала се:{S} Има ли људи, које можем |
| д нас! — осече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је |
| е и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да |
| а? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одох!{S} Ево матере |
| као и сна, кад тад отрести мора.</p> <p>У половини овога говора, очи јој засијаше необичним жар |
| но!{S} Знам, да ће бити и новца.</p> <p>У својој љутини била је заборавила да и Даринка, као и |
| а и нека Даринчина тетка и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвики |
| а, и не вративши ми стисак руке.</p> <p>У његовом срцу поникла је тек сад клица сажаљења, кад с |
| му помагао, те се сад смиловаше.</p> <p>У почетку беше им свима добро; рођаци се сећали доброчи |
| народу више користио, то стоји.</p> <p>У томе кврцнуше врата на дворишту.</p> <p>— Млекарица, |
| патио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: срце ће им препући.{S} А |
| је Даринка измећу ње и сина јој.</p> <p>У почетку није се Даринци то место допадало, но касније |
| ећ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам ти у првом делу |
| а погледом, од кога је задрхтао.</p> <p>У том погледу беше исписан прекор, туга, понос и сажаље |
| пази, ма да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па т |
| ви!</hi> — рече странац свечано.</p> <p>У том тренутку изгледао је као старац, кад светује млађ |
| имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретна.{S} Свагда су јој молебнице |
| S} Ти знаш, секо, да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па так |
| своји синови и са ћерима.{S} Разуме се „у незнању“, да је у кући „младожења“ или да и у опште у |
| поштењу.{S} Њега не руководи поштење и убеђење, већ корист.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда |
| и и пропасти пре времена, а прве ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <mi |
| S} Доста, да вам кажем, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то преп |
| и где је казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па |
| није а и лепа је...</p> <p>То као да је ублажило његову сржбу према Даринци.{S} Сад је поче изв |
| јој пође на срет.</p> <p>Даринка и сама убрза кораке радосно вичући:</p> <p>— Браца!{S} Браца! |
| ад не види, отишла је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Ш |
| домити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи сестрице, рече он; |
| ј се заблисташе у очима.{S} Она их брзо убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове с |
| рунуше дотле задржане сузе, али их брзо убриса. </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном |
| ти за вас.{S} Ја вас, господине, истина уважавам; врло сте ми и симпатични постали, од кад сте |
| Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тет |
| људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен?! прошапута Да |
| а презрена девојка не љуби лепа, млада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само |
| кву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то |
| добре или рђаве препоруке, ове или оне уважене особе.{S} Симпатија и несимпатија, секо моја, и |
| да их девојке неће одбити.{S} Поштени и уважени беху то младићи, а наклоност се не да лако сакр |
| у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место |
| у то два појма.{S} И за то одбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске |
| којем се налази, а као такав заслужује уважење, које му се и одаје.{S} Друкчије је код женскињ |
| ји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, увек ће понешто превидети или дометнути.</p> <p>Босиљка |
| јој се — понајвише нехотице — наносила, увек извињавала, тражећи кривице у својих делих.{S} Так |
| ко, онако и суди.“ А она је, сиротица, увек истину говорила, а опет је ретко веровала у истину |
| p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то нашла |
| к је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и измрчен.{S} Једва на послет |
| етка, коју не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Дарин |
| но моја! — поучи тетка. — Ми жене треба увек да смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да |
| p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф узда |
| годарила.{S} Али ја, која сам свикла да увек следујем савету свога срца, својој свести и своме |
| мој вереник!{S} Овим смо раскрстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Зна |
| је сама самцита била.{S} Иначе је била увек весела.</p> <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме |
| се и код куће.{S} Пре, каже Лела, ишла увек код попадије.{S} После рекла попадија, — зато, што |
| ожда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло |
| је она и даље. — И моје сестре не раде увек, па их опет нико не грди.{S} Њих сви воле, а мене |
| неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код старих приправница он |
| > <p>— Добро, дете моје, али то не може увек тако остати, рече господар-Рада, гладећи јој косу. |
| к најискренији пријатељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> |
| ци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником баш несносн |
| и на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко |
| тке.</p> <p>— Милостиви господин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка глас |
| о ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет ти велим: више је крива |
| слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорила са женски |
| чела је горко плакати.{S} А тај плач је увек сматран као излив кајања или страха од заслужене к |
| рема својти оцењивала је своје поступке увек најстрожије, те је тако својим детињским размишљањ |
| ткад је то врло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} |
| и несрећна постати.{S} Господар Рада се увек на те тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом |
| е им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни на свако добро, па |
| заједно са руком и срцем, које је сад и увек само ваше“.{S} То је видете, господине грофе, у ов |
| , ту те никад не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А по |
| ом помишљам — сетите се, да ћете у мени увек наћи искрена пријатеља.</p> <p>„То је у првом зано |
| обиће моју руку и име, али срце ће бити увек само твоје.{S} Даринка ће истина бити моја жена, н |
| арка, пре бих се решила.{S} Овако морам увек да сумњам, да је свуда спекулација.{S} Па бар да с |
| ошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се з |
| да богме да је тако.</p> <p>— Ја пазим увек, али набеде на мене.{S} Мене нико не воле...</p> < |
| љада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради домаћег мира |
| ам добила пријатељске речи од њих, него увек такве, као да сам најгора или њихова противница.</ |
| .</p> <p>— Изгубио сам мегдан!{S} Анђео увек побеђује — рече једном приликом, ватрено је гледећ |
| а.</p> <p>— Ја је много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.< |
| е ће женскиња ако не отворено рећи, оно увек у себи мислити: „Врачу, излечи се најпре сам!“ А т |
| и ретко им је долазио.{S} Али се за то увек „случајно“ срео са Даринком, кад је она ишла у сел |
| те морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту. |
| и своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и |
| а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њи |
| дања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заос |
| идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живот |
| машина, која се по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и |
| том ступњу образовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштв |
| зети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> <p>Последњу реченицу изговорила је срдит |
| е саломила; у њеној се души налазио још увек по који кутић, у којем беху смештене и успомене, у |
| ова, стара грофица, беше већ тамо те се увелико договарала са својим настојником.</p> <p>Кад је |
| д жеђи; служи само на то, да му се муке увеличају.</p> <p>Кад је то изговорила, сама се засмеја |
| д не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; |
| ћ то је доста за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја п |
| своју руку, а она је сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар |
| S} А она, мислећи, да јој он не верује, уверавајући настави:</p> <p>— Мислиш да није тако?{S} Ј |
| а, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, да ме љуби?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда |
| он никад није волео; али је он није ни уверавао о својој љубави и за то га она није са свим за |
| а узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас је обузела љубав — грешна љубав!</p> |
| ="155" /> <p>— Неће се, неће дознати! — увераваше он. — За то не ти, већ ни једна не треба да с |
| ривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метни руку на срце и признај, |
| в је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим грудима бије топло срце.{S} Ја ист |
| из владања имате други степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} |
| агородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија крв, то је не |
| оћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да јој се од добрих сељана никакво зло десити |
| јој није много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била у |
| да се гризеш или стидиш.{S} За њу, буди уверена, нико други неће дознати.</p> <p>Она се трже.{S |
| е оставити; па ма <pb n="137" /> да сам уверена, да ће он тако племенит бити, да ми преваром ту |
| ан је можда за коју од вас.{S} А ја сам уверена, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо! |
| хну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме мужу вера |
| е тек пре неколико тренутака, па будите уверени, после једног дана биће и одречена.</p> <p>Тако |
| и тачно, али ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, дево |
| умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубав |
| тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе |
| " /> нити ме наговарати, да одступим од уверења свог.{S} Сву своју снагу, сав свој живот жртвов |
| педагошким.{S} Зар она говори и ради из уверења?{S} Не, секо моја, зна она и сама, да је на кри |
| , је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Дру |
| и један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самостално мислити знају, |
| ме би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потрес |
| /p> <p>— Из свега видим, секо, твоје је уверење, да срећа женина зависи од ње саме.{S} У томе с |
| } Ја се не трудим за њу.{S} Доста ми је уверење, да ја знам радити, ако не боље оно као и све о |
| лно мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан постао.</p> <p>— Како |
| ихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али |
| а, но баш згодан, да разувери Босиљку о уверењу њезином.{S} Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немат |
| у на дну своје душе, док се о истини не увери.</p> <p>До који дан писаћу ти опет.{S} Сад немам |
| S} Али ти нећеш да верујеш, док се ниси уверила и сама, — одвратио је муж, ваљда тек с тога, да |
| не верујете?{S} Реците ми, како да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар |
| тако судила.{S} Али почуј ме, па ћеш се уверити, да смо се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине |
| зренима, а њима дуг живот, те да једном увиде, кога су у недрима гајили а кога су одбацили као |
| и.{S} Они су у првом реду позвани да то увиде.{S} Држим, да имам право, јер кад је грех због бо |
| дела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и |
| у све по реду.{S} Доста, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам |
| оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе, да има дотични и најмање симпатије.</p> <p>Лак |
| , много топлоте.{S} Добри наши родитељи увидели су то, па сте ми је сви слали у обилној мери, и |
| има и других предмета, из којих сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} П |
| узе.</p> <p>— Ја сам истина твоју љубав увидео, но ти не треба с тога да се гризеш или стидиш.{ |
| дмета одличну оцену.{S} Али ја сам брзо увидео, да не може бити баш све тако.{S} Да је у ње бил |
| ри а синови опет, да газда Рада не може увидети, да и њихови синови нису лоши.{S} То би „језича |
| , да је она сувише безазлена да то може увидети.</p> <p>Дуго и много ми је о њој причала, те ти |
| Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком п |
| може.{S} Кад све то будеш у ред довела, увидеће и сама, како је пре лудо судила.</p> <p>Задатак |
| ење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p> <p>Деси |
| н грешник, да се и онда не поправи, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и о |
| но се старао, да она за то кратко време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам |
| за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете |
| ун притворности и неправде; ја је одмах увидим те ме то тишти и боли јаче, него многе друге.{S} |
| ста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, |
| {S} Кад си увидио, да те волим ваљда су увидио и како...{S} Јесте, ја сам те љубила, али не као |
| ћутао и задивљено гледао девојче, које увиђа погрешке оног, кога љуби...</p> <p>Тако је он мис |
| и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми |
| сирота раденика нема богатства, али има увиђавности; нема гордости, али има поноса; нема титула |
| рачног живота <hi>морати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном ч |
| ред ким!{S} Пасти ваљда нећу.{S} Толико увиђавности, толико савести ваљда ће тек имати.</p> <p> |
| риметила сам ја.{S} Добро видите, да то увиђају и други.{S} Не треба своју оцену тако к срцу да |
| пресудИм.{S} Доста да је тако, и да то увиђају „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њ |
| са свима другарицама добро живим, и ако увиђам да ме ретко која искрено воли.{S} Добро знадем и |
| љубави не мора стидити.“</p> <p>За тим, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор |
| p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим, да се не можеш потужити да га през |
| огла састати.{S} Но после неког времена увреба он прилику, те је на путу нађе саму.</p> <p>— Го |
| околности није кадро своје родитеље да увреди, у томе би имала право.{S} Али неверник и варали |
| скају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каже Лела, онак б |
| ко не може казати да сам кога исмејала, увредила или оговорила.{S} Па нека и они мене оставе с |
| трчи за њом, па да јој покаже, кога је увредила.{S} Но то му опет грофовско достојанство не до |
| ирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увредила а мужа по вољи ни касније нећу наћи.“</p> <p>М |
| ца је прекинула:</p> <p>— Није она мене увредила.{S} Ја нисам ништа против ње.{S} Још је добро |
| е, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S |
| в тебе.{S} Можда си је кад год нехотице увредила?{S} Или те је можда ко код ње оцрнио.{S} Она т |
| правдам наставницима, које никад нисам увредила?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; у |
| нежно загрли тетку.</p> <p>— Тебе је то увредило — говораше сад са искреним сажаљењем тетка. — |
| оворим тек истину и пазим да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, |
| и против свог уверења делати, тек да не увредимо особе, које нас љубе.</p> <p>Но ту се трже.</p |
| “</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— |
| е Даринка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али н |
| ост подсетило и растужило.{S} Она опет, увређена сумњом његове жене, одговарала му је хладно и |
| светничку намеру напусти.{S} Али његова увређена аристократска крв не даде му мира.</p> <p>„Пок |
| онако назвао.</p> <p>Даринка беше јако увређена, али на ту молбу стаде, и рече тек у пола срди |
| е из његових.</p> <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам м |
| ти са мном слажеш?</p> <p>— Ја? — рече увређено наша ћерка. — Никада, Јелице!{S} Она девојка, |
| ваћању, већ и по здравоме разуму — рече увређено Босиљка.</p> <p>— Здрав и практичан разум канд |
| тне листове.{S} Душа и срце беху јој се увукли у прсте, па је њима свирала...{S} У том заносу п |
| и, кад увиди, да му је жена ваљана и да угађа његовој ћуди и онда, када је он заборавља.</p> <p |
| ако исто.{S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљи |
| свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она племенитост! мишљаше она. |
| лидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђ |
| неће да прода своју руку, своје срце за углед у друштву, за сјајан положај и богатство, та мора |
| бијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пето писм |
| амо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можем |
| а би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја сам и поносита за гозбе и позиве тих високи |
| ално она изгубиће у доброј околини свој углед са свим а у рђавој тешко њој — то ће јој донети м |
| а, вратила се сестрама.</p> <p>Кад опет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре |
| онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, д |
| угој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирц |
| од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом ос |
| права, но да сада студира медицину.{S} Угледан је то младић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш с |
| и.{S} Или кад вам се већ прохтело да се угледате на јунаке у роману, требали сте имати на уму, |
| љда ће се наћи још кога, ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој с |
| ста, смеђе косе и од сунца опаљена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и град |
| p>Први поглед казује нам, да су све три угледна мила лица, по којима се тешко може одредити, ко |
| гориво не претвара у пепео, него остаје угљен, који, и кад се исхлади, опет може, да плане, сам |
| у средини проста занемарена и од свуда угњетена народа, нађе, да је оно тек права патња, те бе |
| познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време опет дођу и |
| још једну причекати; само ако се иначе угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздах |
| ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту свагда бити.{S} |
| е ради више радити и теже живети; многу угодност морали би жртвовати.{S} У почетку не би то осе |
| је и онда задовољна, кад ради ње многу угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је б |
| љство, а уверење ваше, да сте мене ради угодности лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, |
| ило, држећи њега под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му с |
| ле му је потребно.{S} А кад се оснажи и угоји, одлети и он испод крила, које се отрцало, ослаби |
| о у посматрање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш са |
| друштву. </p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосн |
| штином.</p> <p>„Ваша милост!“ понављаше угушеним смехом у себи Даринка — а видела је на лицу „њ |
| м те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко |
| мислите, да сам искрена; друга би можда угушила глас своје савести и примила вашу понуду не осе |
| окренути глас срца и сопственог мишљења угушио.{S} Она дакле, вођена туђим мишљењем и предрасуд |
| ном малаксати и под бременом сиромаштва угушити глас свога срца и савести, те пасти ономе у рук |
| четрнаест година у завод, да околина не угушује понос наш још за време ђаковања, друкчије би би |
| чила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка ни |
| ој разлагати, да је крајње време, да се уда; материјалне околности окрећу им се на горе, а уз т |
| и!{S} Зар сам то заслужио?{S} Баш да се уда, зар би боље живела, него код мене?{S} Каприц девој |
| али у души беше друкчије.</p> <p>Да се уда и она?{S} Доста њих је искали још и сад.{S} Добри и |
| а и поштенија она девојка, која се рано уда, ма да при том не мисли на љубав, него: како ће код |
| шним селима, поштених и ваљаних Српкиња удавача, ваљано изучених и добрих сиромашних трговаца, |
| е очију и до година његових.{S} Није он удавача ни ја младожења, па да тражим лепу младу лучицу |
| е све још већма, изузимајући осрамоћену удавачу, која тек сад поносито рече: </p> <pb n="113" / |
| , што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине пало у дело згодитком неке срећке коју |
| ох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не сме бити претпоставке.{S} Ту мора све јасно б |
| ерам ти ни опомену: да је време и мојој удадби; јер ако и нисам сестрама на путу, опет има неко |
| оравила.{S} Али разговор с девојчетом о удадби живо је сети на Ненада, и то баш онда, кад је у |
| не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! и |
| е и мирне савести, не ћу да га отклањам удадбом без срца, удадбом по рачуну, већ другим средств |
| тедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта с |
| рао.</p> <p>— Гле, гле, зар ти већ и на удадбу мислиш?</p> <p>— Већ! — смејала се Милка. — Та м |
| о, све дотле, док им рођаци не поменуше удадбу.{S} Тада се и оне сетише своје будућности, те за |
| а.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку данас свако презире, а |
| војка, која тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје, а ја своје срце никад не ћу продати |
| оја девојка тражи богата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Гос |
| нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из уверења, да му оне паметно и самос |
| а од „маторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> |
| ишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неудатих кћери?{S} Али како је |
| S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се удаје.{S} Другачије неби се ни она ваљда затукла у собу |
| рашчуло, да господар Рада има ћерку „на удају“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста |
| ва и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi |
| ао себе и више ништа.{S} Како бих се ја удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>А |
| а пред олтаром или иначе.{S} Кад бих се удала, била бих своме мужу до гроба верна жена и добра |
| ојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу! — викну дете одважно |
| а почела ништо ружно с њом — сад се тек удала одскоро — па каже, да она долази због натароша.{S |
| — Ево, како:{S} Женскиња се истина јако удалила од природе у понашању своме и иначе, али никако |
| дећи на то, да се друштво још није тако удалило, да га не би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} |
| познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и остали гости.{S} После нек |
| вања. — Та ти ми, оче, предлажеш, да се удам, па држим, да сам и ја за овај говор већ дорасла.< |
| ого, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете |
| уле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то, рекла је, да им још боље радозн |
| и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завучемо се у собу и кујну, па ту вечито ринтај |
| књиге погорели.</p> <p>То је био грдан удар по господара Раду и његову жену, па како су од дуж |
| е живети.</p> <p>То беше по Даринку нов ударац, те у борби живота заборави она на све друго, ос |
| стотина у новцу.</p> <p>Какав је то био ударац по Даринку и сестре њезине, може замислити тек о |
| а и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и ја тебе већ не волем!{S} |
| ћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се |
| оче, кад је мишљење већине, да је овака удата женскиња поштенија од „маторе девојке“, која се з |
| је ожењен; женскиња на против, ако није удата, нема никаква ни позива и зато онда и јесте нико |
| > не важи у друштву ништа, него тек као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора |
| аринчина стана дочекаше свате Даринчине удате сестре и њихови мужеви.{S} По обичају се ижљубише |
| ти и домаћица, дакле, оне жене, које су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у |
| ече господар-Рада, гладећи јој косу.{S} Удати се мораш.{S} Нећу ја живети до века.</p> <p>— Оче |
| и знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станиш |
| .</p> <p>— За то ћу се ја тек за Сремца удати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, с |
| спођа — ваљда не мислиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је ј |
| аво имаш душо, пре седамнаест нећемо је удати.{S} Добићемо ми ваљана зета и без њега; није бада |
| пут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за |
| дбијам вашу уважену понуду.{S} Ја ћу се удати тек из праве истинске љубави; а у своме срцу — ко |
| <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p |
| сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не би?{S} Лепа сте и паметна девојка а |
| до сад нашла и за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се |
| и за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну |
| а без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је |
| ала.{S} А кад одрастеш, не мораш се баш удати.</p> <p>— Е, онда ће викати деца и за мном, као и |
| ти:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} Ил бар не за оног, кога ја не волим?!</p> <p> |
| стаје друго, него да се и ти за времена удаш.</p> <p>— Ја се не ћу удати, ма и за мном викали, |
| те су то мисли!{S} Зар није боље, да се удаш и да постанеш своја госпођа, него да се бориш са с |
| деш велика и добра девојка, треба да се удаш; и твоја се мати удала за твога оца.</p> <p>— Нећу |
| лутку или роба; воле, да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хт |
| О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све те |
| имам већ довољна доказа“.{S} И тада је удвојеном снагом радила на васпитању поверене јој дечиц |
| гом!</p> <p>И журно пође.</p> <p>Младић удвоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти ве |
| наменит.{S} То беше дан, који је судба, удес, како ли да наречем, одредио да буде преображај у |
| пођа полазећи. — Па лепо очешљај косу и удеси одело.{S} Није лепо да дочекаш госте којекако, и |
| а мном није разговарао.{S} Сад ће се он удесити као лутак, ја опет као лутка.{S} Обоје ћемо паз |
| .{S} Стара жена, без деце, па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стри |
| оних, од којих зависе, па онда по томе удешавају и кефкање и лајање своје.{S} А покушаш ли им |
| говим очима.{S} Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо |
| езичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то удешавале, да потамне лепоту газда-Радине ћери а синови |
| а им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ће: да се ћерке за то |
| Но, секо моја, зар ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да |
| мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу партију добити; а има их и т |
| ?</p> <p>~ Имам једну тетку у Д. Она је удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично про |
| а ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога |
| ад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти људи за нас.</p> <p>— А, молим те |
| а, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне о |
| о је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци на роби јако га тиштаху, и |
| сно ми је само то: како да се баш копци удостојавају милости професорске, а соколови врло ретко |
| обе руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом |
| се за то време преврат, а очи јој беху удубљене у посматрање.{S} Није могла да верује, да је т |
| а на вратих и на домаћиново „слободно!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим г |
| о важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у собу и рече:{S} Оче, три дана су прошла, |
| оме кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! |
| елицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, |
| чиној петој а Босиљчиној другој игранци уђе Босиљка журно Даринци у собу.</p> <p>— Тако ћемо, с |
| оде. </p> <pb n="163" /> <p>Гроф лагано уђе у врт, па се склони за оближње дрво.</p> <p>Иза тог |
| па ће с њима нестати и наших!</p> <p>Ту уђе у собу господар Рада, те прекидоше ту тему.{S} Згод |
| ше с невестом и младожењом и за тим сви уђоше у собу.</p> <p>После весела ручка разиђоше се сви |
| разбориту жену.{S} Јер ко није кадар у ужем кругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га |
| м је једино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Ш |
| та рано.{S} А сад дође време, да и сама ужива те рајске милине.</p> <p>Господар - Радино богатс |
| Но опет: сан је сенка живота.{S} Сретан ужива у самој ствари, у животу.{S} А патник?{S} Ох, па |
| ; све је то у лепом облику.{S} Па зато, уживајмо! ...</p> <p>Образину тога раја прозрела је Дар |
| изискивали, те падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка |
| ела, рекла му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам |
| је; само је видила природу, па је у њој уживала.</p> <p>Тако раздраганој паде јој у очи китњаст |
| који су само за то на свету, да с њима уживамо и да се радујемо.{S} Госпођа Ирина заиста није |
| а, да већина мужева тражи себи лутку за уживање или роба за вршење домаћих послова; или на посл |
| р назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> <p>Јесте, |
| такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице у |
| арским породицама.{S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избе |
| уђих мужева срца себи освајати, па онда уживати или се смејати.{S} Да, оче, кад је мишљење већи |
| и тек за богата.{S} Ту се даје живети и уживати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада г |
| амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо м |
| ем гозбе, какве су сад у моди.{S} Једна ужина изнесе по два три дана заслуге.{S} Па од куда то. |
| Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског интелиге |
| Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвала нас.{S} Добро знадем, да ће бити сва и |
| дица позивала себи на ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела |
| бро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сиротињи милостива, па ћеш он |
| шај ме, дете моје и пођи за овог момка; уз његово бележничко звање, твој мираз и добро, што га |
| све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не почиње онде волети, где би требало д |
| итање од саме науке, а руке свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске влас |
| што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спасит |
| ек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам још, господине грофе, додала, да је по моме с |
| врату висио, па га стаде намештати.{S} Уз то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p |
| еговој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постојанство, пон |
| јалне околности окрећу им се на горе, а уз то јој и сестре дорашћују, те им је на путу.</p> <p> |
| ком дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пренебригну |
| мпетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, председнику црквен |
| и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је мислио: „И ово је ћурка!{S} Говори у ветар!“</ |
| ерење госпође Ирине према своме мужу, а уз то навика и предрасуда — тај моћни непријатељ напрет |
| што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих |
| двадесетој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са виш |
| ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И научен је.{S} Свршио је права |
| и, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалица.</p> <p>— Од куда већ из |
| </p> <p>Кад је почела, заборавила је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за |
| на беше жена и то мирољубива жена, која уз то својство још и љубљаше свога мужа, те се тако нав |
| жем.</p> <p>Обореним очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} |
| н у стару ману не би пао.{S} Ти би била уз њега, жена, која би га својим примером и љубављу од |
| им свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушк |
| сле, каже Лела, био још већи ђаво; попа уз’о на њу зуб па јако каже и он, да им госпођица не ва |
| а крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, господи |
| .</p> <p>Прошла, на пример, приправница уз какву кућу, у којој станује каква у месту уважена, и |
| чела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и р |
| ечијем не виде ни балвана.{S} Трун ваде уз највећу ларму, а на балван се невино осмејкују, да г |
| , што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче причати:</p> <p>— Пре неки дан одем ј |
| ка разуме благородна господина, који је уз то тврдо уверен, да у његовим жилама тече друкчија к |
| и цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није н |
| етљива те изгледаше необична.{S} Још је уз то мучила брига за сестрама, напор у раду, и неправе |
| бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега.{S} Па онда н |
| ас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цве |
| којој станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а |
| да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни поглед странчев звучаше подругљиво, те срдито |
| срећа“.{S} С тога је и Даринчина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута о |
| њивала је своја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лак |
| ога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговорено, да отац и син кроз кратко време |
| ром, те они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p> |
| јући се.{S} Неваљалац! — рече, седајући уз странца, који се међу тим спустио на траву. — Једва |
| је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву нешто важи, труди се, да се ма и м |
| опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S |
| ом и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије помаже туђина, но свога, остаде госп |
| и се овде и на то обзирати требало; јер уз околности у којима се женскиње сада налази, ретка је |
| срећу сестрама.</p> <p>По некад се опет уз сестре развеселила, па и нехотице почела себи да ств |
| о по винограду разишло, нађе се он опет уз Даринку.{S} Деца потрчаше за лептиром, те они остадо |
| први пут видела свој идејал, лежи одмах уз Б...</p> <p>Даринка је у детињству најрадије у њој б |
| итељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.< |
| ного.{S} Само она љубав, која потиче из узајамног поштовања и сличних појмова о свету, остаће и |
| н, који се не склапа из рачуна, него из узајамног поштовања и љубави. „Да тако све женскиње чин |
| уди остати нежењени.{S} Доста је кад се узајмно поштујете и волете.{S} Друго није за брак ни по |
| праву вредност њезину?{S} Дрхтала је од узбуђења а образи су јој пламтили.</p> <p>— Ко ти пише? |
| едног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао газда-Ради стр |
| /p> <p>Том љубављу стишао је брзо своје узбуркане осећаје.{S} Тада би, смешећи се, помислио: „О |
| ћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, |
| ио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Даринка озбиљно.{S} Ти си данас врло јетка.{S} |
| мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша љубав! узвикну Даринка, а тише додаде:{S} Да немам мираза, мож |
| да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвикну Даринка па покривши лице рукама тихо зајеца.</p |
| !</p> <p>Нема женскиње коју богатство и узвишен положај у друштву заслепити неће, мислио сам ја |
| да јој се показала сјајна, симпатична и узвишена слика; блистала јој се као нека звезда, али је |
| етко?{S} Но има срдаца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или |
| писмо, са писмом ваше колегинице, која узгред речено, беше за вас опасна ривалкиња.{S} Имала ј |
| : „за нас мушке мираз је главна, а жена узгредна ствар“.{S} А ван тога је још једнако сањала о |
| детињарија“ или „мираз је главна а жена узгредна ствар.“ Али ви ме место тога уверавате, да вас |
| ији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и на њему |
| ајвише треба и недостаје.</p> <p>-Дакле уздајте се у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака |
| дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Прохујала је година дана |
| утак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi>нужније је</hi> васпитање од саме н |
| Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних реч |
| ринци се оте из груди тежак, врло тежак уздах.{S} Но у том моменту беше и опет много мирнија.{S |
| {S} Можда већ љуби?{S} Можда...“</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ход |
| по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи |
| весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p>Кад се пред ве |
| настави свој рад.</p> <p>„Ала је дивна! уздахну опет гроф.“ Она ће и опет победити; тако нисам |
| о своје мишљење.</p> <p>— Лепо мишљење! уздахну мати.{S} Можеш се дичити њиме.</p> <p>Ћерка је |
| жала је, да и ја спавам.</p> <p>— Опет! уздахну Босиљка, прекорно гледећи у старију сестру.{S} |
| езиних.</p> <p>— Ја га не знам таквога, уздахну после: неколико тренутака!{S} Па ако је истина, |
| звуци гласовира.</p> <p>— Благо њој! — уздахну Даринка.</p> <p>— Дете моје, поче госпођа Ирина |
| ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца виде твоју невољ |
| т.</p> <p>— Боље реците: глад и нужда — уздахну она. — Па ни ту не би имали право; такви су људ |
| p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било |
| себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, много знамо, а не познајемо |
| првом заносу.{S} Доцније ће све прећи!“ уздахну Даринка, кад је прочитала то писмо.</p> <p>Посл |
| ен за народ, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те гос |
| дела пресуђују и говоре.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Дабоме, да је људи, који много полажу |
| оћ, то ти могу израдити.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; |
| умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Лако је могуће, рече за тим, гледећи |
| е једну ружну кћер удомити.</p> <p>Дете уздахну, па ручицом убриса сузне очи.</p> <p>— Не плачи |
| p>Она га погледа као озебао сунце, а он уздахну и обори очи, па тихо додаде:{S} Гледаћу да твог |
| тисну јој и Ненад руку и тужно и дубоко уздахну.</p> <p>Смешећи се погледала га је она, и не вр |
| с и малену руку, те гледећи за њом само уздахну: „Дивно девојче!{S} Такав стас нема ни кнегиња |
| ла се Босиљка, а Даринка задрхта и тихо уздахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако |
| ма да није у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> |
| стенција осигурана.</p> <p>Даринка опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старос |
| ишљено стајала и гледала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> |
| наче би до сада дошао...</p> <p>Па и ту уздахну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ |
| ? тапшало је дете ручицама.</p> <p>Гроф уздахну.{S} Заборавио беше на освету па се задубио у по |
| ати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као де |
| , док у један пут не спусти виљушку, па уздахнувши погледа у старију сестру и рече:{S} Богме је |
| рата, кроз која је она изишла.{S} После уздахнувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у сво |
| осле неколико тренутака прошапута, тихо уздахнувши: „Не прима!“ Па се наслони на оближње дрво, |
| ла, али није добро разумела, те је тихо уздахнувши помислила:{S} Дај Боже да мој муж погоди!</p |
| опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мајчине је речи добр |
| и?{S} Сваки се ђаво отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, |
| мене нема више ни љубави ни пријатеља!“ уздахнула је и опет се заплакала.</p> <p>Плакала је, ал |
| </p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни познавала.“</p> <p |
| она љуби...</p> <p>„Немам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p> |
| а се из мисли и поруменила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потр |
| преварила, пресуди сам.</p> <p>Тешко је уздахнула и за тим још поноситије додала:</p> <p>— Не, |
| оженио — да, оженио!“ ...</p> <p>Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза пом |
| {S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што с |
| ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате, ми с |
| ати, да презрење не заслужујем.“</p> <p>Уздахнула је и изишла у врт.{S} Села је на клупу и зами |
| грешиви — зар би једанпут за богатством уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави |
| ашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се оп |
| Даринку прошла у сузама.</p> <p>„Боже“! уздисала је „да сам сирота надничарка, пре бих се решил |
| катили, зар се могу другоме и надати?!“ уздисала је у тренутцима таквим.{S} И тада јој се појав |
| слободу свога срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекал |
| м не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ миш |
| неправду, али видим, од куда потиче, па уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим |
| ти.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p>— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што |
| > <p>Прве презиру друге, а друге пате и уздишу због првих. </p> <p>Мален је број, секо моја, он |
| е падамо у исту погрешку, уживајући или уздишући.</p> <p>Колико је пута и Даринка осуђивала сир |
| кад се праштала са сестрама.{S} Дуго се уздржавала, па сад више није могла.</p> <p>Дође и Незна |
| мајмун!</p> <p>— Којешта! рече младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се с |
| н учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ја осећам притисак и неправду, али види |
| а па сам га нашла.</p> <p>Господар Рада узе опет лулу.</p> <p>— Мислила сам — настави Даринка, |
| ња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи ра |
| о.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премери |
| тпостављена“ приправница.</p> <p>Она је узе па је озбиљно стаде мирисати са свију страна.</p> < |
| ем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете |
| младићу уздржаним смехом, па је поново узе за руке.{S} Зар се само мајмуни гледају?{S} Ја те г |
| да га препише.</p> <p>Господин професор узе ту студију.</p> <p>— Леп рукопис! примети, разгледа |
| оносити прихода.“</p> <p>И тако Даринку узе једна, а остале сестре друга тетка, обе сестре од т |
| знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, ра |
| : „Ни по бабу ни по стричевима.“</p> <p>Узе писмо и енергично пође из собе.{S} Видило се, да је |
| слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је опет на око.</p> <p>— И мати грди слушкињу пр |
| и.</p> <p>На срећу седе Ненад уз њу, па узевши њену дрхтаву руку, нежно је стиште и рече:</p> < |
| јединца.{S} Рада се није томе противио; узела му је добру, образовану девојку, не по својој, ве |
| озору те јој се није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправни |
| ати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хо |
| слови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој се ствари и |
| и су их пре неколико година „из љубави“ узели, премишљала је, од куда та промена?{S} Премишљају |
| ук!{S} Нечувено! — љутила се Босиљка. — Узео би ма коју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чу |
| ј хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка се брине за мене.{S} А слушкиња јој ка |
| те, онда је овако и боље.{S} Да је мене узео, тешко да би се о њега и очешале те врлине.{S} Био |
| итком неке срећке коју је још њезин муж узео, оставила је по наговору Незнанковића и Даринке „С |
| ју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по |
| он је нуди, ма да је сада ни сам не би узео....</p> <p>Даринка је само уздисала а није делала. |
| ш да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p>— Док сам богата била, |
| добије новац: онда знам да ме је силом узео! а ја нећу да ме ко за новац воле.</p> <p>Странац |
| ња, у тој се ствари и моје мишљење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи му |
| овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедит |
| Добро, ја ћу бити.{S} Али онда не смете узети, да је то мушка. —</p> <p>— Застао је.</p> <p>— Г |
| мо и у породици живом речи поучити, али узети на се облик неке мисионарке па се истицати, нема |
| може узети, па оне, које те желе у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки |
| не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме п |
| ш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој рад.{S} У твојим сам очима још увек дете.</p> |
| > <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А Ружица је и онако још дете |
| постојан и лако запаљива срца.</p> <p>— Узећу је без новчића — примети матери, кад сами остадош |
| оје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после |
| ја и нећу да се прихватим правца, који узеше неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је |
| суђеник, гроф, венчава се баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну |
| оже претпоставити, да је такав мушки не узима из љубави.{S} Ако дакле љубав тражи, не мора поћи |
| — било стар, било млад, године се ту не узимају у обзир — из вишег и нижег сталежа, како кад, д |
| Рада, — него за оне, који се непознати узимају, па их жалиш и презиреш.</p> <p>Ту се окрете го |
| по свету — баш те лармаџије, ти викачи узимају и заљубљују се у највеће лутке и највећма дреси |
| одари не морају видити, већ се по писму узимају.{S} Да би још то било!{S} Паоркиња а госпођа, т |
| и код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, |
| у, да се „пошали“ с којом приправницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на дев |
| срцу, али по делима тако бих судила.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руме |
| можда рећи, да сте се сада изменили.{S} Узимам дакле, да је тако, али и опет налазим, да би ваш |
| атрам мишљење већине као погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га |
| {S} Не треба своју оцену тако к срцу да узимате.</p> <p>— Да сте боље о томе размишљали, не би |
| ве моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко зна да се нећу можда |
| ина</hi>.</p> <p>„Зар се и године смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да пита |
| очице одојчета кад га расплакано мајка узме на руке своје, а покидано лишће по врту и дворишту |
| угдаш тако станем па гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и |
| груба, а писаће и старој грофици, да је узме у заштиту.{S} То ће наравно грофа огорчити и проти |
| а је доста и женскиња.</p> <p>— Како се узме, рече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да |
| :</p> <p>— Ја не ћу да мене ко за новац узме.{S} Кад добије новац: онда знам да ме је силом узе |
| уди паметна; није то првина, да богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринк |
| ио, нити ћу бити.{S} Она, коју морам да узмем, добиће моју руку и име, али срце ће бити увек са |
| ка.{S} Далеко сам од тога, да ту увреду узмем на себе!{S} Сирота сам до душе и ја, али на срећу |
| ади новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзир |
| и употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ћ |
| оже, подај здравље мојој матери, а мене узми!{S} Мене и онако нико не воли.</p> <p>— Не плачи, |
| ила нисам — јецаше Даринка — па ако сад узморам.{S} Ох, то је страшно!</p> <p>— Лудице мала!{S} |
| рата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши.{S} Дуго |
| ично „весео“ — причао о теби, о својој „узор девојци“ и сувише китњасто, а он слуша и одобрава, |
| же су ваше.</p> <p>— Онога су, ко их је узорао — рече полазећи и збуњено Даринка.{S} По опису т |
| И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, |
| > <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофови и барони.{S} |
| е и рече:</p> <p>— Не ћу да те питам за узрок твојих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто |
| нацртана прошлост.{S} С тога је тражила узрок својој садашњој недаћи у својим делима у прошлост |
| ед на Ненадову жену. „Да није можда она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назо |
| од мушких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим |
| >, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с |
| те, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него уверење, да би тиме и он несрећан п |
| е?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није узрок Баш на против: поштена раденика ја врло уважавам. |
| </p> <p>— Знао сам ја, да су свему биле узрок те проклете књижурине.{S} Али ти нећеш да верујеш |
| — Није она томе крива.{S} Друго је томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у з |
| руку без љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила |
| а брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушки грофо |
| слим, да би добро било најпре отклонити узрок, па ће последице нестати и саме.{S} Иначе, догод |
| у срцу клетва, клетва на оне, који беху узрок срећи њезиној.</p> <p>Прошла је година дана.{S} П |
| о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— |
| сирота девојка... уверава, да је воли — узрока има, да му верује; па зар не би тиме кад тад пом |
| ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом |
| p> <p>— Лудице мала!{S} Не ћеш ти имати узрока да нас вређаш.{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S |
| госпођице, канда срдите?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми та |
| S} Да сам ја за њега пошла, зар би имао узрока да то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што г |
| X.</head> <p>Једног топлог јулског дана узрујали се и узбунили сви газда-Радини суседи — дошао |
| растанку из своје постојбине, гануло и узрујало, те је и не пазећи на њене године, говорио њој |
| оче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премишља.</p> <p>После неколико тренутака |
| тешко љубав.</p> <p>Госпордар Рада беше узрујан, па гладећи женину косу рече:</p> <p>— Право им |
| огу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је |
| бе, него њојзи.</p> <p>Даринка, једнако узрујана, није пазила на његове речи, те не виде и не р |
| ерен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и не боли, али то ће ме до |
| инка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, маните се комедије; то |
| p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ све |
| у, будућа баба-девојко!“ рекло је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, |
| згледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стишава, рече, дошавши опе |
| вори собња врата, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гл |
| јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са триста форината пла |
| ила њихово место.{S} Једини председник, ујак Незнанковићев, беше у томе правилу изузетак, али о |
| и хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам |
| ?{S} Али ви сте оправдали поверење мога ујака, поверење моје; показали сте да сте добра, савесн |
| у увиђавност овдашњих грађана и у мога ујака; а колико ми је у снази, радићу у корист вашу и ј |
| то вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, код кога сам у гостима.</p> <p>Ви сте извол |
| своје определење.</p> <p>С поздравом од ујака, а, ако примите, и мојим, ваш непознати, али искр |
| ој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ако је још поносит |
| ме премишљала сам ја о твојим речима, а уједно сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам п |
| амац мираз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Са |
| ици.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Даринци се стиште срце.</p |
| прозора неке омање кућице и на њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу |
| повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> <p>За њима је ишао к |
| то њих осуло се небо звездама, те месец указа своје бледо лице и осветли њихову собицу.{S} За м |
| зом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са стола.{S} |
| ала.{S} Наједанпут уздахну а у очима се указаше сузе. </p> <pb n="136" /> <p>Да јој можда није |
| {S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећи је, да и он |
| Она је грешила са ограничености своје и укорењених навика, а оне греше из — мудрости и лукавств |
| незадовољство и сви родитељски савети и укори не помогоше.{S} Даринка остаде при својој одлуци, |
| х материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима беше неке туге и нежности.</p> |
| сијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као кип.{S} Тек после неколико тренутака проша |
| се наслони на оближње дрво, то је тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господин |
| еговом енергичном али сујетном срцу.{S} Укратко: наишао је онде на отпор, где му се надао није. |
| смо стари познаници.</p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, буди |
| његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један док |
| /p> <p>Даринка је избегавала разговор и укратко је одговарала на његова питања или примедбе.{S} |
| ћаја?!</p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нест |
| ога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женс |
| шање према њему, а можда и спољашност — укус је различит — распирило је неки осећај у његовом е |
| се јадница окрене, види тек мушки трули укус, притворност и себичност њихову.</p> <p>—- Зар да |
| у којем је звучно смех:</p> <p>— За ваш укус нису најлепше, те би их можда и бацили.{S} Зато их |
| кли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су ми |
| еља, вашега васпитања и последица вашег укуса — смејала се Даринка.</p> <p>— Како то да разумем |
| и и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе она, да су накити и лепо одело, ако |
| его баш лепо девојче.{S} Па како је тек укусно одевена!{S} Лепо модерн а опет не одвише скупо.{ |
| те и тражите, него нас тим вашим трулим укусом трујете и у књижевности, у списима вашима.{S} Бе |
| ајсторијом приближи вашем идеалу, вашем укусу.</p> <p>Ненад је гледаше зачуђено и нетремице.{S} |
| даца, у којима је све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — |
| су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку будућност, и ако је |
| аћи ношња крива.{S} Јер ако је проклета улизица уз своју дугу косу дуга језика и кратке памети, |
| а ће заборавити и свој понос те постати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мање |
| итеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и сплеткашицама.</p> <milestone unit="subSect |
| о писмо моје, али они верују притворним улизицама својим, па је на мени „љага“, коју у њиховим |
| ја.</p> <p>— Разуме се.{S} Такве су све улизице.{S} Пуна им је торба ласкавих осмеха за свакога |
| се спремамо?{S} Зар да добије све саме улизице и копце?!...{S} Не, секо моја, има нас доста ов |
| ; увидела сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њ |
| нисам никад била мачкасте ни пузавачке, улизичке природе, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за |
| овде у заводу, не свикнемо пузавачком и улизичком понашању, неће се за нас наћи ни једно ружича |
| орацима отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсн |
| а и теча.</p> <p>У један пут зачу се на улици гајдаш и сватовско подвикивање.</p> <p>Сви потрча |
| — Ја сам те људе видила тек једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да |
| моја, игра и овде <pb n="173" /> велику улогу.{S} Да тога нема, било би друкчије, овако: буди т |
| — сведоџбе на папиру играју свуда важну улогу.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, |
| више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и скромна бићу са сваким, али пузати нећу ни пре |
| ом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} Ни с ким немам |
| неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање |
| {S} Онај део женског рада, који развија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши ма |
| ођа Ирина баш спавала, ником не паде на ум, да је и даље испитује; а она опет сретна, што је ни |
| мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум пало, да јој је — побратим.</p> <p>— Побратим је као |
| лиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их ј |
| /p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без љубави; матору девојку |
| луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што д |
| гледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, да је девојчина дужност |
| опет настави:</p> <p>— Падало ми још на ум: да мушки, ако неожењен и остари, опет у старости по |
| Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која се по мужевљевој вољи ба |
| свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: може ли такав ств |
| S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и наћи, те држим да ми не ћете замерити?{S} Пове |
| девојци, као женскињи, прва дужност да уме себе савладати. „Ретки су људи, који воле истину.{S |
| а ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш |
| опадне му се после перје соколово, које уме <hi>кад кад</hi> и да накалами; а да се заборави ње |
| би — да је остала онаква — рекли:{S} Не уме ни да се дотера!{S} Нема укуса!{S} Простакиња! и јо |
| с осмехом, који Српкиња подражавати не уме, примети:</p> <p>— Ви сте лепа млада девојка, а ја |
| озре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не затрчава, него нека крије |
| м?{S} Но, и ми паори смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да |
| у из ручног рада; то добијају оне, које умеју по сто пута дневно да кажу: „љубим руку, милостив |
| и љубављу од тих господских предрасуда умела одвратити.</p> <p>— Наравно, засмеја се Даринка. |
| ар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, да се пронашло свашта.{ |
| а, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовања, праве љуба |
| ска и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, |
| је изговорила немачки; српски још није умела.</p> <p>После неколико тренутака погледа Даринци |
| ављаше „њихову милост“, како је најбоље умела.{S} Но њему као да и опет беше дуго време; непрес |
| она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, |
| .{S} Но опет је неколико комађа изврсно умела да одсвира.{S} Њих је научила; то беху одјеци њен |
| р ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, |
| ар без наклоности, без љубави?...{S} Да умем бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« |
| } Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; б |
| огуће да је ту и моје кривице; можда не умем да нађем начин, који би требало узети.{S} Али било |
| је тај делија?</p> <p>— Е, то ти ја не умем касти.{S} Нисам га ја никад видила.{S} Ал кад тако |
| и провели у приповедању.{S} Друкчије не умем ствар да разјасним.</p> <p>Даринка уздахну.</p> <p |
| првом делу писма рекла.{S} Друго ти не умем световати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што виш |
| м бар да замислим живот такав!{S} Да то умем, па —« </p> <p>Почела је о томе да мисли, но је ве |
| и.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Али морам имати одгово |
| p>— Ви, госпођице, мислите — рече гроф, умеривши глас, да и сиромах има поноса, племенитости и |
| вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад су и јунаци |
| погрешно, него узимам да је коректно и умесно, те ћу да гледам, да га нико о мени и не добије. |
| S} Она има право.{S} Мој говор није био уместан.{S} Но зар је она боља од бароница и грофица?!“ |
| о знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива употребљавати; |
| то је са децом; но ретки су, који ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пег |
| пе у рђаву околину па падне у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и |
| тру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има момената у животу, кад |
| ти и мислити?</p> <p>— Но, па зар ти не умеш доста расуђивати?</p> <p>— Умем.{S} Али не ја, већ |
| им, уврђена неправедном сумњом туђинке, умеша се у разговор с другим гостима.</p> <p>Ненад је к |
| зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, да сте ви људи на з |
| вом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша се сад и Ружица.{S} Јер ко вели:{S} Ја љубим Бога |
| а!{S} Како то?</p> <p>— Мани се тога! — умеша се госпођа Ирина.{S} Па окренувши се госту, рече: |
| >— Не долази свака болест од ждерања, — умеша се Даринка а са лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— |
| ису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатли |
| о Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се сад отац, који је у соби кроз отворена врата њ |
| ој госпођи, како се по нека приправница умилно смеши, кад јој из далека довиче:{S} Љубим руке, |
| криве биле, енергично опирале и лукаво умиљавајући извињавале.</p> <p>Даринка - опет, ако је н |
| а беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Даринка тиха и ћутљива.{S} С тога је |
| е допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињен |
| отима тек за њих! — уздахнула би мати „умиљате играчице“ а боме и с правом, јер не беше момка, |
| го је лепша, па опет како се на свакога умиљато смеши.{S} Сушта љубазност!</p> <p>— Да, да, мој |
| рног детета, постало је живо, окретно и умиљато девојче; а била је и прилично лепа; било јој је |
| ; женска је врлина стрпљивост, благост, умиљатост и савлађивање саме себе.{S} С тим врлинама св |
| господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само на то, да му се муке увеличај |
| вилу и кадифу жртвоваће све!“</p> <p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.< |
| је несташлуке, те је и с те стране мати умирена била.{S} Но опет за то није она пропустила да у |
| о пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутака и она.</p> <p>Ма |
| ро! — викнуше у исти мах обе сестре.{S} Умири се!{S} Ми то од тебе и не иштемо.</p> <p>Бура се |
| ласку материном плакала.{S} На послетку умиривши се стаде пред огледало да по налогу материном |
| х омасти киселицом.“</p> <p>На послетку умиривши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не и |
| дем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Умиривши се, оде да потражи домаћина; није се тога дана |
| ће доћи младожења? рече Даринка, кад се умирила.</p> <p>У том се зачуше кораци.</p> <p>— Ја одо |
| без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој на ум, да се она неће да удаје без |
| <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— Отац ми је трговац.{S} Зову га газда |
| брига о мени.{S} За то ћу најпре да те умирим, а после ћу испунити своје обећање.</p> <p>Питаш |
| мислио је он. „Сирото девојче, морам је умирити!“</p> <p>Даном приликом отпоче с њоме разговор. |
| учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари П |
| оре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам мушко, па да одобравам двобоје |
| еком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај само добро по све |
| сада незнатан, но ја се надам да ће се умножити.{S} Броју овом треба додати и оне женскиње, шт |
| <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умолише, да иде с њима у виноград.{S} Она би се била на |
| стрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам уморан.</p> <p>Она обори очи и задрхта — био је то исти |
| руке њему око врата врати му пољубац па уморена спусти своју главу на његове груди.{S} Срећа је |
| а његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клупе.</p> <p>Тако н |
| воју главу на његове груди.{S} Срећа је уморила; осећала је, да је он истински љуби и да је сам |
| очетку опирала и борила а најпосле се и уморила.</p> <p>Као женскиња беше она навикнута, да се |
| една од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало друштво за |
| де на траву, да се мало разговарамо.{S} Уморио сам се, док сам те стигао.</p> <p>Она га послуша |
| ијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се |
| ишла, могла разумети.</p> <p>— Зар сте уморни? рече она па умери кораке.</p> <p>— То не.{S} Ал |
| е.{S} Али не и Даринка.{S} Она беше још уморнија од њих, али у овоме тренутку бегаше санак од њ |
| ој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника немам.{S} Али опет сте погодил |
| /> <p>Наскоро по овом писму Даринчином умре им стари добротвор њихов.{S} Жена се његова одсели |
| па је стиже и загрли.</p> <p>— Боље да умрем.{S} И ти ме не волеш, — јецало је дете.</p> <p>— |
| илостињу даје.{S} А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не |
| е у искушење, умеће себе победити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.< |
| љење мора узети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав прод |
| у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти си мене већ два пута пољубио.</p> <p>— |
| нам, све знам! но знам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је ј |
| нам ја, тетка, све то.{S} Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђа |
| /p> <p>— Можда се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савес |
| ротив свога уверења и савести.{S} Јест, умрећу, а пољупца без љубави не ћу дати.{S} Па ако ме с |
| е стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Д |
| ем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љубави!{S} Па ако ме воле, |
| а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца без љубави! — рекао си ми некад |
| ниси имао право.{S} Требао си рећи: <hi>Умри, али не дај пољупца без праве љубави! т. ј. без љу |
| пут!{S} Журила га Даринка.</p> <p>— <hi>Умри, али недај пољупца без љубави!</hi> — рече странац |
| деја поштене женскиње и Српкиње.</p> <p>Умри, али не дај пољупца без љубави!{S} То је моја дево |
| ад јој опет јасно звучаху речи његове: „умри, али не дај пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих |
| >— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу са чела |
| <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, па јој п |
| езнанога „браце“.</p> <p>Мајка јој беше умрла, те изузевши ту тугу господар Рада беше пресрећан |
| S} Пре кратког времена је код Даринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, |
| пољупца без љубави!“</p> <p>— Радо бих умрла, али родитеље увредити — то је страшно! шапутала |
| нчић.{S} Ти га не можеш знати; давно је умро а ретко је овамо и долазио.{S} Док је живио, био ј |
| , да ће га кадкод видети; стриц му беше умро а стрина се је одселила некој својој родбини.</p> |
| ке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствују оне, и онда тешко оној, према којој су увиделе |
| е.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари много по месту.{S} Разуме се, да и з |
| ена није непогрешива.{S} Треба имати на уму, да и њено срце, њен ум и осећаји нису машина, која |
| а јунаке у роману, требали сте имати на уму, да ово није позорница, већ пољана са бујном травом |
| ико тренутака беше му Даринка и опет на уму:</p> <p>„Како се лепо смеје!{S} Па какав јој је ста |
| то се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> < |
| сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прст |
| вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, да толико има, да б |
| која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарла |
| арати, <pb n="129" /> ако не ћу себе да унесрећим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, |
| ћете постати срећни, а не ћете ни друге унесрећити.</p> <p>— Зар ја не бејах искрен?</p> <p>Дар |
| S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је унети воду, али она не могаше.{S} Била је збуњена; осећ |
| C6"> <head>VI.</head> <p>„Река времена“ уништава и носи све у „море заборава“, само успомену ни |
| сам довијао.{S} Али место да у зачетку уништи ту клицу у срцу њезином, он је још подрањиво; би |
| на голубове, па и соколове; неке од њих уништи и надјача, а неке, снажније, осетљивије и енерги |
| ти, већ ни једна“ са свим су то гориво уништиле и њену љубав угасиле.</p> <p>„То ли је она пле |
| ечи, који је становао са својом маленом унуком Иванком — посрмчетом његовог јединца — и својом |
| ин нам је увек добро дошао.{S} Изволите унутра! — рече тетка гласом, којим служитељи говоре са |
| узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па биће д |
| {S} У томе кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, ф |
| лонивши, — Или је можда по вољи са мном унутра?</p> <p>— У другом делу врта још нисам била, а р |
| ј вољи.</p> <p>Кад је мајка добила прво унуче, била је пресретна.{S} Но не тако газда Рада.{S} |
| шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми с |
| .{S} Замишљам га по своме ћефу по своме уображењу, а ко зна, какав је и он?{S} Даљина нас увек |
| не насмеје, но да не би расрдила мужа, уозбиљи се тобоже па забринуто рече:</p> <p>— Она то ка |
| ; вечито је оно неком мушкињу сујетно и уопште морално и умно запуштено.{S} А овамо — погледај |
| говорим тек истину!</p> <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао |
| дић, тако твога доба.</p> <p>— Вараш се упаде Ружица, старији је бар с пет година.</p> <p>— Ја |
| в кипио од љутине.</p> <p>На срећу беше упаљена лампа, те виде Даринчин вити стас и малену руку |
| бро не жели, колико родитељи њихови.{S} Упамти дакле, да те ми нећемо на зло наговорити.</p> <p |
| сестрице, не ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и |
| шљено Даринка, но мајчине је речи добро упамтила, те је од сада била онаква, како су родитељи с |
| сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упамтити, а кад их будеш разумела, можда ћеш их заборав |
| косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разумети, ма да ћеш их лако упа |
| да није ништа за криво.</p> <p>У том ће упасти једна мештанка:</p> <p>— Ју, Боже! па тако припо |
| ој или можда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто |
| инка.</p> <p>— А теби зар се не допада? упита озбиљно Босиљка.</p> <p>Сестрин изглед одузе јој |
| ишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, ус |
| о; али ако ти се допадне баш сиромах? — Упита сад опет умиљата наша Босиљка сигурно да заглади |
| ем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> |
| у лакше а у души ведрије.</p> <p>Кад се упитала и пошла, мир јој се сијао на лицу — била је од |
| у, као да се нечем досетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова |
| ик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Варате се, |
| као овај странац, од кога се у први мах уплашила.{S} Био је то момак од осамнаест до двадесет г |
| аком да се клањају, ко је и од најмањег уплива у томе месту или животу.{S} А како ружичаста или |
| остати улизица оних, који су у месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{ |
| ужичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S} Особито кад ти додам, да |
| ринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечера, кад јој кћ |
| кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом случаја, није тога вечера ни Даринка околину по |
| требало да изрази ледени понос, али је упливом његова ватреног погледа и болног му лица, израз |
| љаше она, па га одмах замоли, да својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p |
| на.</p> <p>— Нису тешке.{S} Лако ћеш их упматити, али, тешко одржати.{S} А баш од тога зависи.. |
| овољство брзо престаде.{S} Једнога дана упозна се тамо са неком, истина туђинком, ал лепом дево |
| одинама сама надгледа, те да још израна упозна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и |
| ивала је тако и туђа.{S} Ал тако радећи упознала је већ у петнаестој години својој многу себичн |
| , кад би и моје мане, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би ј |
| рног вечера, кад смо њу и њезине сестре упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскињ |
| Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p>Даринка је б |
| а и сама слободнија, те је и он њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих стран |
| још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу ретко п |
| живом створу.{S} Кад гост замоли воде, употреби она прилику те оде из собе.</p> <p>Како ли се |
| ка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не ће достати.{S} Три |
| >— Не уздиши, сестро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац |
| } На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву своју снагу и вештину, погледала га р |
| онај назив и баш оне речи, које су они употребили.{S} Деси ли се да случајно узмеш други израз |
| а и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом пријатељству |
| ледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Употребимо ту згоду, да им у лице загледамо.{S} Па ако |
| стечем сталне симпатије код њих.{S} Док употребљавам „правила етикеције“ те одобравам, да је не |
| умети достојно и на корист свога позива употребљавати; јер је то знање, секо моја, често као он |
| сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да је од њезиних назора одврате, не беху |
| о на твоју несрећу рашчује.{S} Јер овде управа одређује, где се стан може узети, па оне, које т |
| станује ван лицеума, но у кући, коју је управа препоручила.{S} На вечери је било више друштва, |
| је то опазила, па тумаћећи као подсмех, управи на странца прекорно и озбиљно свој мирни и сад п |
| га ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она је у кратко одговарала; |
| их карактера, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа |
| при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тада помишљала, да већина мужев |
| у, где се по туђој ћуди као нека машина управљати мора, уједно и задовољан бити?{S} Особито, ак |
| е по мужевљевој вољи баш увек кретати и управљати може.{S} Треба се сетити, да и жена има своје |
| ати</hi> по својој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму н |
| А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој, за њене детињске године, врл |
| ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, |
| њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што |
| г се ни сам Спаситељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити? |
| ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је |
| киње сада налази, ретка је девојка, <hi>управо нема је</hi>, која би већ у петнајстој својој го |
| својом децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до тр |
| рукама спусти на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> |
| купити или своју љубав продати.</p> <p>Упрепашћено је Босиљка гледала своју сестру.{S} Никада |
| ..</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој беше упрт у даљину а, малени прстићи, који беху лептиру раши |
| омене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, као код свакога, који што в |
| ече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Господин |
| <p>Па се мирним срцем и брзим корацима упути кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеос |
| аш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које пођоше њојзи.{S} У томе кврцнуше в |
| је веома била заволела, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да и |
| сам пође за Даринком, која се већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Ми |
| мостално мислити знају, па да без туђег упутства и туторисања живети могу.{S} Њих они удају <hi |
| о!“ уђе у собу.</p> <p>— Јесам ли добро упућен?{S} Тражим господара Раду Драгића.{S} Је ли ово |
| очи своје.{S} Биће, веруј ми, вредне и уредне.{S} А за клепетање на гласовиру и којекакво мајм |
| дара Раде, да ће му кћери бити вредне и уредне, беше дакле оправдано, али и брига његове жене ј |
| да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Даринка пок |
| уму, него у приватној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју н |
| таром женом у пољани на грофичином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је ко |
| > <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало је, као да ће нешто рећ |
| та била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зачу се крупан, ал пријатан мушки глас.</p> <p |
| , као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан био. </p> <pb n="122" /> <p>За то |
| е да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{S} Тада ће видети ко сам ја; моја ћ |
| слила, да ће можда вечито морати остати усамљена.{S} С тога је све слободно време проводила чит |
| ао она.{S} А сад, кад је остала са свим усамљена; и Ненад није више мислио као она.</p> <p>„За |
| нила.{S} После је уздахнула, сетивши се усамљене будућности своје, и потражила је утехе у школс |
| бљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала, да има на свету б |
| оли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: и |
| ед околности, у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен |
| еже се раскидају! — омаче се Даринци са усана и преко њезине воље.</p> <p>Одмах се тргла и погл |
| орења ми женскиње! омаче јој се тихо са усана. „Кадре смо и против свог уверења делати, тек да |
| но.</p> <p>Она га само погледа, а преко усана јој се и нехотице оте:{S} Умри, ал не дај пољупца |
| прели се у исти мах тихо и тужно преко усана њезиних, али не на његово питање, већ сопствену м |
| арено.</p> <p>„Да дивних зуба и румених усана!“ помисли гроф, па место обране поче неки весели |
| ј је муж отишао.{S} И ако се навикла да усваја назоре свога мужа, сад је и опет друкчије осећал |
| а, те се тако навикла да без размишљања усваја назоре његове.{S} Па и овом приликом и ако није |
| ије тражило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и |
| она узрок тој промени?{S} Не, жена увек усваја мужевље назоре а муж женине никада или врло ретк |
| ило да мисли, већ да туђе мисли усваја, усвојила је и госпођа Ирина и неосетно назоре и мисли с |
| викла да ми је сад механизам врло тешко усвојити; а људи су, секо, каткад ћудљиви, па ма се зва |
| ком, да се с тога морале у своју кућицу уселити те ће опет мучније живети.</p> <p>То беше по Да |
| ихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не могаше издржати |
| о она, истргнувши своје руке из његових усијаних руку.</p> <p>Гроф стојаше немо, укочено, као к |
| </p> <p>— Баш он, одговори јој Даринка, усиљено весела.</p> <p>Ружица пљесну рукама:</p> <p>— Н |
| > <p>— Ја сам и овако лепа — смејала се усиљено Даринка.</p> <p>— Право имаш, ћерко — умеша се |
| </p> <p>— Један пут мора бити, рече са усиљеном мирноћом.{S} До века не можете код мене остати |
| ојој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — узда |
| е.{S} Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога дол |
| Па и при брању руже ко пита, да ли она услед тога пре свене! — рече Даринка, па страсно загрли |
| слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женски |
| , оно огорчење због неправде и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> |
| накости осећа понајвише жена.{S} Главни услов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш |
| е брзо свршити.{S} Богатство је довољан услов за то — рече Даринка, па се тужно опусти на столи |
| не за женско, већ за свако срце, но под условом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</ |
| рукопис; ал има и писама к’о и људи: на уснама мед у срцу јед.{S} Па не дај боже да је тако.{S} |
| разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама лепршао се скоро весео, па и несташан осмејак.</ |
| один муж стари смо познаници.</p> <p>На уснама Немичиним опет се указа пређашњи осмех.</p> <p>Д |
| ти!“ изрекле су, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ ре |
| ме мужу веран друг.</p> <p>Даринчине се усне развукоше лаким, уроничким осмехом.{S} Изгледало ј |
| а?!</p> <p>А госпођа мати само грискаше усне.</p> <p>— Даринка! мати те зове — викала је сад ма |
| је на то узрујано срце.{S} Но душа кроз усне, које су задрхтале, поносито прошапута:</p> <p>„И |
| описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу најви |
| , у списима вашима.{S} Бело лице, рубин-усне, вране обрве вити стас; и то све у <hi>најјачој „н |
| рање неке слике, но и опет се угризе за усну, мислећи: </p> <pb n="158" /> <p>„Баш сам бенак!{S |
| /p> <pb n="152" /> <p>Гроф се угризе за усну, но не рече ништа.{S} Даринка оде радосно својим п |
| ио; у њему је једна врлина више на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претвара |
| Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Даринка није знала, да љуби и да ј |
| допада Бог, допашће се његов противник; успех је тим начином свакако сигуран; само знајте, госп |
| ује, па кад се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и |
| година дана.{S} Пет молбеница беше без успеха отправила, а последњу беше послала у оближњу вар |
| озна њихове склоности и природу.{S} Без успеша беше и њено доказивање, да им деца без њеног над |
| позлеђује.</p> <p>— Прошлост, или боље, успомена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твој |
| јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадове речи: „не ти, већ |
| утић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> <p>Она је ј |
| по који кутић, у којем беху смештене и успомене, успомене на некадашњег „брацу“ њезиног.</p> < |
| ом дрвећу и по гранама.</p> <p>„Баш као успомене“! уздахну Даринка па се упути сестрама, које п |
| међу свој народ ступио, оживеше у њему успомене.{S} Па дође да и њу види.{S} Но као се зачудио |
| тава и носи све у „море заборава“, само успомену никад не може да однесе.{S} Она ако се привидн |
| е дотле, док све не претвори у пепео, у успомену.{S} Није ли љубав довољно јака, онда се то гор |
| х учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да они то не знају.{S} После јој пошљу и |
| о рекао:{S} Боља је једна илузија, која усрећава, од стотине истина, које унесрећавају.</p> <p> |
| да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то слутила, или да је о томе |
| >— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми ти бар |
| е воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше мужевљев одговор.</p |
| имадем, па ћу радити и тебе, т. ј. нас усрећити.</p> <p>За то те преклињем: дај ми своју руку, |
| марљивије, само да би могао своју децу усрећити.{S} Та он беше у правом смислу <pb n="110" /> |
| ење, а после, ко ће им метнути копчу на уста?{S} Избаце свашта.{S} Па кад се једанпут пијани пр |
| ју“ и да ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тв |
| </p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам имала пра |
| ате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} Била сам јако љутита.{S} Ја нити сам кад год в |
| да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни д |
| ће имати „поштен мираз“.{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, д |
| глади умиру.</p> <p>А да свету запушимо уста, настави стари Петровић, издајте ову кућицу под на |
| броји.{S} Да си га питала, колко иду у уста, можда би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чик |
| њу несносну запару.</p> <p>Добра старка устаде и отвори прозор.</p> <p>Гроф на то примети, да б |
| лио тренутака.</p> <p>— Није.</p> <p>Па устаде и оде из собе.</p> <p>Ненад је дуго гледао у вра |
| V.</head> <p>Једног лепог мајског јутра устаде Даринка раније него обично, па пољубивши Иванку, |
| “</p> <p>Уздах му је прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешт |
| .</p> <p>Даринка обори главу.{S} За тим устаде па јецајући пође од њега. </p> <pb n="121" /> <p |
| радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ |
| ја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да ск |
| сте без срца, промуца он, па посрамљено устаде.</p> <p>— Можда, но биће да се варате, сметала с |
| срце јој стаде живље куцати и она журно устаде, па опростивши се са девојчетом, пође дома.</p> |
| , фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Д |
| , браца?{S} Ни кад је постојала!</p> <p>Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лепти |
| , не ћу своју љубав да продајем.</p> <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стал |
| рече:</p> <p>— Српкиња мрзи мажење.{S} Устаните!{S} Зар вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу |
| р вас није срамота?!</p> <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од |
| ! понављаше и домаћица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци брац |
| ма, којима је правда и истина вечито на устих.{S} Допадају им се речи те, као празан звук али к |
| , господине?{S} Вама је позлило? запита устрашено она.</p> <p>— С богом, госпођице! прошапута н |
| оже!{S} Ако се оцу допадне! — прошапута устрашено Даринка.</p> <p>— А теби зар се не допада? уп |
| ом, мислиш: кућу ће разнети.</p> <p>Оне устрашено погледаше у прозор и прекидоше рад.</p> <p>Уп |
| ачу се глас за њени лећи.</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад |
| рстили за увек.</p> <p>— Даринка! викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш |
| .</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Даринку још сад уда |
| о додато ојш ово:</p> <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите |
| чно.{S} Али ја и опет његову љубав радо уступам свакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим ви |
| тамо, склоните у мој дом.{S} Једну собу уступам вад радо.</p> <p>Сузним очима захвалише они ста |
| > <p>— Али ја вас не љубим! викну она и уступи корак натраг.</p> <p>Гроф је зачуђено погледа, п |
| и на колена.</p> <p>Даринка упрепашћено уступи један корак, па узрујано викне:</p> <p>— Грофе, |
| ни од својих назора, свога уверења није уступила ни за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учите |
| ако би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше м |
| им своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је имала и суви |
| да не решава мој позив.{S} Ако господин усхте, остаће и без њега.</p> <p>— Не господин, већ бра |
| е у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила и последња клица поноса и осећаја?!</p> <p>— |
| ако је могуће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осе |
| пустити и молбу испунити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали чит |
| Једила се због тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, |
| кад се слатко насмејем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само |
| и си; ниси гола.{S} Да се твоја прабаба утезала у ваше мидере, тешко да би ти таква била“.{S} П |
| а.{S} Узимам само ово:{S} Вичете против утезања, белила, руменила и зрачила, а овамо и у сну и |
| о њих самих.{S} Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу |
| амљене будућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста т |
| о двосмислено речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које |
| ицију за своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, би |
| зависила, нису у њој оставиле пријатна утиска.{S} Ретко је нашла коју породицу у којој се није |
| ло“...</p> <p>Држим, да сад видиш, како утичу на господу професоре ружичаста и тамна стаклад; ј |
| /p> <p>Странац већ не знаде, како да је утиша.{S} На послетку узе је на руке, па јој тепаше, ка |
| ез санка?{S} Заборавити на остали свет, утонути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не |
| /p> <p>Све живо затворило се по кућама, утуткало прозоре, да бар не види гнев Божји, кад га већ |
| ђу тим спустио на траву. — Једва сам га утхватила, тако је...</p> <p>Ту умукну.{S} Поглед јој б |
| а, да би „њихова милост“ узурније могла ући.{S} За тим рече Даринци:</p> <p>— Гледај, рано, зап |
| него за остале. </p> <p>Гроф се трже и ућута.</p> <p>„Како оно рече?{S} Љубав се купити не мож |
| диже главу, па кад га виде, порумени и ућута.</p> <p>— Добро говориш, рече он; но крива је дос |
| ри, али погледавши му у очи, порумени и ућута.{S} Он се истина смејао, но тај поглед није био т |
| д, али —</p> <p>Господар Рада уздахну и ућута.</p> <p>Даринка је такође ћутала те господар Рада |
| која је на послетку ради домаћег мира и ућутала.</p> <p>Ћутање то беше за њу у почетку велика ж |
| ја ово три дана мучила.</p> <p>Ту обоје ућуташе а за тим кћи молећивим погледом настави:</p> <p |
| м: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју жену, која је на послетку ради |
| ти.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>— Ух, како су лепа!{S} Јел’ да ћеш га увек носити? тапшал |
| они остадоше сами.</p> <p>Идући уз њу, ухвати је нагло за руке и погледа у очи.</p> <p>Она зад |
| ли моју понуду? питао је он нестрпљиво, ухвативши је за обе руке.</p> <p>— Не примам! рече одлу |
| ="162" /> <p>— Разумете ме! викне гроф, ухвативши је за обе руке.{S} Ја вас љубим, неизмерно љу |
| } Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имајте опростити!{S} Све по |
| ажила згодна начина, док је није и вече ухватило при том ребусу...</p> </div> <div type="chapte |
| а је Даринка и опет стала.</p> <p>Он је ухватио за руке и нежним погледом погледа девојчицу, ко |
| ао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Тако му и треба!{S} Овим је бар и |
| , да и наше бабе веле: „у какво се коло ухватиш, онако мораш играти“.{S} Па тако и они; угледај |
| Устала је и пошла пред децу, која се са ухваћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна приро |
| та се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женску децу на самостално размишљање.{S} А и |
| ли.</p> <p>— Е, они немају каде да мене уче; увек су у дућану, а у приповеткама нигде нисам то |
| е и тричавих размирица, него да својски уче и помажу једна другој.</p> <p>Разуме се, да ме то б |
| оша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају н |
| партија за њихове ћерке.</p> <p>„Гле те учене пеке!{S} Зар да нам га отме испред носа“? умствуј |
| > <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зн |
| то помишљао, но да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о т |
| реници.</p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још оп |
| и, не сме и не може очекивати од својих ученика љубав и поштовање, а још мање се сме дичити име |
| S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако не уме да прозре, он нека се не зат |
| у „претпостављене“ и „непретпостављене“ ученице њихове.</p> <p>— Зар су баш сви једнаки? примет |
| својим раним доласком да изненади своје ученице.{S} Сунце се тада тек почело спремати да својим |
| улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте д |
| то њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је |
| жа тек у врлинама људи, који некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да сво |
| њског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно. |
| нија и вољна за разговор с вама.</p> <p>Учење ми не иде тешко.{S} Све схваћам брзо, а и памтење |
| све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да |
| ђа?</p> <p>— Она је удовица, рече дете: учи нас и свирци, а седи код свога стрица у нашем месту |
| лотиња.{S} Да није тако, зар би ишла да учи?{S} Али баш за то — нека се наједе.{S} А уме се и н |
| са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад се удамо, завуч |
| асмију се с њоме.{S} Дође, па ондак све учи и показује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S |
| Игњатији.{S} Каже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра дев |
| пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ |
| че, насмешивши се — ваљда је луд да нас учи и то, кад му општина ни толико не плаћа, да може ку |
| ве док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти у |
| колу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се музе крава у накрст а не успоредо, к’о да |
| много незнања, па ко ће исправљати, кад учиетљица не ће.</p> <p>— Зар ја кажем да скрстимо руке |
| евојци је најбоље, кад је свакоме мила, учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} З |
| ку и свирци нису је морали пооштравати; учила је увек радо, а накити и лепо одело нису ником ба |
| >— О знам, где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа |
| што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам ј |
| пода професори ће наћи: да ниси довољно учила, или да омаловажаваш њихове изразе и начин предав |
| знање, кад би се ми тек у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и ш |
| е, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} П |
| >Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и с |
| ице.{S} Сутра опет одлазим у туђину, да учим и да се мучим.{S} Кад свршим науке, опет ћу доћи, |
| нци рекао: „Идем, сестрице, у туђину да учим и да се мучим“.{S} Но и то незадовољство брзо прес |
| д неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па да се и оне окану злобе и |
| мена но обичним „бубачинама“; али ја не учим само зарад добре оцене, него ради сопственог образ |
| Све су до душе корисне.{S} Ја их радо и учим.{S} Али колико пута морам у души својој да се насм |
| богме да најпре помислим о ствари, коју учим.{S} Тако ми треба више времена но обичним „бубачин |
| из собе.{S} Видило се, да је намерна да учини одлучан корак.</p> <p>На вратих је предвари Босиљ |
| у се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичности према |
| знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини, да ја имам више знања од тих претпостављених: са |
| долази мирис од јела.</p> <p>Но опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Дари |
| анске околине).{S} Та њезина оданост је учинила, да је тај привидно безазлени и љубазни створ ч |
| а страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима, од којих |
| азговара.{S} Та сродност назора и мисли учинила је, те сад више није видела његову неугледну сп |
| , да се потпуно раскомотим.{S} Да нисам учинила, рекла би по своме обичају, да са „пуцкредла“ и |
| олегинице, које су и у својој молбеници учинили крупне граматичке и друге погрешке.{S} Још има |
| ка је мислила: гле, злобне јогунице!{S} Учинило јој се, да су оне друге добиле већу јабуку, а њ |
| м уздахнули?!</p> <p>У кратко: време би учинило од љубави пријатељство, а уверење ваше, да сте |
| њени леђи лежи дете.{S} Њој се бар тако учинило, јер се другарица играше косом његовом.</p> <p> |
| мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па тако гледећи кад ка |
| опште.{S} За то ћу овом приликом да ти учиним по жељи.</p> <p>Почећу са собом; знаш да је кошу |
| очи. — Онај мој некадањи браца то не би учинио а овог странца ја не волем...</p> <p>Ненад напро |
| доспе — да вам јавим, да ће све могуће учинити, да избор ваш осигура, јер се нада, да сте ви т |
| S} Но сад је питање: кад ће она то моћи учинити, а да опет буде сретна?</p> <p>Босиљка једнако |
| насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима многи од просилаца |
| д часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>Сад живе сви сретно и задовољно.{S} Сре |
| {S} Ето већ и код нас у Аустро-Угарској учињен је почетак — дода Даринка тихо и плашљиво.</p> < |
| <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринк |
| аша Босиљка сигурно да заглади мало пре учињену погрешку.</p> <p>— Пи! сиромах да ми се допадне |
| це.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи |
| сиромашних родитеља и да се као сироче учио у туђини међу туђим народом.{S} Да се тамо незадов |
| а.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам учио па знадем.</p> <p>— Учио?!{S} Од куда си ти то нау |
| где то лежи.{S} Земљопис сам учила.{S} Учитељ каже, да је лепа варош.</p> <p>— Лепа али ледена |
| лу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и не зна.{S} А баш и да зна — рече, нас |
| и психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика.{S} Или ако |
| иштву, да не жуди за туђом милошћу и да учитељ и поред свог сиромаштва не мора бити, као што су |
| некад беху ученици његови.{S} Редак је учитељ, који дочека, да својим очима види зрео плод тру |
| те ништа незна и ако је рђаво, криви се учитељ, а ако је добро, или ако напредује, одмах: „има |
| {S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече Ненад с |
| Јован Добрић; први беше трговац а други учитељ.{S} Даринка их је знала врло мало.{S} Дошли су и |
| бити одраслима праведан и непристрасан учитељ, па ћеш појмити моју досадашњу уздржљивост.{S} Ј |
| о често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се |
| да је још опасније бити ученик у таква учитеља, то је јасно видео, али није о томе мислио.</p> |
| а, напор у раду, и неправедно сумњичење учитеља њезиних, те поче побољевати.{S} Постала је нерв |
| ако, каже, људи кажу, боље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} |
| атисфакције не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко |
| ада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање они |
| опет уздахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А |
| г тога и сувише, а све то утврђивало је учитеље њезине, да верују денунцијантима, улизицама и с |
| а, које ако не виде, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од ов |
| p> <p>Јесте, секо моја, знају те, да се учитељева права заслуга опажа тек у врлинама људи, који |
| етак, али он се још првих месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чи |
| head> <p>Прошло је две године Даринчина учитељевања у Д. Једнога дана дође јој посета из места |
| де, оно бар назиру, да учитељева слава, учитељево уживање и награда није од овога света...</p> |
| , те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама |
| к огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овамо другима, досто |
| да нису обгати, али онда би морали сви учитељи и сиромашнији људи остати нежењени.{S} Доста је |
| .{S} Ја опет кажем оним матерама: па ни учитељи нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта каза |
| гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе стећи...</p> <p>По м |
| да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пута.{S} Да им начине так |
| ме разумела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особи |
| улар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се строго имају придржавати наредб |
| а боља од других и како је одана својим учитељима.</p> <p>Све је то секо моја, за рад боље оцен |
| те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек треба да има на уму, да не крстари мн |
| , каквих има женскиња, па још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила |
| ; матору девојку данас свако презире, а учитељица ће доцније, кад остари, бар у томе бити боље |
| >— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> <p>— Иде, још зд |
| оје; показали сте да сте добра, савесна учитељица, верна и истрајна кћи народа свога.{S} Па зар |
| ложај и богатство, та мора бити и добра учитељица.</p> <p>— Лако сте се могли и ту преварити, р |
| утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, оно бар назиру, да учитеље |
| авница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, како је насела и како је и се |
| е не треба.{S} Доста је у нас учитеља и учитељица „препоручених“ и „примерних“, па ко им то вид |
| та на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на издржавање оних српских |
| јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премного, те да је за њу срећа, што је |
| те.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељица, а још мање и домаћица.{S} Младо се дрво сави |
| уга поља немамо.{S} Да је мање свршених учитељица а више отворених места, било би друкчије.</p> |
| них женскиња биће нас доста, али добрих учитељица мало, врло мало.{S} Срце ме боли, кад на то п |
| ти кажем, да ће за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</h |
| ртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој селендри за три |
| ило име); на тај начин, кад ти постанеш учитељица, биће вам свима бар у неколико егзистенција о |
| васпитати, нећу да испитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замис |
| нована државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности.</p> <p>„То је |
| се и општина на добар рад и успех такве учитељице свикне, пропало је сво уживање и сва слава ње |
| {S} Патња је највернија другарица сваке учитељице, природе и карактера њезина.{S} Поштовали је |
| е изволели компетовати за место овдашње учитељице, а уз то се још писмом обратити и њему, предс |
| већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и доба првих девојачких снова, т. |
| ање и сва слава њезина.</p> <p>Такве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како |
| атови? питаше други глас.</p> <p>— Наше учитељице, беше одговор.</p> <p>— Да ми је само знати, |
| с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније живети или — бољу парти |
| и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> <p>Но кад, секо моја, каква и |
| у лично познати.{S} Други дан по избору учитељице, по избору вашем, одлазим на своје определење |
| ће то умети схватити и разумети.{S} На учитељици се свака пегица јасније види, него на другом |
| леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не спада у наш ци |
| уди, или боље већина људи, воле, да и у учитељици има сиграчку, има лутку или роба; воле, да им |
| ога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којекаквим непримерним собама трује праши |
| у којем јој се јавља, да је изабрана за учитељицу у Д.</p> <p>Преселила се са сестрама онамо.{S |
| да мислиш, да женскиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за т |
| али нико се није могао похвалити, да је учитељицу обвезао, било поклоном каквим, било гозбом ил |
| ку школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођицу, тако младу, к’о ви; само је већма |
| </p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становал |
| лике избећи умела.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба |
| маџије и смутљивци, <pb n="187" /> нову учитељицу, и ако је многима било загонетно, па и неправ |
| з уверења, да ће тиме народу дати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радил |
| е чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужност, протествовала је Босиљка.{S} У наше |
| сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је по |
| да у старију сестру и рече:{S} Богме је учитељички положај врло тежак!</p> <p>— Као у опште сва |
| и хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста јако, а специјално |
| и за длаку.</p> <p>Поносна, девојачки и учитељички поносна, била је и сад.{S} Истину и правду б |
| ити и пре умрети, него свој девојачки и учитељички глас оцрнити.</p> <p>С тога се не брини за м |
| замислила.{S} Био је то тежак тренутак учитељичког јој живота.{S} Народу, узданици народа <hi> |
| извора дознао, да сте још пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из |
| положај.{S} Из моде и нужде врви све у учитељиште.{S} Друга поља немамо.{S} Да је мање свршени |
| , то све јуре</hi><hi>из моде и нужде у учитељиште</hi>.</p> <p>Друкчије би то било, кад би жен |
| еде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, топећи се од радости а сад такав повратак!{ |
| поља за самосталност, <hi>и кад би се у учитељиште примале девојке почевши тек од деветнаест ил |
| аестој или двадесетој години да ступи у учитељиште.{S} Иначе никад нећемо имати ваљаних учитељи |
| а кад ко то знаде, сумњам да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави. |
| ви према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> <p>Већина се у тим годинама ода |
| јасно видела, какав ће јој бити крај у учитељишту.{S} Добро је знала, да јој сведоџба неће бит |
| {S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, а ви имате из тог |
| ике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, каже, да то није истина |
| ље да су бирали учитеља него госпођицу, учитељку, како ли тамо зову.{S} Ја опет кажем оним мате |
| дознала је, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и н |
| да ћу ретко примати позиве те.{S} Плата учитељска не допушта ни гозбе, разумем гозбе, какве су |
| {S} А знам да су биле скупе; два месеца учитељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, св |
| ке, а сад нећу да радим против дужности учитељске, ма због те дужности добила на папиру и лошиј |
| ти мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља и љубав к |
| година ђаковања њезина.{S} Положила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћен |
| е ће нам убијати у народу и девојачки и учитељски углед.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| еба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце |
| а своју дужност пренебригну или да свој учитељски и девојачки глас окаљају.{S} Јесте, секо моја |
| ми баш јуче, како код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако ј |
| ка вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељски позив би дакле морао бити најтежи на свету, к |
| ја нисам могла имати удобнија живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје |
| огла с том свотом радити и живети и без учитељског позива?</p> <p>После се умирила.{S} Пало јој |
| у моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она знања, ш |
| ре ускрса мора ићи боса.</p> <p>— Јадно учитељство! — уздахну странац у мислима — већ и деца ви |
| свога.</p> <p>Прохујала је година дана учитељствовања њезина.{S} За то време стекла је у Д. ле |
| забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брини се, секо моја |
| а сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовању девојачком.</p> <p>Ја сам, секо, с велик |
| школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а нама ће бити тек можда после две или три |
| м да је дошао у учитељиште, да се после учитељујући наужива и прослави.{S} Другарицу такву дове |
| деветнаесте године, неће ни довека.{S} Учити на против може увек.{S} Дабогме да неће бити код |
| на силу успавана.{S} Даринка се почела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељ |
| шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако м |
| и, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи учити.</p> <p>Даринка се трже.</p> <p>— Мајко, мајко, о |
| форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеја се Даринка, но на мах заћута; сетила с |
| је обргрливши око паса. — Данас не ћемо учити.{S} Но мама вели, и ви морате с нама у виноград; |
| на самостално размишљање.{S} А и нашто учити их, кад ни један родитељ не удаје своје кћери из |
| азивала, да она никада не ће своју децу учити мајмунисању, али да јој је, као матери, прва најс |
| {S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— |
| оју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком свом делању.{S} Је ли са |
| много не познајем, но увек је љубазна и учтива према мени, приметила сам ја.</p> <p>— Разуме се |
| а својим надзорником под једним кровом; учтиво се понашао и ретко им је долазио.{S} Али се за т |
| ручак, вечеру или ужину, но она је увек учтиво такве прилике избећи умела.{S} Ретко је ко видео |
| и да мрзи.{S} Ружно је бити неучтив.{S} Учтивост је дужност сваког уљудног и образованог човека |
| а цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па јој пружи отворено писмо.</p> <p>— И |
| штину“, кад на своје добро дође.</p> <p>Ушавши у собу, наслони се на прозор и замишљено стане г |
| нувши изиде и он из собе.</p> <p>Кад је ушао у своју собу, очи му беху сузне.{S} Сео је и узео |
| “ — смејао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S |
| оворила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми коментара не треба, осмехну |
| ру девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим гадинама |
| е кошуља телу најближа...</p> <p>Ја сам ушла у такт, „бубам“ па „верклам“ да све зврји.{S} Дабо |
| не могаше одрећи.</p> <p>Кад су у собу ушли, приказаше јој међу осталим гостима и младога мерн |
| уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проигра |
| {S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта ј |
| ише, да с ти ручкови, свечари и гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добр |
| , за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи не да.{S} Разуме се, да ја овде не |
| адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар |
| ледећи адресу. </p> <pb n="184" /> <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S |
| S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти образ к’о опанак, да |
| а ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: ко не |
| наест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венчали.{S} |
| те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} Даринку об |
| Section" /> <p>Прво писмо:</p> <p>П. 25 фебруар године*</p> <p>Миле моје!</p> <p>. . .{S} Сад д |
| нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, шт |
| е удовица без деце, те ме потпомаже.{S} Ферије обично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Вл |
| и патње, и услед тога малаксалост како физичку тако и душевну.</p> <p>Прве презиру друге, а др |
| ле! — смешио се Ненад.{S} Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци по |
| } Та ти си мали филозоф!</p> <p>Реч <hi>филозоф</hi> звучаше Даринци поругљиво, као и некада <h |
| ељске плате.{S} Је л те, да је тако?{S} Фине су, све се сијају.{S} Ал’ ко вам је крив; нисте тр |
| Радино богатство поче нагло опадати.{S} Фирме, у којих је пазаривао, почеше једна за другом пад |
| петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица, а другу половину на и |
| ње књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и учитељица |
| рнијим, сад добити какво село са триста форината плате.{S} Варош ће пасти у део тек свакој двад |
| а му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — насмеј |
| служиш у каквој селендри за три стотине форината, па да будеш подлога горима од себе?{S} Зар ти |
| скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богатства то је баш просто.</p |
| ву Јоци Пробиславићу.{S} Леп новац — 36 форинти!{S} А у том ме ухватила и она олуштина.{S} Имај |
| ковач, наљути се Босиљка.</p> <p>— Лепа фраза! — осмехну се горким осмехом Даринка. — Ковачи см |
| непознат нисам требао трпати којекакве фразе.{S} Тако је.{S} Она има право.{S} Мој говор није |
| „Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, да му није првина“, |
| е тепе доказе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је |
| добро познаје.{S} Био је он и у сватове фрајла-Босиљки и Ружици.{S} Па кажу, да је ники род Бос |
| та вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зуба! — јау! јау! — нема зуба. — рече дете |
| чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а само њој даје тај назив на српском језику. |
| а Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — повиче још с врата. — Је л’ устала госпођица? |
| допала му се и тако необучена, а друге фрајле накићене, текер да полете.</p> <p>— Е, виш — дев |
| а хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Даринка беше међ |
| удати, ма и за мном викали, ко за баба-фрајлом! — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак |
| јој до душе плаћали учитељицу свирке и француска језика, но ова је становала у своме стану и н |
| ли да се изразим?{S} Познато је, да се француски језик у учитељишту предаје у врло малој мери, |
| то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш и француски?{S} Па ко вам је та госпођа?</p> <p>— Она је |
| ок није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— Зар ти учиш |
| ено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Учитељ то ваљда и |
| дар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто.{S} Ето већ и |
| селу да поучава децу из бољих породица француском језику и свирци.{S} Свако јутро ишла је у се |
| јка не би угледала на вилу!...</p> <p>У француском језику и свирци нису је морали пооштравати; |
| Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање!</p> <p>— Мож |
| е није јавила.{S} Госпођа узела то као „фумиговање“, те стала оговарати приправницу, где год је |
| , колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је |
| баш данас.{S} Узима кћер богатога грофа Х.</p> <p>— Заиста?! узвикну радосно она.</p> <p>— Тако |
| езине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Сами к |
| ју њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S} Са |
| то црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна ха |
| гаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да |
| е Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p |
| ину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочитавши |
| роф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу ја т |
| ла се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде |
| јим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{S} П |
| њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, прочит |
| гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло устаде |
| се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покушаћу |
| о моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле |
| падају њезине идеје.</p> <p>— Идеје!{S} Ха! ха! ха!{S} Од куда ви знате, какве су њене идеје?{S |
| мејала се Босиљка, прочитавши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво че |
| својим мислима.</p> <p>„Да ми пише?{S} Ха, ха, баш сам смешна.{S} Нисам ни ја њему захвалила.{ |
| даје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше а да се од срца не н |
| им девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му зацело мир |
| вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећн |
| ам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} Ха! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему н |
| и на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејала се Босиљка, пр |
| кује гвожђе, а неко — отражак.</p> <p>— Ха, ха! засмеја се детињаста Ружица, а Даринка нагло ус |
| назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну гроф, дошавши у |
| а богаташ узме сироту девојку.</p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш |
| ова писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је |
| а писма нису довољан доказ?</p> <p>— Ха ха!{S} Та писма су баш доказ, да те он воли и да је пам |
| јао се гроф, кад је у своју собу ушао. „Ха, ха, ха, тичице моја! све је, све за новац!{S} Покуш |
| н младим девојкама њенога доба.</p> <p>„Ха! — ха! — мишљаше она; откравио се грча — сад му заце |
| {S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмију се с њоме.{S} |
| е имају крила. </p> <pb n="144" /> <p>— Хајде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрље |
| о је дете, немој да га скинеш!</p> <p>— Хајде нећу! рече она па се приже и пољуби дете.</p> <p> |
| једанпут — прекиде је Босиљка.</p> <p>— Хајде нек је и тако: видео ме једанпут, ал се са мном н |
| ивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући поред ње.</p> <p |
| ора, па све три беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи |
| ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p |
| дао ружа?</p> <p>— Још како дивних, ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру? |
| евољу, а они, којих се тиче, за то и не хају.{S} И за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школ |
| вели стрина, примети и Незнанковић.{S} Хаљина вам та врло доликује, ако је и домаћа.</p> <p>Да |
| модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог богат |
| она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S |
| весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— Па слободњачке идеје: ж |
| в, него: како ће код мужа више свилених хаљина имати, угодно живети, по игранкама и позоришту с |
| а је одрасла девојка те да мора дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у |
| ном у позоришту, па видела вилу у дугој хаљини.{S} А која се девојка не би угледала на вилу!... |
| ас се ни мало не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадише |
| и глас.</p> <p>Даринка се трже и спусти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком од |
| Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињском радошћу потрчи њему.{S} Кад му већ ст |
| сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој је лако, |
| и и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кр |
| сто и поче писати.{S} Перо је летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно ра |
| ве мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође за Даринком, која се |
| Већ смо те видели, па која ти вајда.{S} Хвала богу, у кошуљи си; ниси гола.{S} Да се твоја праб |
| им као ћуприја за себичне им намере?{S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p> |
| } Таква мужа желити... ту се засмеја. — Хвала лепо!{S} Само ми то треба!“</p> <p>Требало је уне |
| Даринку, рече: </p> <pb n="142" /> <p>— Хвала вам, сестрице!{S} Ово ће ме окрепити; јако сам ум |
| као и овај.{S} Време све мења.</p> <p>— Хвала вам, госпођице, хвала! рече Стајић, па и сам пође |
| кратко време тек могу видети.</p> <p>— Хвала на поуци, ћерко!{S} Нисам мислила да ће ме кћи уч |
| мети тетка, тек да се не ћути.</p> <p>— Хвала вам, госпођо!{S} А надам се, да ће ме и госпођица |
| е, да Вас пратим, замоли гроф.</p> <p>— Хвала!{S} Ја сам сирота девојка, а лакеји — како ли се |
| руги степен, а ту сам уверен —</p> <p>— Хвала вам! рече Даринка узрујано.{S} Друго ме толико и |
| ејаност је то и више ништа.{S} Него баш хвала случају, сада смо обе спасене!{S} Варалица је дол |
| ав је и он?{S} Даљина нас увек вара.{S} Хвале га његови пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни ч |
| ор овде у месту.{S} Јели тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, д |
| упка, како је она горда, како ову госпе хвале; како ону куде; а кад и кад му, онако случајно, и |
| хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају и уживоту као учитељице прославе...</p> |
| плива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар |
| волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — у сваком погледу ваљана женскиња.{S} Мишљење го |
| /p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи оловна вода. |
| руке.{S} Њој се то допада, па онда удри хвали ту приправницу, бајаги случајно, пред каквом госп |
| Једне је похвалила, друге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благода |
| стекла је у Д. лепа гласа.{S} Свако је хвалио, па и највеће лармаџије и смутљивци, <pb n="187" |
| бравао је твој одлазак у препарандију и хвалио твоје мишљење, да тек онај брак може бити сретан |
| папиру, било би мало више скромности у хвалисању и позивању на своју „одличну оцену“ а више по |
| , па колико сам пута већ осетила њихову хвалу, њихову тежњу за превлашћу нада мном, над уверење |
| како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науживају |
| о бар женскиња, у које је сујета почела хватати корена...</p> <p>Родитељи се радоваху томе.{S} |
| мети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече |
| примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали |
| ати, примети враголасто друга.</p> <p>— Хи, хи, хи, смејале се на то све.{S} А наша Босиљка у ш |
| и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказивала, да о |
| јао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек своју же |
| а и све и сва.{S} Зато, жено, пре свега хиљада! хиљада!</p> <p>Бадава је госпођа Ирина доказива |
| Не брините се!{S} Господар Рада бар има хиљада, да може десет, а не једну ружну кћер удомити.</ |
| на, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчије неће ићи.</p> <p>Кад је то |
| сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> |
| ава су роба та женска деца; мораш имати хиљада, као да ти у башти роде, иначе си сигуран да ће |
| Е, па кад је била као ја, морали би јој хиљада оправити.{S} Ко би је друкчије узео?{S} И мајка |
| за мене би отац морао дати много, много хиљада.{S} Не ћу, нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! |
| ченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зета по вољи наћи.{S} Рђава су роба |
| издавање књига, већ половину, петнаест хиљада форината на мировински фонд српских учитеља и уч |
| морају спремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сух |
| казе смејао и тешио је обичном фразом: „хиљада! хиљада!“</p> <p>Тим начином ућуткао је он увек |
| дати, заједно са својим тешко стеченим хиљадама!{S} Па онда, ако је мало хиљада, не мож’ ни зе |
| у, но да му је мати и опет одредила три хиљаде форината годишње.</p> <p>— Тамо је лако учити! — |
| исање имају још каде.{S} Сад треба прво хиљаде спремити.{S} Зар не видиш, како је свет грамзљив |
| седамнаст лета.</p> <p>— Намирисали су хиљаде, говорио би он својој жени.{S} Ал и Даринка је к |
| оје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако |
| ал скупо ће га платити!“</p> <p>Ту поче хиљаду планова ковати, како да се освети Даринци.</p> < |
| ери.</p> <p>Младић се поклони па кад је хитрим погледом промотрио све особе у соби, поглед му з |
| , као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила.{S} Био је то тежак т |
| има била загонетна; некима је изгледала хладна и охола, а некима свакојака, само не онаква, как |
| не љубите.{S} Свака реч у њему излив је хладна разума а не срца, ма да сам уверен, да и у вашим |
| која се већ <hi>одрасла</hi> пренесе на хладни север.{S} Доста пута се и забринем због неудесне |
| ог тек преко људи помаже?{S} А ови опет хладни и себични, па веле: „Вараш се!{S} Ми смо старији |
| а и у свом досадашњем друштву због мене хладније примани били; те би на послетку нашли: да ја в |
| а врлине њезине највише ако се награде хладним поштовањем.{S} Наравно да је друго питање, коли |
| дећи.</p> <p>Она га оштро погледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави |
| питаше Ружица.</p> <p>— Моје поносито, хладно понашање према њему, а можда и спољашност — укус |
| а жарке зраке љубави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, ко |
| на сумњом његове жене, одговарала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„ |
| бави ваше, те ми је сад хладно и сувише хладно, баш као оној тропској биљци, која се већ <hi>од |
| да га баш њезино постојанство, понос и хладно понашање све више дражи, те бојећи се, да времен |
| ла.</p> <p>Кад је пружила своју као лед хладну руку младој госпи Ненадовој, гледаше јој ова, ис |
| , собарице и друге, са својих руку себи хлеб заслужују.{S} А у те жене спада, оче, и скоро свак |
| ше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој заслужују.{S} То им не допустише рођаци. „Све |
| цене професорске, за рад бољег комадића хлеба.{S} Такве пудле такви зузавци врло су лукави; брз |
| од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен |
| човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ дово |
| е после идеалисати!{S} А сад трбухом за хлебом!{S} Па ради онако, како је <pb n="169" /> најлак |
| м је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> < |
| а, или некарактера врзе се и управља по хлебу... </p> <p>То није права псећа природа, али је пр |
| ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час |
| ије ни лепо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, |
| ожда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} И ту се смејала сопственој мисли. „Да сам га љуб |
| рачуну, већ другим средством.</p> <p>— Хм! изусти газда-Рада, па остави лулу.</p> <p>Но Даринк |
| — Трећег маја биће јој толико.</p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p> |
| поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, метнувш |
| ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти |
| мљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право кажу, д |
| ему подобнима. </p> <pb n="149" /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; |
| нку?{S} Леп си ми ти одборник!</p> <p>— Хо мај!{S} А ја га нисам одмах позн’о, а гле, баш он!{S |
| >Промрмљао је нешто кроз зубе.</p> <p>— Хо! — хо! браца брзаче, умеша се нека снаша.{S} Право к |
| на, да ћу само за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од к |
| је поштована госпођица рођака?</p> <p>„Хо, хо! сад сам „поштована“, насмеја се она у себи, мет |
| Она је то осећала па је удешавала свој ход у село тако, како се с грофом насамо није могла сас |
| — рече једна од гошћа. — Ја сам се већ ходајући уморила.</p> <p>Па брзо пође клупи, а остало д |
| кође ћутала те господар Рада опет стаде ходати по соби.{S} Кад је неколико пута собу премерио, |
| p> <p>— Хм! изусти господар Рада па узе ходати по соби.</p> <p>Кад је неколико пута премерио со |
| е моје, поче госпођа Ирина седајући.{S} Ходи амо.{S} Имам важне ствари да ти кажем.</p> <p>Обор |
| огла својим сестрама?</p> <p>Немирно је ходила по соби; сва је дрхтала а образи су јој горели.< |
| прекинуо мисли, те устаде и нагло стане ходити по соби.</p> <p>„Ех, којешта!“ застаде у један м |
| е изви из загрљаја њезина па нагло поче ходити по соби.{S} Видило се, да је узрујан и да премиш |
| књигу, али је брзо бацио и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. |
| , ко је“, рече ми стрина и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хт |
| а у нос господину професору! ...</p> <p>Ходник се затресао од нашег смеха.{S} Нашег, велим, дра |
| {S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми приступи једна другарица, па |
| е на врата тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувиш |
| гоше кући, нађоше домаћина и домаћицу у ходнику.</p> <p>Они је љубазно предусретоше и одмах умо |
| не милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да може |
| „имућне милостиве“ никада не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да |
| <p>— Боже, боже!{S} Никада вас, мајко, хотимице увредила нисам — јецаше Даринка — па ако сад у |
| ном приликом отпоче с њоме разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсет |
| ста била симпатична, па кад виде, да га хотимице избегава, поче жудити за њом.</p> <p>„Она је з |
| непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да пресудИм. |
| ви ученици, па му приповеда, случајно и хотимице, како је ова приправница љупка, како је она го |
| појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред другима изрекао, њојзи се чи |
| е то разјаснило, да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На |
| особито кад ми се још деси каква, било хотимична, било нехотимична неправда.{S} Добро се сећам |
| упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде тако по свечарих?</p> < |
| е:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из ту |
| деје.{S} Комунисте и социјалисте, веле, хоће да руше државу, народност и породицу.</p> <p>Да ли |
| вора.{S} Јесте, госпођице, морам знати, хоће ли моја љубав бар мало одзива наћи?</p> <p>— Ваша |
| ше гроф, „није задовољна мојом љубављу, хоће и моје име.{S} Наравно, лепо је бити грофица.“</p> |
| стигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће можда да ме обвежу, те да после морам играти по њи |
| ја слагати с начелом за које се вели да хоће да руши народност и породицу?{S} Ја немам, секо мо |
| p>Она га погледа дугим погледом, као да хоће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</ |
| е и оде прозору.{S} Изгледало је као да хоће да скрије своју узрујаност.</p> <p>— Бура се стиша |
| а памет!{S} Лепо сам ја сумиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да |
| ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Другојачије није, каже он, |
| Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, |
| ином.{S} Отворио му прекрасну радњу, па хоће да га жени.</p> <p>— Та посета тек није у свези са |
| х, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против њих |
| родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност пре |
| {S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и пази |
| о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у сваком |
| } Па и гркиња Сара нема је у вољи, каже хоће да залуди њеног сина а она је неће.{S} Добија дево |
| ети, докле ће то знање у које остати, и хоће ли га она умети достојно и на корист свога позива |
| карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} Хоће |
| м да ни муву не увредим.{S} А богме, ко хоће мене да вређа, да ми лаже, и да ми се претвара, за |
| све узвишено, само је улазак низак; ко хоће унутра мора или лукавством, или — пузећки.{S} Па б |
| сваком пада у очи, ко је позван, или ко хоће кога озбиљно да позна, па је неопростиво, кад баш |
| е и у друштву своме окружени.{S} Ако ко хоће да буде праведан судија, не сма се поводити ни за |
| треба срце и душу детињу да прозре, ако хоће да га васпитањем и усрећи</hi>.{S} Да је она то сл |
| од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли се развити и одржати, велико је питање.{S} Дана |
| шу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p> <p |
| воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важи у |
| га под окриљем својим.{S} Угојени кобац хоће да промени и ћуд своју; допадне му се после перје |
| То ли је она племенитост! мишљаше она. „Хоће да ми даде познати, да су га и друге волеле.{S} Па |
| крен и слободан?{S} По томе могу знати, хоћемо ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти љ |
| а смо изображеније од наших мужева, ако хоћемо да у старости њима равне будемо.{S} Муж, рано мо |
| <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен?{S} Добро, ја ћу бити.{S} Али он |
| крено?</p> <p>Даринка застаде.</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте госп |
| одити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете за време ферија да обиђете своје сроднике?</p> < |
| че, дошавши опет на своје место.{S} Ако хоћете, можемо лећи.</p> <p>— Ја ћу да довршим вез, одв |
| те?</p> <p>— Немам узрока.</p> <p>— Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До в |
| заједно с оним, кога сте обманули, како хоћете.{S} А моје идеје, моја је ствар.{S} Њих се ја ни |
| Галантерија, доврши она.</p> <p>— Како хоћете; само не сумњајте у моју искреност, моје пријате |
| <p>Даринка је збуњено ћутала.</p> <p>— Хоћех ли? — питаше он молећи.</p> <p>— Можеш.{S} А како |
| ет привиђа, рече Ружица, тарући очи.{S} Хоћеш опет да ме отераш у постељу, да можеш узети мој р |
| етио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Хоћеш ли ми, сестрице, испунити једну молбу?{S} Немој д |
| ости. — Заврши тужно Ненад.</p> <p>— Па хоћеш ли још дуго овде остати?</p> <p>— Сутра морам већ |
| тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Да |
| саме десише у соби.</p> <p>— У град кад хоћеш а из града кад пусте! смешила се Босиљка, а Дарин |
| је просимо ради новца...</p> <p>— А сад хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце |
| еискусну дечурлију.{S} Погледај кад год хоћеш, њу ћеш у ваншколском добу наћи у каквом дућану, |
| и векелу, па памука и јеснана колко гођ хоћеш!</p> <p>Господар Рада беше међу тим заклети непри |
| данас горе, него најгори еснап.{S} Ако хоћеш да је скинеш с врата, да не постане бофл, не смеш |
| двоји кораке па је стигне.</p> <p>— Ако хоћеш да ти верујем, рече сав задуван, мораш ми своју р |
| еје, па каже:{S} Грди ти, Ирина, колико хоћеш; за Даринку мораш више хиљада спремити.{S} Друкчи |
| ц говори!{S} Можеш бити паметан, колико хоћеш, ако немаш новаца, нос у футрол па ћути; они су и |
| ци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво господар Рада. </p> <pb n="140 |
| о ли бити пријатељи.</p> <p>— По изразу хоћеш ти људе да познаш, смешила се Босиљка.{S} Зар не |
| ече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућући по |
| дника немам.{S} Али опет сте погодили — хоћу да обиђем своје познанике?</p> <p>С тим уста и узе |
| ? примети јој једна другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос |
| и ћу рече она, пољубивши дете.</p> <p>— Хоћу! хоћу!{S} Само хајдемо брже! — кликну дете, скакућ |
| наслони главу на раме и рече:</p> <p>— Хоћу, браца, само говори.</p> <p>— Пази, сестро! — поче |
| н писаћу ти опет.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се он |
| скиње није способно за учитељицу.{S} Ја хоћу овим само да ти кажем, да ће за то бити мало добри |
| г смеха тоне можда моја срећа.{S} Но ја хоћу да се надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ на |
| , секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће |
| г образовања и оног светог позива, који хоћу на себе да примим.</p> <p>Рећи ћеш, да ме је опет |
| ила сам и грофа кад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад ос |
| их осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом прија |
| им, те не могу да се изразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорим |
| во ме разумеш ако то мислиш.{S} Ја само хоћу да речем, да се сувише не истичемо поуком својом.{ |
| за године и боју очију.{S} Него и опет хоћу нешто да знам.{S} Реците ми: је ли му израз очију |
| и немарно стао ходити по соби.</p> <p>„Хоћу ли јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} |
| Писма њена била су сада утеха њима.{S} Храбрила их је и уливала им наде на бољу заједничку буд |
| ула је и поруменила.</p> <p>— Кажи све, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад |
| гледећи у старију сестру.{S} Ти вечито храбриш нас а сама не умеш да се умериш.</p> <p>— Има м |
| евојке“, које су принуђене с руку да се хране; а богате опет вечито проводе век свој у нераду и |
| ма привржена, ко јој даје боље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљ |
| остала. „Радићемо, па ма се само хлебом храниле,“ завршила је Босиљка своје писмо.</p> <p>Дарин |
| А вама држим да нисмо на досади, јер се хранимо и издржавамо са својих руку и прихода од оно ма |
| и опет преклињем и молим: будите и мој хранитељ!</p> <p>— Ваше име и богатство за вас су бољи |
| ујано.{S} Јесте, ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас прекли |
| p>— Ваше име и богатство за вас су бољи хранитељи; — рече она, па се уз пут приже и узабра леп |
| тној кући, особито ако уредно плаћаш за храну и станарину, па се то на твоју несрећу рашчује.{S |
| али покушај, па ћеш видети; држи се као храст; пре ћеш је сломити но савити!{S} Да нисам предсе |
| поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи — умеша се сад и теча — а |
| беху доспешне.</p> <p>— Хајдмо госпођи Христићки — рекла Босиљка. — Данас држи ужину, а позвал |
| То је рукопис госпођице Даринке.</p> <p>Хрр!</p> <p>И моја студија одлети на други крај скамије |
| еч „сестрице“, његовим гласом изречена, хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела |
| ва могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде скинути.</p> <p>Немој, тета! молило је дете, немо |
| а ће та бити, каже Лела.</p> <p>Даринка хтеде нешто приметити, но Босиљка јој неприметно шану:< |
| пет угледа своје село, срце јој од туге хтеде пући.{S} Пре три године, пошла је у учитељиште, т |
| , па нагло извивши своју из његове руке хтеде га оставити сама.{S} Али да би своју погрешку поп |
| био далеко од села.{S} Зато Даринка не хтеде лењовати, већ нађе у селу да поучава децу из бољи |
| надом, а он ту тему ради њезина мира не хтеде пред родитељима настављати.{S} Разговарали се од |
| естре испрошене.</p> <p>Румен с лица не хтеде још ни онда, кад јој је стрина приказала новога г |
| ристојати.</p> <p>Али тетка за главу не хтеде допустити да јој помаже у кујни, него је отправи |
| ругљиво, као и некада <hi>лепа</hi>, те хтеде доста опоро да му одговори, али погледавши му у о |
| к, бере руже.</p> <p>Даринка се обрте и хтеде поћи.{S} Но он, опазивши њену намеру, замоли је:< |
| убио још ни једну женскињу“.</p> <p>Већ хтеде да се врати и да своју осветничку намеру напусти. |
| који је до срца продирао.</p> <p>Она му хтеде нешто рећи, но срце јој се стегну и глас је издад |
| ских ружа.{S} Па се „њихова милост“ још хтеде понизити, да ме у село отпрати.</p> <p>Тетка пљес |
| не ћеш да „гутам мисли,“ ево ти их:{S} Хтедох рећи, да поглед по свету најбоље казује, да су п |
| и; сад опет тврде друкчије.{S} За то ја хтедох извесност, а не претпоставку.{S} При удадби не с |
| пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, а сада, у сиромаштву, не ћу |
| , те и њима не би ништа.</p> <p>Девојке хтедоше да остану у кући својој, па да радом хлеб свој |
| д њих оду, то им рођаци „света ради“ не хтедоше допустити, него се трудише да их удадбом што пр |
| мњу домаћина и домаћици, те ни пошто не хтедоше допустити да им гост оде.{S} Гост се опет не да |
| да је и она, и ако не својом кривицом, хтела њега да превари, дајући му руку без љубави и срца |
| рила са женскима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је |
| а па сам јој довршила оно мало веза.{S} Хтела га је те вечери да сврши, а свладао је сан.{S} Др |
| Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа си.{S} И то је св |
| Једва на послетку би и писмо готово.{S} Хтела га је прочитати, али место својих сопствених мисл |
| ла, јави се тетци и упути се у село.{S} Хтела је својим раним доласком да изненади своје учениц |
| д тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика |
| је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог |
| Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка, — да се не бих могле |
| знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настави Даринка плашљиво — да „баба де |
| а:</p> <p>— Зар ти знаш, каквог би мужа хтела?</p> <p>— Дабоме да знам.</p> <p>— Па де реци, ка |
| удала, кад не знам, ни каквог бих мужа хтела?!</p> <p>Али још није ту мисао ни свршила, а срце |
| своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до душе плаћали учитељицу |
| у собу; госпођа <pb n="143" /> Ирина је хтела да јој гост, син њезине пријатељице, у сваком пог |
| је, да никога не воли; па опет, кад је хтела да мисли о заручнику своме, мислила је тек о давн |
| је да уз њу стоји млади „грча“, коме је хтела да врати жао за срамоту и да јој он преврће нотне |
| кад јој се каква неправда десила, те је хтела сама да се исплаче.</p> <p>Тако је пре неколико г |
| тежила за мирном, вечитом љубави; није хтела пламен, већ жеравицу, која тиња и у пепелу, у ста |
| да им се ласка и удвара, а она то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакш |
| добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије оним, што се |
| Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, него са бубама, леп |
| као удата добија важност поред мужа, те хтела не хтела мора да се труди да мушкога задобије они |
| — Не срди се, рече Даринка.{S} Нисам те хтела вређати.{S} Хтела сам да ти помогнем.{S} Најмлађа |
| ра бити.{S} А ја, луда, тек знам, да би хтела мужа, који би ме волео као себе и више ништа.{S} |
| журине теби завртиле мозак.{S} Ваљда би хтела да будеш учитељица, па да после служиш у каквој с |
| шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— Лепо!{S} Али срећа је врло релативан по |
| } Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа мати! — Ж |
| ије боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Даринка по не |
| олози.{S} Далеко бих отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то |
| равати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела рећи, да те због грофа никад извинити не могу.{S} |
| а?!</p> <p>— Док сам богата била, нисам хтела себи мужа куповати — рече Даринка тужно ал одважн |
| а живота од учитељског?{S} Али ја нисам хтела да радим против своје савести девојачке, а сад не |
| а; а ти знаш, да се ја без љубави нисам хтела удати а и нећу удати!</p> <p>— Је л’ то био гроф |
| ицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми ј |
| разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — свршила је обично |
| то није хтела, није умела.{S} Да је то хтела, да је умела, лакше би живела, али права поштовањ |
| мпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме не гледај |
| >Треће писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Хтела сам да наставим своје причање о овдашњим школским |
| н професор оде до своје катедре.</p> <p>Хтела сам да се тешим, да је случајно књижицу мало јаче |
| али голобрад трговачки помоћник.</p> <p>Хтела је вриснути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли ш |
| прашином и поквареним ваздухом.</p> <p>Хтела је да се сети српских забавишта по сиромашним сел |
| једанпут на улици.{S} Но баш кад би се хтеле удати и онако, тек да се удомимо, опет нису ти љу |
| p>После једног сата стигоше и виноград; хтели су тамо да доручкују.{S} За мало па се отпоче жив |
| Али ме ти обешењаци баш раздражили.{S} Хтели би лекара!{S} Баш као да сам ја Ротшилд а не Стан |
| о! смејала се она.{S} Јел те, да сте то хтели рећи?{S} То је обично мушки израз, кад нам се див |
| дицу у којој се није, онако „случајно“, хтело казати, како су тек они својим заузимањем израдил |
| њем израдили избор њезин.{S} Још јој се хтело наговестити, како је данас учитељица много, премн |
| бави према своме мужу може срећна бити, хтео је Даринку зарана за ту мисао да приправи.</p> <p> |
| ће, у њеном мишљењу још боље утврди.{S} Хтео је, — не пазећи на њене околности и осетљиву приро |
| обе спасене!{S} Варалица је долијао.{S} Хтео је нас да обмане, па се сам ухватио у клопку.{S} Т |
| да ће остати још који дан на салашу.{S} Хтео је да распита за Даринку.</p> <p>Кад је грофица от |
| е његове приповетке из ђачког живота, а хтео је сам да га одвезе у Р. Ненадовој некој својти из |
| падаше приметно.</p> <p>За то је он сад хтео да види бар једну кћер удомљену; јер многи губитци |
| сели разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио с |
| обро мишљење о њој добије, но случај је хтео, да увиди, како „примерна“ извине не заслужује.</p |
| и зарад наплате, није ни давао.{S} Није хтео да буде тек практичан трговац, него и поштен човек |
| Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одговорио, тешећ |
| сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после рече Дарин |
| е зна, па како да јој се освети?</p> <p>Хтео је да трчи за њом, па да јој покаже, кога је увред |
| оје сестре опет, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из о |
| ам помогнем.{S} Кад будем грофица не ћу хтети; не ће се пристојати.</p> <p>Али тетка за главу н |
| њему се указа женска прилика.</p> <p>— Ху! рече и спусти завесу; та ето и пуче.{S} Тешко нама |
| сим змијевидних муња, тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село сличн |
| смо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, срдиш се на професоре моје.{S} Да ти је у власти |
| е видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спавати!{S} Ја бар не могу.{S} Но ви лезите.{S} Ен |
| рати, већ ће им послати другу, бољу; да царство бира, дабоме, да неће бирати, к’о ми прости људ |
| аже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та госпођица, к |
| ј, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ ће им послати другу, бољу; да |
| е; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвеклом, а имају, како не би имали!{S} Пондак млеко, не |
| па се уз пут приже и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</ |
| за њу сироту раденицу.{S} Увенуће и тај цвет на мојим грудима...{S} Познајем ја понос сиромашни |
| Ако хоћете да вам верујем, дајте ми тај цвет!</p> <p>— До воље вам стоји веровати или не.</p> < |
| p>— Анђелу дај ми души мира, дај ми тај цвет! кликну гроф у заносу, па се склопљеним рукама спу |
| и узабра леп пољски цвет.</p> <p>— Леп цвет, примети он.</p> <p>— Обичан.</p> <p>Па га придену |
| то је праведна освета.{S} Кад не ће да цвета на мојим грудима, нека увене усамљена у срамоти.{ |
| детињству јако љутиле: довек пуна лепа цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, |
| спази буром поломљено дрвеће и покидане цветиће, који немилостиво тамо амо разбацани, као да ша |
| да у борби живота не пропадне, као ови цветићи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више д |
| иљка и Ружица, напредовале су као дивни цветићи.{S} Са свога богатства био је уз то далеко чуве |
| рка коса сијала као злато, а свеже боје цветног венца даваху јој лицу необичну свежину, а ведри |
| ела мала Иванка и плела венац од свежег цвећа.</p> <p>На Даринчином лицу беше разливена тиха ту |
| ала највише „живине“ своје, а било је и цвећа, колико је год хтела.</p> <p>Родитељи су јој до д |
| С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на главу мећао.{S |
| т много мирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знају |
| еће добити.</p> <p>— Сумњам, да се наше цвеће господину са „ручица“ допало, рече Даринка; но шт |
| ом у кућу.</p> <p>— Господин дакле воли цвеће? — рече Даринка, тек да не ћути.</p> <p>— Ето нек |
| ако је био навикнут да мисли, е је лепо цвеће само за грешна прса и руке богаташке, мишљаше так |
| глас. — Мој Душан не може да се надиви цвећу.</p> <p>— Ево нам старе лије.{S} Но ја одох! — ре |
| ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу па се лепо о |
| према својој титули веома сиромашна.{S} Цела породица састојала се из матере т. ј. старе грофиц |
| Лепо модерн а опет не одвише скупо.{S} Цела хаљина не кошта ни десет форината.{S} Код њиховог |
| ишла у село; била је врло замишљена, а целе ноћи спавала врло мало. </p> <pb n="165" /> <p>Сут |
| на, али сада нешто бледа и слаба.{S} Из целе појаве њезине види се, да је много патила, но да с |
| Сад је била незадовољна и са собом и са целим светом и то јој је срећу мутило.</p> <p>Неко је р |
| хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ настао суд |
| е отпоче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S |
| нити, већ настави:</p> <p>— Ти, оче, за цело држиш, да другог средства за то и нема, но ја сам |
| е помео; пише ти на Јеличину адресу; за цело је у јаком послу — рече Босиљка, ушавши у собу, па |
| , синко, онда, кад сте се женили.{S} За цело сте ожењени?</p> <p>— Нисам — рече Ненад не дижући |
| рукопис! примети, разгледајући је. — За цело је ваша?</p> <p>— Није.{S} То је рукопис госпођице |
| симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.</p> <p>— Право велиш, умеша |
| о је теже одговорити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана кар |
| окошарио.{S} Него ове године даће ме за цело; само ако дођу добри људи.</p> <p>Даринка се беше |
| За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и можда и оженио — да, оженио!“ ...</p> <p |
| ирнија.{S} Мислила је: „Ово је цвеће за цело невиније од мене, па и оно пати, не знајући за што |
| еко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, к’о и она — до |
| , рече:</p> <p>— Тако непослушан син за цело сте били и ви, синко, онда, кад сте се женили.{S} |
| њени — смешио се домаћин; али ово ћу за цело погодити:{S} Ви још нисте свршили науке па хоћете |
| <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан уста |
| ај наметнути позив допадне, те га после целог века вољно и задовољно отправљају.</p> <p>Учитељс |
| за самостално расуђивање.{S} Кад ћу се целог свог брачног живота <hi>морати</hi> по својој уви |
| бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се целог живота свог строго придржавати Спаситељевих речи: |
| децом у некој оближњој варошици управу целог свог добра, које се састојало из две до три стоти |
| опет је вечито са светом, па се у њему целог свог века учи и развија.{S} А ми сироте жене, кад |
| раздираху, те је осећала одговорност од целога света па и од себе.</p> <p>„Све је превара а чов |
| боље.{S} Њу је то веома обрадовало; па целу ноћ није могла од радости заспати, једва је чекала |
| оја га изненада снађе.{S} Али и опет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему нек |
| еменом се губи и новац, који је идеал и цељ сваког младог трговца. — Хтела је рећи: младог чове |
| он; ти си Српкиња....{S} Него да на ту цељ добијеш припомоћ, то ти могу израдити.</p> <p>Дарин |
| е надам...</p> <p>„Овај као да је на ту цељ научио све те фразе из каквог романа.{S} Види се, д |
| е он са госпођом грофицом погодио на ту цељ, веома сиромашни те немају довољно коња и волова — |
| {S} Али да би тај новац, издан на друге цељи, нашем народу више користио, то стоји.</p> <p>У то |
| каљани девојачки глас, само да до своје цељи дођу, и да те изваде из куће, у којој си дотле бил |
| е то карактер.{S} Ко зна, какве себичне цељи хоће да постигну мојим избором и он и ујак му?{S} |
| ворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солида |
| и отворено своје мисли казује, ретко ко цени и поштује.{S} Напротив, лажан стид, измајсторисана |
| код њих на селу свет учитељски заслугу цени.{S} Ако дете ништа незна и ако је рђаво, криви се |
| лазим можда пред свога будућег мужа.{S} Цео свет мене на исти начин вара.{S} Мирном савешћу мог |
| ћу јој своју руку, па кад пристане, кад цео свет дозна да је моја, онда ћу је оставити.{S} Јест |
| вам не тек своје срце већ и руку, име и цео живот свој.</p> <p>Клекао је пред њу, те је гледаше |
| ћим.{S} Та муж, сејо, има осим жене још цео свет, а жена само — мужа!</p> <p>То рекавши изиђе с |
| ринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напослетку сестра.< |
| а у даљину.{S} Онако без цељи и свакога циља; а мој Бранко баш је ваљан и солидан младић...</p> |
| нила се на њ.{S} Гледала је кроза њ без циља.{S} Дан је био из јутра леп, ведар, а сад виде обл |
| с правом, јер не беше момка, који није циљао на Даринку, то јест газда-Радин буђелар...</p> <p |
| не плаћа, да може купити својој Даници ципеле, него сирота још пре ускрса мора ићи боса.</p> < |
| Позвала сам и њу, и ако не спада у наш циркл.{S} Да богме да је то голотиња.{S} Да није тако, |
| е свезане!{S} Уз то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима н |
| же љубити Бога, кога не види?!</p> <p>— Цитат из светог писма, рече Даринка, но баш згодан, да |
| ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</p> <p>— |
| е би могло видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но т |
| , још је по старом.{S} Учим и радим као црв и владам се уљудно, по пропису и савести својој.{S} |
| ране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разумела, те ћеш ласно увид |
| на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том но |
| искупио се силан свет пред и око Д-ске цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.< |
| има по кад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буд |
| есвукао, те мољаше Даринку да с њиме до цркве иде.</p> <p>— Жао ме је, рече она, али ја морам д |
| очи заћуташе обоје.</p> <p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{ |
| <p>— Ево невесте! — повикаше опет, а на црквених се вратих указа Даринка и — Незнанковић.</p> < |
| е? запита Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети з |
| још писмом обратити и њему, председнику црквеношколске општене.{S} И он ми је наложио — пошто с |
| да, кад се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читањ |
| нам га.{S} Видио сам га прошле недеље у цркви.</p> <p>— Зар си ти одавде?</p> <p>— Нисам.{S} Са |
| ко добро, па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „ш |
| бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, а за друго, маре они! ...{ |
| чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дворишту на једанпут радосно зацика Адонис |
| ам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; трговачка сам кћи па ми то заостало из детињства |
| , јер кад је грех због болести не ићи у цркву онда, кад се не може, још већи је грех, у цркви ч |
| .</p> <p>Свати се спремише за полазак у цркву, па док се сестре с Даринком, стрином и са остали |
| разничног дана оде Даринка с Босиљком у цркву.{S} Кад су изашли из ње, пође с њима неколико жен |
| анас волеш дати крајцару у бирц, него у цркву, отимају се само за цркву, кад се бирају тутори, |
| а ти кажем понајчешће примере за тамна, црна стакла, па ћеш онда видети све наше приправничке ј |
| и! рече старка са сузним очима, више од црна лука, него од жалости.</p> <p>Даринка у смех, па з |
| ге добијају, такођер са стране, тамна и црна. </p> <pb n="177" /> <p>Професори су у опште окруж |
| сту или животу.{S} А како ружичаста или црна стаклад на такве људе упливишу, лако је појмити.{S |
| ла је она, зар то не казује ваша вечито црна хаљина, па коса...</p> <p>— Ха! ха! то ме баш весе |
| и њиховој.{S} Посао тај разагнао јој је црне мисли и тугу њезину.{S} Привидно је изгледала мирн |
| ко је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто румене...</p> <p>За то ти и в |
| рофесор случајно први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, ил |
| мпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} |
| абогме, вараш се ти.{S} Ако му нису очи црне, оне су граорасте.{S} Ваљда нисам —</p> <p>— Све ј |
| к самоме професору, који после натакао „црне наочари“, па тешко приправници! ...</p> <p>Дешава |
| м вас, какву сад боју имате за косу?{S} Црни се као зифт.{S} Ил је можда парока?</p> <p>Па се б |
| му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, |
| е.</p> <p>Јесте, секо моја, тако је то; црно стакло показује све саме црне предмете а ружичасто |
| хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело и кратку косу.{S} Но опет сумњам, да је мојо |
| } Па онда немој ти ове моје речи сувише црно <pb n="180" /> узимати; то је тек моја слутња; ко |
| ла етикеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмех |
| те ми и нехотице пада поглед на моју — црну хаљину.{S} Кажу, да социјалисткиње носе црно одело |
| не тиче ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми до |
| гме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и достојан |
| се обоје варали.</p> <p>Господар-Радине црте узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече п |
| е у даљини оставио.{S} Истина Даринчине црте замењиваху њено лице.{S} Али је тек о њој сањао... |
| амишљена, али ни тужна ни весела; свака цртица лица њезина изражаваше сад тек душевно спокојств |
| је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Ид |
| цу, где год је доспела, или се потужила чак самоме професору, који после натакао „црне наочари“ |
| их игара, него са бубама, лептиреви, па чак и жабама.{S} То је била њена живина.{S} А мачка и п |
| е им друговање обојима брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те нејед |
| ј појам о љубави мора да је особит, кад чак и на њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те |
| то понашање већини се допада, а неки је чак и поштују.</p> <p>— Вараш се, сестрице, вараш се!</ |
| по своме обичају, да са „пуцкредла“ или чак и јогунаста.{S} Стара жена, без деце, па јој тешко |
| слиш, да грофовска титула мора изазвати чак и љубав?!..</p> <p>Босиљка се трже, а Даринка наста |
| да је професор студију хотимице одфрљио чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? пита |
| уге је покудила; хвалила је оне које су чак и њојзи, професорки, благодарне за труд мужа њезина |
| ста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p> <p>Кад је Дарин |
| шла нека која ме је код претпостављених чак и као комунисткињу оцрнила, причала сам ти још пре. |
| се она.{S} Ето ми је жао и ваших лепих чакшира.{S} Све сте их озеленили.{S} А знам да су биле |
| жеља, довела је жеља, да науком себе из чаме извуче и да после помаже народу своме онде, где на |
| мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била је загонетна многима, но |
| анколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе паразити оних животиња, које неће да се почеш |
| ради, нека се не срди, ако га ко назове чанколизом.{S} По схваћању после таке су чанколизе пара |
| мужа њезина, па јој донеле на дар лепе чарапе, ћилимче или друге ствари.{S} Похвалила је још и |
| .{S} Код неких је то гориво: бело лице, чарне очи, бисер-зуби и остале спољашне особине, а код |
| едамо.{S} Па ако и нећемо да описујемо: чарне очи, бело лице, рубин-усне, бисер-зубе и све оста |
| је сретан тек у сенци, том варљивом ал чаробном сну!{S} За то си ти, санче, једина превара, ко |
| То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону |
| пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља х |
| је „примерна“ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистам |
| ! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Бо |
| то прима поклоне и писма, час од једног час од другог.{S} То није по нашем закону слободно, па |
| је да пукнеш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Ви |
| , на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, имају нико певачко друштво |
| вати лошијом, тек на око робом, и сваки час надати, да се после још боље подигну; те он никако |
| ша ваља, сад је одевена.{S} Прави сваки час нову хаљину.{S} Добија од људи много поклона па јој |
| , да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а он се на поште |
| “ и лептирасте природе.{S} Час с једним час са другим мушкима — обично гимназистама — има интим |
| у до мене; па ми реци, је си ли ти мало час певала? — рече Даринка, седајући на траву.</p> <p>— |
| а студија.{S} Предмет смо имале прошлог часа, а она је искала од мене, да га препише.</p> <p>Го |
| ка.{S} Двоје старих заволеше Даринку од часа као своје рођено дете, те тако и учинише.</p> <p>С |
| ла до другог краја скамије.{S} Но после часа, стојасмо у лицејском ходнику.{S} На једанпут ми п |
| а превару у своме делању.{S} Грозила се часа, када ће морати пред олтарем пружити руку човеку, |
| намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а млађи се |
| .{S} И она узе неки рад са стола.{S} За часак су све три ћутећи радиле.{S} У том пуче гром, да |
| естра личила на тебе.</p> <p>Даринка за часак замишљено обори главу, и онда тужно прошапута:</p |
| <p>То је Даринку збунило.{S} Зато је за часак ћутала.</p> <p>— Примате ли моју понуду? питао је |
| погледом.</p> <p>Даринка задрхта, те за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изгов |
| је од њега.{S} Но он убрза кораке и за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{ |
| — викну дете одлучно.</p> <p>Странац за часак заћути, а за тим рече:</p> <p>— Ти си, сестрице, |
| Глете само на прилику оног преко.{S} О часни го потрьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чив |
| предавао и њен матерњи језик а имала је часова и за веронауку.</p> <p>У почетку није била сретн |
| ајвећој олуштини сељани.{S} За неколико часова оде пола села а с њиме и грдна трговина газда-Ра |
| суд Божији.</p> <p>Измећу девет и десет часова узгрну се завеса са прозора неке омање кућице и |
| родица.“ И тако је Даринка, изузимајући часове наставе, иначе од њена надзора слободна била.{S} |
| ти тиче, сумњам да је за велику господа част, кад сирота девојка прими од њих руже, које би они |
| {S} Првима би то било уживање а другима част.</p> <p>— Ја их никад нисам избегавала.{S} Похађал |
| гозбама уштеди леп новчић.</p> <p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло |
| и руже и рече:</p> <p>— Ваљда ми нећете част одрећи....{S} И ако нису баш лепе.</p> <p>Грацијоз |
| ацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, кад си |
| станује каква у месту уважена, и уз то частољубива госпођа.{S} Приправница то не зна, а баш и |
| , те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка је говорил |
| т сложише, те у име слоге налише поново чаше.{S} Чаша их је увек збратимила...</p> <p>Даринка ј |
| , зна се, да се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед к |
| ешила се Ружица.{S} Зар није лепше бити чашћен него не почашћен?{S} Ја те заиста не разумем.{S} |
| ши се уђе у собу.</p> <p>Ненад примивши чашу не испије одмах, већ гледећи у Даринку, рече: </p> |
| p> <p>— Гладан нисам.{S} Него бих молио чашу воде — рече гост, скинувши с рамена свој прашни је |
| а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни дара? |
| јде да летимо! — рече јој он.</p> <p>Па чврсто загрљени полетише.{S} Али сад много више, него ш |
| и сретно и задовољно.{S} Срећа им је на чврстом темељу дигнута, те је изглед да се неће никада |
| ро видети.{S} Поштовала сам у њему оно, чега он никад имао није.{S} Да га је имао, зар би се та |
| он мислио, а она тише настави:</p> <p>— Чега бих се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста. |
| ојих мужева презрене.{S} Баш оно против чега мушки вичу, то их привлачи.{S} Јесте, секо моја, т |
| Даринка остаде при својој одлуци, услед чега од сватова не би ништа</p> <p>После тога долажаху |
| слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од чега ће те ви онда живети?</p> <p>— Док су ове руке и с |
| бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! ч |
| ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, не смеш! — рекла је на то госпођа Ирина.</p> |
| и назори не слажу се ни мало.{S} Ви сте чедо аристокрације а ја дете народа, а то и јесте она г |
| на руке, па јој тепаше, као мајка своме чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запит |
| н писаћу ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студиј |
| не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за о |
| и адвокате!{S} Нико им није био добар; чекају бароне!“ светили се други, тако, да су јаднице ч |
| Ја те заиста не разумем.{S} Друге једва чекају да их ко позове, а ти избегаваш.{S} Пре неколико |
| није могла од радости заспати, једва је чекала да сване, да ту радосну вест и своме „браци“ каж |
| чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да је даде, кад Бог тек преко љ |
| га срца и живота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S} |
| ше се они и пред светом.{S} Сад су само чекали, да Ненад сврши науке па да се вечитом везом веж |
| ми јесте овде несносно живети.{S} Једва чекам да свршим па да се опростим тамнице ове, у којој |
| бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног дана у врту.</p> <p>На ватрених |
| сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све то.{S} Но опет во |
| маћица остала подуже, а њој се досадило чекати, па стала на врата друге побочне собе, која беху |
| е цркве.{S} Сватови беху у њој, те свет чекаше да изађу.</p> <p>— Ево их! викну неко из скупљен |
| е, храбрио је он, гладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већм |
| таше је за тим, згладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али о |
| !“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, да отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти |
| ти и осетљиву природу — из ње да створи челичан карактер и свесну, па ма и несретну женскињу.{S |
| ше сад тек душевно спокојство и тиху ал челичну сталност карактера њезина.</p> <p>Туга за родит |
| слушкиња каже:{S} Она деца, коју љубе у чело, биће несрећна или ће у младости умрети.{S} А ти с |
| ујем се, душице, рече он пољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — |
| ољубивши је у чело.</p> <p>— Немој ме у чело љубити!{S} То не ваља. — Зашто, сестрице?</p> <p>— |
| није.{S} Он је на то загрли и пољуби у чело.</p> <p>— Ти си мој „браца“, мој „идејал“, мој „гр |
| момку је срамота за петом а девојки на челу.{S} Па би требало да боље пази, ма да није ништа з |
| „даме“ својта професорска, кад им то на челу не пише.{S} Ја сам се једанпут јавила некој „дами“ |
| млађи од ње.{S} Најпосле не пише му на челу; него је симпатична појава, црних очију, а канда и |
| се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме види недељом |
| аринка тиха и ћутљива.{S} С тога је сва чељад па и стара мајка већма волела њих, него Даринку.{ |
| вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{S} Или ако в |
| плачна дошла је Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал суз |
| аш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми досетљивости — променути пи |
| а.</p> <p>Ако се десило, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на |
| p>Тако је мислио, а за тим као да се не чем важном досетио, трже се и обрте Даринци:</p> <p>— Х |
| оје су удате.{S} Остали, и ако трудан и чемеран посао, пада у део женама, које као праље, шваље |
| > <p>— Пре не ћу устати, док не дознам, чему се имам надати.</p> <p>— Од мене ничему; јер вас н |
| ростодушна госпа, кад никад не знаш, на чему си.{S} Гледи те и ласка ти, мислиш: сад ће изгорет |
| јем.{S} Но од мојих родитеља можда више чему, рече она, више за себе, но ласкатељу.</p> <p>— А |
| летило по хартији; писала је о ономе, о чему је дуго и озбиљно размишљала.</p> <p>Писмо је глас |
| браца, рече: ваљда неће пресуђивати, о чему не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не зна |
| </p> <p>— Ваљда тек неће пресуђивати, о чему и не мисли? — запита Ненад зачуђено, а уз то је ми |
| вирци и свему другом, само не о оном, о чему си и ти случајно синоћ моје мишљење дознао.{S} Зат |
| исли.</p> <p>— Разуме се, али о оном, о чему мисли — примети она са горком иронијом.</p> <p>— В |
| Зато ти и рекох, да о оном пресуђују, о чему мисле.{S} Остали разговори у женском друштву велик |
| нском друштву велика су реткост.{S} А о чему ко говори, о томе му и мишљење можеш дознати.{S} А |
| ! — смејао се он. — Дакле женскиње ни о чему не мисле!</p> <p>— Немој се смејати!{S} Рђаво си м |
| ли тражио од мене хвале, је ли се надао чему?{S} Помогао ми из уверења, да ће тиме народу дати |
| <p>— Реците ми, господине, искрено, по чему сте ви судили, да више вредим од своје учитељичке |
| естрину љутину, додаде: реци ми бар, по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша |
| {S} Хвала на таквом избору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише иск |
| своје учитељичке сведоџбе?</p> <p>— По чему? рече он па је погледа.{S} Хоћете да будем искрен? |
| по чему судиш, да ме воли?</p> <p>— По чему? — Ти си лепша и богатија од Јелене.{S} А да је па |
| аља.</p> <p>— Па то се види. </p> <p>По чему, госпођице?{S} И какве су то идеје? загрмим ја.{S} |
| ло релативан појам.{S} За то ми реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем |
| S} Не преговарам ти и не кривим те ни у чему.{S} Ниси ме никад ни увераво да ме волиш; али метн |
| смо људи.{S} Други уме лепо и да ти да чест, ал тек, тек, госпођа треба да је госпођа, а не с |
| о да не иде.{S} Док су људи трезни, њој чест и поштење, а после, ко ће им метнути копчу на уста |
| а седи с миром.{S} Другачије би је онак чествовали.{S} Душа ваља, каже Лела, доста може да уште |
| рекне.{S} Па како ће онак и деца да је чествују?{S} Почели је и певати.{S} Ја кажем, то је руж |
| чи мислиш:{S} Бог зна како је слушају и чествују, а гуркају се и намигивају.{S} Ди ћеш ти да до |
| нерадо обавља у присуству других, па те честе посете морају бити досадне.{S} Учитељица то увек |
| о су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, примети Босиљка незадовољно.</p> <p>— Како |
| у, као у пркос срцу, њене усне.</p> <p>„Честитам намеру, будућа баба-девојко!“ рекло је на то у |
| ао што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да нису обгати, али онда би морали |
| , ко ће се на њу угледати.</p> <p>Слава честитој покојници и вечан јој спомен у народу српском! |
| требљавати; јер је то знање, секо моја, често као она наша трешња, на коју смо се ја и ти у дет |
| p> <p>Да је опасно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније би |
| људи, али су према нама, својим ђацима, често врло пристрасни и партајични.{S} А то не би треба |
| сам лак карактер и препредену улизицу, често и денунцијанткињу својих другарица.{S} Њу је пак |
| поједине догађаје из свога ђаковања.{S} Често је по неко питање управио и на Даринку.{S} Но она |
| време увиди све његове боље стране.{S} Често је с тога и сам бивао у опасности; Даринка је тад |
| лишени, потресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени вин |
| >Ту би уздахнула и не знајући зашто.{S} Често си се и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што |
| аневар, којим се лакомислене девојке, а често баш и добра осетљива срца на лепак наводе.{S} Пог |
| ањалачка занешеност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу |
| воли.{S} Добро знадем и зашто је то; ја често кажем и нехотице истину у очи.{S} После се кајем, |
| жаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</ |
| </p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, као небо од земље.{S} Р |
| ирише, ласкање је свагда пријатније, па често и онима, којима је правда и истина вечито на усти |
| естаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваше се гроф. |
| да је баш ружна.{S} Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико с |
| изменила.{S} По лицу њезину беше и сад често разливена нека мирноћа, или сета, а на уснама леп |
| ала.</p> <p>— Радо брате! — говорила је често госпођа Ирина, његова разборита жена, — С том грд |
| е по неком могу допасти.</p> <p>И он је често бивао узрујан.{S} Но његово је срце имало добар ш |
| о? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја сам, сиро |
| ље или више хране.</p> <p>— Па зар није често и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је чест |
| куда та промена?{S} Премишљајући о томе често је у себи уздахнула:</p> <p>— Браца, браца, сад р |
| завеса јада и туге, а звук веселе песме често јаук измучена ал поносита срца.{S} Ал опет, свет |
| ту под образином поштења и свете истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све |
| достојни били.</p> <p>— Претпоставка се често обара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с |
| Даринку.{S} У сљед тога наносила јој се често и нехотице неправда.</p> <p>Ако се десило, да је |
| “ светили се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, св |
| по кад кад нека тиха туга.{S} А миран и често у даљину <pb n="111" /> управљен поглед давао јој |
| ела, те ћеш ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учите |
| боје зла, а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p> |
| воје професоре, кад је јасно, да су они често врло криви.{S} Дилетантима психолошким називаш их |
| сита би се насмејала.{S} Догађаји су ти често и озбиљне природе и још од озбиљније последице, а |
| ара, смешила се Даринка.{S} И научењаци често с њоме наседну.{S} Некада се претпостављало, да з |
| она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често мислила, особито од кад су јој сестре испрошене.< |
| да су вам сестре близу.{S} Долазиће вам често.{S} Долазиће вам и стрина.{S} Ја то добро знадем. |
| им гласом. — Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје |
| азовању ни мерила, а сад богме, добијем често од њега: „ћурка“ и „простакуша“.</p> <p>Даринка ј |
| а савесно отправља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет |
| сно имати таква ученика, често је, врло често помишљао, но да је још опасније бити ученик у так |
| ресло би и пријатељство.{S} Често, врло често, верујте ми, гледали би ви у мени виновницу ваше |
| ласно увидети да су учитељи често, врло често у врло тешком положају, особито учитељ одраслих д |
| правља своју дужност, и ако често, врло често са киселим лицем.{S} Многима се опет и тај наметн |
| а ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала њега, свога незнанога „браце“.</p> <p>Мајк |
| да не натежу?{S} Хој, хој, бива то врло често, смејала се Даринка.{S} Да можеш само завирити у |
| сто и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p>— Ти докле грофу не верујеш |
| а добро не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих ма |
| уди о њој имају добро мишљење.{S} За то често и крије своје мисли.</p> <p>— Све лепше!{S} Зар ј |
| идити, дочим се мушки и грешном љубављу често поносе...</p> <p>После једног сата стигоше и вино |
| о сунце; јер нам искуство казује, да су често у друштву, у свету, општеуважени људи у својој по |
| ка најтежа је ствар.{S} Дилетанти су ту често и најбољи педагози и психолози.{S} Далеко бих оти |
| рам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често уздахнула за данима девојаштва.{S} Па онда, брате |
| убав, љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка |
| беше са својом судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они ист |
| рали на праву срећу своје деце!“</p> <p>Често се опет због те сумње истински кајала.{S} Тада је |
| меши.{S} Глете само, како се баш сад, у четворци, загледала у даљину.{S} Онако без цељи и свако |
| е може намесити колача! ..</p> <p>После четврт часа старији су седели у сеници около стола а мл |
| оле, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на трговин |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Четврто писмо:</p> <p>Драга секо!</p> <p>Дигла си хуку, |
| диш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је тебика и о |
| те још причекати; плата ми не износи ни четири стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви зас |
| {S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарене и запуштене се |
| и ми нешто професор, сад бих добила <hi>четири</hi>, јер сад се и сама замислила, кад сам ти пи |
| ш завод примају се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за н |
| томе узрок.{S} Да нас не примају већ од четрнаест година у завод, да околина не угушује понос н |
| задубљена у својим мислима и раду, баци чешаљ из руку, па љутито ударивши лутку, рече: — Ето, и |
| Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљајући своју лутку.</p> <p>Обе се сестре тргоше.{S} |
| >— То се разуме?</p> <p>— Онда се не ћу чешљати ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам |
| ну наћи можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз не |
| никада срушити.</p> <p>Босиљка и Ружица чешће похађају своју сестру, а и она њих.{S} И оне су с |
| ле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Па је почела пе |
| ди за комадићем бољег хлеба, мислила је чешће она. „Да је тако, имам већ довољна доказа“.{S} И |
| тешко приправници! ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, годи |
| свака је девојка лепа.</p> <p>Ненада се чешће сећала, и ако се није надала, да ће га кадкод вид |
| мајку, као старију сестру своју, те јој чешће доносила и по неки мањи дарак, који су у родитеља |
| тај привидно безазлени и љубазни створ чешће био мање предострожан пред њом, те се показао у п |
| го бити коме обвезана или дужна.</p> <p>Чешће је ова или она породица позивала себи на ручак, в |
| цу, те је опет бивала она стара.</p> <p>Чешће се забринула и за своју будућност.{S} Згрозила се |
| дселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потражио згоднију позицију за св |
| је он осећао, да материјално опада.{S} Чивути сваки час падаху, да се опет још боље дигну, а о |
| исплатити.{S} Роба му је остала али се Чивути и други странци трговци у месту намножише, те по |
| /> <p>— Хо, мај! баш су ти то људи, ти Чивути, каже наш сељак; само потпиши векелу, па памука |
| ручку.{S} Намећу ти своје искуство, као чивутин своју застарелу робу; он је нуди, ма да је сада |
| рьо!{S} Да искочи из коже удварајући се чивуткињи оној и свима редом.{S} А све тек не може воле |
| трговци у месту намножише, те почеше по чивутском начину трговати лошијом, тек на око робом, и |
| иташе!</p> <p>— За кога?</p> <p>— Ето и чизмар Јова и ћурчија Мија узеће вас радо ма коју.{S} А |
| и, да ће ме ко због новаца искати.{S} И чизмару Мији је неколико стотина незнатна свота.</p> <p |
| ој нози па значајно рече: питајте оног, чија је студија.{S} Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знат |
| ти немилих мисли: „Само да ми је знати, чија је!“ довијао се. „Глупа није а и лепа је...</p> <p |
| е чеду, разне речи од милоште.</p> <p>— Чија си ти? запита је, кад се мало умирила.</p> <p>— От |
| томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она сад становала.</p> <p>— Једним ско |
| /p> <p>— Је л’ то био гроф Станишић, на чијем је добру теча надзорник? упита Ружица.</p> <p>— Б |
| иђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру |
| а ћути; они су и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве |
| икну неко из скупљене светине.</p> <p>— Чији су то сватови? питаше други глас.</p> <p>— Наше уч |
| што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом жуђаше многа контеса и грофица!</p> </di |
| ла.{S} Ретко је ко видео учитељицу и на чијој ужини, ма да су те у последње доба код женског ин |
| збору!</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Чика је био напит те му сувише искрено и много о теби п |
| ња јој беше отишла дома, на два дана, а чика нас позвао на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина |
| би ти и казао...</p> <p>Од ње је отишла чика-Јеврему, старом слузи њиховом.{S} И он је није бољ |
| , па јој тешко удесити.</p> <p>После је чика приказао странца као стринина рођака Незнанка Незн |
| , госпођицу Босиљку и Ружицу.{S} Док је чика живио, упознао се са њима. </p> <pb n="194" /> <p> |
| и назоре дознала?</p> <p>— За ручком је чика — као обично „весео“ — причао о теби, о својој „уз |
| да побегнем, док ме није спазио.{S} Али чика — знаш, какав је био — опазио ме па виче: „Не беж’ |
| да обиђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других ср |
| бично проводим код ње.{S} Сад сам дошао чика-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђе |
| и ја истрчим у ходник.{S} Кад тамо, оно чика и још неки странац.{S} Хтела сам да побегнем, док |
| ислим? запита за тим.</p> <p>— Рекао му чика. (Причао му, како си због тога одбила многе младож |
| Нисам.{S} Само сам у гостима код свога чике.{S} Ти ћеш га знати, Владана Босанчића.{S} То је б |
| јем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка неће да прода своју |
| ку и грофа.{S} Дотле нисам знала, да је чики и то познато било.{S} По свој прилици је теча нага |
| знавале; Вернић беше неки рођак старом „чики“ њиховом, а Добрић син неке пријатељице „стринине“ |
| и мене.{S} Да, они су баш долазили због чикиних кошница!{S} Ал’ ти кажеш, не треба мушкима веро |
| ине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p>— Та ето, с |
| е Ненад тужно.</p> <p>— Остани код нас, чико! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку |
| дометнути.</p> <p>Босиљка и Ружица беху чила, окретна, јако разговорна и умиљата дечица, а Дари |
| ћер с оном другом пртајом; па садекана, чим она једној пртаји назове лепо „помоз бог“!, оман ре |
| коле, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу.{S} Иде она свуда.{S} А ми имали нике дг |
| ти матору девојку</hi>.{S} А матора је, чим је ушла у двадесету годину.{S} За бога!{S} У тим га |
| вакоме.{S} Не ћу да имам мужа, који ће, чим види другу лепшу и богатију, мене оставити; па ма < |
| сам кћи па ми то заостало из детињства; чим је јача зима, отекну ми ноге, а обућар ми начинио т |
| <p>— Знам! знам! стара је то песма.{S} Чим вам љубав са вашег непостојаног карактера „излапи“; |
| ондак видила, како гледи госпођицу.{S} Чим она пође по соби, јел’ куда, а његове очи све за њо |
| аже и њина тако.{S} Добро учи децу, ал’ чим пусти децу: хајд у село!{S} Добра девојка; и насмиј |
| виновницу ваше бриге и вашега труда, а чим би то било нестало би и ваше љубави и пријатељства |
| њег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељички добар глас у опште доста |
| оно пријатељску наклоност према вама А чим би се то десило, нестало би и ваше љубави према мен |
| ељских осмеха и слатких речи доста, али чим хоћу да употребим искреност, која доликује правом п |
| а цвета и рода, да се гране поломе, али чим почне зрети, она — црвљива.{S} Држим, да си ме разу |
| лазим, да би ваше љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључ |
| е неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико стечајева, искала се и она.{S} |
| иности, која већини тако годи....{S} Па чиме ће онда мужу бригу да разгони?{S} Њени савети и љу |
| поклоном каквим, било гозбом или другим чиме.{S} Приход јој је био мален, но она је волела и ос |
| трина.</p> <p>— Нисам ни обучена за тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту |
| штовања и љубави. „Да тако све женскиње чине, мање би било несреће на свету“ рекао је он.</p> < |
| цену непозване очи.</p> <p>Да ли они то чине хотимице, или онако неосетно — не могу још да прес |
| тражећи кривице у својих делих.{S} Тако чинећи почела је зарана мислити.{S} Због љубави према с |
| да слушам ваш разговор, дода Ружица.{S} Чини ми се, да је Босиљка вољна за диван.{S} Гле, како |
| још живи, још је онај исти.{S} А ја?{S} Чини ми <pb n="193" /> се све као сан, као магла, кроз |
| их очију, а канда и црне косе.</p> <p>— Чини ти се, примети опет Ружица.{S} Била си збуњена, па |
| е по нашем закону слободно, па опет она чини и нико јој не замера.{S} Да богме; ја овде немам н |
| ају остале моје другарице, те ми се све чини, да нимало нисам лошија од оних, које су боље оцењ |
| аситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти очитала свој символ ве |
| па се засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно с |
| S} Писмо ће бити подуже, но то ништа не чини.{S} Сад сам мало доспешнија и вољна за разговор с |
| е неке моје друге.</p> <p>— Али мени се чини, да је ближи додир с људима, баш учитељичка дужнос |
| ече она, не дижући очију.{S} Но мени се чини, да би и женскиња постала друкчија, кад би мушки б |
| не смеш много ни да решаваш; увек ти се чини, да ниси за то дорастао...</p> <p>Даринка је међу |
| пе, а друга другог.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па |
| арам?</p> <p>Мати јој није рекла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да |
| лимо, онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и |
| сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па се замислила. |
| } Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па промисли: м |
| ожда се и варате.{S} И друга би то исто чинила.</p> <p>— Допуштам, рече он с обореним погледом. |
| ати добру учитељицу.{S} Други нису тако чинили, нису толико радили, па колико сам пута већ осет |
| а.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ ње |
| скептичарка па није ником веровала.{S} Чинило јој се, да је сваки проси тек због мираза.{S} Ве |
| {S} Још му је лаки стисак и вратила.{S} Чинило јој се то сасвим природно; чинило јој се, да је |
| провела је без плача, али и без сна.{S} Чинило јој се да су јој сви осећаји изумрли.{S} Али пос |
| е истине често дешава.{S} С тога јој се чинило, да је скоро све превара, те је веровала само де |
| </p> <p>Бивало је тренутака, кад јој се чинило, да мора доћи.{S} Тада би јој и нехотице на ум п |
| на рад ју је одушевљавао.{S} Али се њој чинило, да је тај народ и сувише поводљив, и сувише зап |
| ку велика жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, в |
| е</hi>.{S} Није тако.{S} Даринци се бар чинило, да се од миле руке бој двојином осећа.</p> <p>Т |
| тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, па ћете |
| е.{S} Па од куда та разлика?{S} Њима се чинио свет рај, а људи анђели, који су само за то на св |
| , тек због тога одбила?{S} Ко би још то чинио’ — ради других! ..</p> <p>— Босиљка! узвикну Дари |
| чајева, искала се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и ње |
| стринске милости?{S} Дабогме да то неће чинити.{S} Радиће и она па ће заслуживати.{S} Раду је в |
| и мислећи:</p> <p>„Тако је требао давно чинити.{S} Тамо је за њега, а не овде, где нема друге з |
| заборавља;“ Па реци ми, која ће жена то чинити?{S} Је ли она, која уме расудити и мислити?</p> |
| } А ја ћу, верујте, пре умрети, него то чинити; сама је опет никада тражити не ћу.</p> <p>— О, |
| и ја их још не знам.{S} Док их познам, „чинићу употребе од добре воље њихове“.{S} Па и онда ћу |
| што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, е |
| она навикнута, да се у сваком важнијем чину покорава.{S} С тога се и сад родитељској вољи поко |
| разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљала?!{S} Није она тад |
| p>Дођоше и до цркве.</p> <p>По свршеном чину, кренуше се сви натраг.{S} Сви су ћеретали, само с |
| јој сестре „стрину“, да заступа при том чину место домаћице.</p> <p>Даринка се беше дотле већ с |
| само или пред другима изрекао, њојзи се чињаху, као да су потекли из њене душе.{S} Једном речи: |
| дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, које му сад дивотно изгледаше |
| грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао са срца тешки камен, који |
| тек о обичним стварима.{S} Али се њему чињаше да је свака Даринчина реч сродна његовом мишљењу |
| сестра се извинила, да му је повредила чир на рамену...</p> <p>Њу је то врло немило дирнуло.{S |
| бити, стојим ти добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ј |
| зела љубав — грешна љубав!</p> <p>— Не, чиста и права љубав! викну он, па се пред њу спусти на |
| се имала стидити?{S} Моја је љубав била чиста.{S} Ти то најбоље знадеш.{S} Кад си увидио, да те |
| требна горива, а како јој је љубав била чиста, то остаде тек успомена, тек пепео.</p> <p>Ненадо |
| ора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста, истинска, а карактер постојан, она згара оно, шт |
| — по којој је тек она девојка невина и чиста, која се стиди отворено разговарати о браку и ств |
| ш.</p> <p>— Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су |
| ова јадних кућица диже се и нека виша и чиста кућа, као оно љиљан из корова.{S} У такој једној |
| даћеш главу своју за њу; сјајна ти је и чиста као мајска росица; поштење, доброта, племенитост |
| а?{S} Не, то не могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредује |
| е сама први пољубац дала тек из праве и чисте љубави.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| на ручак.{S} Ја замесила питу, а стрина чисти јабуке.{S} Ружицу је отправила у цркву.{S} На дво |
| <p>Неко је рекао: „И најмања патња боље чисти душу, него најпотпунија срећа“.{S} С тога је и Да |
| ле у стан узети, неће поштедити ни твој чисти неокаљани девојачки глас, само да до своје цељи д |
| чина душа и уз незадовољство бивала све чистија.</p> <p>Навикнута од детињства, да све строго о |
| <p>Тако сам ја њој одрезала, секо моја, чисто српски и сеоски, без сваког варошког пренемагања. |
| аљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чији се понос сав збије у прсте, |
| осматра свет!{S} Па онда, како немарно, чисто с иронијом, говори с мушкима.{S} Или исмејава, ил |
| богме, док вам дође суђени — рече баба; чисто се извињавајући; приметила је Даринчин осмех, па |
| стечем симпатију својих наставника.{S} Чисто бих хтела да им жељу у очима прочитам, па опет ме |
| а воља хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао ника |
| тако, да сам морала остати у ходнику, а чисто да пропаднем у земљу; била сам и сувише разузурен |
| лежи и село Б...{S} То село беше некада чисто српско, но сада већ није тако.{S} Место некадашње |
| оја половина треба са жениним новцем на чисто да се изведе!</p> <p>— Знам ја све.{S} Но знам и |
| мехну се Даринка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја н |
| оворила, да је девојчина дужност, да је чисто и уредно одевена.</p> <p>— То сам и сад, рече Дар |
| ута:</p> <p>„И најпогрдније име, ако је чисто и невино — свето је!“</p> </div> <div type="chapt |
| била је већ њезина мисао.{S} С тога се чисто страшила, да се с њиме разговара.{S} Та сродност |
| </p> <p>Кад је то изговорила, тргла се чисто и поруменила до ушију.</p> <p>— Другого ми комент |
| {S} Дан је био прелеп.{S} Ведро небо се чисто смешило, а златни зраци сунца на заласку дивно пр |
| председник, не бих веровао.{S} Овако се чисто застидим сам себе.{S} Показује се и одаје ми пошт |
| ена, али угледна лица.{S} Одело му беше чисто, а по кроју и градиву могло се судити, да припада |
| јих суза, јер знадем...</p> <p>Заћута и чисто са задовољством стаде гледати њезине сузе.</p> <p |
| овац воле.</p> <p>Странац је зачуђено и чисто не верујући слушао њене речи.{S} А она, мислећи, |
| на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калу |
| тих винограда.</p> <p>Даринка беше овим чисто очарана, па и нехотице застаде, гледећи тај дивни |
| да је бивало тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она |
| поданик...</p> <p>— Госпођице! — викну чисто уплашено гроф. — Нисте ме разумели.</p> <p>— Вара |
| ржала да у смех не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам с |
| ка.</p> <p>Писму је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини |
| много бриге задавало; била је уверена о чистоћи дуже и срца кћери своје, па је била уверена, да |
| — То сам и сад, рече Даринка показујући чисту јачицу, коју је међу тим на врат метнула.</p> <p> |
| } Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите и на здр |
| е могу сами да је подигну, те се с тога читав нараштај заједно с учитељем и учитељицом по којек |
| ти опет.{S} Сад немам каде.{S} Чека ме читаво брдо студија.{S} Боже мој, каквих студија ту нем |
| .</p> <p>— И мени на њезину.{S} Ево, па читај.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Тако јој и треба! смејал |
| умиро, само да хоће то бити.{S} Ал и’те читајте; ено фрајле не мож’ да вас дочекаду?</p> <p>Дар |
| С тога је све слободно време проводила читајући и учећи, и то не тек из склоности, већ што се |
| јао грофовљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да л |
| вљев потпис.</p> <p>Даринка је читала и читала то писмо.</p> <p>Да ли је превара, да ли је исти |
| т.{S} Сад је већ касно а хоћу мало и да читам.</p> <p>У оној ствари владај се онако, како сам т |
| ме кара кад ме види недељом и свецем да читам.{S} Каже: боље се играј с децом или свирај што, н |
| ладећи јој косицу са чела.</p> <p>— Кад читам, рече она поруменивши још већма, морам да се сакр |
| <p>И с грозничавим нестрпљењем настави читање.</p> <p>— Варалица и подлац!{S} Мене да превари! |
| е и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако прохуја опет доста времена.</p> </d |
| отужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да није никакво зло |
| е кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али не, он има право, онако би можд |
| Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забранити а лепо одело и забаву омилити, |
| ка.{S} Своје знање стекла сам понајвише читањем и размишљањем о томе.{S} На то сам се тако свик |
| ти љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какве студије, која се није научила због ћеретањ |
| доброј нози“, него се извеџбају у брзом читању „из далека“.{S} Наслоне после студију на леђа др |
| допуштати, да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога ом |
| ше међу тим писмо отворила па сад стаде читати:</p> <p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, шт |
| <p>Најтеже јој беше забрана, да не сме читати.{S} Остала средства, која се употребљаваху, да ј |
| т листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љубав, љубав ће ми се и вратити |
| д се не може, још већи је грех, у цркви читати љубавна писма иди веџбати се у брзом читању какв |
| оветкама нигде нисам то нашла.</p> <p>— Читаш ли радо? — питаше он радознало.</p> <p>Дабоме.{S} |
| во писмо.</p> <p>Даринка отвори писмо и читаше:</p> <p>Велештована госпођице!</p> <p>Нема женск |
| ето, опет доно.</p> <p>— Нема замерке, чича, ал причекај, да ти донесем твоју заслугу, рече Да |
| е л’ устала госпођица?</p> <p>— Ево ме, чича-Сретене, рече Даринка, па се упути старцу.{S} Знал |
| ка, па се упути старцу.{S} Знала је, да чича Сретен зове све сеоске госпођице „фрајлама“, а сам |
| кврцнуше врата на дворишту и унутра уђе чича Сретен, сеоски писмоноша.</p> <p>— О, фрајле! — по |
| исте ви доста угледали?{S} Јест’, памти чича све то.{S} Па с богом остајте, и дај боже, да вас |
| > <p>— Добројтро, госпођице! назове јој чича Сретен, пруживши јој писмо.{S} Имајте опростити, ј |
| раду.{S} Ма да није муж, опет је вредан члан друштва, у којем се налази, а као такав заслужује |
| их могла волети, и опет остати користан члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек п |
| ијам.{S} Свака породица, особито женски чланови, имају у својој кући посла, доста пута онаква, |
| еш од смеха, кад ће кроз који час доћи, човек, који ме никад није видео.—</p> <p>— Видео те је |
| месеца њезина учитељевања одселио из Д. Човек беше трговац, а у Д. Чивута и сувише, те је потра |
| ковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а уз то велик родољуб.{S} И на |
| волети и с којим се могу слагати.{S} А човек, кога бих могла волети, још нисам до сад нашла и |
| па и од себе.</p> <p>„Све је превара а човек варалица“, мислила је. „Кажу: родитељска је љубав |
| , кад ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота дево |
| гроф, кад је некад рекао, да се сирома човек највише поводи за комадићем бољег хлеба, мислила |
| е треба једнако да се забављају.{S} Кад човек ступи у друштво, он треба да се држи реда.</p> <p |
| је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и карактера.{S} За комад бољег хлеба пост |
| онај, ко је слично препатио; то не може човек описати.</p> <p>У почетку су мислиле сиротице: ср |
| овања достојни.{S} Жену питај, какав је човек њезин муж.{S} Разумемо: паметну, ваљану и разбори |
| ло да је бољи психолог.{S} Образован је човек.{S} А учитељ треба да прозре душу својих ученика. |
| мном, над уверењем мојим?{S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тич |
| поштења?{S} Ту се јако варате.{S} Он је човек.{S} То признајем.{S} Али никад човек од речи и ка |
| емам више браце!“ уздахнула је. „Ово је човек, кога не познајем.“</p> <p>Па се мирним срцем и б |
| заиста смешно, невероватно.{S} Та то је човек — </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, богат, па још пле |
| опште за све људе.{S} Тек њиме постаје човек поштен, уважен, сретан и љубљен.</p> <p>— Љубљен? |
| /p> <p>Даринка задрхта.</p> <p>„Овај ме човек искрено љуби“, мислила је она. „Двојином је дакле |
| сан — рече тихо — па је природно, да се човек те љубави, као и сна, кад тад отрести мора.</p> < |
| <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p> <p>— Па, па, муцала је |
| езиним судом.</p> <p>„Боже мој, како се човек мења!“ уздахнула је. „Или га можда нисам ни позна |
| би?</p> <p>— То није могуће!{S} Онда би човек био права животиња.</p> <p>— Животиња не спекулир |
| остојанственијег назива, назива — прави човек.</p> <p>— Ха!{S} Дакле господа нису људи? — викну |
| само велим: раденик има назив <hi>прави човек</hi>, као и господа своје титуле.{S} Уз то сам јо |
| јер сваки муж верује својој жени, сваки човек воле своју својту, а скоро сваки званичник полаже |
| ле сиротице: срце ће им препући.{S} Али човек је каткад тврђи од камена, те и њима не би ништа. |
| њу боље упознао, а сваки, па и најгори човек има и добрих страна, које се по неком могу допаст |
| и својом титулом најмање може задобити човек, који је искрено не љуби.</p> <p>То је рекла мирн |
| ме задовољна, бићемо обоје сретни,“ тај човек, видите, не лаже, већ збори истину.{S} Особито, а |
| свим природно; чинило јој се, да је тај човек најискренији пријатељ њезин, да га је увек познав |
| тка, а женскиња осећа и види, да је тек човек и обична жена, па како тек уз мушкога у друштву н |
| није знала, да љуби и да јој је идејал човек, кога је још пре неколико година видела у сеоској |
| не, моје слабе стране упознали — ја сам човек, а људи су погрешиви — зар би једанпут за богатст |
| ки.{S} А уз то је леп, млад и образован човек.</p> <p>— Радо бих, али не могу, промуца Даринка. |
| свега поштен бити; мора бити образован човек, а мене уз то мора волети, волети — као и ја њега |
| е држала, да има на свету бар још један човек, који је разуме и који је као она.{S} А сад, кад |
| богатија од Јелене.{S} А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као п |
| аш доказ, да те он воли и да је паметан човек.</p> <p>— По твоме схваћању! — примети Даринка.</ |
| што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео на њене укоре да ћути; већ јој је одгов |
| ши ту тугу господар Рада беше пресрећан човек.{S} Радња му је ишла све боље, а три кћери његове |
| ди без сујете, а женскиња је тек обичан човек; и она воли, да људи о њој имају добро мишљење.{S |
| долазио.{S} Док је живио, био је поштен човек и учитељ.{S} С тога га и нису звали газдом, рече |
| де тек практичан трговац, него и поштен човек....{S} Осим те трговачке незгоде, дође и несрећа. |
| уша им!{S} Али да је Незнанковић поштен човек, стојим ти добра.{S} Човек је то од карактера а у |
| тити, још јуче је стигло, ал ја се, као човек, задржао мало код грк-Совре; пили тамо алвалук; з |
| лица јој нестаде осмеха.</p> <p>— Како човек мора често и пред женскињом да је груб! извињаваш |
| хоће.{S} Зар то греба питати?{S} Чисто човек да мисли, да ниси...</p> <p>Није мисао никад сврш |
| своме „браци“ каже.</p> <p>„Он је добар човек“ мишљаше она; „за цело ће се радовати док то чује |
| м ништа против тога.{S} Добрић је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p |
| {S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици |
| рз’о се ништо председник на њу.{S} Паор човек и газда, ал имају две пртаје у селу, једна једног |
| м ја?!</p> <p>— Знам врло добро — богат човек и племић, рече она, оштро га мерећи.</p> <p>— О, |
| се отров пружа тек у лепој чаши, у коју човек ништа не сумња.</p> <p>Први поглед казује нам, да |
| што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лиц |
| цивши ватрен поглед за Даринком.</p> <p>Човек тај није био сувише подла карактера али непостоја |
| елу, у старости.</p> <p>Неко је рекао: „човек зависи од околности.“</p> <p>Тако беше и с Даринк |
| Но опет волим умрети, но поћи за таква човека.</p> <p>— Нису они хрђави.{S} Паметни су то људи |
| родитељима кроз плач рекла, да она тога човека не познаје и не воли.{S} Али уз све то би уговор |
| ти?{S} Не, мајко, то није могуће!{S} Да човека познамо, треба много више времена, а ја њега за |
| роћења њезина.{S} Дођоше јој два млада човека. <pb n="192" /> Једноме беше име Љубинко Вернић, |
| усти хаљину.{S} Кад погледа, виде млада човека у ловачком оделу и с пушком о рамену, где, преск |
| не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а мене би уверавао, |
| т, бар држим, никада неће хтети поћи за човека, који воли мене, а не њих.{S} Из овога је јасно, |
| нам и то, да волијем умрети, но поћи за човека, који ме не воли а уз то је још подлац и варалиц |
| а сретна ћу бити тек онда, кад пођем за човека, кога бих могла волети и с којим се могу слагати |
| вницом, узимајући на се облик заљубљена човека, па наиђе на девојачко, чисто, поносито срце, чи |
| осијачке палице, оно до имена сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, б |
| го се не сме тражити од обична погрешна човека.{S} Је ли, да је тако?{S} Да нешто могу да ми за |
| ; госпођице, баш сте...!{S} Зар и ношња човека?{S} Али ја не ћу с вама да се препирем.{S} Веруј |
| најем.{S} Па како да пођем за непозната човека?!</p> <p>— Детињарија!{S} Познаћеш га.{S} За то |
| та беспослица заглупиће и најпаметнијег човека.</p> <p>Ту се спусти пред оца на колена, па загр |
| е за тебе.“</p> <p>„Ако не нађем таквог човека, нећу се удати!“ изрекле су, као у пркос срцу, њ |
| младог трговца. — Хтела је рећи: младог човека, али је замени са „младог трговца“.</p> <p>— Сув |
| је дужност сваког уљудног и образованог човека, но неискреност и ласкање последице су непоштења |
| оцену и симпатија каквог младог ваљаног човека, за којег мисле госпође мамице, да би био добра |
| и, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове речи, те ен |
| ом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гледала је |
| заборавио, да брига и сиромаштво троше човека, те је ту промену приписивао њезиној љубави прем |
| .</p> <p>Она се устрашено обрну и спази човека с књигом у руци.{S} Кад му је у лице погледала, |
| ад га не љубим.{S} Али хоћу ли кад наћи човека кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{ |
| ће мо се ми разумети?</p> <p>— Да човек човека разуме, природно је.{S} Али да сирота девојка ра |
| воре!{S} Много времена треба, секо, док човека познамо.{S} И за то је многи привидно сретан бра |
| ло добра навика.{S} Али не увек.{S} Док човека не познамо, то је врло корисно.{S} Доцније бива |
| опстанак биће ми осигуран, ако не нађем човека, кога бих могла љубити и који би ме љубио исто т |
| ем себи позив.{S} Тако ћу, ако не нађем човека, кога бих могла волети, и опет остати користан ч |
| {S} Јесте, ја сам те љубила, али не као човека, већ као неко више биће; љубила сам те као скуп |
| е познају праву вредност и достојанство човека.{S} Зар ми нисмо биле богате па јесмо ли тако ми |
| их.{S} На то гледећи, можемо у неколико човека познати.{S} Иначе, зна се, да се отров пружа тек |
| </p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи ми |
| давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; видела је очи, |
| еном из тога и љубав не проклија у срцу човека, кога не љуби и који јој није прилика, избегавал |
| аринка, — да се не бих могле сложити са човеком, који нема ни онај ступањ образовања, што ми им |
| чена да попушта.{S} Али, кад се попушта човеку, кога волимо, онда се то не осећа, но кад се то |
| .{S} По опису течином познала је у томе човеку младога грофа Станишића, на чијем је добру и она |
| онда се то не осећа, но кад се то чини човеку кога не љубимо, онда је та дужност тешка и немил |
| ој појави његовој и образованом богатом човеку.{S} Уз то је још видела, да га баш њезино постој |
| е ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их презирем, ја их се гад |
| ада ће морати пред олтарем пружити руку човеку, кога не љуби.{S} Али и опет не имађаше снаге, д |
| а девојка далеко сам од тога, да људима човечанско право одричем.{S} Ја само велим: раденик има |
| итеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело.. |
| етнајстој својој години из љубави према човечанству или своме народу у учитељиште ступила.</p> |
| о могу нешто користити и своме народу и човечанству, које ми такођер много задовољства доноси.{ |
| ио се газда Рада.</p> <p>— За име Бога, човече! — викну устрашено госпођа — ваљда не мислиш Дар |
| ди се, да је много патила, но да снажна човечја воља за животом ни у њој још сломљена није.{S} |
| њима сам љубио спољашност и недостатке човечје, а у вама љубим поред спољашности и врлине.</p> |
| ине смеју узимати за мерило сталне воље човечје“? осећам, да питаш ти.{S} С тога ћу ти рећи, да |
| д не појмим.</p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико |
| на његовој мишици лако задрхтала а она чу, како му у том тренутку срце поче наглије бити.</p> |
| Даринка више дана не даде видети и кад чу, да је намерна од свога тече отићи, претвори се симп |
| да јој не виде толико жара у очима нити чу толико енергије у гласу њезину.{S} Изгледало јој, ка |
| аже Лела, онак боље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ћ |
| вадби, онак ћаскају.{S} Домаћин дабогме чува да је не увреди, ал ди ћеш ти с момци?!{S} Па, каж |
| је мало стало до гласа сироте девојке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и |
| ти својој.{S} Ни с ким немам размирице; чувам се и сенке своје, па опет не могу да стечем симпа |
| љно популарности, па пре свега треба да чувамо свој девојачки глас, свој учитељски углед, који |
| ми ваљана зета и без њега; није бадава чувен газда Рада.</p> <p>С тим пољуби жену и оде.</p> < |
| Са свога богатства био је уз то далеко чувен, те је ретко било дана, да се није нашао по неки |
| агрмим ја.{S} Једва сам дошла к себи од чуда.</p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имат |
| свата.</p> <p>— Пондак да не пукнеш од чуда? гунђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се |
| менту диже се „дете“ са канабета, и гле чуда, то не беше мали Пишта, већ неки одрастао али голо |
| овор.</p> <p>— Боже мој ала си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је т |
| авао јој, за њене детињске године, врло чудан изглед.{S} По највише је сад бивала тужна и замиш |
| ени.{S} Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} |
| > <p>— Зашто мислиш да не би био такав? чудила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био ог |
| и, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам до |
| p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> <p>— Знам, тетка!{S} |
| <p>— Знаш?!{S} Зар си ти био на небу? — чудила се Даринка.</p> <p>— Нисам, сестрице.{S} Али сам |
| азмиљала, не би се сада заједно с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, к |
| меха за свакога.{S} Зар сам се једанпут чудила, како је пријатна с оним особама, за које ми је |
| ви су они сви!{S} Ја се томе ни мало не чудим, ма да имадем воље, да овог грчу са његове претер |
| ремати хиљада.</p> <p>— Каквих хиљада?! чудио се странац.</p> <p>— Па новаца! рече сухопарно Да |
| оче:</p> <p>— Ви се, госпођице, за цело чудите мојој примедби, да сам вам и ја захвалан?{S} Али |
| тетка, — допустите да вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом назива |
| ер га не љубиш!</p> <p>Ви ћете се можда чудити: како може бити, да сирота и од света можда през |
| о погледа и рече:</p> <p>— Ти се зацело чудиш мом одговору.{S} Но ја знам, зашто сам то рекла.{ |
| ћеним лептиром весело враћаху.</p> <p>— Чудна природа! уздахну Ненад па оде својој жени.</p> <p |
| е... </p> <pb n="188" /> <p>— Ала си ти чудна! смејала се Босиљка.{S} Дабогме: да има и таквих |
| одаде:{S} Теби бих прво казала.</p> <p>„Чудна жеља за њене године!“ — помисли странац, а гласно |
| но с мужем чудила: од куда Даринка тако чудне мисли има о свету, кад их нигде није могла чути а |
| у исти мах види их и на себи...</p> <p>„Чудни смо ти ми људи!“ уздахну у мислима; мислимо, мног |
| ло је још добро.{S} Касније постаде још чуднија.{S} Није се хтела играти женских дечијих игара, |
| слиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мртваца, ал сталним |
| на! понови Даринка његове речи некаквим чудним тоном, па уморено наслони главу на наслон од клу |
| и је код Срба, па још старих познаника, чудно оно туђински <hi>ви</hi>, — рече смејући се госпо |
| раденике.</p> <p>Даринка, идући пољем, чудно се осећала.{S} Први пут после смрти својих родите |
| зитура, у коју се сад беше гроф ставио, чудно се разликовала од његовог ловачког простог одела. |
| Даринци па рече:</p> <p>— Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си |
| детета, које га тек од јуче познавало, чудно га је сад, при растанку из своје постојбине, гану |
| е у празноверице веровао, опет уздахну; чудно га беше ганула ова њезина примедба.</p> <p>— Ја н |
| зио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудно!{S} На длаку онакав, каквог сам га ја замишљала.< |
| бог би знао! — смешила се она.</p> <p>— Чудно!{S} Зар ни једна не мисли као ти?</p> <p>— Ко би |
| реци: у чему би се састојала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> |
| им.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! — рече Даринка меким и тужним |
| угодност жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> |
| илику те оде из собе.</p> <p>Како ли се чудно осећала!{S} Тај здепасти и по спољашности више не |
| тци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како се чудно смешка; фумигира све нас.{S} И то ми је васпитање |
| и сад презорни поглед.{S} Поглед је тај чудно одударао од њезиног нежног детињског лица, те мла |
| ! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па онда обори очи и пола тужно и пола ст |
| очијама већ баш пешице, а то им је било чудно, те се довијаху, ко то може бити.</p> <p>Гост зак |
| аја * године.</p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти ја |
| ржати тог погледа те обори очи.</p> <p>„Чудно!“ — мишљаше она — да ли ме он љуби?“ И ту задрхта |
| некадашњи „браца“, њен — идеал.</p> <p>„Чудно! тако се изменути!“ мишљаше она „Па где му је она |
| .</p> <p>И странац се замислио.</p> <p>„Чудно дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно до |
| ога вечера јој је прелетао по лицу неки чудноват осмех.{S} Тај осмех беше излив неких, за Дринк |
| та ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је одударао од оних укорних речи; у обојима б |
| ело није.{S} Али у души јој беше некако чудновато. — Гади се туђих мана, а у исти мах види их и |
| ек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу из сажаљења и љубави.</p |
| отишао у туђину, није се сећао тог мало чудног детета.{S} И тек сад, кад је опет међу свој наро |
| на ал људи јој не верују.{S} Њој, каже, чудо то; боји се да неће после царство њу изабрати, већ |
| две краве на ведрици.{S} Добре млекоше, чудо добре; млека к’о воде.{S} Још кад их ране с цвекло |
| Баш као и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: |
| јвећој мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утам |
| туга, понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то дево |
| Лела, пре није имала.{S} Па за то јој и чудо на наше девојке.{S} Довек су јој лепо одевене, дов |
| шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и од пре ти и госпођица Јана пише, да с т |
| S} Довек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} |
| ње, да се наједе.{S} Њој то било здраво чудо, па рекла прија-Јули, свекрви моје Леле, попадија |
| ко.{S} Знате, синоћ, док је трајало оно чудо, једнако сам га гледо, метно сам га на астал; торб |
| аз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка. |
| ојака, па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb |
| против њене воље место ироније звучаше чуђење.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— Свему томе крив |
| ада, уважена и богата племића?{S} На то чуђење могу вам само одговорити, да ја љубав не бркам с |
| ког сви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што |
| увши своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки |
| бражавам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на |
| кима, али је слушала мушке; хтела је да чује Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, |
| ретан.</p> <p>Моја мати неће о овоме да чује.{S} Она ми прети, да ће ме тада искључити из насле |
| као тајну причала (јер неће да се даље чује) како је баш она видела опет неку „примерну“ загрљ |
| , а не видиш да је ту врт, па ако те ко чује! — опомињала га је мати, но касно. — Њена опомена |
| запроси.</p> <p>— Наравно; особито, ако чује, да јој будући пита бабајка: изволите се изјаснити |
| аше она; „за цело ће се радовати док то чује.“</p> <p>Сутра дан устаде Даринка врло рано и оде |
| љубав!{S} О, како се та света реч често чује, а како Је у истини мало имаде! рече Даринка, више |
| ова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем је већ наста |
| вати!</p> <p>— Мислиш ли ти збиља тако? чујем сада глас Даринчин која је до сад ћутала.</p> <p> |
| те узеше опет блажи изглед.</p> <p>— Да чујем, рече после неколико тренутака.{S} Ма да напред з |
| ем назоре те врсте женскиња, па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта ми |
| ринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> <p>— Не, душо!{S} Иди ти у собу |
| лонио, све су ћутале.{S} Но брзо за тим чујем како једна говори:</p> <p>— И овде у Банату има л |
| ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогме да |
| итују.</p> <p>— Ју, свету!{S} Свашта да чујеш! смејала се она девојчица, пљеснувши рукама.</p> |
| а ћутећки сносим недаћу своју.{S} Но да чујеш друге, како грде, како се жале на неправду и парт |
| колико би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било |
| > <p>Устала је, загрлила сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружиц |
| p>Он порумени, а она поносито, ал једва чујно рече:</p> <p>— То није никакав грех.{S} Баш да се |
| .</p> <p>— Хоћете разјашњења?{S} Добро, чујте и то:{S} Ви сте господине грофе, племић, а ја тек |
| не прсне; све бабе беху чисто зинуле да чују њезин одговор.</p> <p>— Док удам сестре, биће и то |
| иташе брижна мати.</p> <p>— Мати! мати! чула сам већ — јецала је кћи, наслонивши главу на мајчи |
| еш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула сам, да је леп и богат.</p> <p>— Тешко мени! узвик |
| сам будна и онда, кад је она легла.{S} Чула сам, како је у постељи још дуго плакала.{S} Држала |
| , у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је глас човека, који је исто тако давно слушала; в |
| беху се повратиле далеко у прошлост.{S} Чула је глас „незнаног знанца“ — њеног браце.{S} Сад јо |
| ом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом |
| .</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и снегу?{S} Питаше |
| сви мушки!</p> <p>— До сад нисам ништа чула, примети Босиљка.{S} Бог им а душа им!{S} Али да ј |
| .</p> <p>Даринка није тај искрени позив чула.{S} Мисли су јој сада биле с оне стране села у шум |
| мо је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Ме |
| зумрли.{S} Али после две године, кад је чула, да се Ненад оженио, из љубави оженио, грозно се з |
| } Неправо јој је да душе бивало, кад је чула, да је Даринка сама тамо била, но и то јој није мн |
| м судбом измирена.</p> <p>Често, кад је чула јаук несретних жена, које су они исти мужеви сад б |
| ила поглед, од кога се грозила, само је чула реч: „душице,“ коју је некад чула од оног странца |
| Ненадово мишљење.</p> <p>Кад год му је чула глас, задрхтала је, но кад му је разабрала мисли, |
| е већ даље упутила.</p> <p>Девојка није чула његове захвале.{S} Мисли њене беху се повратиле да |
| а одвратим од тога.</p> <p>Даринка није чула његове последње речи, него се питала: „Док је њега |
| и можеш.</p> <p>Даринка је дакле, чешће чула да је ружна.{S} За то јој реч „лепа“ и уз нежни по |
| <p>Кад је Даринка такву пресуду о себи чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац у |
| случајно тако неправедну пресуду о себи чула, само се горко насмешила.{S} Али кад је госпођи Ир |
| рих.</p> <p>— Куд ћеш горе?{S} Зар ниси чула, да је њему све једно, ма коју од нас? рече Босиљк |
| ш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за |
| </p> <p>— Ја не верујем.{S} Ал тако сам чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том |
| огла бих ти рећи ја.{S} А од других сам чула, да су комунистичке и социјалистичке идеје слободњ |
| ј сестри:</p> <p>— Држим, да си довољно чула, из уста самога народа?{S} Па сад суди: да ли сам |
| х! — рече Босиљка — па као да није глас чула, упути се журно другом стазом у кућу.</p> <p>— Гос |
| и се други, тако, да су јаднице често и чуле.</p> <p>Све то сносиле су оне стрпљиво, све дотле, |
| рајте <hi>милостивог</hi> господина.{S} Чули сте, да му је дуго време.</p> <p>Реч милостивог та |
| за богата поћи.</p> <p>— Хо!{S} Хо!{S} Чуло се сад, као из једнога грла.{S} Од куда ти то знаш |
| .{S} Од уста до уста па се то на далеко чуло.{S} Неки су чак тврдили, да је и необично лепа.</p |
| вашу прошлост, познајем ваше назоре.{S} Чуо сам од покојног чике.{S} Па држим, да која девојка |
| је за њом странац.</p> <p>— Доћи ћу.{S} Чуо се из далека Дринчин глас.</p> <p>Кад је Даринка до |
| баш сам каз’о, да је није видео, ал је чуо и зна, да је здраво ваљана. </p> <pb n="197" /> <p> |
| /p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим гољом беше муж |
| ју!{S} Како то изгледа?{S} Ко је још то чуо!</p> <p>— Зар су други у том погледу бољи?{S} Такви |
| соби кроз отворена врата њихов разговор чуо па у кујну изашавши задовољно посматрао своју кћер. |
| не познају, те и они често врло често „чупају место кукоља пшеницу“.</p> <p>Због тих мана завл |
| ме муж, као Ружица своју лутку, најпре чупао, а после због очупане косе омрзнуо, мене би то бо |
| младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што р |
| ли има о свету, кад их нигде није могла чути а они су је васпитали као и остале две кћери?!</p> |
| гласом, који се тек можда из гроба може чути, рече</p> <p>— Опрости! опрости, оче!{S} А нека ми |
| и пријатељи.{S} Друго од њих не могу ни чути.{S} Друкчија су можда дела његова.{S} Дела? — Да б |
| радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Мил |
| ко, да се Ненад почео страшити да ће ко чути.{S} Но опет је ћутао и задивљено гледао девојче, к |
| ф запита брзоплетно:</p> <p>— Волео бих чути и узрок?</p> <p>— Узрок је прост.{S} Нису сви мушк |
| е од нас куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у |
| а овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта |
| чи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она, прикупивши хаљину, детињско |
| Тако раздраганој паде јој у очи китњаст џбун дивних пољских ружа.{S} Џбун беше подалеко, но она |
| завирити у „породичне тајне“ у мужевљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</ |
| и паметнији и уваженији, чији је дубљи џеп, па ма било у глави место мозга плеве.{S} Тако то д |
| заврзану клањају се до земље.{S} Е, ал џеп говори!{S} Зато се сад и не обзирем на свет и славу |
| ожила је учитељски испит, па метнувши у џеп своју доста осакаћену сведоџбу баш у оним предметим |
| ачак наде за бољу будућност, имала је у џепу своју, и ако осакаћену и неверну сведоџбу.</p> <p> |
| p>Па умирен, као да му је Даринка већ у џепу, леже и заспа.</p> <p>— Ово ћу лето провести на по |
| их, док им пружиш прст, оћеду одмах сву шаку.{S} Него, рано, оћете л’ се ви удати?{S} Знаш’ не |
| дубини душе своје признала би, да је та шала мужевљева у многоме налик на истину.</p> <p>Тако м |
| та.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p>— Брани!{S} Само брани!{S} Ал немој после |
| као да је еванђеље...</p> <p>— Мани се шале! рече замишљено Даринка.{S} Мени је много стало да |
| ејале се на то све.{S} А наша Босиљка у шали рече:{S} За Сремца можеш.{S} Ал питање је, хоће л’ |
| зда Рада“, рече муж пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Немам ништа против њега; ал Даринци је т |
| p> <p>— Ха! ха! смејала се Даринка па у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то кор |
| емој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи остварити; само ак |
| та.</p> <p>— Е, онда сестрице, — рече у шали странац — не остаје друго, него да се и ти за врем |
| /p> <p>Неких пута би опет својој жени у шали рекао:</p> <p>— Женска деца, то ти је данас горе, |
| ле плачну.</p> <p>— Па ако ћеш ти тако, шалила се Босиљка, онда морам рећи Добрићу, да нађе и т |
| нећу да се удам!</p> <p>— Па нека да! — шалио се странац.{S} Дете га некако чудно погледа, па о |
| који је за збиљу сувише ироничан, а за шалу сувише озбиљан био.{S} Па спустивши поглед на доди |
| спођа Ирина.</p> <p>— Прошла ме воља за шалу кад сам чуо да ће ме кћи усрећити можда и каквим г |
| /p> <p>Сестрин изглед одузе јој вољу за шалу.</p> <p>— Реци ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— |
| ве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале се све још већма, изузимајући осрамоћену у |
| се први пут на игранку полази — примети шаљиво Босиљка.</p> <p>— А ја, госпођице, — рече млади |
| >— Сирома ђаво, к’о и она — доврши нека шаљивчина.</p> <p>Сви се смејаше досетци овој.</p> <p>— |
| уњена; осећала се рекла би каква сеоска шаљивчина — „као кад оштри зубе на печење па их омасти |
| S} Благо оној, за коју се с више страна шаљу господи професорима ружичаста стаклад.</p> <p>Стак |
| а.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако и друге добија |
| пет своје очи.</p> <p>— Ја вас љубим! — шану јој он, пригнув се да преврне нотни лист.</p> <p>— |
| то приметити, но Босиљка јој неприметно шану:</p> <p>— Ћути!{S} Друкчије им нећеш дознати право |
| е повод, да је многа мамица „гардедама“ шанула својој сусетци:</p> <p>— Ви’те, молим вас, како |
| куварица...</p> <p>— Лакше!{S} Чуће! — шапне јој тетка.</p> <p>Гроф се беше задубио у посматра |
| .</p> <p>— А, голубе мој, почекај мало! шапутала је Даринка Босиљки, не далеко од прозора воће |
| али родитеље увредити — то је страшно! шапутала је у себи.</p> <p>— Журите се!{S} Старији веле |
| крв не даде му мира.</p> <p>„Покушај“, шапутала му је она. „Она је сирота девојка; не може те |
| мо амо по небу.</p> <p>— Као мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се о |
| уку.</p> <p>„Ја га не љубим,“ то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му н |
| видети.</p> <p>— Даринка!{S} Цоспођице! шапутао је. — То су, истина, моје речи, но тада вас још |
| ла сестре и једва чујно кроз сузе стала шапутати:</p> <p>— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, |
| ринка, па страсно загрливши матер стане шапутати:</p> <p>— Је ли, мајко, ти ме не ћеш удати?{S} |
| немилостиво тамо амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци с |
| „идејал“, мој „гроф“ и сва срећа моја, шапуташе она.{S} Па одбивши своје руке њему око врата в |
| p> <p>— Ко би увек појмио човечје срце, шапуташе Даринка.</p> <p>А после неколико тренутака одл |
| стише свој плен.</p> <p>— Лети! лети! — шапуташе за тим. — О, кад бих и ја могла летити!</p> <p |
| па нећу да чујем, како се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвал |
| ладо застаје на њојзи, и како по неки и шапућу:{S} Да красне девојке!{S} Да укусна одела!“ нађе |
| аном и солидном робом, а они преваром и шареним, углачаним олошем, па како уз то Србин радије п |
| ју.</p> <p>— Баш као да ти одобравам ту шарлатанерију!{S} Да те не знам, још бих ти и веровала, |
| Но сад, кад није иначе, и ја ћу за њима шат будем боље среће.</p> <p>Поздравите старе наше добр |
| сече се господар Рада.</p> <p>У Русији, Швајцарској, Француској и другим државама је тако исто. |
| сао, пада у део женама, које као праље, шваље, куварице, собарице и друге, са својих руку себи |
| ојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге један део свога века провела у том |
| се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле су уморне раденике.</p> <p>Даринка, идући п |
| ији.</p> <p>— Калфе не ће да ми кажу, а шегрт не зна ни сам; не зна ни колко смокава иду у вена |
| их тако волем.</p> <p>— Питај калфе ил шегрта.{S} Они су ученији.</p> <p>— Калфе не ће да ми к |
| му настојник примети, да ће ове године шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, кој |
| угодимо.</p> <p>— Онда ће јој бити тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Тол |
| ју се већином девојчице од четрнаест до шеснаест година, а како женскиње нема за науку и самост |
| седели у сеници около стола а млађи се шетали по врту.</p> <p>— Ала дивно трепте звезде — рече |
| ечи, видела тога вечера, кад јој кћи из шетње кући дође, одраслу девојку, исто тако, упливом сл |
| , да слободно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити леп |
| гледим за њом, кад узме књигу па иде у шетњу на излаз.{S} Другдаш ми је и жао, па ми чисто чуд |
| отменом сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу к |
| p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у село.< |
| воде.{S} Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату виси |
| на свој прашни јесењи капут и оставивши шешир.</p> <p>Даринка је за све то време више личила ка |
| познанике?</p> <p>С тим уста и узе свој шешир.</p> <p>— Ви као да сте намерни да идете?{S} Но и |
| ко! молила је мала Ружица, узимајући му шешир из руку.</p> <p>— Да, останите, два, три дана, ко |
| лучајно узмеш други израз, те не рекнеш шија него врат, отићи ће ти сав труд и сва мука под куп |
| ра дугачке хаљине носити, радосно их је шила.{S} Била је једном у позоришту, па видела вилу у д |
| а јој је лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема при |
| е зна, сви је зову.{S} Понда јој и жене шиљу.{S}Дође ти, па фали ово, приповеда оно; а није ти |
| штеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не |
| ругу заслужити поштовање и симпатију, у ширем га — ако га има — за цело с правом не заслужује.< |
| лазак сунца, срце јој се у грудима поче ширити.{S} У том тренутку чињаше јој се, да јој је спао |
| .</p> <p>Даринка, метнувши руже за свој широки шешир, лако се поклони, па брзим корацима пође у |
| кла, да то чини, али је, уздахнувши, на широко ћерци разложила, да јој је као девојци, као женс |
| ледни странац, у суром прашном капуту и широкој обући, не беше нико други, до њен некадашњи „бр |
| ости“ необично изненађење.</p> <p>Тетка широм отвори собња врата, да би „њихова милост“ узурниј |
| у препарандији училе домазлуку: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни је |
| денунцијанте!</p> <p>Још је мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише бој |
| нка, да је гроф могао чути — овај мирис шкоди великој господи...</p> <p>— Милостиви господин ми |
| сваком кајишарењу, те му је и то много шкодило.{S} Где је било изгледа да се може платити, рад |
| Тиме је њојзи тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непа |
| мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му приповеда, случајно и хот |
| е, да је у * основана државна учитељска школа, и то за учитељице без разлике вере и народности. |
| то препоручују.{S} Поље је наше, за сад школа, пример и — перо.{S} Даном приликом можемо и у по |
| спитујем, но да ће учитељицама те врсте школа брзо омрзнути, лако је замислити.</p> <p>Ово не в |
| кад они оман: не треба нам ни црква ни школа.{S} Јако изишла та врашка мода, с том новом вером |
| ње оних српских вероисповедних народних школа у епархији, где је она била, којима највише прети |
| S} Па поред сеоског нередовног похађања школе, поред домаће запуштености дечије и поред осталих |
| } Једра је баш здраво.{S} Далеко смо од школе, чак на другом крају, ал она дође, чим пусти децу |
| лу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царство плаћа.{S} Њина учитељка, већер, та |
| грађанске или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда |
| ви пут предавање професора приправничке школе у П.</p> <p>Сиротица, гутала је сваку њихову реч. |
| већ одлазити.{S} До који дан почињу се школе.</p> <p>— Сутра! понови дете, тужно га гледећи.</ |
| ја, каква и најодличнија приправница из школе у живот ступи и постане учитељица, онда тек види, |
| ад и кад попа, да ће им нестати цркве и школе, ако ћеду се увек протеривати, већ да буду сложни |
| иначе добра жена, не даде му да настави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимна |
| тим савесно вршила своју дужност, а ван школе је била блага, учтива, предусретљива у сваком сво |
| деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе за сад је приступачна само мушком учитељству, а н |
| итељски углед, који истицањем поуке ван школе и деце лако можемо изгубити.{S} Поука ван школе з |
| а се застидила.</p> <p>Дођоше у томе до школе те се растадоше.</p> <p>Дошавши до вратница своји |
| ла, па како су због тога већ у основној школи хваљене, долазе и амо, да се и даље те хвале науж |
| месту од уплива а на рачун мањег рада у школи или хвале њихове.{S} А чим то буде, пашће учитељи |
| рица у нашем месту.</p> <p>— Ти дакле у школи виси никада чула говорити о сунцу, месецу, киши и |
| Од куда си ти то научио? — Из књига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дош |
| за тим гласно рече:</p> <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? о |
| ка-Владану у госте.{S} Иначе сам увек у школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Гра |
| <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће тако бити, стојим |
| то беше дан пре добила циркулар од више школске власти, у којем се учитељима налаже, да се стро |
| ad> <p>После неколико недеља а почетком школске године слушала је Даринка први пут предавање пр |
| а Босиљка. </p> <p>— Председник црквено-школске општине из Д. јавља, да ће се заузети за мој из |
| ам да наставим своје причање о овдашњим школским приликама.{S} То сам ти обећала, али из твога |
| онски карактер, и на припомоћ за зидање школских зграда у оним српским општинама које су сирома |
| азовања.{S} Не мислим баш увек научном, школском образовању, већ домаћем и друштвеном.{S} Иначе |
| . . .{S} Сад да вам рекнем коју и о мом школском животу.{S} Писмо ће бити подуже, но то ништа н |
| удућности своје, и потражила је утехе у школском и домаћем послу.{S} Посла беше доста те брзо п |
| {S} Па каже Лела, неће да плаћају ни на школу.{S} Довек морају учитељи најпре да ишту по сто пу |
| акве ће учитељице услед тога и нехотице школу запустити, а како је женскиње већма оговарању изл |
| , па да се брину за своју децу, цркву и школу, а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се го |
| ље, да седи кући, и да чува њену децу и школу.{S} Да је звезда Даница, јопет ће, да простите, з |
| ига и у школи.</p> <p>— И ја сам ишла у школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи фра |
| и њој николко пута; иде им девојчица у школу.{S} А њој се допало, пондак све их учи, како се м |
| Којешта!{S} Зар ми нисмо заједно ишле у школу?</p> <p>— Па јесмо.{S} Ал знате —</p> <p>— Не ћу |
| жда и педесетој.{S} А уз то ће упасти у школу са три до четири разреда са више од сто занемарен |
| по сто пута.{S} Да им начине тако какву школу, за коју се ништа не плаћа, добро би им пало.{S} |
| м.</p> <p>— Имате ли и ви, мамо, женску школу?</p> <p>— Имамо.{S} Па имамо и учитељицу, госпођи |
| својим упливом изради, да и она у исту школу буде примљена.</p> <p>— То ће, дете моје, тешко и |
| поносито рече: </p> <pb n="113" /> <p>— Шљивар младожења згодан је можда за коју од вас.{S} А ј |
| њега.{S} Па онда не марим, макар био и шљивар.</p> <p>— Е, а од куда ћеш ти знати, да те он ба |
| Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На ову малу неспретну шалу смејале |
| но! јопет ништа.{S} Ди ће и он да изиђе шњима на крај, кад они оман: не треба нам ни црква ни ш |
| одари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњима на крај!{S} Јако не мож’, каже Лела, тамо код њих |
| г.{S} Понак, све им се чини, да не држи шњима, већер с оном другом пртајом; па садекана, чим он |
| и вас већма волели људи, кад би се мало шњима и нашалили.{S} А ја њему каза: јест’, понак да пр |
| купују, и назива ме ленштином.</p> <p>— Шо се твоја мајка срди на оца и на мтер, у томе нема пр |
| ши писмо.{S} Ха, ха, ха, баш је тај мој шогор паметно и досетљиво чељаде!</p> <p>— Страшне ми д |
| и гости заједно с Даринчиним сестрама и шогори.{S} Изашао беше и младожења.</p> <p>Даринка беше |
| ала је табак за табаком, док је будућим шогорима написала одговор; увек је био сузама орошен и |
| ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињи и сплеткашици од заната.</p> <p>По овоме |
| еност, животињски нагон а често и подла шпекулација, све се то врло често љубављу крсти.</p> <p |
| свезују из поштовања или љубави, већ из шпекулације и рачуна.</p> <p>Те учитељице већином су и |
| епо.{S} Мани се луда питања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час оду |
| м писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаковању, управо учитељствовањ |
| Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћерци говоре, морала је Даринка по |
| ладања, јер кад такве имају „примерно“, шта ће свет о лошије оцењенима да мисли.{S} У сведоџби |
| аринка по неком ћутању.</p> <p>— Отуда, шта си ти могла срећна бити, само да си хтела.</p> <p>— |
| ринка врло лепа, лепша и од самих ружа, шта их је у руци држала.{S} И како је био навикнут да м |
| ко се за моји леђи шапуће: „Драга моја, шта мислите о учитељици?{S} Позвала сам и њу, и ако не |
| апита сузних очију:</p> <p>— Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним ос |
| опет му учини по вољи.</p> <p>— Тетка, шта то радите? рече Даринка, да је гроф могао чути — ов |
| рка је зачуђено погледа.{S} Није знала, шта ће да мисли.{S} Глас и уздах материн чудновато је о |
| м из собе.</p> <p>Сад се није обзирала, шта ће јој родитељи рећи.{S} Мислила је: „Кад сам за бр |
| лању предосторожна.{S} Добро је пазила, шта ће радити, а још више, с ким ће се дружити. „Право |
| — Можда дете и не мисли зло.{S} Ко зна, шта јој се смешно учинило.{S} Ето ја, овако стара, па т |
| била одмакла.</p> <p>Странац не знаде, шта ће о њој да мисли; тек толико је видео, да је том д |
| никада тражити не ћу.</p> <p>— О, Боже, шта да чиним? ...</p> <p>— Да у будуће будете искрени, |
| њезин извор гледиш.{S} Реци, молим те, шта те се, извор тиче?!</p> <p>— Врло много.{S} Само он |
| p> <p>Она се сплела.</p> <p>— Говорите, шта имате!{S} Поштен се човек не стиди својих мисли.</p |
| евљев џеп и приход и расход, видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им н |
| нцирања.</p> <p>— Па реците нам бар ви, шта га је тако немило текнуло? запита једна моја интимн |
| ти — прекиде је Даринка, већ боље види, шта ми тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је |
| p> <p>Даринка је сањала.{S} А знате ли, шта су то снови — снови без санка?{S} Заборавити на ост |
| <p>— Ха! ха! то ме баш весели?{S} Али, шта каже моја несрећна хаљина?</p> <pb n="171" /> <p>— |
| у шали рече:</p> <p>— Баш да ме заволи, шта би вам то користило?{S} Зар ви мислите да би „милос |
| викну устрашено Босиљка.{S} Знаш ли ти, шта говориш?{S} Знаш ли, да сте већ и прстеновани и да |
| пођицу.{S} А госпођица нам мора казати, шта има против тебе.{S} Можда си је кад год нехотице ув |
| и неизвесности.</p> <p>— Смем ли знати, шта вам је тај страх нанело? — питаше Даринка леденим п |
| ушо, али ти си разборита, па ћеш знати, шта сам управо хтела рећи.{S} А сад нека је доста! — св |
| а опет као лутка.{S} Обоје ћемо пазити, шта ћемо рећи и разговарати.{S} Разуме се, да ћемо разг |
| лестан у кући, онак ти дође јел поручи, шта ћеш да радиш, а на светац и у сватове ретко, врло р |
| Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с так |
| ви поштују као и друге људе?{S} Па чуј, шта сам нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки |
| своју руку на њезино раме.{S} Него чуј, шта је ново, твој некадашњи идејал добио пре неки дан и |
| вам.{S} И ја често тако мислим, но чуј, шта ми се десило баш јуче.</p> <p>Биле смо све на окупу |
| S} Али не брини се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спрем |
| рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће социјалисте и комунисте.{S} За то нећу против |
| , но постојаним гласом — можда не знам, шта ти под „ближим познанством“ разумеш.{S} Али по моме |
| итељ није стидео.{S} Ја управо не знам, шта би се од мене више и могло тражити?{S} Поштујем сво |
| о и поносито мерећи је, мишљаше: „Знам, шта мислиш!{S} Али то је ваша туђиначка особина; ви се |
| лико тренутака.{S} Ма да напред знадем, шта хоћеш да ми кажеш.</p> <p>— Хтела сам рећи — настав |
| адашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си ти хтела рећи, но можда се и варам — настави Дар |
| и; но ја осећам колико знадем, а видим, шта знају остале моје другарице, те ми се све чини, да |
| а кога бих заволела?{S} Па кад остарим, шта онда?{S} А ко ми јемчи, да нећу временом малаксати |
| им гласом додаде:</p> <p>— Бог би знао, шта од човека не може постати!</p> <p>Кад је пошао, гле |
| ик скок.{S} Није то једно исто. — Него, шта би ти хтела, ваљда да ми најпре праг обија?{S} Лепа |
| рече:</p> <p>— Збиља, јесам ли ти казо, шта ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> |
| голема несрећа или срећа, заборављамо, шта смо другима замерали и од њих изискивали, те падамо |
| ме практичнији! ...{S} Знају они добро, шта се за брак тражи.{S} С тога дакле не уче своју женс |
| е тај помоћник.{S} Питао је враголасто, шта јој ради другарица.</p> <p>Њезин одговор је био при |
| а кажу, да је ники род Босиљкином мужу, шта ли?{S} Добро сам још ондак видила, како гледи госпо |
| у у родитељском дому провеле, па знају, шта хоће, а уз то су и сувише поносите да своју дужност |
| озне позитуре.</p> <p>— Зар ти не знаш, шта та реч значи? — чудила се простодушна старица.</p> |
| би ту могла заштедити!{S} Да не чујеш, шта ти пишу твоје колегинице, не би ми чудо било; ал и |
| порумени.{S} Добро је стрина приметила: шта има она о њему да мисли?{S} Али је она ипак често м |
| у испунити своје обећање.</p> <p>Питаш: шта је комунизам?</p> <p>Да си ми нешто професор, сад б |
| на јави тек о тим особинама сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу пошту |
| !{S} Па рука, а не носи пи рукавице!{S} Шта је грофица X. према њој?!“ ...</p> <p>Таким мислима |
| о пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад тек трпиле!{S} Никада никоме нису ништа натр |
| b n="121" /> <p>— Сестро!{S} Душице!{S} Шта ти је? — викну он, па је стиже и загрли.</p> <p>— Б |
| радосно госпођа. — Добро нам дошли!{S} Шта ради мати?</p> <p>- Ја сам већ давно сироче без оца |
| „зле среће“.{S} Наопако, да је тако!{S} Шта би народ, за који се спремамо?{S} Зар да добије све |
| о је гадно и вашег имена недостојно!{S} Шта ће ваша чељад о мени да мисли, ако вас тако опази?{ |
| аборавио...{S} А ја га и не волим...{S} Шта ме се он тиче!</p> <p>Но опет се врло често сећала |
| , оче, и скоро свака „баба девојка“.{S} Шта више, она није као остале шваље и њезине друге једа |
| /p> <p>— Све једно, прекиде Даринка.{S} Шта ми је стало до боје очију и до година његових.{S} Н |
| ал хајдмо на посао! — рече Даринка.{S} Шта ћемо за вечеру?{S} Печење чујем да већ цврчи.</p> < |
| ивота, она је тек уздисала и чекала.{S} Шта? — Помоћ!</p> <p>Она је чекала помоћ.{S}- Но ко да |
| емагања.{S} Она је још нешто муцала.{S} Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово за |
| на први поглед лепом назвати могла.{S} Шта више, још и сад, у дванаестој њезиној години, рекао |
| никакав грех.{S} Баш да се и дозна.{S} Шта ми је до тога! </p> <pb n="155" /> <p>— Неће се, не |
| би одмор потребан!</p> <p>— Којешта.{S} Шта сте сад опет изнашле! бранила се она.{S} Нисам била |
| обром стању а ви сте сироте девојке.{S} Шта боље можете чекати?!</p> <p>— Знам ја, тетка, све т |
| ошија од оних, које су боље оцењене.{S} Шта више — знам да ћеш се смејати! неки пут ми се учини |
| не треба све да знају, рекао би он.{S} Шта знам ја: колко јаја снесе која кокошка?{S} Питај ма |
| p> <p>Он је међу тим и даље говорио.{S} Шта? — то она није знала; у њезиним грудима дешавао се |
| дотрча Босиљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смеј |
| тим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад говорим, говорим тек истину и |
| тек имати.</p> <p>А с оном пудлицом?{S} Шта ћу с њом? да је позовем на двобој, шта ли?{S} Чула |
| успендовала...{S} А денунцијанткињу?{S} Шта би с њом?...</p> <p>Разумем, осећам, твоје огорчење |
| отера у — туђе јато.</p> <p>А кобац?{S} Шта бива после с њим? питаћеш можда ти. —</p> <p>Он ост |
| рпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се то кога тиче?{S} Тако волим, па тако је носим; в |
| јеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта се толико церекаш а не одговараш? — љутила се напос |
| васпитање?{S} Не, то не може!{S} Али — шта да ради?</p> <p>Дуго се мислила.{S} Дуго је тражила |
| оле, боле ме до дна душе моје.{S} Али — шта могу.</p> <p>Држаћеш, да ја то тек уображавам.{S} И |
| хоћеш да је узмеш без новчића!</p> <p>— Шта ћу!{S} Срце се не обзире на спекулацију.</p> <p>— С |
| Ви све оно старо-препотопско!</p> <p>— Шта ћу?{S} Стара сам.{S} Него, молим вас, какву сад бој |
| војке, чувајте бар свој понос!</p> <p>— Шта је стало до мене и поноса мога? рече он загушеним г |
| ка ја врло уважавам.{S} Али...</p> <p>— Шта, али? — прекиде је тетка.</p> <p>— Хтела сам рећи — |
| видела би, шта нам оне кажу...</p> <p>— Шта те се тиче?{S} Да им није по вољи, не би те звале.< |
| ђао из светине неки бркајлија.</p> <p>— Шта се ти, чико, срдиш? запита га неко девојче.</p> <p> |
| а тај чин, бранила се Даринка.</p> <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љу |
| ни.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Шта ти је сад опет на ум пало?{S} До сад си говорила, д |
| и у сваком случају обистинила.</p> <p>— Шта?! викну Босиљка.{S} Зар би ти и неверна могла бити? |
| таде мирисати са свију страна.</p> <p>— Шта си је узела њушкати? примети јој једна другарица.</ |
| отера те миле и немиле мисли.</p> <p>— Шта ти је? питала је чешће и Босиљка.</p> <p>— Ништа.</ |
| рају, да се сваке тајне знају.</p> <p>— Шта булазниш?{S} Ко заговара?{S} Какве тајне? — насмеши |
| тако укочено гледао у Даринку.</p> <p>— Шта вам је, господине?{S} Вама је позлило? запита устра |
| и за оном бабом у нашем селу.</p> <p>— Шта вичу деца? смешио се странац. — Баба-фрајла нема зу |
| као твој, домамио — младожењу.</p> <p>— Шта велиш? рече Даринка сва бледа.</p> <p>— Ту смо.{S} |
| збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазив |
| свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, чедо моје? — питаше брижна мати.</p> <p>— Мати! |
| Сејо моја, шта мислиш за даље?</p> <p>— Шта?! осмехну се чудним осмехом она.{S} Па блеђа од мрт |
| ам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња срца моје особе, која, као што |
| .</p> <p>— То јесте Ал’ опет —</p> <p>— Шта то?{S} Преда мном можете бити искрена.</p> <p>— Та |
| <p>— Да, да, моје дете није ружно, ал’ шта вреди, кад није богата, као газда Радине кћери?{S} |
| ата мужа, та се не удаје, већ продаје.“ Шта велиш на то?{S} Ха?</p> <p>Госпођа Ирина не могаше |
| један професор није јој био пријатељ, а шта то значи, знаће они, који су били у сличном положај |
| „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, а шта ти вели у раден дан? — смејао се он.</p> <p>— Каже |
| инка; Ружица је са собом на чисто!{S} А шта велиш ти, Босиљка?</p> <p>— Ја?{S} Ја немам ништа п |
| каквог сам га ја замишљала.</p> <p>— А шта ти имаш да га замишљаш? осмехну се враголаста стрин |
| девојчица, пљеснувши рукама.</p> <p>— А шта се ти смијеш? осече се на њу снаша.</p> <p>— Па как |
| тек шеснаест — уздахну жена.</p> <p>— А шта то фали?{S} Толико је било и теби, кад смо се венча |
| је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој новац? — питаше све већма радознали младић.< |
| осетила, па ће онда упитати:</p> <p>— А шта вели сека Лела, хоће ли њихова учитељица да иде так |
| ла си ти Радо, чудан.{S} Љутиш се ма за шта.{S} Зар ти не виш, да је то била тек шала?!</p> <p> |
| <p>„Баш сам бенак!{S} Сад је приметила шта сам хтео“.</p> <p>Дође и теча.</p> <p>Мало после ре |
| о, болеће ме то докле год будем памтила шта сам све видела.</p> <p>После ми је почела причати, |
| а другарица.</p> <p>— Хоћу да видим, на шта мирише, кад је тако ударила у нос господину професо |
| > <p>Ако вам кадгод устреба помоћи — на шта ја са грозом помишљам — сетите се, да ћете у мени у |
| чак на други крај скамије.</p> <p>— На шта мирише? питаху је неке, кад смо се сите насмејале.< |
| рироди примерено било.{S} Овако, ко зна шта ће од ње бити.{S} Клица је до душе ту, но хоће ли с |
| га на астал; торба ми била покисла, па шта ми није падало на памет!{S} Лепо сам ја сумиро, сам |
| е може видети?{S} Сироти људи.{S} Е, па шта вас је брига!{S} Да је овде каква висока дама, гроф |
| века с љубављу вршити своју дужност, па шта буде!{S} Друго се не сме тражити од обична погрешна |
| ка; не може те одбити а ти је љубиш, па шта би јој фалило?!“</p> <p>Нагло је изашао пред њу.{S} |
| ајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} Али ја то познајем, а за |
| да је извесна.{S} За то ћу да трпим; па шта буде!{S} Трпен је увек спасен.</p> <p>Него и опет т |
| <p>— Шта ниси!{S} Доле ту кецељу!{S} Па шта ти фали? рече љутито стрина.{S} Зар ти не знаш оно: |
| хну.</p> <p>„Али ако дође?{S} Ех!{S} Па шта марим!“ ...</p> <p>Ту би махнула руком преко чела, |
| о нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш и да ми је род, баш и да дође!{S} Он је д |
| ти и боли јаче, него многе друге.{S} Па шта ћу јадна радити, кад у живот ступим, кад добијем ка |
| шта ли?{S} Чула си њезине назоре.{S} Па шта можеш с таквом лисицом и умним богаљем?{S} Да сам м |
| редаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш више?{S} Понос ми друго не допушта.{S} Уљудна и |
| аве с миром.{S} По највише ћутим.{S} Па шта тај свет има са мном?{S} Шта хоће од мене?{S} Кад г |
| још будућих — учитељица...</p> <p>— Па шта се онда љутите, приметила сам ја.{S} Добро видите, |
| ила, д иде на игранке и забаве; била је шта више и добра играчица, али је тамо очевидно била ра |
| Је ли тако, Босиљка?</p> <p>— Немате ме шта разуверавати.{S} Не браним ја мушке; само сам хтела |
| тутњаве громова и хуктања ветра нит се шта види нит чује; цело село слично је гробљу, на којем |
| а.{S} Но касније, ваљда са те љубави, и шта се од ње, као обично од жена, није тражило да мисли |
| и се, секо моја; ја знам, шта ме чека и шта хоћу.{S} Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што |
| е упознали.</p> <p>Дознали смо, ко су и шта су те женскиње, па де да се вратимо опет њима!</p> |
| е он с тобом венча, па после нека гледи шта ће!{S} Отерати те не може! — рече мала Ружица, чешљ |
| учила је она.{S} За то, дете моје, пази шта радиш.{S} Знаш, како се вели:{S} У каквом си колу, |
| азуме се, да ме то боли, јако боли, али шта знам?{S} Друкчије није.{S} Покушавала сам већ свашт |
| } Оне су лепе, богате и са титулом, али шта вреди, кад их не поштујем, као вас!{S} Њима ме је п |
| не је страх, кад на то помислим!{S} Али шта да радим да себи самосталну егзистенцију осигурам?“ |
| ме тада искључити из наследства.{S} Али шта ми је стало до тога?{S} Знања имадем, па ћу радити |
| p> <p>— Ако тако буде, рђаво је.{S} Али шта да се ради?</p> <p>— Мораш јој читање строго забран |
| Разумем, осећам, твоје огорчење.{S} Али шта да радим?!{S} Да идем ваљда да се правдам наставниц |
| в ње.{S} Још је добро и не знам.{S} Али шта могу, кад се господину професору не допадају њезине |
| .{S} То би „језичан свет“ рекао.{S} Али шта знамо?{S} Свету се не може намесити колача! ..</p> |
| S} Поштен је човек, то је јасно.{S} Али шта ме се то тиче?{S} Не тичем се више ни ја њега.{S} Д |
| џбу о своме знању.{S} Папир нека говори шта хоће, а ја ћу се трудити и од сад, да постанем у св |
| та ми пријатељ Ђока пише?</p> <p>— Ниси Шта вели?</p> <p>Господар Рада седе опет на своје место |
| ћу; каже: немају новца.{S} А она, он’ак шта ће, не мож’ жива у гроб, а тужила је већер и тужила |
| о, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују |
| p>— На част јој уштеда!{S} Добро знадем шта би из тога потекло; проиграла би свој углед, а ја с |
| покажем, да ми је то глупо, да прозирем шта ће, или да ме вређа?</p> <p>— Не смеш, чедо моје, н |
| Босиљка; познајем га.{S} Дај, да видим шта пише.</p> <p>— Поштен је то младић, рече, прочитавш |
| нису свеци.{S} А ето, ко може за нашом шта казати?{S} А он мени: јо, наша ваљда неће да се уда |
| сам испитивала и своје срце.{S} Па ево шта сам пронашла.</p> <p>Господар Рада пажљиво слушаше |
| p> <p>— Не тужи толико!{S} Реци укратко шта желиш.{S} Видим да нешто хоћеш, — рече нестрпљиво г |
| чин, који би требало узети.{S} Али било шта било, доста да је тако; све ме поштују — нека и про |
| лад су то, наочари су то, секо моја, но шта ћемо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се |
| м, па с тога се и не надам најбољем, но шта марим за оцену?{S} Ја се не трудим за њу.{S} Доста |
| а ћу и то допустити, рече она на то: но шта вајди и та извина, кад ће једном, кад у народ ступе |
| у такви баш сви?</p> <p>— Разуме се; но шта ћемо с неколицином?{S} Него јест, ти говориш специј |
| и родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта ћемо, кад то траже правила пристојности, то иште об |
| дакле љубав тражи, не мора поћи.{S} Но шта би ти рекла за човека, који би као и овај мислио, а |
| ћ је добар човек, добар и поштен.{S} Но шта ћеш после ти сама? </p> <p>Пала је сестри око врата |
| шта јој асне, кад је, да простите, ни у шта не зарезују.{S} Па јако, каже, људи кажу, боље да с |
| х дала за вашу срећу.{S} Али љубав — ох шта велим! — не љубав, већ руку и пољубац без љубави, н |
| — рече опет неко.</p> <p>— Не знам баш шта је, ал за цело је поштен и —</p> <p>— Сирома ђаво, |
| и обоје седоше. — Ти не треба да слушаш шта слушкиња и таке луде булазне — поче он, узевши је о |
| ацима пошао другим путем у село.</p> <p>Шта ли се у том тренутку збивало у души његовој?{S} Ко |
| ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди своју руку, а она је сиро |
| и чула, само се насмејала и помислила: „Шта не ће новац учинити“!</p> <p>Њеним се родитељима мн |
| виђеном странцу — браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за |
| љку и Ружицу, јако се забринуо.</p> <p>„Шта ћу с девојкама?“ питао се. „Нису за трговину, а за |
| у: кувати, шити, кројити, кућу водити и штедети.{S} Не научи ни једна у препарандији, бар не у |
| си.{S} И то је све.</p> <p>— Само тако! штеди ти само нас, карала је сад и трећа женскиња.{S} О |
| дећи потпис писма.{S} Зар ме је грофица штедила; зар ме је она умела појмити?{S} Добро знадем, |
| ар човек, био јемац у оближњој варошкој штедионици двојици својих суседа, који су приликом пожа |
| оћења продала је а новац дала у оближњу штедионицу.</p> <p>— Сад имате свака по пет стотина, ре |
| овољни.{S} Твоје скромно одело показује штедљивост.</p> <p>„Далеко је од мене спекулација да се |
| ње, које је својом вредноћом и разумном штедњом још већма унапредио.</p> <p>Сам је признавао, д |
| ло, да је непажњом чељади учињена каква штета, обично је кривица падала на Даринку, тим више, ш |
| >— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако дивне ножице бадава уросе! — зач |
| ве тете лије.{S} Па је ли вредно, је ли штета трошити речи о човеку расе њихове?</p> <p>Ја их п |
| то, гледећи у руже, рече:</p> <p>— Баш штета!</p> <p>— Заиста, грдна би штета била, да се тако |
| ао за промену ту, а преврати су у опште штетни а овде двојином.{S} Па сад, драге моје, немојте |
| те је и нехотице размишљала: је ли тај штетни и смешни обичај неопходно потребан?</p> <p>Сред |
| м, да је то за нас убитачно, а за народ штетно, ма да нам неки баш то препоручују.{S} Поље је н |
| корисно.{S} Доцније бива то неповерење штетно.{S} И ја <pb n="195" /> не верујем сваком женски |
| ечи и свој глас излагати опасности а на штету своју и народа свог нећу никада.</p> <p>Сестре су |
| а бура.{S} Сав Банат претрпео је знатну штету, али село Б.. као да беше средиште и вртлог непог |
| p> <p>— Пало ми на ум, да је у нас Срба штипендија као блата.{S} Лако их је заслужити.{S} Прима |
| а и Даринке „Српској Матици“, али не на штипендије и издавање књига, већ половину, петнаест хиљ |
| ино дете, па га лепо изучили; а ужива и штипендију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се ми |
| раз“, мислила је; „али је ли оно уједно штит и од сопствене слабости?{S} Не, није!{S} Сад сам с |
| <pb n="167" /> <p>„Сиромаштво је добар штит од просилаца, којима је мамац мираз“, мислила је; |
| рујан.{S} Но његово је срце имало добар штит; било је већ испуњено љубављу према његовој верени |
| риправница оног детињског „веркловања“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће |
| Ја сам се једанпут јавила некој „дами“, што је стојала пред станом једног професора; држала сам |
| ога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, има уз то позива и у свету.{S} И тај |
| иљка, од куда изводиш, да сам ја крива, што ми садашњост није боља?{S} Ја мало назирем, шта си |
| анећи своје понашње — зар сам ја крива, што ми је њихово понашање смешно и досадно?{S} Ја то ни |
| стаде пред жену.</p> <p>— Ти си крива, што је то дете такво! — рече јој оштро.</p> <p>— Ја? — |
| гама бавила него свет — то је та књига, што нам нико забранити не може!</p> <p>— Мати! отац те |
| де даму,“ није имала ништа против тога, што јој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да |
| к — њезин пре тога противник, — с тога, што беше противник бившега противника — врло је загонет |
| ло јој на памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{ |
| се и она.{S} То је могла чинити с тога, што се у заводу, на срећу, предавао и њен матерњи језик |
| } А сањалица и еманципована сам с тога, што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усуди |
| ашању своме и иначе, али никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него те |
| оворити.{S} Но рекао је за цело с тога, што је у Даринци видео клицу постојана карактера и разм |
| почешу и отребе тога гада, само с тога, што хоће бајаги да покажу своју снагу и издржљивост.</p |
| м нашла!{S} Нашла сам, да је то с тога, што сваки мушки осим свога позива, што је муж у кући, и |
| >— Умем.{S} Али не ја, већ свака друга, што би то чинила, жив је, уман и осетљив створ.{S} Па п |
| ована је и врашки поносита!{S} Па онда, што се онако замислила, кад рече, да се љубав купити не |
| к?! осмехну се Даринка.</p> <p>— Отуда, што сам уверена, да би ти била добра домаћица и своме м |
| {S} Од куда ти то знаш?</p> <p>— Отуда, што сам богата па сиромах не сме ни доћи — беше њезин о |
| већину лепша и боља, закључујем отуда, што ону женскињу, особито девојку, која озбиљно мисли и |
| иљка.{S} Закључак је мој потекао отуда, што држим, да нико, па ни муж, не може бити тако затуца |
| школу, све док није дошла наша госпођа, што нас учи француски.{S} Али то нисам учила.</p> <p>— |
| е дознати.</p> <p>Она се трже.{S} Суза, што јој беше у оку, није канула, већ се тако следила.</ |
| } Та и сама се Даринка грозила осећаја, што јој срце раздираху, те је осећала одговорност од це |
| е рече:</p> <p>— Где вам је та студија, што вам је гледао господин професор?</p> <p>— Ево је у |
| рода, а то и јесте она грдна провалија, што дели моје и ваше назоре, а с њима и срца наша.</p> |
| ђете своје сроднике?</p> <p>— Мој чика, што је овде становао, давно је умрьо, а других сродника |
| не шеница касно бити свежена из узрока, што су сељани, које је он са госпођом грофицом погодио |
| ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интерес |
| и „прије".</p> <p>Кад је мајка питала, што се и она с другом децом не игра, рекла је тужно:</p |
| е Даринка кући.{S} Кад је чељад питала, што плаче, рекла је:{S} Не плачем, ал сузе иду саме.</p |
| > <p>— Кад ниси у школи о томе слушала, што ниси питала твоје родитеље? они би ти казали.</p> < |
| поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како је она његова пр |
| ахну.{S} Сетила се оних силних учитеља, што у старости готово од глади умиру.</p> <p>А да свету |
| творено разговарати о браку и стварима, што најдубље засецају у њену будућност — готово опоро р |
| мана, која шкоди и нама и професорима, што се кад кад и сувише боје зла, а добро не познају, т |
| А како гђа Ирина не беше од оних жена, што за сваки корак своје деце, траже „гарде даму,“ није |
| еколико тренутака!{S} Па ако је истина, што ми рекосте, онда је овако и боље.{S} Да је мене узе |
| S} Са професорима опет нисам задовољна, што ми дадоше <hi>баш из оних предмета лошију оцену</hi |
| снажна раста и пуна тела, а трећа, она, што је гледала кроз прозор, беше исто тако развијена, а |
| По мишљењу моме неће боље проћи ни она, што се у учитељском животу мисли прославити.{S} Јер она |
| грозно преварила; јер ће можда баш она, што је тежила за узурнијим, сад добити какво село са тр |
| адосно својим путем.{S} Била је сретна, што је грофа тако осрамотила.{S} За живота својих родит |
| је и даље испитује; а она опет сретна, што је нису карали, оде у башту, да потражи сестре и да |
| м, који нема ни онај ступањ образовања, што ми имамо.</p> <p>— Није тако, рано моја! — поучи те |
| оту мисли прославити.{S} Јер она знања, што их ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо |
| рече после неколико тренутака женскиња, што је видесмо на прозору; но ко ће при овој хуци спава |
| и се везом.</p> <p>Њима оде и женскиња, што се указала на прозору.{S} И она узе неки рад са сто |
| оликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљ |
| у живеле од ручног рада, и од интереса, што им је доносио новац, који им је заостао, а добила ј |
| го време; непрестано је гледао у врата, што воде у кујну.{S} Напослетку стаде се тужити на дана |
| ати и у старости племенита и разборита, што је рад, који пада женскињи у део, истина, од неизме |
| ма сањате!{S} Шта више, није вам доста, што то у обичним животу поштујете и тражите, него нас т |
| рло лако поруменила, не нађе баш ништа, што би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада пати |
| и незнање и глупост?!{S} Још је срећа, што се овде на мене нешто и сувише изузели те ћу дотле |
| много, премного, те да је за њу срећа, што је добила њихово место.{S} Једини председник, ујак |
| ’ имати виноград?{S} Знаш, има Сремаца, што из туђих винограда у Банат шљиве доносе.</p> <p>На |
| анаца ораће земље и нешто готова новца, што га је тада имао.</p> <p>То је довело газда-Раду, ак |
| </p> <p>Даринка се загледала у странца, што је силазио с кола, па и неосетно прошапута:{S} Чудн |
| уз то позива и у свету.{S} И тај позив, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда пошт |
| ој кћи озбиљно није заволела ма каквог, што она рекла, гољу.</p> <p>Закључила је дакле и она, д |
| звија ум, а срце оплемењава, то је рад, што га има да врши мати и домаћица, дакле, оне жене, ко |
| ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не дува?!{S} Тако Божја воља хоће.{S} Зар то гре |
| е, да је долазила у ватру, бранећи све, што је слабије и извињујући слабе стране сељака и сирот |
| разговор.{S} Хотимице је избегавао све, што би је на прошлост подсетило и растужило.{S} Она опе |
| Шта? — не умем ти казати.{S} Доста је, што сам и ово запамтила; била сам јако огорчена.</p> <p |
| а ти се још љутиш!</p> <p>— Жао ми је, што вам савет не можемо примити.{S} А на бризи вазда ћу |
| </p> <p>Драга секо!</p> <p>Чудно ти је, што сам у својим писмима кратка, што ти јављам тек оно, |
| в, што га има мушки ван куће, узрок је, што га и онда поштују, кад првог позива нема, т. ј. и к |
| аторе девојке“, која се за то не удаје, што не ће себе и другога да вара <pb n="139" /> — то он |
| е ти, већ ни једна не треба да се каје, што је мене љубила.{S} Разумеш ли, сестрице, ни једна.. |
| ма него ја и све остале другарице моје, што не спадају у рабош „претпостављених“.{S} Па с тога |
| ке или ниже реалне и гимназијске школе, што мисле да ће као учитељи лакше живети и можда славе |
| </p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за тим, згладивши јој косицу |
| огуглати...</p> <p>Још се тешим и тиме, што ће ме моја школска деца морати волети.{S} Да ће так |
| чела учити глумачком претварању, ономе, што иначе ни родитељи ни педагогија не жели.{S} Но шта |
| >— Босиљка, Ружице, не тражите од мене, што не могу.{S} Живот свој радо бих дала за вашу срећу. |
| рца двојином.{S} Она је, мој господине, што капља воде патнику, који умире од жеђи; служи само |
| ојих је била.{S} А своје огромно имање, што јој доцније, <pb n="198" /> после удадбе Даринчине |
| ринке и умрла.{S} Своје прилично имање, што јој од мужа остало, оставила је рођацима, у којих ј |
| ост карактера, него и друго; све знање, што ђак овде добија, није тако огромно, да га ијоле раз |
| Броју овом треба додати и оне женскиње, што долазе амо, да постану самосталне, те да своје срце |
| што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помогао.{S} Замишљам га по своме ћефу по свом |
| посла“! мислила је тада; „допада ми се, што је далеко од мене.{S} Допада ми се, што ми је помог |
| је у њој живети.</p> <p>— Не брини се, што не достане, слаћу ти ја од свота рада.</p> <p>— Од |
| осле овога јако забринути; љути ћеш се, што ме ниси од учитељствовања одвратила.{S} Али не брин |
| } Ја то не знам.</p> <p>- Кад не знате, што бубате као путо о лотру!{S} Излети мени из уста.{S} |
| p>Држала је, да је то мали Пишта, дете, што га је сестра онако одгурнула.</p> <p>Пошла је у соб |
| јте себи на страну.</p> <p>Прве посете, што их је учинила „бољим“ мештанским породицама и онима |
| p>Поштована госпођице!</p> <p>Извините, што вам се и непознат јављам; то је жеља ујака мога, ко |
| а се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, што сам дошла.</p> <p>Само се ти лепо намести и буди па |
| ле, док јој нисам поклонила моје новце, што сам добила од оца, а после је опет већма волела мој |
| а кад тамо, оно била собарица породице, што је становала у другом одељењу куће, и то женскиња в |
| дила се Ружица.</p> <p>— За то, Ружице, што је био огрезао у заблуди, да тек богати људи могу б |
| отишла је у село.{S} На почетку улице, што води кући неке њезине богате ученице, искрсну ова п |
| да својим зрацима покупи росне капљице, што се као бисер сијаху по трави, а вредне шеве будиле |
| радосно обргрли младо сељачко девојче, што сад збуњено чупкаше своју прегачу.</p> <p>— Шта ти |
| о је, како би дознао, ко је то девојче, што се усуди да њега исмеје — њега, за чијим погледом ж |
| би веровао, да је то оно исто девојче, што мало пре изгледаше детиски тихе природе и без сваке |
| је кривица падала на Даринку, тим више, што се Босиљка и Ружица, баш и кад су криве биле, енерг |
| памет, да је то можда с тога, што љуби, што је можда љубила Ненада?</p> <p>„Љубила“?{S} Хм!{S} |
| , хтеде да оживи последњу клицу љубави, што се већ почела сушити.</p> <p>На срећу седе Ненад уз |
| } Свака његова реч, сви појмови његови, што их је случајно или хотимице, на само или пред други |
| } Ти то добро знаш, па се онда не чуди, што не могу да стечем симпатију срдаца таквих.{S} Држаћ |
| речено, и зато нека ти на утеху служи, што имаде још једна врста учитељица, које ако не виде, |
| засмеја и само.</p> <p>— Ништа не чини, што нема зуба; само ако је добра — рече озбиљно странац |
| но први пут погледао кроз црне наочари, што их је добио од ког пријатеља свог, или које је тога |
| о дна прозрети и у њему тек оно видети, што заиста постоји.{S} Друга, ма то била и стара мајка, |
| и своје мане, троши и оно мало памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не |
| гању мужа и жене.{S} Немој ми замерити, што ти овако слободно говорим — рече, кад на лицу очино |
| ече жена, загрливши га.{S} Али опрости, што морам да ти речем, да сам уз сву ту срећу често узд |
| она.</p> <p>— Тако је.{S} Али опрости, што сам тако гласно говорио!{S} Ти си ми све то као тај |
| ећ дах самога створитеља, који се љути, што му се украћује човечанско право, тек за то, што ожи |
| е молила, да опет живе у својој кућици, што им је заостала. „Радићемо, па ма се само хлебом хра |
| о! — поче он, гладећи јој косу. — Речи, што ћу да те молим да их упамтиш, ти сада не ћеш разуме |
| рају.</p> <p>То су њене сопствене речи, што их је писала сестрама.{S} Јадница, није се сетила д |
| ћемо видети.{S} Али добро упамти речи, што сам ти јуче казао, уз то буди вредна и према сироти |
| е за часак ћуташе збуњено.</p> <p>Речи, што их је гроф изговорио, биле су по рачуну од пре смиш |
| } Не, она тера само ћеф.{S} То сведочи, што прима поклоне и писма, час од једног час од другог. |
| школи, у туђем далеком свету, у вароши, што се зове Грац.{S} Свога никог немам.</p> <p>— О знам |
| беше пред њом њезин браца, али не овај, што у другој соби сад мирно спава, већ онај некадашњи, |
| своју поштену трговину.</p> <p>Утисак, што је у самој језгри, у маси народа добила, био је бољ |
| мој живот, шапутала је Даринка.{S} Тек, што ми је свануло, па се опет облачи.</p> <p>Затим је о |
| ких.{S} Али није тако; и томе је узрок, што немамо никаква позива.{S} Ево како то мислим.{S} Не |
| то се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата с |
| ез љубави и срца.</p> <p>То беше узрок, што се застидела и дигла писмо.</p> <p>Оставила је писм |
| не мисле.{S} Па видиш, то је баш узрок, што не знам, како моје другарице мисле.</p> <p>— Ха!{S} |
| оде.</p> <p>„Боже мој, скоро се кајем, што сам обећала, да ћу Даринци читање забранити. — Али |
| је било додато:</p> <p>Чисто се кајем, што сам ти ово писала.{S} Али не брини се!{S} Знаш да с |
| не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповати, |
| ве то изговорила је природним смешењем, што је врло доликовало њеном лицу, које је још од кујнс |
| ала?</p> <p>— Чудно питаш!{S} У свачем, што човека усрећити може.</p> <p>— Добро.{S} Али наведи |
| некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада заболеше ове реч |
| само мајмуни гледају?{S} Ја те гледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју поко |
| а да се труди да мушкога задобије оним, што се њему допада.</p> <p>— Дакле ми мушки волемо непр |
| обичај, да разговара свога мужа о оном, што њега занима, а то је: школа и његови ученици, па му |
| какав кутић, па сама размишљала о оном, што нико неће да јој каже.</p> <p>До осме године било ј |
| .{S} Ретко је писала сестрама и о оном, што се тицаше непосредно њих самих.{S} Писма њена била |
| а, али она га је већином, својим даром, што га је дала детету, исплатила.{S} Поступком таквим п |
| чула, рече она, па потрча за лептиром, што га је у том тренутку спазила. </p> <pb n="120" /> < |
| н очински волео, али не беше задовољан, што није био син, већ кћи, којој дадоше име Даринка.{S} |
| казала?</p> <p>Господар Рада, ублажен, што му се и жена због тога брине седе уз њу па јој поче |
| ар ти не видиш, да је то онај господин, што је пре четири године био код нас на светац и што је |
| анковића.</p> <p>Гост јој се извињавао, што је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види |
| г даде — победићемо!{S} Само ми је жао, што вас нећу лично познати.{S} Други дан по избору учит |
| pb n="136" /> <p>Да јој можда није жао, што је заручник искрено не љуби?...</p> <p>То зацело ни |
| d>IX.</head> <p>Господар-Ради беше жао, што је то морао кћери казати.{S} Али је он осећао, да м |
| ви семестар.{S} На себе ми је не право, што се лако збуним, те не могу да се изразим онако како |
| тави кћи:</p> <p>— Ти, оче, имаш право, што се бринеш за будућност моју; не замерам ти ни опоме |
| чи нису дале познати, да им је неправо, што није боље прошла.</p> <p>Чим се отворило неколико с |
| е многима било загонетно, па и неправо, што с ни једном породицом не ступа у интимније познанст |
| Даринка је била необично збуњена, прво, што јој је стрина истину приметила, друго, што је докто |
| јој је стрина истину приметила, друго, што је доктор Незнанковић јако био сличан и по спољашно |
| ка, па се загледа у неко тичије гњездо, што је било на оближњем дрвету.</p> <p>— А шта ће јој н |
| ао и у животу...{S} Па је ли онда чудо, што женскиња пада у ту погрешку?{S} Једном речи: мушком |
| мери с њоме ругати почео, зар је чудо, што се у том измученом срцу и затупљеном уму утаманила |
| понос и сажаљење.{S} Је ли дакле чудо, што је задрхтао?{S} Њему се чињаше, да га то девојче, к |
| ек су јој лепо одевене, довек јој чудо, што носе свилу и атлаз, а, каже, сиромашке су.{S} Дабог |
| Другдаш ми је и жао, па ми чисто чудо, што тако паметна девојка хоће да будне калуђерка.{S} Др |
| па и паорских.{S} Једнима је још чудо, што и њих нису примили, него тек николко њих, <pb n="19 |
| еда на врата.</p> <p>Извините, госпођо, што вас узнемирујем! — рече гроф, дубоко се поклонивши. |
| ставници.{S} Они су криви тек у толико, што свакоме поверују.{S} Доста им је, да по неку од нас |
| тренутака, кад му је било чисто тешко, што она ћути или није у соби.</p> <p>А она?</p> <p>Она |
| нога, то је и другога!{S} А све остало, што се тим светим именом назива, само је животињски наг |
| е, рубин-усне, бисер-зубе и све остало, што се на женскињу највише описује, опет има нешто, што |
| и не познајеш?</p> <p>— То и јесте зло, што га не познајем.{S} Па како да пођем за непозната чо |
| <p>„Један доказ више, да јој је немило, што јој тајну знадем“, мишљаше он.</p> <p>Кад се друштв |
| ног гостољубља; особито им беше немило, што допустише, да им кћери каже <hi>ти</hi>.{S} Али као |
| а жртва, коју је само сношљивом чинило, што је свога мужа јако волела.{S} Но касније, ваљда са |
| живети могу.{S} Њих они удају <hi>само, што је срамота имати матору девојку</hi>.{S} А матора ј |
| и румен, румен стида.</p> <p>Да видимо, што се тако ражљутила и у исти мах застидела.</p> <p>Пи |
| А да је паметан човек, доказ је писмо, што га је Јелени писао.{S} Као паметан човек није хтео |
| тетка пише.</p> <p>Па јој пружи писмо, што га је баш прочитала.</p> <p>— Само заговарај!{S} Ал |
| т жртвовати мора.{S} Је ли дакле чудно, што је бар у нечем осећала као и ћерка јој?!</p> </div> |
| .{S} Њено је отправио љубазници, а оно, што је требала љубазница да добије, приспело је у њезин |
| Дошла сам овамо, да се спремим за оно, што ће ми донети тежак, трудан, али поштен живот, који |
| варала му је хладно и укратко и на оно, што је желио знати.</p> <p>„Један доказ више, да јој је |
| тро, прихвати Босиљка; употреби на оно, што ти не достаје, употреби свој новац.</p> <p>— То не |
| ти, престанеш ли давати, она згара оно, што има, па кад и тога нестане, остаје тек пепео, који |
| ка, а карактер постојан, она згара оно, што је примила, све дотле, док све не претвори у пепео, |
| л; то вас веже и привлачи, а никад оно, што је природно и поштовања достојно.</p> <p>— Охо, сес |
| ао?! ..</p> <p>Човек обично верује оно, што жели, те и њојзи озари лице зрачак среће, но тек за |
| се бојала, да јој Ненад не постане оно, што јој некада био њен „браца“...</p> </div> <div type= |
| а ако доспем, чућеш у овом писму и оно, што одавна желиш, т. ј., шта сад мислим о женском ђаков |
| Ако ми обећаш, да ћеш надокнадити оно, што ћемо данас пропустити, ићи ћу рече она, пољубивши д |
| та, да сам из тога увидела у Јулчи оно, што је заиста и била; увидела сам лак карактер и препре |
| писмима кратка, што ти јављам тек оно, што је баш нужно; а тебе интересује свака ситница о мен |
| зразим онако како хоћу, и да кажем оно, што сам научила.{S} Са професорима опет нисам задовољна |
| ути у мисли, па гледати пред собом оно, што нам не достаје... варати срце и душу — ета, то су т |
| х да вичем.{S} Нећу да се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" / |
| Ти си, ћерко, чудно дете!{S} Молиш оно, што нема ни смисла.{S} Кад си ти чула, да је девојка за |
| кеције“ те одобравам, да је нешто црно, што <hi>видим</hi> да је бело, пријатељских осмеха и сл |
| е, искрсну ова пред њу.</p> <p>— Добро, што сте дошли! — рече дете, радосно је обргрливши око п |
| о бележничко звање, твој мираз и добро, што га имаде, живећете грофовски.{S} А уз то је леп, мл |
| <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа мана.{S} Ретки су људи без сујете, |
| жно али отворено странцу у очи — за то, што јој сада твоји родитељи не морају спремати хиљада.< |
| <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска често одстоје једно од другога, |
| е украћује човечанско право, тек за то, што оживљава женско тело...</p> <p>— Реци ми, сестро, о |
| што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком да се допадне. <hi>Она сама</hi> не важ |
| етну женскињу.{S} Несретну велим за то, што и сам Ненад, да је метнуо руку на срце, морао би пр |
| тим; сестрицом ме је назвао само за то, што нисам хтела да ми каже: „лепа“.{S} Па шта марим баш |
| вољи.{S} Или ако не с тога, оно за то, што мисле, да ће као учитељице у будућности удобније жи |
| ица.{S} Њу је пак огорчило највећма то, што јој господа учитељи дадоше примерно владање, а овам |
| воја дела и поступке.{S} Али уз све то, што је при томе неколико пута лако, врло лако поруменил |
| нити.{S} У тој нади утврђивало је и то, што су јој сад мање забрањивали читање.</p> <p>Тако про |
| /p> <p>Много ми смета бољој оцени и то, што сам до сада била самоука.{S} Своје знање стекла сам |
| сиромашна човека.{S} Зло је било и то, што је, као добар човек, био јемац у оближњој варошкој |
| средња сестра.{S} Ето, прво је већ то, што би живела у изобиљу.{S} Не би се ти морала старати |
| адије.{S} После рекла попадија, — зато, што је више ишла код натарошевице — да само дође код ње |
| сам добила назив тај код неких и зато, што сам рекла, да ја не учим ради оцене на папиру, па д |
| , каже Лела, доста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад |
| нскињу највише описује, опет има нешто, што је при описивању спољашности помена вредно; а то су |
| сталежу; у једној руци држао је шешир, што га је због врућине скинуо а у другој књигу која опе |
| } Она скиде свој велики сломљени шешир, што јој је у трчању спао и о траци на врату висио, па г |
| ђице Даринке! — зачу се онај исти глас, што је певао.</p> <p>— Милка! — викну Даринка и радосно |
| Даринком овладао несташлук и веселост, што је тако рећи прирођен младим девојкама њенога доба. |
| отишла, оде и он у своју собу, у собу, што беше одређена за „госпоштину“, кад на своје добро д |
| едан део свога века провела у том раду, што затупљава, него се вечито њиме бавила.{S} Па кад се |
| да ти по жељи рекнем коју и о одношају, што влада овде међу другарицама; па ако доспем, чућеш у |
| ро би им пало.{S} Па зато једни и волу, што ће, каже, да будну код њих нике школе, па да царств |
| г натароша.{S} Добио, вели, на њу вољу, што је учена, а она сваки час ту.{S} Понак, каже Лела, |
| гранкама, позоришту, свирци, и о свему, што мужа и жену у брачном животу најмање интересује.{S} |
| стара мајка била је — изузимајући ману, што је волела, да јој се ласка и њена вредноћа хвали — |
| речи, те не виде и не разумеде горчину, што се огледала у њима, те питаше:</p> <p>— Па код кога |
| че ни моја ношња.{S} Хаљину носим црну, што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује |
| јем томе вртењу или утегнутом понашању, што је данас у моди.{S} Глете само на прилику оног прек |
| ет је целу ноћ мислио тек о том детету, што побуди у њему неку чудновату смесу осећаја, смесу и |
| ута и Даринка осуђивала сироту невесту, што по вољи родитеља или из других разлога своју руку б |
| ислила је она. „Двојином је дакле грех, што морам да га варам.“</p> <p>И с грозничавим нестрпље |
| </p> <p>Мален је број, секо моја, оних, што су дошле амо свесне своје намере или из љубави прем |
| бично мајка своју опомену.</p> <p>— Ох, што нисам мушко! уздахнула је замишљено Даринка, но мај |
| рекао си ми некада ти, а сада ме питаш, што плачем, што тог човека не волим.</p> <p>Ненада забо |
| а у угушеној срџби — Још да се радујеш, што вас ишту.{S} Ко би узео девојку без новца?!</p> <p> |
| меша се сад и теча — ал ти ваљда нећеш, што су занатлије?</p> <p>— Не, течо.{S} То никако није |
| Јер права је лепота често као љубичица: што дивнија и мириснија, у толико скривенија.{S} Она се |
| ке то је детињарија.{S} Главно је, као: што сам вам рекао, добар мираз.</p> <p>— Стојиш код отв |
| уша, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, то је и другога!{S} А све остало, |
| па му причао.{S} Пре но <pb n="186" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, ко |
| оју прегачу.</p> <p>— Шта ти је, Милка? што румениш? — питаше Даринка, опазивши девојчину забун |
| мо, кад је кроз њих лакше гледати...{S} Што би се сами мучили, испитивањем и оцењивањем природе |
| ергично прослови:</p> <p>— Лудорија.{S} Што сам се узела бринути?{S} Ма да сам женскиња, у тој |
| <p>— Пусти ме! — рече увређено она.{S} Што ме толико гледиш?{S} Ваљда нисам мајмун!</p> <p>— К |
| и стотине, а треба нам од ње живети.{S} Што ви заслужите, остављајте себи на страну.</p> <p>Прв |
| добра!{S} Дечје је срце чист листак.{S} Што напишеш у то, то ћеш и читати.{S} Ја ћу писати љуба |
| лако, каже Лела; луди људи, па шиљу.{S} Што јесте јесте, много се и мучи; но, нема приговора, а |
| рани!{S} Ал немој после да се кајеш.{S} Што је сад у шали речено, може се касније у збиљи оства |
| иљка, радознало питајући:{S} Шта је?{S} Што се смејеш?</p> <p>Даринка се и даље смејала — Шта с |
| могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> <p>— Ја сам и |
| све ме поштују — нека и против воље, — што јасно видим, али искрено ме не љуби ни једна.</p> < |
| вас тако зовем — чудити — рече Ненад — што ја госпођицу сестрицом називам.{S} Али ми смо стари |
| саму и плачну. </p> <pb n="148" /> <p>— Што плачеш запита је са саучешћем.</p> <p>Она дуго избе |
| ахну.</p> <p>Ненад је погледа.</p> <p>— Што си тако бледа?{S} Теби је канда позлило? — запита ј |
| е би сада и она била друкчија.</p> <p>— Што се лепог одела тиче, рече скоро уврђена жена, држим |
| таде, а она не рече баш ништа.</p> <p>— Што гуташ те мисли?!{S} То ми није доста.{S} Изреци их! |
| ривши лице рукама тихо зајеца.</p> <p>— Што плачеш?{S} Није још свршено, — тешила је Босиљка.</ |
| за часак се створи пред њоме.</p> <p>— Што бегаш од мене?{S} Та мени је све познато! ...</p> < |
| ица.</p> <p>Ненад се устезаше.</p> <p>— Што ти, Даринка, ћутиш?{S} Реци браци, да остане! — сме |
| за то се не могу још ни удати.</p> <p>— Што се тиче слагања — дода брзо — ту се не бојим, да се |
| ко имаш посла, могу ти помоћи.</p> <p>— Што је то?{S} Што се ниси лепо обукла и наместила?</p> |
| огледа дугим хладним погледом.</p> <p>— Што ме тако гледате? настави он узрујано.{S} Јесте, ви |
| м очима седе Даринка уз матер.</p> <p>— Што си тако бледа, голубице моја?{S} Да ти није зло? — |
| знадеш!</p> <p>— Зашто баш ја?</p> <p>— Што је познато, да женскиња пред женскињом слободније и |
| а се не можеш потужити да га презире, а што већма воли читање, него весело друштво, мислим да н |
| ужице.{S} Ја сам то говорила у опште, а што се специјално мене тиче, није узрок само то, него у |
| ила.{S} Њима је главно, да те добију, а што ће отуда изаћи, девета је брига свакој шпекуланткињ |
| лата.</p> <p>— Окови остају окови!{S} А што су тањи и сјајнији, гори су — теже се раскидају! — |
| Моја љубав била је невина и чиста.{S} А што је поникла, нисам ја крива.{S} Томе су криве биле о |
| и тугу олакшао а себи није шкодио.{S} А што је писмо случајно измењено, то је непажња, а никако |
| а брзо досадно, па чак и несносно.{S} А што је најгоре, последице те неједнакости осећа понајви |
| воља! смејала се сека Лиза.</p> <p>— А што је Божја воља, да оне оду?{S} Ја их тако волем.</p> |
| Ништа, ништа, беше одговор.</p> <p>— А што се цифраш?{S} Кажи искрено, рече озбиљно Даринка.</ |
| доста.{S} Треба све да настојите да га што већма распрострете.</p> <p>Даринка га зачуђено погл |
| , ви сте госпођице анђео хранитељ свега што је немоћно и слабо.{S} Па вас преклињем, будите и м |
| га бих се могла ослонити.</p> <p>— А да што сам ја ту? осече се стрина.</p> <p>— За вас је и бе |
| товати.{S} Пази на Ружицу.{S} Настој да што више чита, кад год има слободна времена, али пазите |
| о је дошао и непозван.{S} Рад је био да што пре види стрину, а и своје пријице, госпођицу Босиљ |
| ћи у бури ноћашњој...{S} А ми хајдмо да што више дознамо о њој и сестрама њезиним.</p> </div> < |
| вртати речи.{S} Зар ти нисам казала, за што сам га одбила.</p> <p>— Опрости!{S} Но и опет велим |
| и људи за нас.</p> <p>— А, молим те, за што да нису? — примети тетка у угушеној срџби — Још да |
| отишла, кад бих ти хтела доказивати, за што је то тако.{S} Доста, да је то факт, који се порећи |
| ојој увиђавности и разуму управљати, за што се при главном чину по своме разуму не бих управљал |
| а мисли.{S} У сведоџби се неће рећи, за што смо добиле нижи степен владања, те се даје мислити |
| </p> <p>— Браца, браца, сад разумем, за што си ми оно рекао!{S} Но и ти ниси имао право.{S} Тре |
| ад кад и сасвим случајно, дознајемо, за што је која лошије или боље оцењена, сита би се насмеја |
| ло памети, што је има, размишљајући: за што се која девојка још не удаје и колико је у кога неу |
| а их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што их не би казале?</p> <p>— Чудно јесте, али је тако! |
| о амо разбацани, као да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди т |
| браци своме.</p> <p>„Шта је мени?{S} За што увек на њ мислим?{S} Та он се за цело изменио и мож |
| ао да шапутаху:{S} За што патимо?{S} За што?</p> <p>Даринци се оте из груди тежак, врло тежак у |
| p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што з |
| ладивши јој косицу са чела.</p> <p>— За што? — рече дете, гледећи тужно али отворено странцу у |
| је новина, смешила се она.</p> <p>— За што баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја с |
| аљину а очи јој беху сузне.</p> <p>— За што, сестрице, да је боље, што је умрла? запиташе је за |
| казати своје право мишљење.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то |
| слиш Даринку још сад удати.</p> <p>— За што не?{S} Помисли, жено: то му је јединац!{S} А Ђока С |
| е.</p> <p>— За што опет то?</p> <p>— За што? — насмеши се она. — За то, што је сујета општа ман |
| ихвативши се ручног рада.</p> <p>— А за што не би сад? смешила се Ружица.{S} Зар није лепше бит |
| словом, ако је задовољно.</p> <p>— А за што да није?</p> <p>— За то, што речи и дела људска чес |
| ећма, морам да се сакријем.</p> <p>А за што?</p> <p>— Чељад ме исмејава, а мајка ме кара кад ме |
| е, али нисам груба и неуљудна.{S} Па за што да сам те среће?!{S} Још никад нисам добила пријате |
| ала: „Док је њега“ — зашто то?{S} Па за што је онда управо и дошао?! ..</p> <p>Човек обично вер |
| људи на зло брзи; пцујете а не знате за што.{S} Зар ти не видиш, да је то онај господин, што је |
| ивати.{S} Раду је вична била.{S} Али за што је онда трошила новац и мучила себе и сестре своје? |
| еме.{S} Дације млого, па не мариш ни за што, каже Лела. — Придикује њима по кад и кад попа, да |
| е од мене, па и оно пати, не знајући за што.“</p> <p>Тако умирена заспа после неколико тренутак |
| ћу, име моје...“</p> <p>И не знајући за што, пође Даринка за звуком тога гласа. </p> <pb n="115 |
| убриса мислећи:{S} Плачем а не знам за што.{S} Његове су речи: умри, али не дај пољупца без љу |
| азује, већ им досади.{S} А већ знаду за што.{S} Прико пута варошка кућа, па само да прође, да ј |
| и суза помешала са уздахом.</p> <p>„За што ми је рекао оне речи?“ Ту се опет замислила....</p> |
| <p>— Фала, фала, госпођице!{S} Ди би ја што од вас примио?{S} Зар ме нисте ви доста угледали?{S |
| живела, види се најбоље из неких писама што их је писала сестрама, поглавито Босиљци, за те три |
| аивности и <hi>детињастих жеља</hi>, на што се и женити?!...</p> <p>То је узрок, што се већина |
| е сам ја љубио само вашу спољашност, на што ме је још већма дражило ваше поносито понашање прем |
| о да вас уверим?</p> <p>— Никако.{S} На што трошите речи у ветар?{S} Боље ми кажите, колико је |
| јој казати?“ питаше се. „Не нећу.{S} На што?{S} Кад одем, заборавиће ме и без тога.“</p> <p>„Ум |
| наче не би онако сувопарно рекао:{S} На што да плачеш? кад знаде...</p> <p>Употребила је сву св |
| да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то кад и онако може живети?“</p> <p>Такве су мис |
| већ наћи, ко ће ми помоћи.</p> <p>— На што то? чудила се Даринка.{S} Мало пре се радовасте, шт |
| само уздисала а није делала.</p> <p>„На што се опирати?“ мишљаше она. „Родитеље бих тиме увреди |
| то осећам шапутала је; — „али он — зна што да иде учити, кад му није нужно?{S} На што му то ка |
| p> <p>Да ли је превара, да ли је истина што јој гроф каже?</p> <p>Шта да ради?{S} Гроф јој нуди |
| каза: јест’, понак да прође, к’о и она што је код Леле!{S} Добро је, само кад може тако!{S} Зн |
| на девојка и била си моја другарица, па што те не бих загрлила?{S} Него боље седи ту до мене; п |
| кад су таки људи једно срце и душа, па што осећа једно, осећа и друго; што је срећа једнога, т |
| S} Али има и виших.{S} Има примерно, па што да ја добијем похвално, а она, она примерно?!{S} Ја |
| .{S} Момак је леп, ваљан и богат.{S} Па што плачеш, кад га и не познајеш?</p> <p>— То и јесте з |
| ред мушким. </p> <pb n="185" /> <p>— Па што си радила тако сувише комотна? рече Даринка.{S} И у |
| ште ме неки трговац из Т...</p> <p>— Па што да плачеш? рече он сувопарно.</p> <p>Она га само по |
| ми најпре, о коме говориш?</p> <p>— Па што дрхћеш, кад га још и не знаш?{S} Не бој се, чула са |
| о би се грехом назвати могло.</p> <p>Па што сада патити морам? питала се за тим.{S} Одговора ни |
| ена, а то је и сувишна награда за љубав што је ви осећате према мени...</p> <p>— Госпођице!{S} |
| ама.{S} Зар је <pb n="108" /> све љубав што се тим светим именом назива?{S} Сањалачка занешенос |
| ластим осмехом — да мушки јако воле све што је измајсторисано и неприродно; уз то, већина и не |
| могу.{S} Моја је савест чиста; учим све што се предаје а, осећам и да напредујем.{S} Па шта ћеш |
| а уздишем, али — не кунем...</p> <p>Све што од Бога желим, само је здравље нама презренима, а њ |
| му је на то жена поносито, а уживала је што је могла реч одржати.</p> <p>— Знао сам ја, да су с |
| у.{S} Њих ће изабрати онде, где се даје што радити, а друге, достојније, добиће, због лошије св |
| а:</p> <p>— Кад је на мене личила, боље што је умрла. </p> <pb n="118" /> <p>Странац се трже, п |
| е један на пример отишао у калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним |
| ледим, што не ћу да се срдиш на мене, и што личиш на моју покојну сестру.</p> <p>— Твоју сестру |
| замера, што волете боје, које дрече, и што натрпате на себе хиљаду боја?{S} А коса? — Шта се т |
| ми овде у препарандији можемо стећи, и што ћемо их деци давати, нису тако огромна, да се когод |
| калуђере, не што воли да служи Богу, и што га срце за тим усамљеним животом и чином вуче, већ |
| никако с тога, што јој се тако допада и што воли неприродност, него тек за то, што хоће мушком |
| е мисли скривене у дубини душе њихове и што не ће да их кажу.</p> <p>— То не појмим.{S} За што |
| ста може да уштеди зато, што свуд иде и што јој људи шиљу, ал шта јој асне, кад је, да простите |
| што не тајим своје идеје, своје жеље и што сам се усудила да браним једну другарицу, која је и |
| што тако могу сама да је пребојадишем и што ми доликује.{S} Ко вама, на пример, замера, што вол |
| а се плећем у оно, што није мој посао и што не разумем. </p> <pb n="172" /> <p>„Па од куда сумњ |
| е четири године био код нас на светац и што је тебика и оном мом онолико наручив’о, да бирате г |
| од мене грех име племић; нисте ви криви што вам је случај тај придев поклонио, него је код мене |
| ижљиво се стараху, да им кћери и синови што боље накићени и удешени буду. „Језичан“ свет рећи ћ |
| нка, а глас јој је дрхтао.{S} Зар вреди што чврста воља, кад нема спреме, нема способности ни д |
| , не пазећи на њено разлагање о госпођи што учи на селу француски језик.“</p> <p>— Нисам.{S} Уч |
| дан исти предмет, као код свакога, који што важно премишља.</p> <p>После три дана уђе она оцу у |
| ути, но глас јој остао у грлу.{S} Је ли што рекла, не зна, само је одјурила у другу собу, у кој |
| жда и бацили.{S} Зато их примам.{S} Али што се части тиче, сумњам да је за велику господа част, |
| омена на њу, рана је за све нас.{S} Али што бар твоја садашњост није сјајна, сама си крива, реч |
| њеним детињским годинама очекивало или што би њене сестре осећале.{S} И тако постаде она још т |
| Но није ништа криво; ал већ не ваља ни што она ради.{S} Знате, по кад и кад и замркне, понда м |
| , што се већина родитеља труди, да ћери што пре с врата скине.{S} Где то није, ту се опет јавил |
| тужно:</p> <p>— Скрхаће се или разбити што, па ћу опет ја бити крива.</p> <p>— Ти пази, па се |
| гда бити.{S} Или, на послетку — опрости што морам тако далеко да идем! — како ће свота мужа вар |
| сеоску девојку.</p> <p>Из оно мало речи што их је Даринка прошлог дана рекла,- виде он, да су ј |
| Каже: боље се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То ј |
| еја се поново.</p> <p>— Жури се!{S} Тек што нису дошли — опомошњаше млада сестра смејући се и с |
| инка.</p> <p>— Смеј се, смеј се!{S} Тек што нису дошли!</p> <p>— Не гледај ме тако, враже мали, |
| ла.{S} Но и сад није имала мира.{S} Тек што је свела очи, беше пред њом њезин браца, али не ова |
| ене.{S} Мене нико не воле...</p> <p>Тек што је то изговорила, отрчала је у башту да се исплаче. |
| и тај дивни природни призор.</p> <p>Тек што је стала, трже је глас неке певачице: „И умрећу, им |
| ом, одавна тражим прилику, да вам кажем што ми срце тишти и —</p> <p>— Шта се може тицати патња |
| опустити, него се трудише да их удадбом што пре скину с врата.</p> <p>Јаднице!{S} Шта су сад те |
| опет не ћу поћи, ако не буде момак, к’о што ја волем.</p> <p>Даринка се трже па радознала упита |
| S} Дабогме: да има и таквих „дама“, као што ти црташ, али има и које познају праву вредност и д |
| мах се исто тако грохотом засмеја, као што је мало пре грозно плакала.{S} На тај смех дотрча Б |
| наших!</p> <p>Па да сам доспешнија, као што нисам, да ти још наведем и догађаје, из којих ми пр |
| тицати патња срца моје особе, која, као што рекосте, нема срца — прекиде га у речи она, гласом, |
| драслих девојака.{S} Јер секо моја, као што се за неке шаљу професорима ружичаста стаклад, тако |
| ће та љубав бити исто тако кратка, као што је сада страсна; а она је тежила за мирном, вечитом |
| али зар није доказ да тако и дела, као што они веле, мој избор овде у месту.{S} Јели тражио од |
| ако ружичасто.</p> <p>Ја та начела, као што ти рекох, нисам ни проучавала.{S} Не знам, шта хоће |
| S} Тој идеји остаћу ја вазда верна, као што ћу увек бити тек права Српкиња.{S} Уз то ћу се цело |
| чином лепо уређеном салашу.{S} Сад, као што знамо, становала је код њих и Даринка.</p> <p>Салаш |
| ве схваћам брзо, а и памтење ми је, као што знате, добро.{S} Али и опет нисам задовољна ни са с |
| 6" /> што се одселили у Ј., био је, као што сам ти писала, код нас, па њих двојица до поноћи пр |
| лов женине среће, не зависи, дакле, као што ти тврдиш, од њезине верности и домаћичке способнос |
| питању поверене јој дечице, једине, као што је она мислила, узданице народа свога.</p> <p>Проху |
| сиромах раденик гори од животиње и, као што изволисте рећи — гад.</p> <p>— Госпођице и опет вам |
| ни друкчије обући.{S} Нека ме види, као што сам у истини.</p> <p>Па оде од огледала.</p> <p>— Ш |
| не заслужују?{S} Дужне писмо, али, као што видим, ако се зарана, још овде у заводу, не свикнем |
| , па ме заборавите и будите сретни, као што вам то искрено жели</p> <p>Даринка. </p> <pb n="166 |
| поред свог сиромаштва не мора бити, као што су они дотле држали, чанколиза и просијак.{S} Била |
| је мени главно муж, а не сметењак, као што си ти.</p> <p>— Крајњи безобразлук!{S} Нечувено! — |
| ар не може и он бити измајсторисан, као што ти обично велиш, па шта онда?</p> <p>— Наравно.{S} |
| г хлеба постаће исто тако непоштен, као што је пре поштен био.{S} И најпоштенији није сталан у |
| то увиди?{S} Или ако би већ постао, као што га сада кажете, зар не би имао права да у стару ман |
| .{S} Свршио је права, по да би био, као што он вели, независнији, одао се пре неколико година н |
| ће да проникне, да ли и мисли тако, као што говори.</p> <p>— А од куда ви то можете знати?{S} М |
| се тог његовог поступка, исто тако, као што се љутила, што је и њој лагао, говорећи јој, како ј |
| не помогавши сестрама спремити смо, као што је дотле чинила.{S} Села је у хлад једне воћке, па |
| у којима се налази, и оно усамљено, као што је и он, као сироче, у туђини усамљен и незадовољан |
| , да ћете бити сретне.{S} Добри су, као што чујем, људи, добри, образовани и честити.{S} Дабогм |
| љубави морало нестати чим би вас — као што велите — мати из наследства искључила.{S} У том слу |
| то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња, по вашем мишљењу, нема поштења, не |
| земље.{S} Ретки су људи, који раде као што говоре!{S} Много времена треба, секо, док човека по |
| сам, сирота девојка, његову руку, и као што он вели, љубав одбила, и тиме га научила, да поштуј |
| и отишла, да изврши мужевљу вољу, и као што је она мислила, своју дужност.{S} Како је отпочела, |
| “ Бадава ће те доказивати, да нисмо као што треба да смо, излечити нас нећете, све док се сами |
| еображај у Даринчину животу.</p> <p>Као што је мати, упливом мужевљевих речи, видела тога вечер |
| ту осећала је Даринка много јаче, него што би се по њеним детињским годинама очекивало или што |
| и полетише.{S} Али сад много више, него што је некад онај лептир...</p> <p>Тако су летили донек |
| : „Блага ти не могу више обрицати, него што га имам; али срце и душа само је твоје, па ако си т |
| а се и варам.{S} Но пре ћу умрети, него што ћу делити против свога уверења и савести.{S} Јест, |
| е се играј с децом или свирај што, него што ту седиш, као „калуђерица.“</p> <p>— То је свецем, |
| као некад, за изгубљеном љубављу, него што се осећала још усамљенија.</p> <p>До сада је држала |
| ији поглед њихова госта, ватренији него што му беше усијана рука његова.</p> <p>Даринка не мога |
| ња.{S} Пре бих одгризла језик свој него што бих се рђаво изразила пред киме о својим наставници |
| Кад си ти чула, да је девојка за друго што способна била, него за жену и домаћицу?!</p> <p>— У |
| заборавимо и своје име, а камо ли друго што!{S} Кад сам ја била девојка, не би се са твојим теч |
| повратак!{S} Потрошила је сав свој део што јој је од оца остао, па ако сад <pb n="183" /> не д |
| разговор; допали му се зуби, па је хтео што дуже да их гледа...</p> <p>—- Гле, заборавио сам ми |
| те то за даме и салоне.{S} Тамо је тако што мање ружно; природније је.{S} Овде тиме само кварит |
| висока дама, грофица, бароница или тако што не би сте клекли преда ме.{S} Тада би било „испод г |
| невин.</p> <p>— Знала сам, да ћеш тако што рећи.{S} Али ја и опет тврдим, да би ти у браку сре |
| } Нема укуса!{S} Простакиња! и још тако што.</p> <p>Тако су мислили родитељи, но опет нису били |
| но дете!“ мишљаше он. „Од ње би се дало што ваљно дотерати; само кад би јој васпитање према при |
| ељ њезин, да га је увек познавала, само што беше до сада од ње удаљен.</p> <p>Разиђоше се и ост |
| ишљају.{S} Јест, браца, мисле оне, само што су те мисли скривене у дубини душе њихове и што не |
| више знања од тих претпостављених: само што су оне оштрије на језику, те све одмах изверглају, |
| ш се.{S} Свуда јад, туга и невоља; само што је осмех на лицу завеса јада и туге, а звук веселе |
| њој могао опазити никакве промене; само што су јој очи биле већином упрте у један исти предмет, |
| анила се збуњено Даринка.</p> <p>— Само што су код тебе од неко доба таки моменти чести гости, |
| на стече о њему добро мишљење, боље, но што је у ствари заслуживао...</p> <p>Ревносно се старао |
| пре одласка у учитељиште више знали, но што се тамо предаје.{S} И из матерњег језика имате лоши |
| сам ја увидео да сте лошије оцењени, но што вам је знање.{S} Па онда, и из владања имате други |
| зети у обзир.{S} А ја ћу пре умрети, но што ћу себи мужа купити или своју љубав продати.</p> <p |
| рече госпођа, много нежнијим гласом, но што је осећала.</p> <p>— Изволите.{S} Надам се, да ће в |
| ну са „ручица“ допало, рече Даринка; но што као прави трговац зацело знаде, да нежним ручицама |
| тави школе, него га доведе кући, пре но што је четврти гимназијски разред свршио, и даде га на |
| радосно метне Даринци на главу, пре но што је ова могла то спречити.</p> <p>Даринка га хтеде с |
| би, метнувши лампу на сто.{S} Па пре но што је тетка „њиховој милости“ одговорити могла, рече:< |
| дете — поче мати свечано.{S} Али пре но што је свршила бризну Даринка у плач.</p> <p>— Шта је, |
| а, да ћете ви бити најспособнија за оно што нашем народу највише треба и недостаје.</p> <p>-Дак |
| нису к’о пре; брљају јој под нос и оно што није.{S} Па, каже Лела, нађе се по ди који враголан |
| а“, што неки зову „лако учење“, али оно што се научи, биће темељно и — корисно.</p> <p>Девет је |
| јопет ће, да простите, за њом сваки по што год да рекне.{S} Па како ће онак и деца да је честв |
| да ће видети ко сам ја; моја ће бити по што, по то!“</p> <p>После дугог чекања, виде је једног |
| баш за мене!</p> <p>— За што?{S} За то што сам ја сирота девојка.{S} А као што знате, сиротиња |
| Добила сам други степен из владања зато што нисам због прозеблих ногу увек могла ићи у цркву; т |
| да су сиромашке, ал није њој то, већер што нема она тако руво.{S} Ди се она може држати с паор |
| тим усамљеним животом и чином вуче, већ што жели да буде: игуман, архимадрит, епископ или патри |
| и учећи, и то не тек из склоности, већ што се надала, да ће јој родитељи временом попустити и |
| <p>— Не с тога, упаде јој он у реч, већ што је у вама. —</p> <p>Заћутао је.</p> <p>— Бог и ђаво |
| <p>Закључила је дакле и она, да Даринку што пре уда.</p> <p>У томе није успела.{S} Та и сама Да |
| о и тако? примети Босиљка.</p> <p>— Баш што је често и тако, нашао је у мени изузетак.{S} Ја са |
| мад довршила.</p> <p>— Одсвирај нам још што — рече јој отац, кад се звуци гласовира изгубише.</ |
| е за то бити мало добрих учитељица, <hi>што је за учитељски тешки позив нужна</hi><hi>јака воља |
| .</p> <p>Закључак овај изводила је, <hi>што је видела, да се љубав онде мења, где се можда свим |
| и; угледају се један на другога!</p> <p>Што ми се учини, да нису толико они криви тој партајичн |
| о и сам Богочовек, наш Спаситељ.</p> <p>Што се мене тиче, још је по старом.{S} Учим и радим као |
| цима био јој је и живот досадан.</p> <p>Што је млади Душан Стајић више похађао своју будућу нев |
| осподине грофе, не ћу и не могу.</p> <p>Што се тиче ваше љубави према мени, могу вам рећи, да с |
| дију.</p> <p>Даринка се осмехну.</p> <p>Што се мислиш? питаше Ружица.</p> <p>— Пало ми на ум, д |
| строго придржавати Спаситељевих речи: „Што ниси себи рад, не чини другоме“!</p> <p>Сад сам ти |
| а људи се само гуркају и смеју; кажу: „што се господари протеривају“! ...{S} Понак, изиђи шњим |
| тања.{S} Хм! хм! шта њој пало на ум! — „Што ветар дува час одуд, час одун’д?{S} Е, што да не ду |
| Из искуства знадем, да сам често и сама штошта волела жртвовати, него казати своје право мишљењ |
| ије откуцај сетио, да имам до десет још штошта да свршим, ко зна како бих ти још отегла.{S} Јед |
| н члан друштва, кога свако по заслузи и штује, а не тек проста „баба девојка“, коју сви ни крив |
| м водом...</p> <p>Таквим даром обдарени штуцер, не хвали се ником, али маснице у срцу не лечи о |
| ...</p> <p>Дешава се чешће, да по који „штуцер“ — било стар, било млад, године се ту не узимају |
| вог погледа можеш лако добити од којег „штуцера“ „нахтмузику“, а то је довољна освета, јер по н |
| понос сав збије у прсте, па се пришије „штуцеру“ на образ, тако јако да се трагови морају лечит |
| ml:id="SRP18890_C5"> <head>V.</head> <p>Шума, у којој је Даринка први пут видела свој идејал, л |
| одно време, проводи у читању и шетњи по шуми.{S} Требала си јој место тога омилити лепо одело и |
| ио је то исти поглед, као онај некада у шуми.</p> <p>— Ви ћете се, тетка, — допустите да вас та |
| транац.</p> <p>С њиме је сад она била у шуми; брала је цвеће и плела венце, које је он њојзи на |
| о странцу, кога је оно некада видила у шуми. <pb n="141" /> У њему је она замишљала скуп свију |
| је пре неколико година опет била сама у шуми; али ни да се игра ни да се исплаче, већ да се мол |
| ,“ коју је некад чула од оног странца у шуми, па је задрхтала.</p> <p>Механичко пружила је руку |
| и је било петнаест година.{S} Догађај у шуми и странца, кога је брацом звала, давно је заборави |
| p> <p>Ту исприча укратко онај догађај у шуми.</p> <p>— Кад је тако, будите као прави Србин и Ср |
| ош пре неколико година видела у сеоској шумици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18890 |
| ли су јој сада биле с оне стране села у шумици, у којој је давно, врло давно била.{S} Чула је г |
| ој ћерке у друштву с другом децом иду у шумицу да се играју.{S} Неправо јој је да душе бивало, |
| {S} Због тога је Даринка највише ишла у шуму тек с другом децом.{S} Но бивало је, кад је ишла и |
| ра дан устаде Даринка врло рано и оде у шуму, да свога „брацу“ тамо дочека.{S} Али момче је пре |
| рече једна „предпостављена“, за коју се шушкало, да је у милости код господе наставника због св |
| /p> <p>Дуго је тако гледала, кад неешто шушну близу ње.{S} Погледа око себе, и спази на канабет |
| насмешила.{S} Али кад је госпођи Ирини „шушнула“ каква „искрена прија“, шта госпође о њеној ћер |
| ачки професори.{S} Њима треба тек нешто шушнути, нешто наговестити или двосмислено се осмехнути |
| би још, да брже везе.{S} Платно је све шуштало од наглих бодова њезиних.</p> <p>— Ја га не зна |
| по ноћи,</l><l>За кога ћу поћи.</l>" </quote> <p>Зачу се други весели глас из суседног виногра |
| звуком тога гласа. </p> <pb n="115" /> <quote>„ <l>Од кад сам се родила,</l><l>Нисам бригу води |